Iskoristivši šansu nastalu usled preokupacije pravoslavnih purista Srpskog jezika lovom na islamske turcizme i protestantske anglicizme, (koji bivaju labelovani kao strani i nepotrebni i kao nešto što uništava mili nam maternji jezik), u svakodnevni govor su se neprimetno uvukli najpre germanizmi, a zatim i italijanizmi - ovi poslednji - pozajmljenice koje svojom provaljenom, umiljatom melodičnošću i evropsko-mediteranskim apelom nikome ne staju na žulj.
Tiho su se ušunjali i pustili duboko korenje u svakodnevnom govoru i nemaju nameru da odu. Niko ne diže hajku na njih, niko ne pravi pitanje.

Ne može da bude da je to zato što dolaze sa katoličkog govornog područja. Ne može da bude ni zato što Italijane posmatramo kao neke dominantne, latinske ljubavnike, (mi smo zdravo samouvereni, da citiram Indeksovce, veliki ćirilski ljubavnici). Nije ni zbog njihovog pro-aktivnog fašizma u Drugom svetskom ratu, ni zbog njihove dobro reklamirane, jeftine "testenina i sos od paradajza" kuhinje, koja je, brat bratu, smešna u poređenju sa našom.
Istini za volju, koriste se italijanizmi i u mnogim drugim zemljama. Ali kako to da su stekli imunitet na progonjenje kod nas, ostaje pomalo nerazjašnjeno.

Otvara sve brave zesnskog pola. A ponekad i trandže ako si si dovoljno perverzan. Ekstra je patent dvadeset prvog veka. Licenca obavezna. Za kršenje autorskog prava teram na sud.
Kurlauz je bolji od ključa, ne treba mu šifra, kod, kartica. Radi i ulazi i kad je kriv. Podmazuje se sam ili ako pljunes pa Desanku zovnes u pomoc.
Ko nema kljuc, nek upotrebi kurlauz. Zene prelaze brze sa ljuca na kurlauz nego sa bicikle na motor. Kurlauz je alatka za sva vremena. Kad je imas voli te i kjubavnica i zena.
Kurlauiz se prila godjava svakoj bravi. Okreces i guras, vadis dok ti ne dosadi. Ako malo vise popiijes moze da se izduva, da zataiji. Možeš ga držati na levoj strani, na desnoj, kako ti volja. Posebno upada u oci ako nosis tesne pantalone. Onda te pitaju svi redom da im otvoris bravu ako si dovoljno zagoreo i dovoljno lud. Pazite. Ko ima kurlauz ni mrtvom cetniku ne oprasta.

Mala brvnara pored puta. Ima jednu radnu prostoriju, nekoliko stolica za one koje čekaju, jednu stolicu za šišanje, veliko ogledalo i naravno neki uređaj za puštanje muzike. Nema nikakvu dekoraciju sem cenovnika u donjem desnom uglu ogledala i slika golih žena na levoj strani. Od kozmetike i frizerskog alata mogu se naći flašica sa vodom i onim sprej zatvaračom od ajaksa, brionova kolonjska voda i pasta za brijanje, mašinica za šišanje sa nekoliko nastavaka i jedna britva za brijanje.

Osim kosmatih mušterija, koji se zadržavaju deset do petnaest minuta, ovo šarmantnu jazbinu posećuju i stalne mušterije, koje uz gazdu čine inventar radnje. Obično su to likovi bez posla, ribe i para, a opsednuti kolima i fudbalom. Gazda je sam svoj radnik i mušterijama je poznat samo kao brica. Valjda profesionalizam i ti fazoni.

Posla ima. Nije težak ali nije ni neka para. Obično se radi samo mašinicom i najčešće se cepa kec-trojka. Cena varira od sto do sto pedeset dindži ali poseta ovakvom lokalu vredi mnogo više jer je to mesto gde se svašta može videti.

Sunce je opet izašlo na istočnoj strani. Pacovi izlaze iz svojih rupa. Zvuci prirode bude njene stanovnike. Majka sina oprema u školu. Otac se uredno javio na biro. Baba uzima poslednju dozu zilta. Trubači i dalje sviraju manje nego što su plaćeni. Šaban je još uvek kralj narodne muzike. Metalike nose duge kose. Krkobabić je živ. Deda i sada zna kako se zvao švabo koji ga je vodio u logor, ali ne zna kako se zove on. Doktor sa ponosom uze 100 evra. Karađorđeva zvezda je dohvatljivija nego ikad. Pink je veniš za mozak. Tijanić je umro. Mile Dodik peva pod šatorom. Otvoren je još jedan fakultet. Osnova se još jedna agencija. Pop se snuždi jeftinoćom svete vodice. Milioni nestaju. Na asfaltu se napravi još jedna rupa. Pripravnici čekaju u redu za posao. Leb i je danas skuplji nego juče. Putari upališe svoje mašine. Grudve blata su spremne. Pljuvačne žlezde kipe od sadržaja balac metalik zelenog. Poslednji ekser na tabutu časti je zakucan. Kolektivna amnezija je uključena. Sve je spremno. Kolo može da počne.

Igrica sa automata iz doba kad internet nije ni postojao, računari bili tek mašine za igranje ili dvospratne zgrade u kojima se veoma ozbiljno radilo na problemu ekološkog odlaganja bušenih kartica, a Bil Gejts bio tek musavi tinejdžer krivih nogu i sa pepeljarama na očima.

Igralo se tako što se vodila blentava žaba preko autoputa kojim prolaze gomile automobila, pa preko rečice sa balvanima i krokodilima, do kućica na vrhu ekrana. Majstorstvo se sastojalo u tome da se prvo popune krajnje kućice, leva i desna, pa tek onda srednje tri. Ukoliko u tom popunjavanju žabac uspe da pojede i muvu, još bolje, eto dodatnih poena za novi život.

Crni gavran srpske politicke scene. Majstor deemagogije, kralj srozanog recnika i dijaloga ispod svakog nivoa. Nikad direktno ne odgovara na pitanja, svi drugi su mafijasi, lopine a ako njemu neko postavi nezgodno pitanje, automatski je to "nista znacajno" i ovi drugi su "300x vise nakrali". Kakav majstor svog zanata, j**e pa rastura i opstaje vec 20 godina

Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.

Nekada nije bilo potrebe postavljati ovo pitanje.Ljudi su se radjali i od malena učeni da veruju u ono u šta su im verovali roditelji i preci,ili su prihvatali da veruju u nešto pod prisilom,a sledece generacije to nasledjivale.
Danas nije tako jednostavno postati vernik!
Naime da bi postao vernik pravoslavne crkve u Srbiji u današnje vreme ,moras da ispuniš vise uslova:
-Prvi i najvazniji uslov je da nemaš pojma o istoriji i o veri,ali da budes poreklom i rodjenjem Srbin,jer ako si neke druge nacionalnosti,ne možes da budes dobar pravoslavac

-Drugi uslov je da kupis krstaču,po mogustvu sto veću,jer je veoma bitno da i drugi vide da si ti vernik

-Treći uslov je da kupiš brojanicu,protkanu sa srebrnim nitima,jer dok je budeš muljao prljavim prstima,srebro ce te stititi od infekcija

-Četvrti uslov je da kupiš pola artikala iz crkvene prodavnice i njima okitiš auto,kao i prostor gde radiš.Posebno je bitno da okačis drveni krst,brojanicu i ikonicu na retrovizor,jer ce te one štititi od nesreca bolje od er bega i pojasa.Nikako ne treba stavljati zlati krstić na retrovizor,posto bi se na njemu zadrzao onoliko koliko bočno staklo na autu moze da izdrži udarce kamena,štangle ili vec nekog sličnog predmeta.

-Peti uslov je da redovno ideš u crkvu.Ovo mu dodje i kao najgori uslov,pošto moraš da odvojiš vreme da odeš do crkve,da nadjes parking u blizini,zimi da se smrzavaš ,a leti da se preznojavaš ,što od vrućine,što od obnaženih tela vernica,ponekad da daš i novčani prilog.

-Sesti uslov je da postiš!Normalno ,ne očekuje se da postiš 40 dana...to je za pičke koje ne idu u gim i u spa i jedu losu hranu .Tebi je dovoljno da postiš jedan dan uoči praznika ,tako sto ces da se ožderavas sendvičima sa tunjevinom i posnim majonezom,koje ces da zalivaš sa kokiškom bez šećera

-Sedmi uslov je jako bitan.On se odnosi na oblačenje,kako kad ides u crkvu da se pričestiš,tako i u svakodnevnom zivotu.Posto je neohodno da svi nevernici oko tebe vide koliko si ti veliki vernik,poželjno je nositi trenerke,zato što su one jednostavnog kroja i udobne su,a postoji i mogucnost da na ledjima odštampaš srpski grb,da svi vide i koliko si ponosan sto si Srbin.Takodje ništa lošija nije ni gaderoba sa versaći ili gucci oznakama,jer kombinaciji sa verskim obeležjima,stvara pravu sliku o tebi!

-Osmo pravilo je da da kad u gradu prodjes pored crkve,obavezno se prekrstiš tri puta,cak i ako si u prevozu.Poželjno je sa prezirom posmatrati ostale koji to ne rade,zato sto su oni izdajnici vere i srpskog roda i na taj način im dati do znanja koliko greše i da ce kukati jednog dana kada budu otisli bogu na istinu,zato sto nisu postovali crkvu i veru.

Cura prosječnog izgleda iz pripizdine na vrh neke čuke u koju asfalt neće doći još najmanje dvjesta godina, od oca, sitnog preveranta i majke, neškolovane domaćice, a koja sebe smatra najljepšom i najpoželjnijom ribom u kraju i za koju su sve druge (a koje su naravno ljepše od nje) obične paćenice koje joj zavide na njenim uspjesima, a najveći uspjeh u životu su joj gole slike koje kruže među rajom.

Statističari koji su pridev "pedantni" zaslužili time što su svoju statistiku podelili sa sportskim komentatorima Radio Beograda.

Pitanje koje se u ovom virtuelnom svetu može preformulisati:
"O Definicijo, zašto si baš ti od svih definicija postala definicija dana?"

Kada neka definicija postane definicija dana ili je vrlo blizu da to postane, dobije naravno odgovarajuću kritiku u vidu komentara. U toj gomili, nailazimo na više vrsta komentara tj. komentatora.

Prvi komentator, oduševljen definicijom, štanca hvalospeve i predviđa joj najsvetliju budućnost još i dok definicija nije pobedila. A kada pobedi jako je srećan jer su se njegova predviđanja obistinila i svima napominje da je on bio prvi koji je prepoznao kvalitet (iako je verovatno dao još 15 sličnih, ako ne i istih komentara).

Drugi komentator je blagi skeptik, možda je i dao plus na definiciju čim se pojavila, ali se unapred ogradio da je definicija simpatična, ali ništa više od toga. I onda zamislite samo njegovo iznenađenje kada posle napornog dana ode na svoj omiljeni sajt. Nema on ništa protiv autora, baš naprotiv, jako ga ceni, ali se pita kako je ovakva krajnje neinspirativna definicija mogla da izađe iz pera ovako kvalitetnog autora.

Treći komentator je sam autor koji se zahvaljuje prvom, pravda drugom komentatoru, a u stvari je jako srećan što je konačno na prvoj strani.

Jedan od čudnijih oblika ljudske glave. Razlikuje se od ostalih po ogromnom bregu, na mestu gde bi trebao biti potiljak. "Francuska glava" je preteča ovog naziva, jer se ranije takav oblik mogao videti isključivo u Francuskoj. Posle su krenuli ratovi, pa je Fransoa dok je služio vojni rok, polno opštio sa Janjom, ribarevom kći, sa kojom je, kako se veruje napravio sedmoro dece. Ta deca su zaslužna što i mi danas možemo gledati "rezervoarske glave".

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

Najveća mudrost za prosečnog žitelja Srbije.
Ono što nas razlikuje od kulturnih nacija.
Nemoguća misija za nas - za sve ostale nešto najnormalnije.

Većina zna da se beta verzija nekog programa odnosi na neki program koji se može instalirati i isprobati kako radi, ali da zajebava i da nije sigurna i stabilna i da može da utiče na operativni sistem ako se čačka po delovima programa koji nisu za svakoga (odnosno nisu za one koji ne znaju šta rade, ne znaju strani jezik baš najbolje). Takvi programi se koriste kao način da programerska kuća otkrije šta može da sredi i unapredi dok ne objavi program kao kompetan i spreman za prodaju.
Eh, a beta beta verzija je "nedovršeno frankenštajnsko programersko koplie", odnosno, uopšte ne radi ili radi ono što ne želite. Ako ikada i radi, to radi veoma kratko i veoma loše. Postoje ljudi koji u inat koriste takve programe, veoma često iz neznanih pobuda, sa željom da se razlikuju bez preke potrebe. Kao "to je freeware (slobodan prevod: besplatna aplikacija/proizviod) pa šta ćeš bolje" - to je glavni razlog. Zajebite to. Bolje dobar krek ili patch, nego reinstalacija sistema (po hiljaditi put).
Ali, svaka čast onima koji to rade za više dobro - onima koji isprobavaju sve to i dele sa nama korisne informacije, tako da ne moramo svi da isprobavamo svakakve "sumnjive" programčiće.

Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.

Ciničan izraz kojim opisujemo neke od najtežih vrsta psihofizičkih najeba. Jer, da se ne lažemo... Sadistički rogonja crvene kože i dlakavih nogu nije baš najpoželjnija osoba za bilo koji vid saradnje. Ako sa njim ortački sadiš tikve, na primer, vlastitim dupetom ćeš da drljačiš njivu.
Dobro, žurku sigurno ume da napravi i zabavno je. Njemu. Za takve žurke mu je i gajba uvek pripremljena. Veoma je topla, toliko da ne možeš bez kreme za opekotine. A koristiće zvanicama i u neke druge svrhe, naročito ako imamo u vidu da će svi osim organizatora biti na pogrešnoj strani kurca. Pa i korbača, lanca, žarača, Kačavende i drugih sado-mazo aksesoara. Osim temperature, ni miomirisi nisu zvanicama po volji; sumpor i dim nisu baš najomiljenije zamene za Ervik.
Jebiga, on je domaćin, njemu lepo i takve žurke pravi svaki dan. E, kad je rođendan, onda mora da se ubaci neki spešl ivent i po neki poklon za slavljenika, red je. A poklon služi za ekstra zabavu, naravno.
Samo se nadaj da taj poklon nećeš biti ti...

Nešto više od proste karakterne osobine. Recimo aura...pardon, psihički smrad koji se skuplja oko vječitih luzera čiji mozgovi konstantno emituju moždane talase nelordstva. Prosto zrače prostor oko sebe, trujući životni prostor svih nas, izazivajući prvo znatiželjne poglede, a zatim ismijavanje, pa sažaljenje, da bi se na kraju pobratimili sa slatkim metkom eutanazije, jer je to jedini način da se izvuku!

Izraz koji isključivo koristimo u neki timskim sportovima u kojima je potrebna lopta (fudbal, košarka, rukomet...). Upotrebljavamo ovaj izraz ako nekoj osobi treba mnogo vremena i mnogo dodira sa loptom kako bi je smirio i nastavio igru.

Televizija koja se zvala Fox,pre preimenovanja u Prva srpska televizija.Kada je vlasnik uvideo da se program emituje isključivo na turskom jeziku,morao je hitno da reaguje i promeni naziv u Prva turska.