Duduk nad duducima.
Ako probate da mu objasnite da je 2+2=4 on će za razliku od običnog duduka koji bi se zaustavio na tome da niste u pravu, i da je 6, pokušavati da vas uveri da sabiranje nema nikakve veze sa brojevima, sve vreme uveren da je on u pravu, a ne vi. Čik probajte da se suprotstavite njegovom mišljenju, unapred ste jebali ježa u leđa, i to ne jednom nego tri puta.

Nekada prelijepo mjesto za odmor, pecanje, uzivanje, kupanje.
Do rata najveci rezervat mochvarnih ptica u Evropi.
Proshle ili pretproshle godine proglashena za zashticeno podruchje.
Danas moze samo da se vidi samovolja "gospodina" direktora, koji svakodnevno pijanchi uz muziku sa svojom rajom.
Nekada su te uspavljivala kreketanja zaba, a ujutro budile rode.
Proshle godine sam vidjela chak jednu zabu, koja je izgledala polumrtva, roda nije bilo.
Sva jezera na kojima se moglo pecati su zapushtena do neprepoznatljivosti. Morash imati shtap dugachak 20m da bi zabacio, ako je uopshte ostalo ribe...
Zadnji put kad je imalo smisla otici, to je bilo '99. god.
Ici cu ovog mjeseca opet. Bude li ista situacija, napravicu takvu medijsku hajku da ce me zapamtiti za chitav zivot.
Ako nishta, znam da su lokalci na mojoj strani. Ni oni nisu bash odushevljeni kako im se mjesto razara...

Kada padnes sa bicikla ispred lokala punog ljudi, ali to nije kraj, nego ti se smiju i prolaznici i ti isti ljudi u lokalu i ljudi koji autom prolaze pored tebe dok ustajes sa zemlje povredjen i gledas jesi li sta slomio, a onda skocis jednom da vidis je li sve na mestu i kad skontas da jeste odlazis u neku ulicicu na detaljniji pregled.

Iskonsko strašilo naših ulica. Osoba koja ne zna da se upicani da ga jebeš. Češalj je za njega strani predmet koji liči na grablje, a posljednji krik mode čuo je davne hiljadudevestošurneste dok je sjedio pored djeda dok je ovaj na havanu rezao duhan i pričao mu kako je u šalvarama bario Čehinje podno Velebita. Obično nosi vizir preko očiju, kosa mu je masna k'o seljakova ruka kad na svadbi grne janjetinu pred sebe, a njegove cipele su obično neke kundure iz ko zna koje godine koje se ne mogu naći ni okačene na klinu u magazi iole normalnijeg čovjeka. Djevojke, ovo važi i za vas.

Jedino alternativno opravdanje roditelja zbog dečijeg istovara u moru. Izraz koji opisuje plutajeće govno na morskoj površini.

Veoma opasna stvar. Pojavljuje se u najneobičnijim situacijama, i srazmerna je stepenu neobičnosti. Do sada najviši primećeni stepen se manifestuje na uglavnom seoskim (ni gradska nisu isključena) veseljima,najčešće slavama. Ako želite da izbegnete političku stigmatizaciju najveći stepen opreznosti je neophodan kada je u pitanju izbor sokova, po principu crni ili žuti? (pod uslovom da ste trezvenjak,uticaj alkoholnih pića na političku opredeljenost nećemo izučavati u ovoj definiciji). Dakle, ako vas upitaju koji sok želite, ako niste dete, nikako nemojte izabrati žuti jer rizikujete da vam prilepe etiketu "demokrate" do kraja života što ume da bude veoma opasno u sredinama naklonjenim suprotnoj struji (što južnije to tužnije tj. opasnije). Najbolji izbor pada na crni mada u tom slučaju možete biti označeni kao kapitalista ili još gore strani plaćenik,ako je crni sok Koka - kola naravno. Tako da, pamet u glavu i Vrnjci u ruke.

Sastojci: 3 kg svinjskih ili junećih pluća, 4 kg svinjskih ili junećih mesnih obrezaka, 2 kg leđne slanine, 1 kg kožica. Začini za kg mase: 28 soli, 3 g bibera, 1 g muskat oraha, crni luk po ukusu.

Pluća i meso se krupnije usitne a kožice se sa malo vode umereno iskuvaju. Slanina se obari i iseče u manje kocke, pa se prelije vrućom vodom da se ukloni mast sa površine. Još vruće kožice i slanina pomešaju se sa plućima i mesom, uz dodatak začina i obezmašćene supe (mast se pokupi sa površine, jer ometa povezivanju sadržaja). Masa se puni u svinjske želuce, slepo goveđe crevo, ili goveđi rektum - ravno crevo, i 60 do 90 minuta se bari na 80 do 90°C. Za vreme hlađenja, kobasica se često okreće da se masnoća ne bi istaložila na jednoj strani. Suši se na koso položenoj limenoj površini stola. Kad se potpuno ohladi, može se 10 dana dimiti na 15°C. Tada dobije bolju aromu i održivija je.

Hipici su bili odbegla deca samoupravljanja, ali nisu preterano daleko stigli, ma koliko da su to prvobitno hteli.
Mala razlika je što su samoupravljači navikli da ustaju rano i uvek idu na ista radna mesta i da tupe o socijalnoj pravdi i jednakosti i da se usput ogrebu za neki seks u radno vreme, a hipici su morali da idu na razna mesta da bi se ogrebli za neki seks i usput da filozofiraju o socijalnoj pravdi i jednakosti. Hipici su morali mnogo da se muče i nekako nabave svetsku muziku za svoje radoznale uši, a samoupravljači nisu morali ništa da slušaju, a nisu morali mnogo ni da rade. I jedni i drugi su u po nešto duvali i tu bili potpuno isključivi i netolerantni prema drugoj strani...
Ipak... i sve u svemu - radno seksualni učinak skoro isti, ostaviše svojoj deci dve jebivetarske struje da žive u komuni, getu, il već kako se zovu te marginalije.

Vrhunska kazna za fudbalere, izrečena od strane podivljalog navijača, nakon što je njegov tim, tačnije jedan određeni igrač, propoustio kolosalnu šansu da postigne pogodak.

U Srbiji postoji jedan stereotip,a on je da ako se neko oseca kao patriota,mora da voli Kosovo I Cecu,da se lozi na kosovski ciklus narodnih pesama i na junake koji su u njima opisani i naravno , Gucu i trubace.

Dokaz da je moguce biti celebriti i grupi devojka u isto vreme. San joj je da se istovari sa svakim ko je bar jednom bio na naslovnoj strani nekog casopisa, a u tome ima podrsku muza i cele porodice... Ima narocit pik na fudbalere i uopste sportiste.
Autor mnogih bestselera, poput "U Krevetu sa Kristijanom", a namerava da doda jos par recaka, kako bi mogla da svom stvaralaskom opusu doda nova remek- dela, kao npr "Kada Kaka Faka", "Kada Mesi mesi", i (moj favorit): "Sada znam zasto Vidica zovu ubica"...
Tovarila bi se sa Medzik Dzonsonom na vrhuncu sidaske karijere, samo da bi dobila naslov "Bio mu je stvarno magican"...
Povremeno peva, kako bi se lakse usunjala na mesta na kojima su poznati dovoljno kontuzovani da je povale, a da ne provere prethodno ima li spisateljske tendencije...

Od mene ima respekt za to sto barem ne krije da voli da se khm, khm sa poznatima...

Musa je najstariji među svim gazdinim lovačkim psima.
Čak i ime mu je onakvo kakvo se nekada davno po tradiciji davalo psima u Srbiji, tursko. Njuška mu je seda, a dlaka odavno bez onog sjaja koji je nekada imala.

Stalno leškari na istom mestu u dvorištu, onom koje je osunčano najduže tokom dana.
Prija mu sunce. Star je i krv više ne struji kroz njega onako kao nekada, a i sve mu više smetaju parčići od sačme koje je vremenom dobijao od nekih loših, nepreciznih ili naprosto pijanih lovaca pred koje je tokom svog života isterivao divljač.
Nije nikada mogao da bira lovce sa kojima će ići u lov, jer on je samo lovački pas koji mora da sluša i služi onome zbog čega i postoji na ovom svetu, da pomaže gazdama u lovu...

Tada bi se, prilikom takvih scena, kada se posle nečijeg pucnja začuje i njegovo cviljenje, gazda strčao do njega, pregledao mu rane, isprao ih rakijom iz čuturice, pa onda onu sačmu koja je bila pliće izvadio perorezom, a onu koja je dublje naprosto zaboravio.
...I pomazio bi ga po glavi. Onako malo grubo, ali na takav način da je Musi tada uvek bilo sasvim jasno da su njih dvojica baš najbolji drugovi na svetu.
A ta sačma koja je bila preduboko da bi se izvadila perorezom, jednostavno bi ostajala tamo i vremenom zarasla u njegovo telo.

Musa nije imao nikakav pedigre, oštenio se u jednom selu na vrhu Gledićkih planina, u Šumadiji, tamo gde su svi psi bili baš isti kao i on.
Tako je bilo oduvek, pre nije tamo nikada bilo drugačijih rasa pasa.
Jednog dana je, nekim lepim džipom, stiglo nekoliko ljudi, iz daleka. Pričali su malo sa gazdom, pa onda došli do njegove kućice i počeli da ga maze i zagledaju sa svih strana. Slikali su ga puno puta, zagledali mu zube, nokte, merili ga, merili mu visinu, dužinu, merili mu obim glave, dužinu ušiju...
Rekli su da je on jedan od poslednjih autohtonih primeraka svoje rase, da je veoma redak primerak i da takvi skoro i ne postoje više, jer se ta rasa dosta izmenila u zadnjih 100 godina. Doduše samo po bojama, jer su svi ti balkanski goniči veoma slični po osobinama i izgledu, samo se razlikuju po bojama dlake, pa se onda zbog toga zovu srpski, istarski, posavski, itd...
Kazali su i da je šteta što je već jako star pa ne može da se koristi za priplod, jer takvi, toliko dobri lovački psi, skoro da i ne postoje više na svetu.
Posle su sedeli sa gazdom i pričali, tačnije, gazda im je pričao priče o Musi...Ono kako se klao sa ranjenim divljim veprom, kad jednom dva dana i dve noći nije stao sa lovom i kad se srušio od umora pred njim pa ga je ovaj u naručju nosio kući, kad se samo sa još dva psa iz sela jedne zime poklao sa celim čoporom vukova...i sve tako.
Ljudi su ga zagledali za vreme priče, smejali se, zapitkivali. Onda je jedan ustao i nekim klještima utisnuo tetovažu sa nekim brojem na Musino uvo sa unutrašnje strane.
Tada su mu i dali pedigre, tek tako, tu na licu mesta.
Posle su otišli, a gazda je otišao da spava.

I sada ništa.
Musa i dalje leškari na svojoj sunčanoj strani, doduše ponekada voli da se trapavo i skoro smešno za psa njegovih godina igra sa štencima kojih uvek ima tu oko njega u dvorištu.
Ne ide više u lov, jer ne može da trči kao nekada, ali ga i gazda više ne zove.
Sada za lov ima mlađe pse, koji nisu iste rase kao Musa. Oni se ne kolju sa ranjenim besnim veprovima od 200kg i čoporima vukova, ali i ne padaju od premora.
Oni u lov odlaze kao sportisti, veselo i bez preteranih reakcija.

Ponekad samo podigne glavu i oslušne kada iz šume do njega dopre glas nekog mladog psa koji juri neku divljač...ali odmah posle par sekundi spusti glavu i nastavi da se sunča.

On je tek sada dovoljno star i mudar da dobro zna da sunce baš uvek zalazi i da ta njegova toplota treba obavezno da se maksimalno iskoristi.

Vecina studenata danas verovatno spava ili u najmanju ruku sanja neku vrstu ekonomije, prava ili anatomije mnogo deblje od Larousse enciklopedija, malo razumljivije za citanje od sekspira, a ne mnogo zabavnije od biblije...

I pored toliko zabave na ovome svetu, tako fantasticna literatura izuzetno pismenog profesora i nesumnjivo, pravog poznavalaca strucnih izraza koji na svakoj strani mora da potvrdi svoje poznavanje izgubljenih reci i znacenja, mora biti procitana nebrojani broj puta kako bi na polaganju isti taj profesor rekao nesto tipa:

"oho, vi bi svi da polozite? kao imate kuci vujaklije pa mislite da ste naucili? ali tesko deco, tesko... mozda ona sisata u prvom redu :wink: a bilo bi isuvise jednostavno da sam koristio samo srpski bez primesa mrtvih jezika smesljenih za potrebe holivuda, jer ipak, ko zeli da neuci, naci ce PRAVI prevod"

Pravi profesor brine o PRAVOM znanju svojih studenata...

Stadion f.k. Barselona, znamenitost koja se ne zaobilazi na srednjoškolskim i apsolventskim ekskurzijama po Španiji, i za srpsku ženskadiju verovatno najposećeniji fudbalski stadion. Iako su im Marakana, JNA, ili običan gradski teren na pljuvometar od kuće u odnosu na njega, Kamp Nou doživljavaju kao svojevrsno prosvetljenje tela i emancipaciju duha samim boravkom tamo. Dok će muškarci pevati navijačke pesme s ponosom udišući vazduh na terenu na kome su igrale mnoge zvezde fudbala, devojke će privoditi kraju svoj privatni foto sešn sa stadionom - nekih 360 slika, za svaki stepen ugla po jedna, dok se ne obradi ceo kompleks sa svih mogućih tačaka. Po povratku u svoju rodnu zemlju - svi postaju zakleti fanovi Barse i najveći poznavaoci Primere, čije znanje se ogleda u poznavanju činjenice da na levoj strani stadiona piše "Mes que un club", da imaju mnogo dobre toalete, da je sve "predivno, prebajno, presjajno", a ni šoping centar bogami nije za bacanje.

Kul naziv za mokraću koji koriste Tolkinovi fanovi.

Po meni sova je ptica koja zivi na slicnom principu kao mnogi ljudi- danju spavaj nocu radi... Ali evo sta je rekao jedan klinac...

Osećanje koje se nalazi u čoveku koji smatra da je uradio nešto pogrešno, odnosno nešto što nije ispravno po merilu vladajuće većine. Danas postoje dve vrste stida. Jedan koji nastupa posle stvarnog i realnog lošeg dela koje je nekome nanelo veliku količinu bola. Taj i treba da se stidi svog dela.
Međutim. Postoji i stid zbog dela koja su u suštini dobra, ali se ne uklapaju u filozofiju mase. Dobre đake je stid što su dobri đaci i što ih zovu štreberima.Dobre hrišćane je stid što su dobri hrišćani kada im neko kaže da su mentalno zaostali jer veruju u ono u šta većina ne veruje. Takve osobe se povlače u sebe da ne bi bili izopšteni iz društva.

Svima je poznato da kad kupujete novi auto ,imate osnovnu opremu ,koja ulazi u osnovnu ponudu i dodatnu opremu.Mnogi proizvodjaci se odlucuju ,da bi privukli kupce,da u osnovni paket ukljuci i neke stvari koje su se ranije placale...
Veoma cesto se dobija ABS,cd,elektricni podizaci za stakla i slicne igracke,koje vam povecavaju bezbednost,udobnost i uzivanje!
Posto su se suocili sa drasticnim padom prodaje vozila u nasoj zemlji,pojedini proizvodjaci na celu sa Audijem , BMW-om i Mercedesom su odlucili da u paket osnovne opreme ubace i jos ponesto....
Posto su dugo posmatrali nase trziste ,zakljucili su da nasim vozacima nisu potrebni er begovi,abs,maglenke,klime i sl.,vec da korisnici njihovih vozila najvise vole kstace,ikonice i cd-ove,koji uglavnom vise na retrovizorima,i na taj nacin ih stite od svih problema na koje mogu naici u svojoj vozackoj karijeri.Bmw je zato zapoceo pregovore sa svestenicima u manastiru Ostrog,da naprave liniju krstica sa njihovim logom,kao i ikonice sa najpoznatijim svecima,koje ce na zadnjoj strani imati logo Bmw-a i brojeve telefona lokalnih servisa....

Postoji globalno selo koje zovemo Planeta zemlja. Globalno selo nema para. Zahvatila ga je finansijska kriza, krenula iz najbogatijeg dvorista sela - Amerike. Zasto? Zbog promovisanja kapitalistickog raja u kome svako bez obzira na svoj status, posao, i novac koji zaradjuje moze dobiti kredit za kucu, bazen, auto i sve to plati nekim "izmisljenim" novcem.

Baš kao i hipici, i dizelaši vuku koren svog imena iz tipa farmerki.
Dizelke koje su im podarile to ime su bile široke farmerke italijanske marke "diesel", koje su svojim oblikom savršeno odgovarale uspešnoj realizaciji prototipa "momak sa vrelog asfalta" izgleda. U kombinaciji sa uvučenom trenerkom, bile su nenadjebive u stvaranju forme koja bi budžila hi-menski stas svojeg nosioca. I nekako su baš kako treba padale preko patika. Najbliži konkurent su im bile Levi's 509, ali sama reč "Levi's" je za dizelaše uvek imala odjek sveta narko-padavičarskih infidela.
Ironično je to da je marka "Diesel" inače postala poznata po odeći koju uglavnom nose ljudi koji su na totalno suprotnoj strani shvatanja mode i shvatanja života uopšte, od šabana. Možda je zato sa ove vremenske distance malo čudno što je neupućenima obično prva asocijacija na poreklo reči "dizelaši" u dizel motorima, ("možda se zovu tako jer su svi vozili Golfa dizel?", mora da misle oni).