Prihodi koje ostvaruje gazda neke birtije.
Prihodi nastaju lokanjem raznoraznih tekućina od strane vrlih i eminentnih gostiju...

Čisto i neiskvareno. Savršenstvo. Parče raja na zemlji. Salata je nešto bez čega čestit obrok (a posebno ručak) ne može ni da se zamisli. Ali sama pomisao da ti za nešto ne treba salata, znači da to nešto jebe kevu kako je dobro. Kao kad bismo uzeli pljesku bez luka, i da nam se svidi.

Još jedan mit. Neki ljudi(pretežno osobe ženskog pola) veruju u to.

Iako ne postoji stvar postoji naziv - mleveno, ili PLJ (objašnjenje u primeru).

Ono što te pita radnica u pljeskavidzinici kada kažeš samo jednu vrstu premaza koju želiš.

Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.

Element koji se dobije konzumiranjem četiri elementa.

Naši stariji su voleli da koriste ovaj izraz svaki put kad im kontriramo ili uradimo nešto naopako od onoga kako su nas učili i vaspitavali. Sama istorija nastanka izraza nije detaljno poznata, ali se osnovano sumnja da ga je kreirao neki pop, a možda i kum.

Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome
očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno
udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to.
Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.

Verovatno najgora kletva koja bi mogla da sustigne sujetnu srpsku domaćicu.

Odsečan način da nekom naredite da vas ostavi na miru.

Najčešća greška koja nam se dogodila kad se nađemo u sred razgovora koji niti ima smisla niti ima kraja...

Neprijatelj broj 1 svake savesne domacice.

Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.

Kad neko izbirljiv pita šta ima da se jede i šta god da ima njemu ne odgovara. Tad sledi šaljiva rečenica "ima meso od kengura udovca".

Selidba od roditelja nakon zarađenog vlastitog krova nad glavom. Skinuti se roditeljima sa grbače, te konačno preći taj zadnji korak ka samostalnosti.

U gradu zaljubljen je onaj koji osmehom pozdravlja znane i neznane pa u bašti kafane uzdiše nad muškatla-poezijom koju potom noću pod prozorom čita ili sedi na istom pa je sluša. Istinski blagosloveno biće.

Na selu je zaljubljen čovek četvrti, dodatni stepen gradacije na skali smotan - smotaniji - smotan u tri pičke lepe materine, što bi preko bare rekli of d čarts. Dibidus neuračunljiv lik, opasan po sebe i okolinu.

Parola onih koji misle da je bolje i bezbolnije progutati i sažvakati sve odjednom nego u etapama, što donekle i ima smisla, jer će sve, pre ili kasnije, završiti u istoj utrobi.

''Hmm, već je pola 9, još malo, i palimo na jezero, ima neka svirka. Sjajan način da se proslavi kraj letnjeg raspusta... eh, kada samo pomislim da je sledeće nedelje škola. Kada se vratim verovatno ću da džedžim na Vukajliji do nekih 06:00... valjda će mi se do tada prispavati... mislim, danas sam baš preterao, ustao sam u pola 4 posle podne. Keva popizdela, ručak mi se ohladio, a ona ne voli kad se podgreva... posebno slatki kupus!'' Ponesem mišlju o opojnom mirisu slatkog kupusa - probudio sam se. Bilo je 07:03. Telefon je zvonio, ko zna koliko dugo. Nije mene lako probuditi, a i ipak sam prethodne noći zaspao oko 4... šta ću, nisam navikao rano da ležem. Javio sam se. ''Esi ustao?'' ''Jesam kevo, šta je bilo?'' ''Da ti kažem da nije hladno napolju, ne moraš onaj debeli duks da oblačiš'' ''Važi, hvala na obaveštenju, odoh da se spremam...'' Stao sam pred ogledalo. Prizor nije bio prijatan. I dalje nisam siguran da li sam to bio ja ili se neko usrao. Hmm, odavno nisam video sunce u ovom položaju na nebu... Bilo je pod veoma oštrim uglom. Protegnuh se kraj prozora i potražih nešto da odenem, smrzao sam se, ne smem više spavati bez majice. Obukao sam onu sa logoom Jelen piva, popio 2 čaše vode i ispreturao natkasnu ne bi li pronašao neku svesku koju ću poneti u školu kako bih zapisao u nju raspored časova. Eh, treća godina gimnazije... Kad već 2 proleteše? A i ovo leto, nešto kratko trajalo, jebem li ga... U kući je bilo prohladno... šta ću, nisam navikao da se budim u hladnoj prostoriji. Glava mi je bila teška, kapci nabubreli... pulsirali su, tražili su, odnosno zahtevali! da ih sklopim. Večeras moram leći ranije, makar ostao budan do svitanja... da, definitivno ću leći ranije. Još 10 minuta do polaska... kako ispuniti to vreme? Znam... upaliću komp, i na Vukajliji ostaviti definicije koje sam noćas zapisao na telefon u nedostatku sna. Kako sam samo inspiracije imao. Postovanje završeno, vreme da se krene...
Sreća pa su časovi skraćeni, potreban mi je predah, ovo trosatno spavanje kao da samo još više umara, jebem li ga... Vrata su se zatvorila za mnom nekako volšebno. Zaključao sam ih, i opreznim korakom krenuo niz stepenice. Sunce je jarko sijalo. Zaslepilo me je.

Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...

pa ustanete za vas prilicno rano (oko 11-12h) a do tad su sva najbolja mesta na avali , adi i u kosutnjaku ugrabljena pa tad mrzovoljno konstatujete da je svaki "seljak" vama u inat ustao bog te pita kad zauzeo neko lepo mesto samo da vas nervira . potom shvatate da niste kupili cumur , meso za rostilj ima neki cudan miris jer ste ga preko noci ostavili u gepeku kola pivo je mlako jer ga je keva izvadila iz frizidera sinoc kad je trazila kupus za sarmu . ortaci koje ste poveli da vam pomognu vec uhvatili ono mlako pivo i debelu ladovinu i kukaju kako ste los domacin i organizator prvomajske terevenke jer niste uspeli ni ladno pivo da obezbedite . tu vasim mukama nije kraj jer se vasoj devojci piski nema toaleta a suma je puna odvratnih stvorenja buba gusenica a videla je i nekog dekicu perverta koji se sunja po gustisu i krisom je zagleda da ne pominjem stikle koje upadaju meku zemlju i slomljeni nokat o kome ce vam draga zvocati u kolima kad krenete kuci . sad sta je tu je iz ove se koze ne moze iako vam je glava kao kosnica (navalio sinoc kum da gledate tekmu ladan jelen i eto desava se) , vi herojski uzimate tupu sekiricu iz gepeka i krecete usumu kao nekad davno vasi preci u potragu za ogrevom konacno vam se smesi sreca jer ste nasli neko suvo polutrulo granje pa uspevate da zalozite vatru i pripremite zicu za rostilj . bacate snicle i cevape na zicu i zamolite nekog upolovacenog ortaka da prpazi na meso dok vi skoknete po ladno pivo iz obliznje prodavnice koja danas prodaje pice po duplo vecim cenama . vracate se sa pivom meso je izgorelo jer su svi otisli da pikaju loptu draga ne prilazi rostilju da se ne nadimi i isprlja a vama pada mrak na oci . sedate u kola ostavljate nezahvalnu pijanu stoku i nervoznu bestiju i palite tri lepe . sta vam uopste i bi da se bahcete oko uranka ? sami ste krivi :)))