Retorička balega iz kategorije Okrivi tehniku, koju je verovatno svako od nas barem 11586 puta servirao drugoj strani kao objašnjenje sleš opravdanje za sopstveno kašnjenje, nepojavljivanje u dogovorenom/naznačenom terminu i, uopšte, bilo koji vid vremenskog ispaljivanja iste u onim relativno ranojutarnjim časovima, u srpskom narodu tako omraženim te popularno etiketiranim #sabajle. Floskuletina naivno-optimistične spoljašnjosti, koja umnogome računa na izvestan deficit ili, čak, totalitarno odsustvo moždanih ćelija u ciljanog subjekta, koji, pak, ukoliko i sâm nije autistični australopitekus, TO svakako misli za ovog prvog. Konačno - besramnim bezobrazlukom garnirana fraza koja najviše primene (i uspomena, kacmo već kod toga) evocira iz prepodnevnih školskih smena, vikend-treninga kod Galeta u FK Bežanija (Lavovi, lavovi, najjači smo najjači!) i ispita iz Istorije Pijanizma kod onog ljigavog pedera, jeb'o te SANU u usta te jeb'o, pičko matora! 1, 2, 3, 4, 5, 6...ok sam, ok sam...

Podrazumeva odlazak na manje ili vise vremena da bi se u autenticnim uslovima savladao odnosno usavrsio domicilni jezik. Osim sto kosta para postignu se svi ostali efekti sem ovog iz naslova. Srbi(u nekadasnjoj drzavi jugovici) bi se okupili u jednu grupu i na svom maternjem druzili ubijajuci vreme do datuma povratka u otadzbinu. Jezik se ne bi naucio nesto vise od do tada naucenog ali...naucili bi sve studente iz drugih zemalja najreprezentativnijim recima sopstvenog jezika tipa kurac, picka, jebi se, idi u picku materinu
Sto se tice usavrsavanja jezika jedino sto bi se eventualno moglo nazvati obogacivanjem jezika je saznati kako se ljube Engleskinje, Francuskinje, Nemice te upoznati nepce sa domicilnim alkoholnim preradjevinama. Svejedno tako obogaceni vracamo se i zauvek nosimo etiketu nekog ko je "usavrsio strani jezik u inostranstvu".
Zato-vredi otici! Radimo na sebi i svom obrazovanju!

Lencovo pravilo odnosno "pravilo desne ruke" ...
Odredjivanje smera kojim će se joint kretati dok ekipa stoji u krugu i puši tj oredjivanje ko će kojim redom pušiti..

Jako loš šut/centaršut, kod kog je lopta završila na tribinama.

Najnoviji tip baba, to su one koje su svoje predivo zamjenile misom i tastaturom!

U poslednje vreme jedan od najčešće spremanih pasulja u domaćinstvima Srbije.

Izraz koji se često koristi pri poređenju dvije ili više osoba koje su potpuno jednake u onome što rade i zbog čega ih porede. Iako se možda i takmiče, zaista - ne vrijedi, rijetko kad je jedan na boljoj poziciji od drugog, uvijek su im metaforička ramena u istoj liniji, potpuno su ravnopravni. Zna biti veoma frustrirajuće.

Takođe, česta je upotreba ovog izraza i pri opisivanju načina na koji se vodila neka borba, u kojoj su dvije osobe na jednoj strani postupile izuzetno hrabro i odlučile ne odustati i čuvati leđa jedna drugoj, ne mareći hoće li završiti kao pukovnici ili pokojnici.
U svakom slučaju, nikad se neće čuti u negativnom kontekstu, nego samo uz gomilu pohvala i veliko poštovanje.

Vrsta portugalskog ratnog broda koji je služio u ratnoj mornarici Portugala, Španije, Engleske i Francuske od 16. do 19. veka. Englezi su ga usavršili i od njih potiče ovaj naziv iako se u originalu zove karavela. Bio je manji, ali daleko agilniji i lakši za manevrisanje od velikih ratnih fregata. Bio je dugačak oko 70 metara, imao i do 124 topa (4 napred, 8 pozadi i 56 na svakoj strani). Izuzetno popularan u svoje vreme, najviše su ga koristili gusari, recimo Crnobradi i Sir Frensis Drejk. Ovaj drugi je čak, iako brojčano daleko nadjačan, pobedio čuvenu Špansku Armadu koristeći isključivo Man o'War brodove i lukavstvo. Na osnovu ovih brodova nastale su, vremenom i razvojem, današnje fregate. Jedna vrsta izuzetno opasne meduze je dobila ime po ovom brodu što samo govori o njegovoj ubojitosti u svoje vreme.

Drevna veština koja je stara koliko i civilizacija; vremenom je evoluirala uz ljudsku vrstu, pa se tako na početku sastojala iz vratolomija pri izbegavanju jahača na pobesnelim konjima, kasnije su tim konjima dodali kočije, a na kraju su kočijama oduzeli konje.
Danas se sastoji iz slećeg procesa: izvirivanje iza semafora za pešake; osmatranje situacije; kada se pešak (čitaj: žrtva) uveri da su sva vozila u stanju mirovanja, načini prvi nesiguran korak ka suprotnoj strani ulice; negde na trećini pređenog puta poskoči jer je jedan vozač (čitaj: predator) već počeo nestrpljivo da trubi; posle uspešno savladane prve polovine puta, na semaforu za pešake zasvetli crveni čika i nastaje stampedo žrtava koje panično ubrzavaju kako bi stigle do bezbednog područja.
Nesavladavanje ove veštine uglavnom ima fatalne posledice, naročito u prenaseljenim staništima.

Dan kada je Estonija postala fudbalska velesila. Preko Srbije.

Strani klubovi osim nesumnjivo boljeg kvaliteta fudbala imaju i definitivno zvučnija imena od klubova naše JSL(JakoSlabeLige) ili PLS (PreslabeLigeSeljaka). U suštini, klubovi svuda u svetu imaju veoma slična imena, pa tako i naša ne zaostaju za onim evropskim. Možda bi kvalitet i popularnost našoj ligi donelo to što se ekipe umesto jadnih imena poput Bežanije, Sartida, koja odmah odvraćaju od gledanja fudbala, upotrebljavala imena koja su zvučnija, tako da bi naporni Aca Stojanović možda i počeo da obasipa svet informacijama klubovima iz naše lige poput Arsenala iz Svilanjca, Junajteda iz Sremske Kamenice i sličnih.. Jer, ko bi uspeo da odoli da ne gleda duel Arsenala i Junajteda na stadionu, pa makar i okruženom kukuruzima? Evo par primera kako bi imena naših klubova zvučala na stranom:

Još užasnije pojava od hejtera. Ne mogu da shvatim interesovanje za tu vrstu bizarne pornogtafije, koja mi je podjednako bizarna kao i sodomija. Imam da im poručim samo ovo: ‚‚MRSH!!!!Ovaj sajt se ne bavi pornografijom!!!!!‚‚

...ili dolara, nekad maraka... Sto hiljada evra je suma koju ustedi postena, siromasna tetka tokom svog bednog zivota kako bi je, pred samu smrt (a uglavnom na pocetku filma ili serije/epizode), poklonila necaku, a njemu to dobro dodje kako bi se izvukao iz nekih dugova, najcesce kockarskih.

Izjava koja se cesto cuje od strane zenske populacije studenata za vreme ispitnog roka.

Konačni i nepobitni dokaz da teorija zavere protiv srpskog roda zaista postoji, i da su sile sa zapada i istoka ozbiljno rešile da nas za sva vremena istrebe sa kugle zemaljske, i tako uklone najveću prepreku na putu ostvarenja njihovih nečastivih planova - naš vrli i hrabri narod. Tamo gde su zakazale invazije, pokoravanja, danak u krvi, nabijanja na kolac, dva svetska rata, bombardovanja osiromašenim rudama, oštra propaganda..Odgovor je našla tehnologija. Pošto su zlikovci iz senke shvatili da smo otporni na mučenja, glad, žedj, dvadeset godina besparice..Rešili su da nas upropaste tako što će nam u ruke dati oružje za masovno unuištenje, bez uputstva za pravilno korišćenje istog.

E pa pička mu materina! Televizor, i internet i da vam oprostim, ali mobilnu telefoniju!? Nikada! Preživljavalo se nekako u podzemlju, duhovne krize nekolicina je uspevala da pregura uz knjigu, napolju, odbijajući gledanje reality govana, nedeljnih popodneva i prepodneva, čak smo odoleli i fejsbukmanijačenju. Gledanje klipa kako lik seda na čašu i konj jebe raspalu kretenku je bilo iskušenje veće od ostalih, no i to se dalo iskulirati..

Ali kada ste u promet pustili mobilne telefone na kojima muzika može da se sluša bez slušalica, prevršili ste svaku meru! Da, da, pogodili ste - oružje masovnog uništenja srpskog naroda su upravo ono seljačko, prosto, jeftino i zatucano u nama, što se prenosi s kolena na koleno već generacijama, a nasledili smo od pra - Srbina, Adama.

Tako su Japanci, u korelaciji sa Amerikancima, Nemcima, Austrijancima, Kinezima, Novim Zelandom, Kanadom, Alžirom, Engleskom, Francuskom i Zelenortskim Ostrvima, osmislili akcuiju uništavanja muzičke scene Balkana bezukusom, a nakon toga smo dobili modernu mobil - tehnologiju, da vidimo šta nam je sa njom činiti. Sveprisutni su! Strani špijuni, plaćenici i agresori, uzurpatori duševnog mira, srednjoškolske ćurke iz bogatijih kuća, šabanija koja je uvaljala drogu za nokiu, šabanija koja je nokiu zaradila prodajoma krompira i paprika, matora Ciganka kojoj je sin iz Beč poslao čudo tehnike da slušanje Nina i Safeta Sušića podeli sa vascelim svetom..Deca bogatih tata iz trećeg razreda osnovne škole..Svi oni misle da je kul da baš svi slušaju ono što se njima dopada, i da to čuje apsolutno ceo gradski autobus, pijaca, trg, ulica, kafić..

Postoje razni modeli razglasno - slušačkog ponašanja:

KUL SAM BAŠ - tip, obično mladja populacija, urbanog karaktera i ruralnog vaspitanja, hoćni da istraju u nameri globalizacije muzičkim bezukusom. Obično slušaju rihanu, gagu, djusa, zvuke plodne oranice ovdašnje estrade ili silikonski melos.

BOLI ME KURAC PIČKA VAM MATERINA - tip, uglavnom matori svet, gastarbajterske majke i sinovi, naloženi na čergarske i dibidus treš zvuke koji dopiru iz već krčećeg zvučnika čudne sprave. Ne umeju da ispišu poruku, no to ih ne sprečava da napune telefon sa 4 gigabajta ušne paganije koju im je ubudžio jedini momak iz selo koji prebacuje muziku iz one velike plastične kutije koja ima i ekran na kom se vide deca iz tudjine i sa njima se priča ne zna se kako. Preko kabla valda.

DIKA DEDINA - tip, redja populacija koja naglas pušta unuka kako recituje Petliću pevaču ili Za rodjendan rešio moj tata. Tako se ostatku sveta stavlja do znanja da je familija koja poseduje razglasnimobilni plodna i ostavlja potomstvo koje će povući na mušku stranu familije zna se.

Deca slušaju cecu ili šta je već popularno u odeljenju, ili se slušalo na jednodnevnoj ekskurziji u autobusu, kada se osećivao Arandjelovac.

Decu poštedite. Ostale, stare, mlade, stare i slabe ili kockaste i ćelave, onesposobiti a potom dokrajčiti - rukama, nogama, hladnim oružjem, vatrenim oružjem, bacačem plamena, gaženjem kolima, bacanjem sa mosta. Previše ih je, sad je kasno za bežanje - nema više gde da se pobegne.

Nekoliko trenutaka pošto se lopta odvojila od kopačke igrača, bilo da se radi o klasičnoj podbadači, oštrom centraršutu, upošljavanju sakupljača lopte ili jako i nikome centaršutu, naši komentatori izustiće puni samopouzdanja: ,, Dobar centaršut! ''.

Žuta ili braon šara na gaćama, zavisno od toga da li se nalazi sa prednje ili zadnje strane.

Strah i horor ulaze na mala vrata, mada to nije čist strah to je više jedno začuđenije, jedan znak na putu za tamnu ogromnu šumu na kome su nalepljene te crno bele fotografije bolesnih ljudi: traže se, poslednji put viđeni u udžbeniku za bilogiju, osmi razred. Koja je svrha njihova bila: da razore dotad jasno podeljen svet da ubace crva sumnje u dečiji um, pa kao što će na jednoj strani poprečni presek na kome se slučajno naziru i pubične dlake otkriti svu sladost utrobe iz koje su skoro izašli i u koju će se uskoro vratiti tako ih na sledećoj strani već, žlezdanoj, čeka hladno crno belo otrežnjenje i više od toga: jezovita hladnoća slika fotografisanih kao u ambulanti pri radnom logoru slovenskog imena otuđenog nemačkim natpisom: Smertzovitze: buljava žena, kratke kose, izbezumljenih očiju, koje kao da nikad nisu trenule, koje gledaju iz srca te sive zamagljene opne loše kopirane slike i pored nje, do pojasa goli čovek uvećanih nesrazmerno delova tela, ogar, golem, jeti, iskopan iz sibira na mesto gde je udario meteor: slika a 1 slika a2: osobe obolele od Bazedovljeve bolesti, čak su i na ime naučnika mislili jebeni Bazedov, Karl Adolf fon: kamera koja zumira ovu pločicu se odaljava i mi ga vidimo celog, sa naočarima crnog okvira, kako sedi, bez mogućnosti osmeha, oko njega psi u kavezima u podrumu crnog svetla, on, smiren ledenog lica provodi eksperimente dalje: zamagljeno, u durgom planu, dva poveća kaveza u kojima se naziiru lica čoveka i žene. Bazedov drži medicinu u malom prstu s tim što je na početku igrice kada se biralo opredeljenje on birao neutral evil: na kraju sasvim hladnokrvno dok topovi sve jače gruvaju, ubrizgaće sebi otrov, bez trunke straha, prepoznaće simpotme i crći – to je tako logično i smisleno da on skoro uživa u tome mada je i uživanje samo jedno obično lučenje sokova - beda dakle materijalna i to je poslednja misao pred ništa.

Tipičan gol Roberta Levandowskog

Sportski komentator, koji se za vreme utakmice, bavi svime osim dogadjanjima na terenu.