Kako vreme odmiče shvataš da se broj takvih situacija nagomilao tokom vremena, a kad prođe dovoljno vremena za novu istorijsku distancu, da si i u onom "prvom trezvenom trenutku" u stvari bio kreten. Neminovan je zaključak da je taj proces repetitivan, tako da si upravo i sada kreten (razlog ćeš već shvatiti vremenom). Na žalost, svest o ovakvoj situaciji ne omogućava da se ti razlozi na vreme onemoguće, tako da ne ostaneš takav celog života.

Ženska : Dobar dan , uloške , molim !
Prodavač : Dobar dan , dobar dan , samo tren , a izvinite od koliko volti ?

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

-Šta je sa ovim Radetom, otkad je bio 2 meseca kod babe u pržogrncima ponaša se k'o da je u šumi rastao ?

-Brate, mnogo je to vremena za ljudski mozak u toj vukojebilni, tu već posle 2 nedelje počinje proces balvanizacije ...

-Video sam je danas. I dalje je prelepa ali... previše se trudi. Nekad nisu morale ni njene oči se nasmeše a svima se vilica vukla po podu. Bila je onaj tip devojke kojima samo u oči gledaš. Sada... opet je lepša od svih prijateljica. Ni godine iza nje je nisu sustigle ali umesto da ih prihvati sa onim njenim... njenim osmehom... ona hoće da bude onakva kakva je nekada bila...

-Gasi to molim te! Nekad je lik izlazio na binu u istom odelu u kom je u prodavnicu išao a vidi sad! Nabildovan i nalickan! I svirali su jebački, puni bunta, a sad samo tri akorda vrte. Ljubav, cure, ljubav, cure. Sramota je šta su postali...
-Oni je svoje otpevali i odsvirali. Sada se samo previše trude.

-You Tube nema takvu crvenu,
-Paint ne podržava Ferrari nijansu u svojoj paleti,
-Coca Cola je možda najbliža originalu, što ne znači da je jako blizu,
-Google očito nema osećaja za boju, jer je O i E obojao nekom brljom koju naziva crvena,
-Boja Nescafe šolje je takođe jeftina kopija,
-O Kit Kat-u ni da ne govorim.

Svi su oni sramota za oriđiđi nijansu koju poseduje veliki Ferrari.

Dobro jutro, prijatno kafence!

- Odem ja lepo tamo i kažem kuc-kuc, dobar dan-dobar dan, ja sam Tajitaj.

Rise up this mornin,
Smiled with the risin sun,
Three little birds
Pitch by my doorstep
Singin sweet songs
Of melodies pure and true,
Sayin, this is my message to you-ou-ou

Vraćas se u prethoni autobus, koji u tom trenutku zatvara vrata, svi te belo gledaju ali ti već imaš izraz lica čoveka koji ima viši cilj, pa te niko ne dira. Strateški se probijaš do prednjih vrata, da skratiš distancu izmedju buseva, nabijaš se na onu šipku kod vozača i bečiš se na bus koji uspeva da prodje semafor na kom je sada crveno. Maler! Odmiče i stize na stanicu, ali bus u kom si nikako da ga stigne. Ljudi preskaču preko tebe, dok braniš svoju poziciju i tako par stanica do poslednje šanse tj stanice na kojoj ima više ljudi, a nakon koje se linije razdvajaju. Nekim čudom bakuta gnjavi sa izlaskom iz lovljenog busa, tvoj vozač je skapirao akciju i otvara vrata u toku stizanja na stanicu. I najzad, izleceš iz vozila u pokretu i preskačes sitnu decu i torbe po stanici, ulećeš u bus i srećno se ušuškavaš u zagrljaj vrata i podgrejanih sugradjana.

-Š'a zrači onaj opeglani bilmez, misli da je neko mudo što mu je ćale ministar murije, A?
-E batice, dodži malo 'vamo, da ti čika objasni par stvari.

* * * * * * * *

-Koje zvezde treba da se poklope da bi ova kosilica radila više od 3 i po sekunde?
-Kosilica radi samo tako kad joj skapiraš fintu, prestani da je šutiraš i pazi 'vamo, da ti objasnim ja par stvari oko nje...

Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu.
Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu?
Sima: Nisam,batice.
Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov...(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste?
Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate.
Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu.
Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan.
Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru...nego gde sam stao...a da, pičko jedna, što si me ispalio?
Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.

Brat: Evo ga baato!
Majka: A gde mamino zlato... ljubi ga majka... jesi nešto omršavio, moraš više da jedeš... A tek ti podočnjaci... Sine san je najbitniji za čoveka...
Student: Znam mama, znam... Ali šta ću kad moram da učim, opteretili su nas sa ovim kolokvijumima, predispitnim obavezama, a tek su mi se svi ispiti potrefili baš kroz sedam dana.
Otac: Ma daj pusti se toga, sad si kući, sedi malo, pričaj nam kako je u velikom gradu.

(Posle pola sata jaukanja kako fakultet strašno opterećuje i kako ne pronalazite slobodnog vremena da radite bilo šta drugo osim da učite, odlazite u sobu i demonstrirate učenje 3 dana bez prestanka skoro da se ne dižete od knjige – osim da izvršite fiziološke potrebe)
...
Nakon čitave demonstracije šta god da se desi na ispitu vi ste pokazali veliku požrtvovanost i ne postoji ništa što može stvoriti drugačiju sliku o vama, osim vašeg indeksa... Ali u svakom slučaju možete da se oslonite na rečenicu: „Pa i sami ste videli koliko sam učio...“, a zatim možete da krivite i administraciju fakulteta, profesore, pa čak i radnicu na šalteru...

ČITAONICA

Milunka: Hoćemo do tržnog centra kad završimo učenje, treba da kupim neke stvari?
Nensi: Jao može, nisam šopingovala već dva dana, jedva čekam. Sva se naježim od uzbudjenja kad krenem u šopingovanje. Ajmo odmah, nećemo stići sve da obidjemo.

Vozom se danas putuje do Niša duže nego 1800 i neke, kada je pruga puštena u rad.

Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.

Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.

Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.

Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.

Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.

Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.

Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.