kad neko prica kao Svetislav Basara *, a prema nekim izvorima smatra se govornom manom!

Човек који није толико лош да би заслужио титулу говнета. Гонце од човека.

Kobasica

....Živoga,zdravoga Sirija se predat neće

U svojoj užoj okolini poznat i kao Svetislav Stevanović. U široj internet okolini poznat po ''blagim'' reakcijama na igru svog tima. Sve u svemu, jedan takav bi nam dobro došao na klupi reprezentacije!

Obezličeni društveni škart već u potpunosti naviknut na svakodnevno, višedecenijsko samostalno ili nametnuto šopanje govnima, koji napokon prihvata činjenicu da se nakon svakog petog oktobra mora probuditi šestog i sedmog, pa i fizički počinje da poprima izgled skupa depresivnih, iznurenih eksperimentalnih pacova. Ljudi koji su postali nezanimljivi svima, pa i sebi i koji osim što koriste priliku da kao dokaz bunta svake četvrte godine nacrtaju kitu na glasačkom listiću, uglavnom ćute, kada ne sudeluju u televizijskim emisijama različitog tipa i koncepcije. Tu, osim što posredno mogu imati uticaja na razvoj karijera pojava koje poseduju raznovrsne talente, pa koriste priliku da žongliraju, gutaju vatru, prže jaja na čelu, sviraju harmoniku, bivaju latino Cigani kepeci ili proterani Srbi sa Kosova na bini, utisci nedelje mogu učestvovati i u ozbiljnijim programima, bilo kao deo statističke pite odlučivši se za prikladan „da, možda ili ne“ odgovor u zavisnosti od postavljenog pitanja, ili kao publika koja tapše nakon svake duhovite opaske obrazovanog i pristojnog sveta sa televizije. Međutim, jedinstvenu priliku za individualni nastup i pripadajućih petnaest minuta slave mogu doživeti jedino uz mestimične izlete inspiracije u kojima dopuštaju sebi da iskoče iz zadatog šablona i privuku pažnju prigodnim performansom: valjajući se po Nemanjinoj, odsecajući prste, bacajući se kroz prozor uz objašnjenje deci da se voze niz tobogan, dobijajući galopirajući tumor u redu za zakazivanje skenera, ili sepsu-što da ne, dok zdravstveni radnici kartaju šaha. Ovakvim hrabrim činom svaki pojedinačni utisak dobija priliku da postane istinski junak televizije i bar na trenutak zanimljiviji i svrsishodniji od gorućih tema koje su trenutno na dnevnom redu proteklih dvadeset godina: Svetislav Basara vs Vuk Karadžić, Nataša Miljković vs depeša iz pankreasa Dobrice Ćosića, Đorđe Vukadinović vs Milka Forcan, prosperitet Srbije vs SPC, Slobodan Antonić vs svi ostali i drugo.

Biti jako dosadan a u isto vrijeme nametljiv i teško odjebiv.
Uglavnom poluobrazovane i slavoljubljive osobe koje se mogu uzeti kao jedinica mjere egocentrizma! Teško ih se osloboditi i zanemariti njihov lik i djelo, možete ih i uvrijediti ali to im samo godi jer je skandal jedini samodovoljni cilj njihovog bitisanja.

To je nešto što slabo ko koristi.

Kaže se za hiperproduktivnog pisca koji jednom godišnje objavi bar po jednu knjigu, ako ne i dve-tri.
Za razliku od onih književnika koji jednom u deset godina nešto objave.

Gotovo nevidljiva granica koja u medijskoj manipulaciji širokim narodnim masama služi za podelu na "dobre" i "loše" državnike.
Za "režim" se vezuju pojmovi kao što su: ugnjetavanje, ukidanje ljudskih prava, propaganda, suzavac, genocid i slično, dok se za "kabinet" vezuju: reforme, ekonomski razvoj, emancipacija, cvetanje cveća i koka-kola.
Prosečan vođa države leprša između ove dve kategorije i nikad se ne zna koja strana će da prevagne. Naime, neko može da legne da spava u "kabinetu", a da se ujutru probudi u "režimu" i obratno.

Recipročno važi i za podelu na pobunjenike i teroriste.

Jebanje pametnog naroda u zdrav mozak koji pored njenom piskavog glasa i funkcionalne nepismenosti mora da svari i činjenicu da je dotična voditeljka napisala knjigu uz pomoć 45 lektora i 63 profesora književnosti. Takođe je i vrhunac podjebavanja neobrazovanog lika u društvu koji ništa nije pročitao još od Bele grive i Belog cigančeta.

Termin koji nasi fudbalski strucnjaci koji su rasejani po zemljama 3,4,5 fudbalskog sveta
da bi opravdali svoje zvanje

Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.

Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.

Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.

Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.

Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.

Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.

I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...

Maska. Sredstvo sakrivanja dekadencije, malograđanštine, ništavila. Kamufliranje negativnog u očima mase i onih koje želiš impresionirati svojom hiperurbanom aplikacijom.

Prstohvat fensi začina koji ima za cilj mirisanje negativne društvene pojave, ili čak - osobe. Uvozni lovorov list na seljačkoj sarmi sa svinjskim potkolenicama. Kolateralna šteta opšte degradacije društva, čiji život gubi smisao u moru malograđanštine.

Bio je mlad i entuzijasta. Verovao je svojim idealima i kulturi koja je usađena u gene njegove istinski gradske porodice. Potomak oslobodioca Beograda i članova Bečke filharmonije. Vođen idealima lepog i estetski prihvatljivog, išao je kroz život ne obazirući se na materijalne parametre modernog života. Još kao dete odrastao je poznavajući dela Baha, Betovena i Vagnera; a Dostojevskog i Mana je čitao po svojoj volji, a ne po kazni s ciljem da se nasilno i protiv svoje volje kultiviše. Ima manire, svira tako lepo da mizantropu emocije budi, "Gorski vijenac" zna skoro napamet, a "Uliksa" je pročitao dok se Basara valjao pijan prestoničkim kanalima. Život je delovao tako perspektivno za njega.

Danas, on svira u GRAND orkestru i Tina Ivanović mu sise unosi u facu, dok on, svirajuću dedinu violinu, zamišlja kako je ne koncertu Bečke filharmonije, dok arijevskoj eliti u prvim redovima dlanovi trnu od ukazanog poštovanja gromoglasnim aplauzom.

Reakcija prijatelja javnih ličnosti kada one odapnu. Ajd da ne sumnjam da im je žao al da su se baš toliko podatresli, e da ga jebem.

Znači potpuno.

Kada aktere košarkaške utakmice, u priči zamene životinjama.

Staroslovenski izraz, sa značenjem: i drugo, i ostalo, i tako dalje...
Ima smisla upotrebiti ga umesto savremenijih sinonima ako se nešto banalno, obično, svakodnevno i pročaja želi oneobičiti, ukrasiti, učiniti uzvišenijim, nabudžiti da bude do jaja...

Savkela Boss(rođen kao Sava Jovanović) je svetski poznati srpski fudbaler, trenutno slobodan igrač. Savkela se naširoko smatra jednim od najboljih fudbalera svih vremena. Savkela je počeo igrati fudbal u ranom dobu, a njegov su potencijal ubrzo primetili mnogi svetski klubovi.

Karijera

Savkela boss je započeo svoju karijeru u Marakana Pirot. Nakon probijanja preko maksimalne slave na Marakani proširio je svoju perspektivu na strana polja. Usledio je poziv za klub Real Madrid koji je Savkela bez razmišljanja odbio. Kao razlog je izjavio da Real Madrid nije dovoljno veliki i dobar klub za razvitak njegove karijere. Time je nastavio svoju karijeru na Omladinskom stadionu Pirot gde je i dobio nadimak Boss. Naime, kako izjavljuje Pirot plus online, Savkela je došao do vrhunca svoje karijere na Omladinskom stadionu gde je okupio svoju čuvenu ekipu koja i dan danas dominira svetskim fudbalom.

Nasleđe

Nakon što je pokazao svima da je sposoban za stvaranje čuda, mnogi perspektivni mladi fudbaleri su želeli da nauče nešto od njega i upiju malo njegovog talenta. Jedini u kome je on video dovoljan talenat da može barem blizu da bude dobar kao Savkela bio je i najpoznatiji od njih Lionel Messi. Lionel je kao mladić redovno učio od Savkele da igra fudbal. Nakon dugog, napornog rada Messi je naučio mnoge Boss-eve poteze i došao do velike slave u svetskom fudbalu. Nakon više godina neometanog razvijanja svog talenta usledio je poziv od poznatog trenera zvanog Pep Guardiola. Naime, Pep je zvao Savkelu za savet kako da poboljša svoj klub i dostigne uspeh kao trener. Kako je on trener Manchester City-ja Savkela mu je objasnio kako da dovede "Građane" do titule Lige šampiona. Nakon Boss-evog revolucionarnog saveta Manchester City i danas obara sve rekorde i ostaje nepobediv u svim takmičenjima.

Nagrade i priznanja

Sezone2022/23 dobio nagradu za najboljeg igrača 3. Smećarske lige Pirot. Godine 2023 osvojio je i zlatnu kopačku za okrug Pirot i Babušnica(+ Basara). Nakon ovih velikih priznanja ušao je u trku za najboljeg igrača svih vremena, epitet koji dobija od većine dobrih poznavalaca sporta.

Neuspešni bogoslov, u mladosti vagabund koji je nekoliko godina proveo u Sibiru, ne toliko zbog politike, koliko zbog kriminalnih delatnosti (uključujući pljačku voza, zajedno sa budućim poljskim diktatorom Pilsudskim, koji mu je kasnije bio žešći neprijatelj). Rođen u mestu Gori, kojega smo se setili nedavno, kad je pukla njegova rodna Gruzija.
Komunista koji je pobio najviše komunista. Takođe čovek koji je pobio najviše Rusa (više od Hitlera, Adolf Hitler). Pa ipak je "ruska čizma" (kako to jako zvuči) pod njim ušla u Berlin, a ćirilica samo malo kasnije ušla prva u svemir. Zato ga i danas u Rusiji neki čak otvoreno slave, a mnogi (pa recimo) cene - tu spada i Putin.
Svojoj Gruziji se odužio pripajanjem Južne Osetije i Abhazije, koje nikad nisu bile deo te zemlje. Ali nije dozvolio otcepljenje, odnosno skršio je takav pokušaj. Nedavno je ispravljena ova njegova nepravda.
Iako niko ne spori da je bio diktator, niti su u to sumnjale zapadne demokratije, Čerčilu je bio sasvim dobar kao saveznik protiv fašizma. A kako je danas fašizam u Americi, to znači...