Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

1. Biti na moru
2. Kresnuti ribu koja je bila na moru
3. Kresnuti ribu koja je spavala sa tipom koji je bio na moru

Tradicionalna moskovska akcija sakupljanja beskućnika koji nisu preživeli zimu.

Ovo je izjava koja svedoci o latentnom homoseksualizmu u muskom delu populacije,ili o sklonosti nasih zena ka uzivanju u analnom seksu.Posto se ova recenica vise ne koristi,ili je koriste samo stariji pripadnici naseg drustva,to znaci da je homoseksualizam ,duboko ukorenjen u srpsko drustvo,samo nemamo hrabrosti da to priznamo i zato se deo populacije ponasa agresivno prema osobama,koje to javno pokazuju,zato jer oni nemaju hrabrosti da se ostvare i pokazu svoju pravu prirodu.

Hvatanje sunardonika u laži, prevari ili bilo kom drugom obliku obmane oduvek je bila zanimacija sa kojom se srpski narod strastveno zabavljao u onim danima kada život nije bio tako nesnosan k'o inače. Ili mu je, pak, promakla repriza jebenog Ivana Ivanovića, te nije imao šta pametnije da čini celo veče. Elem, kombinujući ovu sa već viševekovnom praksom gledanja tuđih dvorišta, tanjira i žena ( morao sam ), naš čovek je postao šetajuća mašina za ogovaranje, nezaustavljivi izvor komentara na sve i svakoga, svevideće biće koje opaža sve ostalo osim samog sebe. I to je jedan beg od sopstvene realnosti koja je najčešće isuviše bolna da bi se tek tako prihvatila. Uostalom, tako je verovatno i nastala cinična ( a kakva drugačija? ) konstrukcija iz naslova, koja ne samo da se koristi na dnevnoj bazi već bi bez nje naši životi bili nepojmljivo prazniji i...itd. Pozdrav, zemljaci.

Pitanje koje postavlja zajebant, a služi da bi se dogovorili u kom trenutku zajedničkim snagama da počnu nešto teško da podižu, guraju, cimaju i sl.

Način rodbinskog slikanja sa malim detetom na njegovom prvom (drugom) rođendanu.

Jedna od dvoja vrata na Yugo-u, koji je stajao 4 sata na suncu, na temperaturi od 35 stepeni.

Kad oće onda oće pa da ga jebeš. Ali nije problem kad nekog oće, nego uvek oće onog ko ima. Nikad nisam čuo da je na seoskom takmičenju u tomboli pobedio neko ko nema leba da jede, nego uvek neki seoski zrvk, koji može da kupi i tu tombolu, i sve koji učestvuju i još da ih vodi u Ovčar banju na 10 dana.
I tako je od vajkada, koliko god se trudili, igrali loto, bigo, kurac palac, čekali da Cuzammen Mančić izvuče baš listić sa magičnim brojem, ne ne... dobiće neko kola ko već ima 2 auta, pa taman sinu drugi, da jadan ne mora peške kad mu je ovaj kod majstora. Ili novi frižider, ali onda neće stari dati nekom kome treba,nego će da namenski zakolje još jednog bravca, pa da oba napuni mesištem, i potencijalno da rikne od srčanog udara.

Rečenica koja opisuje veoma plašljivu osobu kada su u pitanju životinje.

Rečenica koja nikad ne upali na ispitu, a upali kad te neko pre ispita propituje.

Na finjaka. Gospodski. Bez upotrebe snage koja klade valja.

Na kredit. Na crtu. Na veresiju.

Na inteligenciju. Na podvalu. Ja sam za vas Zapadna Evropa.

Postdiplomske studije na megatrendu.

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

Izraz koji govori o neredu u nečijem životnom prostoru, tj o popunjenosti tog prostora sa raznim nepotrebnim stvarima. Kada negde crkne kobila na nju se baca sve i svašta da bi se prikrila strvina. Tako se i u kući često nalazi neko mesto na kome je nabacano sve što nikom nije trebalo u poslednjih 100 godina.

Svaka osoba koja ima "dva prezimena" ili "dva imena".

Najveći nivo smorenosti koje jedna osoba, najčešće muškog pola i najčešće bez interneta može da poseduje. Igrica može da bude bilo koja podesna za tu upotrebu, ali su najčešći PES, NHL, NBA, Virtua Tennis i slične.
Tako jednog dana kad te smori i osma epizoda iz desete sezone Saut Parka, jer si je milion puta gledao, padne ti opet na pamet da radiš ono što si i ranije radio: Daj bre, da na PES-u napravim moje ortake iz kraja kao tim pa da igramo s Barselonom kao šatro.
Mada neko nema ni toliko ortaka, pa uzme i sam se napravi, a možda i dedu Milutina, i ubaci se u Barsu, na mesto Mesija i Pedra i bije s dedom u tandemu.

Emisija u kojoj već u početnoj špici najavljuju kakvo će stanje na putevima da bude pesmom od The Prodigy-ja - "No good".

Izreka verovatno nastala veoma davno, koju jos uvek koriste nasi stari, nastala je kao plod gorkog iskustva svih onih nesrecnika koji su se ozenili samo zbog socijalnog statusa mlade tj. njenog miraza stavljajuci na stranu to sto je ista gabor, kao i ljudi koji su posle zenidbe ostali da zive na mladinom imanju, deleci nedace svog zivota zajedno sa svojim tastom i taštom.....

Uputstvo koje daje porno-režiser glavnom glumcu u vezi završne scene koju treba da odradi sa partnerkom.