Stara, dobro poznata fraza, koja se vezuje za sva sela, uglavnom za tudja sela, i jasno nam govori da nije neophodno otici na slavu u susedno selo, iako vas ide 10 ili koliko god, scenario je skoro u svim situacijama isti,jedino ako se ne pristupi sistemu "rotacije" ili "pedale" .

Rečenica koje se pridržavaju hard kor ljubitelji alkohola, ali ne one potpune pijandure koje više i ne piju zato što vole, nego zato što moraju, već oni pravi ljubitelji dobre kapljice, koji mogu mnogo da popiju i najviše vole da piju kada ima povoda za to.

Neće on da se sada napija po kafanama i ispred prodavnica svaki Božiji dan i tetura se do kuće. On hoće jednu, dve da popije tako, ali ako se neko njemu bilzak ženi, udaje ili se slavi neko krštenje, rođenje i do nedavno ispraćaj, on će da sedi, jede i pije dokle god pod sto ne padne. Neće on da igra tu. Nije on Patrik Svejzi, Bog da mu dušu prosti.
Samo će da se lepo ubije k'o Hemingvej i da uživa u tom blaženom, pijanom stanju i opštem veselju oko njega.

Biti svjestan koliko si šupalj je jedan od najgadnijih kompleksa koje neko sebi može nabiti.

Takvi ljudi su svjesni svoga neznanja, te zaviseći od osobe do osobe, obično spadaju u dvije kategorije; tihi šupci koji ganjaju svoju nafaku te generalno ne predstavljaju neku opasnost po druge, i agresivni šupci koji čovjeku ispod njih mogu napraviti pakao od života.

Prva manje opasna kategorija mogu biti recimo manji poduzetnici ili niži poslušnici raznih stranaka.

Ipak opasnija verzija istih su oni koji kroz malo rada, uvlačenja u guzicu i na kraju štele postanu direktori većih firmi, ministri ili profesori.

Kad postanu profesori, naročito, institucija im obično dadne da predaju neki relativno lagan predmet ali za isti postave tobože tako visoke uvjete da studenti njihov predmet znaju padati po nekoliko puta, a kao direktori često imaju nenormalno visoka očekivanja za preduzeće iako ni sami nisu sigurni šta trebaju da rade na svom poslu jer njihovi "podanici" su ti koji završe 99% posla.

Skoro svi smo susreli bar jednu ovakvu osobu u životu, negdje, nekad. Njihov glavni problem je što su gladni priznanja i poštovanja jer ga u ranijem periodu života nisu dobili i sada žele da isto nadoknade u neviđenoj mjeri. Kao što gladan čovjek u očaju počne da primjenjuje silu jer je gladan hljeba i počne da krade, ovi moralni jadnici gladni priznanja i poštovanja istim instiktom počnu primjenjivati silu i strahopoštovanje da bi ostvarili svoje ciljeve, te velika većina ljudi osim totalnih psihopata samo se potrude da završe svojni nužni zadatak kod njih i pobjegnu što brže da je moguće.

Najgora stvar što se može desiti sa njima (a ovakvih balvana ima i na zapadu) je ako neko ovakav pročita Makijavelijevo dijelo "Princ" te nakon istog se ufura da je on u stvari žrtva i nehsvaćeni "intelektualac" i da svi ostali zaslužuju takav tretman od njega jer svi ljudi su šupci i on je daleko superiorniji od njih.

Mada njihova vladavina može potrajati, vrijeme je pokazalo da skoro svi takvi kad-tad glavom udare od zid. Ovo se obično desi kad nalete na nekoga daleko opasnijeg i nerijetko poštenijeg od njih, jer što kažu u Hrvatskoj: "Ni Bog silu ne voli!"

Svi znaju šta si trebao da uradiš ali nikog nije bilo da te posavetuje pre nego što si to uradio.

Legendarni Pera Detlić

Lepi trenuci u našim životima koji su se dogodili u prošlosti i ostali "urezani" u naša sećanja zauvek, tako jasno ih se sećamo...kao da su se desili juče.

Opis lika koji zna znanje. Radi ono što voli i voli ono što radi. Kada radi to u čemu je dobar niko mu ne može ni da prismrdi.

Opaska matoraca pomoću koje objašnjavaju koliko se svet brzo menja.
Samo nisu primetili da se oni sami više menjaju nego svet oko njih.

Obavezan fenomen prilikom povratka među svoje bližnje sa bilo kog puta. Bilo da se radi o porodici ili prijateljima, onoga trenutka kada kročite preko praga neki od njih će da vas salete da im onako s nogu prepričate svoje putešestvije, a drugi će da odu da vam spreme neko posluženje i osveženje, pa da se vrate da i njima ispričate istu priču, dok oni prvi za to vreme zovu ostale da se sjate iz komšiluka da biste i njima prepričavali po treći put.
A tebi trulo da im kažeš "e, 'ajde se vi prvo lepo svi skupite, pa da vas odjednom sve skinem s dnevnog reda".

Čovečanstvo.Nikada se nije niti će okanuti potrage za smislom svojih života.Da ne spominjem koliko pitanja te tematike posebno muče "inteligenciju" ove sfere,pa čak i umetnike.Kao što bi većina rekla,"vrhunac filozofije",kulminacija misli i svetih radoznalosti.Gde pronaći to sa svom žudnjom iščekivano ispunjenje ljuštura bednog postojanja?
Ja ne želim da se proseravam o tome i ne postignem NIŠTA,kao što su svi silni prethodnici učinili,bili oni mladi,stari,pametni,glupi (da,usuđujem se da delim ljude i po toj odlici).....
Ovako...Smisao života ne postoji!Reći ću to još jednom : Smisao života ne postoji!
Svaka daljna reč bi bila suvišna,ali osećam potrebu da to još malo pojasnim.Misli su fikcija.Dobro je poznato da u svetu fiktivne građe ne postoji istina.Smisao života je forma istine.I po tome,smisao može biti samo,jel'te,fikcija.Time se on možda i može obeležiti kao nešto što postoji,ali svi mi smo svesni da smisao koji se traži ne sme biti nikakva izmišljotina.
Čist primer o njegovom besmislu je sama potraga.
Postojanje se krasi raznim stvarima.Ne glupim pitanjima.

Najnovija recenica u pokusajima doticnog da opravda batine koje je dobio u sutkama na Beer Festu.

Izreka očigledno nastala pre pojave telefona, mobilnih telefona i interneta.

Verzija još koliko ispita ti je ostalo, ali na privatnim fakultetima.

Kulturniji način da nekome ukažete na njegov antitalenat za bilo kakav odabir odeće, obuće, uglavnom rekvizita koji idu kao atačment uz telo.

Izreka očigledno nastala pre pojave telefona, mobilnih telefona i interneta.

Zajebantski odgovor na nečiju konstataciju da ste se ugojili rečenicom ''au koliki bojler imaš''. Naravno ovakva konstatacija je uglavnom upućena muškarcima, jer se zna da spada u osmi smrtni greh reći ženi da je nabacila koji kilogram viška. Doduše i odgovor je svakako više primeren muškarcima, jer je lako zamisliti stravu u očima muškarca kada bi mu neka pripadnica lepšeg pola odgovorila sa ''da vidiš koliko mi je tek tuš crevo''.
Koren ove sprdnje je očigledan, s obzirom da su u većini kupatila česma i tuš crevo postavljeni upravo ispod bojlera pa je paralela sa rečenicom iz naslova više nego očigledna. Ne treba posebno naglašavati da bi dobar deo muškog roda bio više nego zadovoljan da zaista ima između nogu nešto što je slično tuš crevu po dužini.

Komentar koji se daje na dobijenu informaciju o pređenoj kilometraži automobila, za koju smatramo da je laž.

Ultimativni argument odbrane u advokatskim serijama. Kao nastavak rečenice koristi se počinjeno delo optuženog, koliko god ono bilo banalno ili nezamislivo brutalno.

Sigurno ste upoznali lika koji kad vam kaže nešto, to ne da nije bilo tako, negooo, nije bilo ni stoti deo od toga. Ono, kad vam kaže da je pala kometa na selo, a ono padao grad. Lik koji ne da sere, nego preteruje. Ali, šta ćete, mora se trpeti, boles' je to, a boles' ne bira.

A što je još gore, lik ne priznaje ni glavu s ramena da mu otkineš da nije u pravu. On nikad ne laže. He is a fuckin' saint!

E, onda Brusjani primenjuju taktiku magične rečenice iz naslova. Jer ko bolje od Višnjića ume da činjenicu da je neko mahinalno zveknuo Kulin-kapetana uglavu pretvori u veliko junačko delo. Dakle, za gusle se očekuje da lažu, pa je onda lepše uhu za slušati.

Poznata narodna uzrečica, kojom odgovara osoba, koja je mukom zaradila i kupila nešto skupo.

Jedno od bolesnijih pitanja koje Srbi mogu da upitaju.
Valjda se vode logikom, što više ljudi - veći si lola bio, nemam pojma, uglavnom, pokojnika bole levo jaje koliko njih je došlo da mu šatro oda počast, a posle će na daći da se kupa u sopstvenoj povraćci i peva "Poslednji boem" od Šekija, ili ako je pokojnik pripadnica lepše polovine "Čke Beogradske".
Nisam siguran za ostale bratske nam narode, ali pretpostavljam da je i kod njih običaj da se priupita ovako nešto.