Iako su svi gosti poštanskog sandučeta u većini slučajeva nepoželjni, osim ako to nisu pare od tetke iz Švedske ili Nemačke, ovi papirići sa akcijama iz marketa su sasvim nešto posebno.

Prva stvar koja ubija u pojam čoveka je vreme njihovog dolaska. Po 2 puta nedeljno mogu se naći u sandučetu i pokvariti vam dan. Zbog toga su sve češća pitanja za poštara: "Ima li nešto za nas?" na koja ako odgovori sa "Da", što pre odemo da se otarasimo tog đubreta.
Druga stvar, koja takođe čoveka može dovesti do Laze, kod Quattro papirića je izgled. Potrudili su se da naprave papirić sasvim drugačiji od drugih konkurentnih marketa. Plavo nebo i zelena trava u pozadini su prepoznatljivi znak ovog marketa. Ajde, za to može se reći da lepo izgleda ali..... Uspeli su i to da unakaze razbacanim proizvodima i cenama po tome. Izgleda da se po travi vode piknici, a u vazduhu ratovi aviona.

Sigurno kad vide toliku glupost, svi onda, već polu šlogirani, bace pogled i na cene. A cene..... Što bi rekli zaposleni "Prava sitnica". Po cenama se može i zaključiti da im roba nije ni za kurac. Al imaju svašta, boli ih uvo. Energetska pića "Partizan" i "Zvezda", "Crunch" čokoladice od 10 grama i neki "Š" omekšivači uvek se nađu na akciji i budu na prednjoj strani papirića da zavaraju babe i tetke.

Onda se svi čude pitanjem: "Zašto Quattro nema kupaca?"

Teren - Neka najravnija njiva ili eventualno parking ispred dućana koji je potpuno prazan. Na teren se dolazi obično sa gajbom piva i svinjskom pršutom.

Golovi - Obično su napravljeni od iskorišćenih gajbi piva , kamenja, cigli .

Vodonoša - Najčešće sin nekog od igrača , koji celu utakmicu trči od terena do bunara po hladnu vodu.

Postava je uobičajena 4+1 .
Golman, u odrani su dva igrača , jedan je na sredini i jedan u špicu.

Igrači :

Golman - Najdeblji čovek u selu , ima preko metar kila , non-stop pije pivo i nikad ne odbija hranu, pogotovu ako je to slaninica .

Levi bek - Najmlađi član ekipe , po nekad i šegrt, voli da je sa starijima zato što misli da će od njih pokupiti svu pamet sveta. Postavljen je za tu poziciju zato što iz ekipe niko ne šutira levom, bilo kakva greška da se napravi u toku igre bilo da je to u špicu ili kod gola Levi bek je kriv.

Desni bek: Najstariji igrač u timu i obično onaj koji najčešće plaća pivo. Njegov je posao samo da dodaje loptu i da stoji blizu gola. U slučaju da pogreši, Levi bek je kriv.

Vezni ( Sredina ) - Najpametniji igrač u timu, zaslužan je za taktike i kontroliše vreme da ne bi došlo do krađe . U slučaju da pogrešno oceni dodavanje pasa ili ne provali protivnikove namere , priće i izderati se na Levog beka .

Špic - Glavni u svom društvu , onaj koji ima najviše tuča po kafanama i koji naručuje pesme . Pri prijemu lopte istog trenutka će šutnuti makar pogodio i goluba u letu. U slučaju da promaši okrivice Levog beka i sve to začiniće jednom ćuškom . Celu utakmicu je na protivničkoj strani i nikad se ne vraća u odbranu, takodje tu je i da izvede svaki penal tehnikom " Špic po sredini gola ''

Onako znojavi sešće ispred dućana koji nosi naziv kao i vlasnik ( npr . Mile , Dragan ... )
i piti celu noć . Opravdanje kod kuće će im biti '' Slavili smo pobedu ''

Situacija kad nekoj osobi ukazuješ na njen problem ili nedostatak, koji ta osoba ne vidi, pa na kraju taj problem opet moraš riješiti ti.

Drugim riječima, osoba koja ima kečap na bradi, nikad ga ne može obrisati sama.

Inače, u američkih filmovima ovo je kliše koji se koristi kao uvod u skori fizički kontakt dvije osobe suprotnog pola.

Naprave stvorene simbiozom kompjuterskog misa i desne sake, koje zbog provedenih deset hiljada godina na Vukajliji misle da su upili svu duhovitost ovoga sveta i onda je zivot postao toliko dosadan da je sve sto procitaju nezanimljivo. Svakih 20 sekundi refresh-uju stranicu "Definicije" i ne mogu da docekaju da stisnu palac na dole, pomisle "Au, pogle' ovoga..." i iseru se u komentar.

Life is beautiful. Al' u kurcu. Uvijek ti nešto fali, nešto želiš, a nemaš. Imate onaj osjećaj kao kad štreber dobije devetku, a nema popravnog ispita. Ili kao nepoznata pornićarka nakon objavljenog filma, zato što joj se ne vidi dojkara u pozi dok blajva stožinu od nekog kosijanera. Želili bi da je drugačije, ali ne ide vam.

U tim trenucima psihodelije, kada izgleda kao da ste ušli u neki ćorsokak u ulicama Bronksa dok za vama ide četa kineskih mafijaša i šurnes krvoločnih pasa, potrebno je imati smirenu glavu k'o majstor joge. Potrebno je odlučno stati ispred problema u maniru Vilijama Volasa kada je uzeo sudbinu Škotske u svoje ruke i od Britanaca napravio hranu za gladne lešinare. Ako se zbuniš i ne znaš ko si, pogledaj u ličnu kartu, ona tvoje ime nosi. To što u njoj vidiš možda izgleda kao leptir, ali zapamti da i leptir može prouzrokovati oluju. Kad su Jamajčani mogli osnovati svoj bob tim i učiniti da ih cijeli svijet gleda kao heroje, baš kao što jedra seljančica promatra bobana i divi se njegovoj ekselenciji dok iz njene usne duplje izlaze vapaji: „Oplodi me“, tako i ti možeš da ispuniš svoj san, bilo da je to straobalno arčenje Tajre Benks ili šetnja ulicama Pariza sa svojim partnerom, da ne kažem jebačem, ako si žensko ili neki treći vid satisfakcije.

Samo budi svoj. Naravno, ne očukuj da taj ispunjeni san bude igranje za neki od velikih evropskih klubova. Zadavolji se sa Benfikom iz Malešića, jebiga. Život je nekad siv, a nekad žut. Zasigurno postoji ta ljepša strana života. Ako ne na ovoj, onda je na drugoj strani jastuka.

Svi operisani ikakvom logikom nastanka, cilja i prirode,a samim tim i ničim neizazvani nazivi vojnih, policijskih i humanitarnih akcija kojima su se pridružila i imena nevinih učesnika konjskih trka. Drugi naziv za izraz- Niđe veze oči moje lijepe.

A must have svakog bircuzoposednika koji drži do sebe i ugleda svog ugostiteljskog obrta.

Plastificirani listić toalet papira na kome nešto kao i piše Times New Roman-om fonta 11, ošišanom latinicom.

Preporučljivo je, u cilju osvajanja simpatija lokalnih kosmopolitena koji, (h)eto, baš i inače žive À la carte, izraditi ga u sumnjivo-narandžastoj (belo je seljačka boja za papir, osim ako Seks i Grad ne kaže drugačije).

Ova recenica se cesto moze cuti prilikom igranja PES-a u parovima(2 na 2, 3 na 3...). Obicno je upucena osobi koja je totalni amater u PES-u ili je dugogodisnji igrac PES-a, ali je toliko malouman da ne moze da skapira objasnjenje da ce se lopta odbiti od igraca ko od drveta prilikom prijema lopte ako ne pusti gumb za brzo trcanje! Drzanje brzog trcanja u PES-u je kao konstantno drzanje kvacila prilikom voznje sto dovodi do sjebavanja lamele. Kao sto sjebavanje lamele dovodi do ocaja caleta, tj. vlasnika automobila, isto tako drzanje brzog trcanja prilikom igranja PES-a dovodi do ocaja saigraca koji igra u timu sa amaterom(u nekim slucajevima debilom).

Skraćeno od bežimo, ali se bitno razlikuje po momentu kada se koristi u tom obliku. Bežimo se više koristi kada se neko plaši i želi da pobegne od fizičke konfrontacije sa nekim, a bež’mo se najviše koristi kada namagarčiš nekoga, za dlaku se provučeš sa nečim i želiš što pre da se skloniš dok taj neko ne provali da je ozbiljno namagarčen.

Povratak autora ovih redova pisanju Lepih srpskih običaja može značiti samo to da mu je inspiracija konačno doterala tamo gde "trava ne raste". S tim u vezi definitivno stoji i nedeljama zakasnela isporuka iste, a koju je autoru ovih redova odavno obećao njegov diler, ozloglašeni Mahmud.

Bilo kako bilo, primoran da, poput svakog skribomana, piše iako mu to niko nije niti tražio, niti platio, cenjeni autor je odlučio da se uhvati u koštac sa jednim skorijim, svakako modernijim običajem, možda pre i štosom nego običajem, ali, ono - imajmo bar malo razumevanja za njegovu aktuelnu apstinenciju...ako je njegova lepša polovina već nema za onu standardnu.

Elem, međ' nama pripadnicima nebeskog naroda oduvek je vladalo uverenje da su strani pokušaji učenja našeg jezika - iako od starta osuđeni na propast - krajnje simpatični u svojoj debilnosti. Rogobatni akcenti, retardirani konsonanti, mutavi umlauti...samo su neki od razloga zašto jedan Švaba, Francuz i Englez nikada neće biti kadri da k'o ljudi izgovore makar i najprostiju rečenicu na jeziku budućih kolonizatora galaksije Andromeda 3567. godine. I da ne bude nikakve zabune - mi Srbi smo u pitanju.

Uglavnom, pomenuta "simpatičnost" nadahnula je međ' tradicionalno predusretljivim narodom srpskim specifičan vid sprdnje sa neslutećim žrtvama iz ostatka sveta, a koji se definiše ljubaznim mada džukačkim poturanjem najosnovnijih psovki 'mesto svakodnevno-korisnih-turističko-kosmopolitskih fraza poput "Dobar dan", "Dobro veče", "Hvala", "Doviđenja" i "A (da mi vratiš) kusur?", a koje bi eventualno i zanimale zalutalog stranca u našoj zemlji. A i realno: lakše (čitaj: interesantnije; prim.prev.) jednog strendžera naučiti da kaže "Puši kurac!" ili "Jedi govna!", nego čekati i pizdeti pola čuke dok on zapliće jezikom u abortus-pokušaju da kaže "Zdravo".

Ponekad je baš do jaja kad ti maternji jezik nije svetski jezik, zar ne?

Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?

Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?

Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...

Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.

Nepisano pravilo da se pri susretu dve random inostrane ekipe uvek navija za onu u kojoj je neko od naših igrača, u obzir dolaze i internacionalnci koji su nekada nastupali za naše klubove. Po istom principu ima i primera kontra patriotizma, najčešće među mlađom populacijom, kada se navija protiv ekipe dotičnog na osnovu prethodnih nastupa, na relaciji Grobari - Cigani.

Obaveštenje za one koji imaju problema sa orijentacijom levo desno, da su opet pogrešili stranu na koju treba da skrenu, da se okrenu itd. Vrlo često propraćeno gestikulacijom da se podiže leva ili desna ruka i u istom momentu se razmišlja kojom rukom piše lik koji ima problem sa orijentacijom, da bi znao kuda treba da ide.

Kad neko zna kako i ume u životu. Iz nekog razloga epitet fino često ide uz snalaženje. Možda i nije baš najsrećniji jer zvuči blago. Ipak nije tako jednostavno snaći se u današnje vreme.

Prešla četrdesetu. Suknja tesna, bluza raskopčana taman toliko da raspali maštu. Usne crvene, pune. Pali cigaretu zlatnim upaljačem, flertuje sa kelnerom. Prelazi rukom sa dugim crvenim noktima kroz bujnu kosu. Primećuje da je gledaš i zakiva te pogledom za stolicu. Oči pepeljastozelene, hladne, a tebi se čini da pale svaki atom u tvom telu.

Ti mlad, u punoj snazi. Misliš, jede se sve što leti. Iskustva malo do nimalo. Glupavo se osmehuješ u njenom pravcu a misliš kako bi pola života dao da budeš sa njom nasamo.

Navikla da je muškarci skidaju pogledom, ne obraća pažnju na tvoju očaranost.

Pipaš se po džepovima jakne ne bi li našao elokventnosti, hrabrosti da joj priđeš, i onu cigaretu sakrivenu od sebe samog za kasnije.

Osoba sa kojom ste ni krivi ni dužni bili obavezni da provodite 6 sati dnevno 8 godina, a za sve to vreme biste radije zavrtali šraf u oko nego slušali njihove dogodovštine... Osoba sa kojom niste imali zajednička interesovanja, za razliku od srednje ili faksa koje ste birali. Da stvar bude gora, iz nekog razloga se veoma obraduju kad vas 10 godina kasnije vide i ne izbegavaju priliku da vas napadnu novim pričama o svojim poduhvatima, jebačinama i stvarima koje vas zanimaju 0 posto.. Na ove uljeze ne pale klasični izgovori "žurim negde", "aj se nadjemo kasnije pa ko ljudi pričamo" i "smaraš".. jer se samo nasmeju i nastave po starom.

Osim što predstavlja radnju kojem je dobijen neki recimo dzemper, veze nemam ni ja sam, može da bude i stanje trenutne situacije bilo kada i bilo gde u životu. Prteno, drugim rečima znači zajebano. Ukratko, ukoliko dodjete u prtenu situaciju, biće zajebano, ili obrnuto.

Primetili smo da svi živi prave serije od Meksikanaca i Amerikanaca, preko Španaca i Turaka do Indijaca i Kineza. Ali niko još nije posvetio pažnju Eskimima, zato ovim putem molim da mi se obrati nekoliko Eskima iz dijaspore (ne znam kako funkcioniše internet kod njih), a evo predloga za scenario. On zivi na Grenlandu (proterani Danski kraljević), a ona na severnom polu (nešto tipa despina od Franc Jozefove zemlje). Jednom su se videli na balu koji je bio u organizaciji udruženja za zaštitu planktona i zaljubili jedno u drugo kao Ljovisna u Orinoka. Od tada se redovno čuju i šalju pisma preko galebova jedno drugom i on njoj obećava da ce doći za nedelju dana da je uzme za ženu. Kreće svojim najnovijim splavom koji ni Ber Grils ne bi bolje osmislio, ali negde na pola puta strašna oluja potapa njegov splav i on je primoran da nastavi da pliva. Sad tu on pliva kroz 140 epizoda kao otprilike Santjago iz lektire Starac i more (koga je ona riba vukla na 75 strana, doduše ovaj Hemingvejov je imao čamac), a ova njega čeka kao Penelopa Odiseja 20 godina (to je tih 140 epizoda). Na drugoj strani njena majka je ubeđuje da se uda za nesrećnog golmana reprezentacije Farskih Ostrva, a ona odbija. Ovaj naš mučenik plivajući primoran je da jede alge (vegeterijanac je) i negde oko 150. epizode doplivava do svoje drage. Tu u narednih 50 epizoda imaju problema sa globalnim zagrevanjem jer se njen iglo skoro istopio i ne znaju šta da rade sa njenom porodicom. Na kraju u dvestotoj epizodi, posle svih problema koje su prošli, venčavaju se odlaze na medeni mesec u Sibir, pritom joj je pred venčanje umro deda pa su imali od čega da naprave čorbu za svadbu.

Neizostavni deo časa likovne kulture.
Iritantno pitanje koje će naterati nastavnika da u toku časa pređe isti broj kilometara koliko i Roberto Karlos pretrči za jedno poluvreme, pa sve to puta šest časova dnevno - jednako maraton.

Omiljena igra u situacijama kada treba komunicirati sa nekim od koga vas deli staklena površina i drago vam je što je tako.