Budalaština koju govore ljudi koji ne znaju jedno od sledeća tri:
1)Da se normalno i ljudski odnose prema ljudima generalno, pa i prema suprotnom polu;
2)Da imaju normalne i uravnotežene zahteve od svog partnera;
3)Da biraju partnere, pa se zaglavljuju isključivo sa slučajevima za posmatranje.

U svakom slučaju, da li mislite da su sve osobe vašeg pola iste? Pa zašto bi onda bile iste osobe suprotnog pola? Samo se nedovoljno razumemo, a nesporazumi se neće rešiti nezrelim izjavama kao što je ova.

Najnapetiji trenutak u porniću, kad ženka iščekuje da joj mužjak saspe u lice sve što ima.

Glavni sastojak u 90% latino telenovela. On je alfa i omega istih i ono oko cega se sve okrece. I dok ostali glumci tokom snimanja razmisljaju samo o tome kako da zavrse scenu i da smugnu sa nekom manekenkom na Bahama, Fernando se stvarno uzivi u ono sto radi. Kad on kaze:"Ah! No puede ser!", on stvarno tako misli. Svestrana i krajnje misteriozna licnost u svakoj seriji gde je u stanju da, kad mu pobiju celu familiju, kaze da ce sve biti u redu i uortaci se sa Devicom od Gvadalupe, dok ce u situaciji kad mu pauk odnese kola naprasno da oslepi i da progleda tek kad mu pauk vrati kola. Neizostavne su scene kad ga neko rani pa on 10-ak epizoda lezi u bolnici go do pojasa da bi ga smekale picke.

Ograničenost je nezgodna stvar. Kako i konj koji samo gleda ispred sebe, tako i čovek koji samo čekić dnrži, samo za čekić i zna.

Izmodelovan u kalupu u lutku sterilisanog mozga od strane roditelja, okruženja i drugih psihološko-društvenih faktora. Deo bezlične mase, koja zauzima prostor i troši kiseonik. Hoda dobro utabanim lakšim putem, neće kroz sneg. Neće da ostavi tragove iza sebe.

Slušač muzike na mobu bez sluški, na primer, uhvaćen šablonima ponašanja nametnutim od drugih, unutar svoje rutine, nesvestan spoljašnjeg sveta. Verovatno i sluša Grand, jer za drugo i ne zna. Kako ti njemu možeš da objasniš šta je Pink Floyd? Ili ko je Orvel? Tarantino? Ili bilo šta što postoji van njegovog sveta? Ni ne trebaš, ne rvaj se sa svinjom. Samo pazi se da ne upadneš i ti u rutinu, jer taj put je dug, ali kasno ćeš da shvatiš da je taj put krug.

Ако ово питање чујеш док си у тоалету, знаш да си се зачитао.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Neizbezna recenica u svim serijama, nije bitno cije produkcije. To je ona scena kad za vecerom glava porodice sazna nesto strasno i kad ukapira da samo on nije znao, skroz ispizdi sto mu to niko nije rekao.
Kod nas Gavrlio sazna da je Beban okin'o sedmi razred, u americkim procelavi advokat saznaje da mu je sin kaznjen u skoli jer je satir'o domarevu cerku ili tako neka glupost. Naravno, najzanimljivije su scene iz meksickih serija:

Класично курчење.

По дифолту, ову реченицу изговара особа која има животног искуства као Иван Босиљчић серија на РТС-у. Међутим, није страно и да неко ко има сасвим супротне предиспозиције од горе наведених, покуша да свој лик стопи са својим "боли-ме-туки-већ-сам-то-прегрмео" схватањем живота.

Отворен терен. Тренутак пре закуцавања док си још у ваздуху. Видиш кош, близу је, потребно је само сместити лопту. Имаш све што ти треба, на правом си месту у право време. Потребно је само да шмекерски лагано искористиш предност коју имаш. Само треба да направиш корак, и ето те са друге стране.

Fraza koju svaki predsednik partije izrekne svojim podanicima pred izbore.
U stanju mirovanja predizbornog rata je češće koristi tzv. opozicija ali se neretko može čuti i od koalicionih partnera na vlasti u cilju dokazivanja.

Koliko se ponekad trudimo oko nečega, mozgamo, na kraju, kad već odustanemo od svega, stvari se reše na neki volšeban način.

Umrla sam od blama. Poginula sam od učenja. Explodirala sam od sreće. Raspala sam se od trčanja. Pukla sam od smeha. Zakopala sam se u kući. Obesila sam se od dosade. Crkla sam od straha.

Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.

Zajebancija na račun drugara-papučara kome svi ugovoreni planovi sa društvom padaju u vodu posle ženinog poziva.

Oznaka na vozilima koja znači da se u njima jebe sve u 16.

Rečenica koju izgovara radnica u pekari u pola 3 ujutru, kad je pitamo šta je najsvežije od preostala 3 proizvoda koja stoje u vitrini. Muva zunzara koja spava na kroasanu sa eurokremom dodje kao besplatan prilog.

Internetov retardirani stariji brat.

Доказ да те живот стварно мрзи и да га заболе за тебе. До тог тренутка све савршено функционише, мислиш да не постоји нико јачи, а онда... Епик фејл сопствене врсте.

Način da se saopšti domaćici da je dobro oljutila jelo.

*blank*