Ljudi kojima moraš direktno da kažeš da ne želiš da odgovoriš na postavljeno pitanje, ni sad a ni prije četiri minuta kad su to pitali devetnaesti put. Oni ne znaju da čitaju suptilne izraze lica poput "ubiću te ako me to još jednom pitaš" pogleda, niti čuju škrgutanje zubima, a ponekad zanemare i blago režanje. Al' dragi su ti, pa ne možeš da ih zanemariš tako lako, i svaki put odgovoriš na pitanje istim odgovorom. Dok jednom ne upitaju "A je l' se ti ljutiš kad ja pitam..."

Onda je dosta. Primjetili su. Tad može da se iskali sve ono zadržano iza ubilačkih pogleda, škrgutanja zuba i blagog režanja. Najgora stvar je što se to iskaljivanje obično završi u očaju, nesreći i suzama, ali Bože moj, svi smo ljudi, a sve je za ljude.

Naravno, Starke su kod nas već dugo popularne i to nije ništa novo. Međutim, one su donedavno bile obuća alternativaca koji idu na svirke u BIGZU i ispijaju pivo u parku gadeći se na prolaznike koji bi ih prezrivo gledali na putu ka Fristajleru.

E, sad dolazi do obrta, i ti isti prolaznici prelaze iz Er maksa u Starke. Crveni cipelići suvereno vladaju gradom i vređaju one koji su verovali u svoju posebnost slušajući EKV okruženi dimom i osuđivanjem ,,običnih'' ljudi.

Ipak, postoji važna razlika. Starosedeoci Studentskog parka imaju izlizane, raznobojne, patike sa zvezdom, duboko ogrezle u prašini Bir festa. Novopečeni obožavaoci Konversa, pak, nose cele (crvene) Starke koje redovno čiste. A zašto i ne bi, platili su ih sedam soma.

Bilo kako bilo, (ne)čistoća obuće ostaje kao linija razgraničenja između prvih i drugih, gde je zauzela mesto vazdušnog đona. Dok ova pomama ne prođe, metalikama ostaje nada da martinke neće postati deo dres koda studenata Više poslovne koji obitavaju u nekoj od mnogobrojnih beogradskih klabana.

Znam iz iskustva, al se stidim da kažem. Ili mi je pametnije da ćutim i da se pravim lud, da ne bude skuplja Dara nego Vera. Neretko korišćena i u vađenju pred ribom, ako se slučajno izlanem kad ne treba...

Totalni fataliti industrije. Gomila sluđenih ljudi, koji kao muva bez glave jurcaju kroz tržni centar, bivaju startovani od strane stomatologa (čitaj. lokalni prevarant, dnevnica 2 000 din, bole ga patka).
Majka sa malim detetom, naravno razigranim đavolčićem. Seda na stolicu. Lepa kosa, svezana u rep, neutralna odeća, bukvalno čovek da je ne primeti. Ali, kurac. Stomatolog je provalio da ona ima karijes na četvorci, da joj je zubna gleđ otišla vragu, a dentin je nagrižen. Ali, gospođo... nemojte se sekirati, tu je nova pasta, es tri'iljadedvesta superstenžn, koja će vašu gleđ vratiti kao u mlade ždrebice.
Dalje. Kul muškarac, tipa, menadžer, da ga jebem... odelo, tašna i opake cipele. Zubna pulpa osetljiva na dodir, dentin u kurcu. Ne brini se, tu je naša dva'es'četvoročasovna pasta za kompletnu zaštitu sa ekstratom selena i kisele vode.
Mlada devojka. Jebem li ga... sedamnaest leta, ne bih joj dao više. Američki tinejdž fazon. Šaren kačket, razdrljen duks, drečave patike i helanke. Problem sa kamencem. Postoji i za to lek. Pasta za osetljive zube, mint miris. Opa. Sad ponovo može da se ljubi sa dečkom, bez brige da će ovaj osetiti da je dan ranije krljala pihtije i lučenu papriku na svadbi u Donjim Liparima.
Sportista. Dečko dvadeset i neka godina. Krenuo na trening, ali je k'o za kurac zalutao u tržni centar. Zubi nagriženi od steroida kojima se puca u dupe. Potreban hirurški zahvat, ali sa novom pastom za mesečnu zaštitu i one dane, to će moći bez pomoći hirurga. Sad ponovo može da se puca i tako spremi za leto.
Nakon sedam dana, oni su ponovo tu, u istom tržnom centru, a stomatolog je nasmejan, ponosan na svoj posao i vidno zadovoljan osećajem da je nekolicini ljudi vratio osmeh na lice. Niko više nije onako sluđen i svi se smeju k'o kriške lubenice.

U ovakav tip ljudi spadaju one osobe koje, d' izvinite, zabole trepavica da odrade nešto što ne spada u njihov reon dužnosti. Takvim osobama je potpuno nebitno i da od tog nekog posla zavisi čitava budućnost čovečanstva, oni ga neće uraditi jer to nije njihov posao, a i nisu plaćeni za isti.

Nije u pitanju tu lenjost, niti crveno slovo u kalendaru, nije da ne mogu da odrade to, ne - oni to jednostavno ne žele da urade. Mrsko im je čak da počiste i svoja sranja za sobom, jer nije njihovo da čiste (zaboga miloga, pa šta će čistačice da rade onda?).

Ne, nigde njima nije napisano da oni moraju d' odrade i neke sitne posliće u duhu dobre kolegijalnosti i radnog druženja i njima je potpuno nebitno da li drugi to rade. Ako im to na najbenigniji način pomenete, onako izokola, sve se uvijajući i brinući kako će njihovi mozgići to primiti, oni će i tada na to reagovati kao da ste rekli da biste im opštili sa nekim veoma bliskim ženske rodbinske strane.

Izraz koji se koristi u toku pokušaja da se dovede u red neka prenatrpana prostorija, kutija, fioka... (Preciznije, onog trenutka kada nesrećnik koji to pokušava shvati da od toga nema ništa).
Postoji i varijanta koja glasi "Sad će da počnu domobrani da izlaze i da se predaju."

Superlativ Srbina! Karakteri koji neće pokleknuti pred naletima Kokakola čarolije, praznične idile Grand kafe, ciganmale ispred i u Ušću i povinovati se njemu, katoličkom Isusu. Sačekaće da prođe taj ozloglašeni datum "njihovog" Božića, uprkos dečijim molbama, insistiranju, plaču, preklinjanju i do pola već polomljenim ukrasima koji se danima vuku po kesama i ćoškovima i iščekuju odlazak tog "američko-ustaškog" praznika i početak "srpsko-pravoslavno-obrazno-ruske" ere proslava. Opšte je poznato da je ovaj naš Isus rođen sedmog januara i nema nikakve dileme po tom pitanju, svako preuranjeno obeležavanje praznika, značilo bi da će dete postati peder-ustaša-nesrb! Poznato je i da se u istorijskim srpskim spisima koji datiraju još iz doba Nemanjića, jasno navodi da je grešno i kažnjivo ukrasiti veštačkog četinara pre gorepomenutog datuma.
Svaki neistomišljenik, koji se drzne da svom malenom detetu ne stvara bespotrebne traume i okači par kineskih lampiona po iskrzalom drvcetu istog porekla, nekoliko dana pre dozvoljenog, okarakterisan je kao nevernik, zlo i izdajnik jednak Vuku Brankoviću.

Vekovima star trik koji za cilj ima da određenu osobu predstavi kao evangelistu i rešenje svih naših problema. On je taj! Naravno, ovaj deo o tome kako nas pravi pametnim je tu onako protokolarno postavljen, kao što su i ljudi protokalarni u ostvarivanju ciljeva onih koji ovu metodu primenjuju u životu. Oni su ti koji nam kažu da možemo da promenimo stvari, da možemo da pronađemo legendu u sebi, da možemo sve samo ako zamislimo, i naravno, da kupimo njihovu najnoviju knjigu koja govori o tome po EKSTRA ceni od 1499,99 rsd, da damo svoj skromni doprinos ka zaživljavanju njiovih ideja, tako što ćemo glasati za njih, ili da im poverimo upravljanje našom imovinom.

Rečenica kojom se izražava nezadovoljstvo hranom na trpezi, tako aludirajući na našu prelepu prošlost sa jugoistočnim komšijama.

Stara narodna mudrost, prenošena sa oca na sina generacijama.
Govori o tome da je recept sreće prijateljstvo sa dobrim ljudima, a sex sa lošim ženama. Naravno, dok ne upoznaš onu pravu, jednu jedinu, s kojom možeš imati i jedno i drugo.

Najstarija fora da nekoga iščašiš i kažeš mu da je ništa roba, škart, da nije čovek!

Dobar način da se izvučete iz nezgodne situacije, koja miriše na batine, aludirajući na protivnikovu ljudskost.

Ljudi koji imaju težak život. Njihova kičma iskrivila se pod udarcima kožnog biča života, ali duša ostala je upakovana i netaknuta poput himena mlade device. Oni su tu da vas izvedu na pravi put. Njihov glas je ritam sekundare. Ako vas to izluđuje, kasno je za savete s lekarom i farmaceutom - ama, čoveče, đavo živi u tebi i taj đavo mora biti isteran. A oni će ti pomoći.

Neće oni da te uvrede, ne. Oni samo žele da prihvatiš istinu da su iznad tebe.
Oni su uspeli da se organizuju u ova teška suluda vremena, znaju da nije Sloba kriv - mi smo govna (kako ko, hehe) i da... stignu pet minuta ranije, tja, oni dominiraju!

Oni znaju unapred. Oni će ti reći da li će izbiti Treći svetski rat i da su Rusi govna. Oni će ti objasniti šta nam podvaljuju da jedemo, oni su u stanju da raskrinkaju farmaceutsku mafiju, oni uzimaju koka kolu zirou uz big mek jer će uštedeti kalorije za jutarnju masni burek, a ne ko ti, pogle' svoju stomačinu... Oni mogu petn'est puta bez vađenja, nisi ti svestan šta se sve nauči za pet minuta, dečko, pet po pet... Nakupi se tu vremena za život jedne muve, e! A oni su svaki put nešto naučili čekajući nekoga. Jeste da su sami stigli ranije, ali oni ne vole da cepidlače.

Potukli bi te na bilo kom životnom polju. Oni imaju ulogu kralja, a ti si običan pijun. Nemoj se ljutiti, jer to tako mora. Oni su ipak "ljudi koji", a ti si doš'o na vreme ili ne daj Bože, pu pu, pomeri se s mesta, zakasnio koji minut.

Anoreksičari. Nemaju 30 kila s krevetom. Ljudi za koje najmanji vetrić predstavlja najveći problem. Zbog toga su uvek u nekom strahu. Pa tako i u busu.

- Jebote, koj' ti kurac, uhvati se jednom rukom kao sav normalan svet, pola basa zauzmeš u toj poziciji! - Izvinite gospodine ne smem da pustim drugu ruku, ne osećam se baš prijatno tad, mislim, osećam se nestabilno, ako me razumete... Obično ovoj vrsti ljudi pripadaju samo neki štreberčići sa pegama po licu i nekim naočarama tipa Adrićki ili sa ogromnim staklima ali mogu se i naći izuzeci tipa neki jebeni dvometraš koji ne jede ništa al' izrast'o od drkanja.

A autfit? Sporcki, bez obzira na doba godine. Nose uvek belu majicu na krakte rukave, za fizičko il' za spavanje, jebemliga ne mogu prepoznam. Šorc voljenog kluba ili one kratke vojničke bermude tu su taman da istaknu tanke nožice koje bi bile idealne za šetnju pistama po Milanu. Tu obično bude i neki poluprazan ranac marke Puma (crne boje ako je muško, a roze ako je žemsko u pitanju) čisto da zauzme još malo mesta.

Sve u svemu, iako ne zauzimaju veliku površinu telom u basu, rasponom ruku, koji im je k'o kad albatros raširi krila, to nadoknađuju. Al' jebiga, šta ćeš kad u Studentskom gradu ne daju da se jede... Ne moš biti demba i da 'oćeš!

1. Vozač- čovek koji usavršio tehniku provlačenja kroz iglene uši, kao i kako da na najbezbedniji način zatvori vrata a da pritom ne odrubi glavu upornome putniku, koji pokušava da udje u bus iako pritom nema mesta ni za iglu.
2. Uporni putnik - osobe koje nemaju problema sa klaustrofobijom ni rizikom da budu priklješteni vratima busa.
3.Mladji putnici (od 14 do 30 god.) - Njihom mahom čine studenti i ostali koji još uvek idu u školu, prepoznaćete ih po neizostavnim slušalicama iz kojih mogu drčati različiti žanrovi muzike (zavisi od ukusa), često nose torbe kojima iz nehata udaraju ljude po busu.
4. Bezobraznici- Oni čine veliki deo gore pomenute grupe mada ima tu i matorih, prepoznaćete ih po tome što uvek stoje pored aparata za poništavanje karti s jednom rukom u džepu u kom se nalazi neiskoriščena karta za prevoz sva pohobana i nikakva jer nije upotrebljena zadnjih mesec dana još onda kad ih je zadnji put uhvatila kontrola. Oni su zakleti neprijatelji kontrole, čak su i razvili posebne tehnike identifikovanja istih na stanici koji se kreću u civilu.
5. Savesni putnici- oni koji poništavaju karte i kada ne mogu da dodju do aparata od gužve već daju nekome da ih poništi za njih, takodje imaju mesečne karte.
6. Stariji putnici (bake i deke) - Verovatno i najsmešniji, obično se voze pogrešnim busom jer im se od 6 učinila 8 i sl. , uvek podignu sa mesta mladje, ponekad i smaraju sa svojim pričama uglavnom svi nose odrpane torbe pune namirnica silaze pola sata sa autobusa i obrnuto.
7. Skitnice - ljudi koji koriste prevoz da bi se ugrejali i sklonili od nevremena, kontrola im ne traži karte jer im je prethodno napisala 444 kazne, tako da su oni dobili status počasnih putnika, često primoraju pripadnice nežnijeg pola da prsnu parfem, onako diskretno.
8. Kontrola- ljudi koji su se izveštili u prikradanju i diskretnom vadjenju svojih isprava.
Najviše se plaše 9. vrste.
9. Uživaoci nedozvoljenih supstanci - osobe koje ne znaju ni u koji su bus ušle ni za šta služe sve one sipke oko njih, jednostavno su se tu zatekle sticajem okolnosti. , usput facijalnim ekspresijama i držanjem tela stavljaju ostalima do znanja da je svako kočenje busa za njih prava avantura, na pitanje kontrolora da im pokažu kartu ili će proizvesti neartikulisani zvuk u boljem ili ih izbosti nožem u gorem slučaju.
10. Pripadnici romske populacije - većina je u busu da bi se malo zezali i usput proćaskali na njihovom jeziku (ko zna šta sve napričaju), obično sidju na na prvoj narednoj stanici.

Siluete i sene, odsevi dnevnih ljudi. Traka svetlosti za jedan kratki tren počiva na bokovima i liku što nadire iz tmine; podiže oči i skreće pogled u stranu, iščezavši. Kosa pod kapuljačom i farmerice stopljene sa kožom. Nije li joj hladno? Lenji pogled sredovečnog čoveka što izvodi u šetnju psa svoje ćerke; on se snebiva i čudi. Nekuda odlazi. Usne, brada, i komadić nosa pod rubom crvenog kišobrana, u bundi je i žuri. Mračni heroj, snažnih ramena i otvrdlog pogleda, nečiji sluga, nečiji otac i muž. Starac sa rancem i kapom koji nema gde. Nelagoda u liku uzornog mladića; on zamišlja kako je prinudjen da se brani. Mokri pločnici upijaju tragove svetlosti; kora drveća i vlaga, pas i automobil, miris mahovine što buja i lišća gde se rastače i truli. Odjeci detinjstva, ono što možda jeste i što bi jednom moglo biti, što od zvukova stvara fantome a duboko pokopane strahove uobličava u aveti.

Vrlo se lako prepoznaju. Jedva cekaju da dodju kuci, upale komp, udju na svoj majspejs ili fejs i krenu da cetuju sa ljudima. Jedna od razonoda im je da pretrazuju socijalne mreze i spopadaju ljude po internetu. Iz nekog razloga misle da znaju mnogo, a svo njihovo znanje sluzi tome da ih ubedi u to da su oni normalni, i da su kul.
Najcesce slabi ljudi, koji nemaju snage da se bore u ovom zivotu i da snose odgovornost za svoja dela. To je ujedno i razlog zasto se kriju iza izmisljenih imena, cesto menjaju iste, slike koje postavljaju su u stilu ja sam faca, i na njima nikad nisu oni sami, nego uvek neki lik iz crtaca(obicno onih kineskih, mada moze i bilo sta sto izgleda opasno, besno, itd itd.)

Kršan čovjek, iliti gorštak, je čovjek sa dobrim apetitom. U njemu ima sto kila žive vage i dva metra “skromne” visine. Može pojesti vola, konja, dva krmčeta, pola teleta i desetak pilića, i to sve odjedared. Kada radi, radi za desetoricu, znoji se ko zvijer, pije litar vode svakih pola sata i posao uvijek svršava na vrijeme. Kršni kosci mogu pokositi dvije livade od sto hektara za pola dana, a da se ne umore.
Za ženidbu kršni momci biraju jake đevojke. Prije udaje za kršnog mladića đevojka se mora testirati. Na đevojku se stavlja puna ratna oprema i nagoni se da optrči deset kilometara najsrmijih nizbrdica. Poslije toga na đevojku se nagare vuci, a njoj se dade grabova motka i dok ih ne smlati igra se ne prekida. Ako kojom prilikom dođe do tog da je vukovi savladaju i dođu joj do grla, mladoženja ima pravo da nesrećnoj đevojci puškom skrati muke.
Kršni ljudi ne vole slabiće. Kada se rukuju oni snažno stiskaju šaku. Često puta se desi da onom s kim se rukuju slome ruku. To im je poseban vid zadovoljstva.
Za kršne ljude se kaže da su odvaljeni od stijene, porede se sa trokrilnim ormarima, akada dođu u vojsku redovito postaju desetari jer “mogu dosta povuć“.
Dobri su za borilačke vještine, naročito boks. U lov se pozivaju da bi nosali ustreljene krmače, u svatove da bi prenijeli mladu preko praga, a na sahrane da kopaju rake i teglje lijesove.

Mast hev svake političke mašinerije u RS-u. Razbijači učmale atmosfere. Pomoćnici govornicima kad se ovi pogube u svom govoru zaštićeni su oreolom nadljudske težnje i vjere u partiju čiji se miting upravo održava.
Ne može to da radi svako. Ustvari, može. Ali, nije to to! S tim se sposobnostima rađa. Nema baš na svakom ćošku ljudi koji mogu da ponesu najveću zastavu stranke, istovremeno da imaju blaži stepen retardacije, i da budu grlati k'o operski pjevači.
Nažalost, o tim ljudima lideri stranaka ne vode računa. Oni, često, zbog ljubavi, zaborave. Zaborave da se struja plaća, zaborave da se voda plaća, zaborave da je ćaba besplatna samo na mitingu, a izbori su tek svake dvije godine. Ipak, ne zaborave stranku, ne zaborave pravac. Za stranku su uvijek tu - dok ih smrt ili cenzus ne rastavi.

Posebna kategorija mlađahnog stanovništva. Ljudi koji uglavnom stanuju u velikim gradovima (čitaj: Beograd, eventualno Novi Sad), potiču iz porodica koje uglavnom (mada ne uvek) zarađuju iznad srpskog proseka i koji su samim tim odrasli u urbanom okruženju i neprekidno "bombardovani" zapadnim načinom života. Detinjstvo su proveli uz satelitsku ili kablovsku televiziju, Plej Stejšn, trenirali su tenis ili badminton, govore engleski kao drugi maternji (to oni misle, što naravno nije tačno, ali vrlo često koriste poštapalice iz ovog jezika u srpskom). Nisu išli u obdanište, družili su se sa sličnima sebi, roditelji im nisu davali da prate vesti.
Načuli su oni kako živi prosečno stanovništvo, toga se čak pomalo i gade, ali pošto su po prirodi stanja bili izuzeti iz takvog načina života, vrlo često se uvaljuju u situacije gde izgledaju kao da su pali sa Plutona.