Rezultat koji naši sportski novinari različito tumače u zavisnosti od toga ko je pobednik seta!
Ukoliko je domaći teniser dobio set,izveštaj je sledeći:"Naš teniser je rutinski,bez većih problema,dobio set!?"
Ukoliko je strani teniser dobio set,izveštaj izgleda ovako:"Naš teniser je izgubio set posle velike borbe,prepustivši protivniku samo jedan brejk!?"
Ono sto cujemo od komsije, koji obavezno prica ushicenim tonom...da iza sedam gora,sedam mora,sedam planina,sedam dolina ima baba koja nepobitno lijeci- sve!
Rezultati i efikasnost lijecenja su sporedna,nebitna stvar u svemu tome. Bitno je da je on bio.
-''...I kaze ona meni,u dzep,na kojoj te strani ledja bole da stavim dva kestena.Tako da ih nosim dva mjeseca. Tako i uradim. Stvim kestenje u dzep,nosio dva mjeseca, i ne'š mi vjerovati-nista mi nije lakse!''
Marfijanski pogled na izneverena očekivanja. Kad se nešto ne desi sa lakoćom koja pleni, obično bude sa lakoćom kojom knedle zastaju u grlu.
Kad vaš omiljeni tim, favorit, jedva dobije utakmicu protiv objektivno slabijeg, jedino što primetite je da je neka druga lakoća bila na vašoj strani i „kako ste se nadali, dobro ste se i udali“
Da li treba naglašavati na kog se proteklog vikenda to odnosilo...
1. Razred: Vrlo brzo se ispostavi da je najjači u razredu. Bije drugove iz odeljenja bez razloga, samo da bi pokazao da je jači, a devojčice vuče za kosu. Ima dva drugara koji su njegovi verni pratioci, i jednog štebera kog non-stop maltertira.
3. Razred: Sa svojom grupicom razbija mangupe iz susedne škole, kod mostića. Svi znaju za njegov poduhvat, što mu neosporivo učvršćuje poziciju alfa deteta.
4. Razred: Donosi kondom u školu, i pokazuje ga svima. Niko nikad nije video uživo kurton al se svi prave da znaju šta je, ovaj štreber pita naglas šta je to, mangup ga udari i kaže da ide kući, a svi se smeju.
6. Razred: Počinje da hvata devojčice za dupe, na nagovor starijeg brata.
7. Razred: Uspeva da nagovori Sašku Vašku da mu pokaže njeno medjunožje i da se igra sa njim ja tebi ti meni.
8. Razred, ekskurzija: Gubi nevinost sa gorepomenutom, koja uopšte nije nevina na njegovo iznenadjenje. Kompletno se obruka, ali zapreti Saški da će da je prebije ako kaže nekom.
1. Srednje: Upisuje elektrotehničku školu. Počinje da pali džointe... Kapira da ovde ima i većih ludaka od njega, i počinje da žali za osnovnoškolskim danima.
2. Srednje: Potpuno gubi svaki mangupski značaj, pošto ga Gile Macola prebija pred svima, a onda skine golog i natera da trči kroz školski hodnik.
3. Srednje: Počinje opasno da vari, i bezuspešno pokušava da smuva neku ribu. Zove Sašku Vašku, ova mu kaže da je trudna. Pada gadno u depresiju, i pokušava da dodje u kontakt sa društvom iz osnovne, ali svi su našli neke nove ortake.
20. Godina: Smuca se, i pokušava par puta da završi neki kurs na privatnom fakultetu al odustaje.
23. Godina: Radi kao konobar u kafiću, nalazi neku klinku, prvi put se opasno zaljubljuje, ona ga odjebe.
27. Godina: I dalje radi kao konobar u drugom kafiću, i dalje živi kod roditelja. Najzad uspeva da održi vezu duže od 3 meseci, zato što je ona zatrudnela. Uz to 4 godine starija od njega.
28. Godina: Ženi se. Iste godine ga stric zapošljava kao noćnog čuvara u magacinu.
31. Godina: Cirka pivo na kauču, i lista ženine trač novine pritom se svadjajući sa njom, u kući svojih roditelja. Kad odjednom, na 40. strani slika onog štrebera iz osnovne, u nekom odelu, pored neke manekenke, priča kako njegova nova kompanija beleži uspehe. Zatvori novine i kaže ženi da je debela, na šta mu ona kaže da je nesposoban.
Iskoristivši šansu nastalu usled preokupacije pravoslavnih purista Srpskog jezika lovom na islamske turcizme i protestantske anglicizme, (koji bivaju labelovani kao strani i nepotrebni i kao nešto što uništava mili nam maternji jezik), u svakodnevni govor su se neprimetno uvukli najpre germanizmi, a zatim i italijanizmi - ovi poslednji - pozajmljenice koje svojom provaljenom, umiljatom melodičnošću i evropsko-mediteranskim apelom nikome ne staju na žulj.
Tiho su se ušunjali i pustili duboko korenje u svakodnevnom govoru i nemaju nameru da odu. Niko ne diže hajku na njih, niko ne pravi pitanje.
Ne može da bude da je to zato što dolaze sa katoličkog govornog područja. Ne može da bude ni zato što Italijane posmatramo kao neke dominantne, latinske ljubavnike, (mi smo zdravo samouvereni, da citiram Indeksovce, veliki ćirilski ljubavnici). Nije ni zbog njihovog pro-aktivnog fašizma u Drugom svetskom ratu, ni zbog njihove dobro reklamirane, jeftine "testenina i sos od paradajza" kuhinje, koja je, brat bratu, smešna u poređenju sa našom.
Istini za volju, koriste se italijanizmi i u mnogim drugim zemljama. Ali kako to da su stekli imunitet na progonjenje kod nas, ostaje pomalo nerazjašnjeno.
-Ćao, bela! 'Oćeš sa mnom jedan đir? Treba da vratim nešto u video klub, pronto. Mafija, deru po ušima ako zakasniš...
-Kakve đane... Ma trankuilo, sedim ovde solo, uživam u đelatu. Dilivimo se!
-Ćao-ćao!
Otvara sve brave zesnskog pola. A ponekad i trandže ako si si dovoljno perverzan. Ekstra je patent dvadeset prvog veka. Licenca obavezna. Za kršenje autorskog prava teram na sud.
Kurlauz je bolji od ključa, ne treba mu šifra, kod, kartica. Radi i ulazi i kad je kriv. Podmazuje se sam ili ako pljunes pa Desanku zovnes u pomoc.
Ko nema kljuc, nek upotrebi kurlauz. Zene prelaze brze sa ljuca na kurlauz nego sa bicikle na motor. Kurlauz je alatka za sva vremena. Kad je imas voli te i kjubavnica i zena.
Kurlauiz se prila godjava svakoj bravi. Okreces i guras, vadis dok ti ne dosadi. Ako malo vise popiijes moze da se izduva, da zataiji. Možeš ga držati na levoj strani, na desnoj, kako ti volja. Posebno upada u oci ako nosis tesne pantalone. Onda te pitaju svi redom da im otvoris bravu ako si dovoljno zagoreo i dovoljno lud. Pazite. Ko ima kurlauz ni mrtvom cetniku ne oprasta.
Mala brvnara pored puta. Ima jednu radnu prostoriju, nekoliko stolica za one koje čekaju, jednu stolicu za šišanje, veliko ogledalo i naravno neki uređaj za puštanje muzike. Nema nikakvu dekoraciju sem cenovnika u donjem desnom uglu ogledala i slika golih žena na levoj strani. Od kozmetike i frizerskog alata mogu se naći flašica sa vodom i onim sprej zatvaračom od ajaksa, brionova kolonjska voda i pasta za brijanje, mašinica za šišanje sa nekoliko nastavaka i jedna britva za brijanje.
Osim kosmatih mušterija, koji se zadržavaju deset do petnaest minuta, ovo šarmantnu jazbinu posećuju i stalne mušterije, koje uz gazdu čine inventar radnje. Obično su to likovi bez posla, ribe i para, a opsednuti kolima i fudbalom. Gazda je sam svoj radnik i mušterijama je poznat samo kao brica. Valjda profesionalizam i ti fazoni.
Posla ima. Nije težak ali nije ni neka para. Obično se radi samo mašinicom i najčešće se cepa kec-trojka. Cena varira od sto do sto pedeset dindži ali poseta ovakvom lokalu vredi mnogo više jer je to mesto gde se svašta može videti.
- Šta je ovo, jebem ti leba?!
- Nova frizura. Kako ti se čini?
- Čini mi se da nam se sin zapederio. Ko ga je ovako ošišao?
- Pa, Oliver...
- Vodila si mog sina kod ženskog frizera?!
- Pa, on je uniseks.
- On je peder. Mali, odi 'vamo. Vodi te ćale kod brice da ti udari 'talijanku.
Sunce je opet izašlo na istočnoj strani. Pacovi izlaze iz svojih rupa. Zvuci prirode bude njene stanovnike. Majka sina oprema u školu. Otac se uredno javio na biro. Baba uzima poslednju dozu zilta. Trubači i dalje sviraju manje nego što su plaćeni. Šaban je još uvek kralj narodne muzike. Metalike nose duge kose. Krkobabić je živ. Deda i sada zna kako se zvao švabo koji ga je vodio u logor, ali ne zna kako se zove on. Doktor sa ponosom uze 100 evra. Karađorđeva zvezda je dohvatljivija nego ikad. Pink je veniš za mozak. Tijanić je umro. Mile Dodik peva pod šatorom. Otvoren je još jedan fakultet. Osnova se još jedna agencija. Pop se snuždi jeftinoćom svete vodice. Milioni nestaju. Na asfaltu se napravi još jedna rupa. Pripravnici čekaju u redu za posao. Leb i je danas skuplji nego juče. Putari upališe svoje mašine. Grudve blata su spremne. Pljuvačne žlezde kipe od sadržaja balac metalik zelenog. Poslednji ekser na tabutu časti je zakucan. Kolektivna amnezija je uključena. Sve je spremno. Kolo može da počne.
Lanjskom snegu kabanica ne treba.
Igrica sa automata iz doba kad internet nije ni postojao, računari bili tek mašine za igranje ili dvospratne zgrade u kojima se veoma ozbiljno radilo na problemu ekološkog odlaganja bušenih kartica, a Bil Gejts bio tek musavi tinejdžer krivih nogu i sa pepeljarama na očima.
Igralo se tako što se vodila blentava žaba preko autoputa kojim prolaze gomile automobila, pa preko rečice sa balvanima i krokodilima, do kućica na vrhu ekrana. Majstorstvo se sastojalo u tome da se prvo popune krajnje kućice, leva i desna, pa tek onda srednje tri. Ukoliko u tom popunjavanju žabac uspe da pojede i muvu, još bolje, eto dodatnih poena za novi život.
- Pu, jebem ti ovaj saobraćaj i futoški park, nema semafora, a auta samo furaju i niko neće da stane...
- Čekaj da naleti neka bakica...
- Kakve veze ima bakica?
- One su ti ko žabac, stanu na put i piče preko, boli ih ćošak za automobile, a svi moraju da im stanu. Samo pratiš žapca i eto te na drugoj strani...
Crni gavran srpske politicke scene. Majstor deemagogije, kralj srozanog recnika i dijaloga ispod svakog nivoa. Nikad direktno ne odgovara na pitanja, svi drugi su mafijasi, lopine a ako njemu neko postavi nezgodno pitanje, automatski je to "nista znacajno" i ovi drugi su "300x vise nakrali". Kakav majstor svog zanata, j**e pa rastura i opstaje vec 20 godina
Nadobudni Cosic: Gospodine Vucicu, vasa firma je dobijala novac od opstine Vozdovac...
Vucic: Pa sta sa tim? Kakva firma, to nije moja firma! Ja samo kratko bio zaposlen, odakle vama pare,aaaaaa!!!
C:Ali radili ste tada, od januara do novembra 2010 godine.. Molim vas...
Vucic:Sta, ko...Pa 200x vise su dobijali Djilas i Saper za isti posao, pa sta sa tim, ja tamo ne radim, slugo rezima!
C: Molim vas odgovorite na pitanje...
Vucic: Sram Vas bilo gospodine Cosicu, odakle Vama pare, kako Vas nije sramota, slugo Tadicevih bandita!
C: Gospodine Vucicu, ja sam novinar, odgov...Vucic: Aaaaaaaaaa bando lopovska, pobedicemo vas na izborima, placenici, aaaaaaa
WTF??!!
Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.
-Ma bre mamu im ja jebem vaterpolističku, pa mismo bre ovde na Balkanu bili pre njih već hiljadama godina, Vinčansko pismo je...
-Aaaaa, ti si Deretićev znači?
-Koji bre Deretić? Govno udbaško, podmetnuli ga priča te gluposti i diskredituje prave naučnike.
-A ti znaš to jer?
-Čitao sam ''Srbi i Atlantida'' i Dejana Lučića.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Gospodine predsedniče Randompalanačkogkluba, kakav je vaš stav o privatizaciji sportskih društava?
-Mislim da se sve to radi selektivno. Kako država može da pomaže Zvezdu i Partizan, to su udbaške tvorevine, a evo naš klub je osnovan daleke 1922 i imaćemo uskoro vekovnu tradiciju igranja u drugoj ligi, zašto na nas neko ne obrati pažnju i pomogne nam?
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Nego kaži mi ti sine, ima li neka snajka? Dočekaću li praunučiće? He-he-he.
-Ima deda, ima. Milica, od Milisava što drži radnju sa pločicama za kupatilo u gradu. Evo zabavljamo se već...
-Kuku crni Crnjoslave, pa Milisavov otac je bre bio udbaš, komšije smo bili dok sam bio u službi, prijavio me da sam se izjasnio za rezoluciju Informbiroa, jedva sam se opro. Beži od udbaške familije!
-Dobro bre deda, majku mu, pa i ti si bio komunjara, to je kod vas bilo normalno da se cinkarite, imao si crvenu karticu i sve, u crkvu nisi otišo do '95 za svaki slučaj.
-Pa gde sam smeo od njih.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Liiipeeee cvaaatuuuuu...
-Zajebi me bre, džukelo pijana, znaš li da je....
-Au, izvini ti si trezan? Ta flajka vinjaka što je držiš tvrdi suprotno.
-Dobro, možda i jesam pijan, a bar ne pevam muziku koji je izmislila Udba da zaglupi mlađariju da se ne buni protiv pošasti komunizma i promoviše smrdljivo jugoslovenstvo.
-A je l'? Ti, beše, samo krajišničke pesme?
-Dabome, mi smo najbolji Srbi!
-I veliki antikomunisti, zato ste im i dali samo dva'es brigada. I ne grli više taj vinjak nego ga daj 'amo!
Nekada nije bilo potrebe postavljati ovo pitanje.Ljudi su se radjali i od malena učeni da veruju u ono u šta su im verovali roditelji i preci,ili su prihvatali da veruju u nešto pod prisilom,a sledece generacije to nasledjivale.
Danas nije tako jednostavno postati vernik!
Naime da bi postao vernik pravoslavne crkve u Srbiji u današnje vreme ,moras da ispuniš vise uslova:
-Prvi i najvazniji uslov je da nemaš pojma o istoriji i o veri,ali da budes poreklom i rodjenjem Srbin,jer ako si neke druge nacionalnosti,ne možes da budes dobar pravoslavac
-Drugi uslov je da kupis krstaču,po mogustvu sto veću,jer je veoma bitno da i drugi vide da si ti vernik
-Treći uslov je da kupiš brojanicu,protkanu sa srebrnim nitima,jer dok je budeš muljao prljavim prstima,srebro ce te stititi od infekcija
-Četvrti uslov je da kupiš pola artikala iz crkvene prodavnice i njima okitiš auto,kao i prostor gde radiš.Posebno je bitno da okačis drveni krst,brojanicu i ikonicu na retrovizor,jer ce te one štititi od nesreca bolje od er bega i pojasa.Nikako ne treba stavljati zlati krstić na retrovizor,posto bi se na njemu zadrzao onoliko koliko bočno staklo na autu moze da izdrži udarce kamena,štangle ili vec nekog sličnog predmeta.
-Peti uslov je da redovno ideš u crkvu.Ovo mu dodje i kao najgori uslov,pošto moraš da odvojiš vreme da odeš do crkve,da nadjes parking u blizini,zimi da se smrzavaš ,a leti da se preznojavaš ,što od vrućine,što od obnaženih tela vernica,ponekad da daš i novčani prilog.
-Sesti uslov je da postiš!Normalno ,ne očekuje se da postiš 40 dana...to je za pičke koje ne idu u gim i u spa i jedu losu hranu .Tebi je dovoljno da postiš jedan dan uoči praznika ,tako sto ces da se ožderavas sendvičima sa tunjevinom i posnim majonezom,koje ces da zalivaš sa kokiškom bez šećera
-Sedmi uslov je jako bitan.On se odnosi na oblačenje,kako kad ides u crkvu da se pričestiš,tako i u svakodnevnom zivotu.Posto je neohodno da svi nevernici oko tebe vide koliko si ti veliki vernik,poželjno je nositi trenerke,zato što su one jednostavnog kroja i udobne su,a postoji i mogucnost da na ledjima odštampaš srpski grb,da svi vide i koliko si ponosan sto si Srbin.Takodje ništa lošija nije ni gaderoba sa versaći ili gucci oznakama,jer kombinaciji sa verskim obeležjima,stvara pravu sliku o tebi!
-Osmo pravilo je da da kad u gradu prodjes pored crkve,obavezno se prekrstiš tri puta,cak i ako si u prevozu.Poželjno je sa prezirom posmatrati ostale koji to ne rade,zato sto su oni izdajnici vere i srpskog roda i na taj način im dati do znanja koliko greše i da ce kukati jednog dana kada budu otisli bogu na istinu,zato sto nisu postovali crkvu i veru.
Kada sve ove uslove ispunis,zvanicno ti si vernik,pripadnik nebeskog naroda.Za tebe su svi ostali picke,jer ti imas boga na svojoj strani.Stekao si pravo da se bavis bilo kojim poslom,cak i kriminalom,jer kad umres jednog dana,ti ces pravo na nebo.....zato sto si ti vernik ,bre!
Cura prosječnog izgleda iz pripizdine na vrh neke čuke u koju asfalt neće doći još najmanje dvjesta godina, od oca, sitnog preveranta i majke, neškolovane domaćice, a koja sebe smatra najljepšom i najpoželjnijom ribom u kraju i za koju su sve druge (a koje su naravno ljepše od nje) obične paćenice koje joj zavide na njenim uspjesima, a najveći uspjeh u životu su joj gole slike koje kruže među rajom.
- Ej, jesu li ovo tvoje slike na netu?
- Nisu, to je neka paćenica uradila fotomontažu. Ja imam mladež na lijevoj strani, na slici je na desnoj.
- Razumijem. Sigurno je "fotomontažu" radila prednjom kamerom.
- Sigurno. Glupača. A lijepa sam jel da?
Statističari koji su pridev "pedantni" zaslužili time što su svoju statistiku podelili sa sportskim komentatorima Radio Beograda.
- Miljković napada po desnoj strani (uzdah sa tribina). Prešao je liniju koja označava centar igrališta i stuštio se ka kaznenom prostoru. Sada je u visini šesnaesterca, centrira i... Ništa. Inače, pedantni statističari su izračunali da od dvadeset centaršuteva koje upute Partizanovi bekovi, njih dvadeset završi u gol-autu. Bekova. A i centaršuteva.
Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.
Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.
A: ...kad izleti budala brzinom od 120 nasat iz nepregledne krivine...
B: Čekaj, čekaj. Kažeš nepregledna krivina? Hmmm... :vadi notes i zapisuje: ne-pre-gle-dna kri-vi-na.
C: Brate, za kakvu stranu informativnu agenciju ti radiš, izdajice!? BIA, CIA...!?
A: Daj to 'vamo. :otima notes: Labudova pesma, Opušak Smrdibuba, Kokosov orah, Krem društvo... Šta koji kurac!?
C: Ma pusti ga, brate, vidiš da piše narodne umotvorine, ipak nije izdajnik...
A: Hahaha. Koji trip! Počeo ko onaj Brka iz "Ko to tamo peva"...
Pitanje koje se u ovom virtuelnom svetu može preformulisati:
"O Definicijo, zašto si baš ti od svih definicija postala definicija dana?"
Kada neka definicija postane definicija dana ili je vrlo blizu da to postane, dobije naravno odgovarajuću kritiku u vidu komentara. U toj gomili, nailazimo na više vrsta komentara tj. komentatora.
Prvi komentator, oduševljen definicijom, štanca hvalospeve i predviđa joj najsvetliju budućnost još i dok definicija nije pobedila. A kada pobedi jako je srećan jer su se njegova predviđanja obistinila i svima napominje da je on bio prvi koji je prepoznao kvalitet (iako je verovatno dao još 15 sličnih, ako ne i istih komentara).
Drugi komentator je blagi skeptik, možda je i dao plus na definiciju čim se pojavila, ali se unapred ogradio da je definicija simpatična, ali ništa više od toga. I onda zamislite samo njegovo iznenađenje kada posle napornog dana ode na svoj omiljeni sajt. Nema on ništa protiv autora, baš naprotiv, jako ga ceni, ali se pita kako je ovakva krajnje neinspirativna definicija mogla da izađe iz pera ovako kvalitetnog autora.
Treći komentator je sam autor koji se zahvaljuje prvom, pravda drugom komentatoru, a u stvari je jako srećan što je konačno na prvoj strani.
Komentator 1: +, defka dan sigurno, najjači si :)
Komentator 2: +, ali samo zato što me je nasmejala, inače nije za definiciju dana.
Komentator 3: Hvala:)
.
.
.
Komentator 1: e, brate, čestitam na defki dana, bravo, zaslužio si (u sebi valjda ćeš i ti meni da daš neki plus)Komentator 2: ne mogu da verujem da je ovo definicija dana (u sebi: moja je bila deset puta bolja), mislim nemoj pogrešno da me razumeš, ali ti si imao toliko boljih definicija od ove (u sebi: što je ne obrišeš), samo ti kvari prosek...stvarno, samo sam iskren.
Komentator 3: @Komentator 1: Hvala, ja tek sad video:)
Komentator 3: @Komentator 2: Znam, ti možda jesi u pravu, znam da nije neka definicija, ali tolike moje dobre definicije su prošle nezapaženo (u sebi: haha, super mi je defka, šta on zna, može samo da crkne od muke), a ovo sranje je pokupilo toliko pluseva (u sebi: a baš mi je super definicija). Stvarno ne znam šta je kriterijum...nema pravila
Jedan od čudnijih oblika ljudske glave. Razlikuje se od ostalih po ogromnom bregu, na mestu gde bi trebao biti potiljak. "Francuska glava" je preteča ovog naziva, jer se ranije takav oblik mogao videti isključivo u Francuskoj. Posle su krenuli ratovi, pa je Fransoa dok je služio vojni rok, polno opštio sa Janjom, ribarevom kći, sa kojom je, kako se veruje napravio sedmoro dece. Ta deca su zaslužna što i mi danas možemo gledati "rezervoarske glave".
-Brate gledo' sam neke "klasike premijer lige" , igrali Mancester-Arsenal, bilo 1:1 do 92. minuta, i krene lopta po desnoj strani, Ebue centrira, i Anri glavom, za pobedu! Kako ga je munuo veliki Tjeri!
-I ja bih metao tako, da mi je tog njegovog rezervoara! Ne bi lopta mogla da me promaši.
Najveća mudrost za prosečnog žitelja Srbije.
Ono što nas razlikuje od kulturnih nacija.
Nemoguća misija za nas - za sve ostale nešto najnormalnije.
(Bilo koji strani film sa borilačkim scenama)
1000 i kusur negativaca ima nameru da ubije Bruce Lea.
Strpljivo, jedan po jedan oni se zaleću i napadaju ga.
Bez guranja. Bez prepirke.
Svi će stići na red.
Ima batina za sve.
Ne zaleću se svi odjednom k'o na šalter u Srbiji.
Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.
Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.
Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.
Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.
Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.
Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.
Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.
Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.
Većina zna da se beta verzija nekog programa odnosi na neki program koji se može instalirati i isprobati kako radi, ali da zajebava i da nije sigurna i stabilna i da može da utiče na operativni sistem ako se čačka po delovima programa koji nisu za svakoga (odnosno nisu za one koji ne znaju šta rade, ne znaju strani jezik baš najbolje). Takvi programi se koriste kao način da programerska kuća otkrije šta može da sredi i unapredi dok ne objavi program kao kompetan i spreman za prodaju.
Eh, a beta beta verzija je "nedovršeno frankenštajnsko programersko koplie", odnosno, uopšte ne radi ili radi ono što ne želite. Ako ikada i radi, to radi veoma kratko i veoma loše. Postoje ljudi koji u inat koriste takve programe, veoma često iz neznanih pobuda, sa željom da se razlikuju bez preke potrebe. Kao "to je freeware (slobodan prevod: besplatna aplikacija/proizviod) pa šta ćeš bolje" - to je glavni razlog. Zajebite to. Bolje dobar krek ili patch, nego reinstalacija sistema (po hiljaditi put).
Ali, svaka čast onima koji to rade za više dobro - onima koji isprobavaju sve to i dele sa nama korisne informacije, tako da ne moramo svi da isprobavamo svakakve "sumnjive" programčiće.
