Sinteza apsurdnih, naivnih i nepromišljenih izbora otupele mase građana jedne zemlje na parlamentranim odnosno predsedničkim izborima. Algoritam bez greške funkcioniše dugi niz godina.

Dobra udavača.
Pre bi se reklo dobra prilika za udadbu, koja može, a i ne mora da se ulovi.
Što bi reko Timbe iz Bed Kopija: "Kad te vidim, istripujem svadbu i torša", samo što je ovo jače, jer sprat je ipak sprat.
Pretpostavka za ovu definiciju je da roditelji mladoženje planiraju da njihov sin sa novom porodicom živi opet blizu njih, kao što je i tradicija u ovoj zemlji.

Narodna poslovica iza roditeljske prakse da oko 20. godine zajedničkog života, svoje potomke počinju da krste životinjskim imenima.

Ovo oko je, razume se, prilično relativan pojam...

Nov izgovor za ortaka kojeg niste dugo videli.

Oni su primer beznađa napaćene mlađe generacije i pre svega, lošeg školstva. Gradivo koje uče je preobimno i ne fokusira se na prave stvari. Kada smo upitali jednog od mladih polaznika da nam navede gde je najbolje zaseći glavu, oni su nam kao iz puške rekli da je solidan stepen instant ubijanja ako dobro zasečete između sedmog i osmog pršljena, međutim, kada smo ih upitali da nam to pokažu na modelu, nijedan od učenika nije znao. Takođe je velika većina njih znala za značenje termina ''sub rosa'', a i alrmantna većina učenika je zaista pismena (što je veoma zabrinjavajuće jer vodi do formiranja slobodnog mišljenja). Da se zaključiti da učenici sve češće palamude po školama, potpuno nespremni za život i svoj budući poziv.
''Knjige su izuzetno loše'', navodi mladi, PISMENI (potajno ćemo ga markirati za pogubljenje) Džejmi, ''nemaju mnogo slika, sve se svodi na suvoparan tekst''. ''Moj otac je'', nastavlja on, ''kao lekar za kugu imao mnogo iskustva sa ljudskim telima, i trudi se da mi pokaže kritične tačke, pošto u školi zaista dobijamo malo obrazovanja'', žali se mladić. ''Čak drži i privatne časove mojoj drugarici Justiciji (u koju nisam nimalo zaljubljen), pošto ni ona kao veštica nema dovoljno prakse iz anatomije. Ponekad i pet puta nedeljno.'' Nažalost, ovo nisu jedini problemi sa kojima se mladi šegrti susreću. Mnogi od učenika su tu ubačeni preko veze, a ne zbog svog talenta. Ambiciozni roditelji žele da deca po svaku cenu pođu njihovim stopama, ne mareći za njihove želje i snove. ''Ja sam želeo da umesto rada kao kmet koji odrubljuje glave, samo budem obični kmet poljoprivrednik'', žali nam se jedan učenik, koji želi da ostane anoniman, ''ali moj otac se nikako sa tim ne slaže''. ''Ti ćeš da mi biraš na koji način ćeš biti potlačen'', govori on.
Tu je i problem privatne prakse. Naime, mnogi feudalci koji treba da budu pogubljeni, plaćaju basnaslovne sume novca kako bi obezbedili iskusnog dželata koji će ih ubiti iz prvog puta. To ne ostavlja mnogo prostora za rad mladima, kojima, na žalsot, u ovo vreme poltronstva i zapošljavanja preko veriga, ostaje samo da vežbaju na tikvama i da se nadaju boljoj budućnosti.

U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ziveo je jedan narad koji su svi od reda jebali i kad god se branio prolazio je jos gore- od svake vlasti- duhovne ili svetovne, od svakog sistema, od svakog ko se izdigao bar toliko iznad da ga cukne u glavu, vremenom je narod shvatio da je najbolje da se jednostavno sagne i "Dole na kolena" postade himna. Tako se stvorio jedan novi mentalitet sa parolom "jezik za zubima i gnusaj se svega, inace ce i oni mrtvi o kojima kazes koju losu da se povampire i skinu ti glavu." Tako jedni te isti ljudi skacu na vas kada im dirate Tita, s podjednakom zestinom kao sto skacu kad pomenete srpsku pravoslavnu crkvu, i ni na sekund im vise i ne pada na pamet koliko su te stvari kontradiktorne. Gnusno, gnusno je svako vredjanje bilo cega i sve mora da se postuje. Komunisticki i pravoslavni praznici su u istom rangu, na jednom zidu stoji ikona, na drugom cika Broki, i sve to zarad nekakvog isforsiranog osecaja (ne)sigurnosti. Dalje, gnusno, gnusno je pricati o bilo cemu- cak i o seksu, koji davno ne da nije tabu tema, nego je tema razgovora sa mamom uz prvu jutarnju kafu koliko je postala isforsirana; sve se to, naravno, radi, ali u strogoj tajnosti i mraku- ta nema Bog vremena, zivaca i vida da nas toliko detaljno posmatra.
Mantra "gnusno, gnusno" smatra se direktnom kartom za raj.
"Gnusno, gnusno" je ovo gnusno pranje ruku od svega!

Čini mi se da je pečenje rakije jedan od veliih brendova u Srba. Ovaj ritual privlači veliki broj pripadnika muške populacije koji izgleda da imaju šesto čulo koje ih prosto privlači tvom dvorištu. Tokom ovog procesa kroz dvorište i oko kazana sedne veliki broj različitih ljudi.

-Komšije - Oni prvi dođu, pomažu ti u sklapanju "vesele mašine" i u procesu prireme celog procesa. Naravno Čak i komšija sa kojim nisi pričao godinama navrati da srkne jednu čašicu rakije, grimasom i klimanjem glave ti pokaže šta misli o rakiji i ode.

-Lokalni pijanac - Ovo je osoba koju niko nikad nije video bez flaše u ruci. Pojavi se redovno kod svakog u dvorištu i uvek je najbliži kazanu, sa sobom nosi čuturu i traži da mu rakiju isključivo sipaš u čuturu. Za rakiju uvek da isti komentar - dooobraa

-Stručnjak serator - Lik koji smatra sebe velikim poznavaocem svih alkoholnih pića a pogotovo rakije. Prvim gutljajem promulja rakiju po ustima i uvek da neki akademski komentar. Standardna mu je priča da Srbi ne znaju da peku rakiju i da se u inostranstvo to mnogo bolje radi, rakiju mu je uvek loša i za sve ima neku zamerku.

-Pop - pojava popa prilikom kad se peče rakija u mnogim selima je retka, ali kod mene u selu pop je redovna pojava. Pre svega zato što je pop težak alkos. Kad ide da sveti vodicu i s obzirom na to da u svakoj kući mora da popije alkohol u nekom obliku obično nakon pete ili šeste kuće završi u nekom jarku. Osim po mantiji ne izdvaja se mnogo od ostalih.

Osoba koja ne ume da pije - uvek se nađe bar jedna osoba koja neiskusna u ispijanju ove magične tekućine. Ova osoba eksira svaku čašicu rakije i gasi je obično nekom flašom Koka Kole (koka kola je inače poslednji stadijum neiskustva). Prvi završi na zemlji buncajući. Iskusni rakijaši znaju da se u rakiji treba uživati da je treba piti lagano, eventualno eksiraju jednu čisto da vide kako klizi niz grlo.

Osoba koja ne pije rakiju - postoje 2 tipa. Osoba koja loše podnosi rakiju ali voli društvo po obično sedi sa pored gajbe piva i priča svoje lovačke priče. Pošto je na kraju večeri obično najmanje pijan njegov je zadatak da odvede sve kući. Drugi tip je osoba koja ne pije nikakav alkohol. Tu je da bi kritikovao način na koji majstor peče rakiju. Naravno on zna kako dobiti najbolju rakiju iako je nikad nije probao

Tu bude i gomila drugih likova koji bez ikakvog pozdrava dođu srknu rakiju i bez reči odu.

Rečenica koju može da izgovori samo najveći grammar nazi, u narodu poznat kao pravopiždžija. Najčešće se radi o nekoj arogantnoj profesorici, koja je sva po PS-u i sve gleda sa visine. Ako to neko izgovori van odnosa profesor-učenik, radi se o teškom slučaju za posmatranje.

Definisana kao visoko optimističan etnitet, endemski nastanjen na srpskom govornom području, pojava iz naslova zbunjuje svojim postojanjem čak i sâme svoje praktikovaoce, profilom generalno spadajuće rusofile-nacionaliste i tradicionaliste-pravoslavce a anfasom obavezno mentalno izazvane i bigote. Jer, jebiga - Rusi naša braća, nas i niih dvesta miliona, iste smo vere i etničkog porekla, ginuli ruku pod ruku u svim zvaničnim ratovima...isti smo narod, maltene (pri čemu je "malte" muklo, jelte), te shodno tome i istim jezikom govorimo, zar ne?

E, tuki, zemljače moj zatucani. Jer iako i srpski i ruski potiču iz iste grupe jezika i imaju solidan broj sličnih reči i izraza, potrebno je ipak malo više izučavanja potonjeg da bi komunikacija na istom bila nešto složenija od pukih "privjet", "davaj", "maskva", "putin", "vodka" i "kak zavut tvaja familija". Jer, po definiciji iz prakse "...ne znači da si jebeni ekspert za ruski/švedski/japanski ako znaš da ubodeš pešes prostih rečenica na njemu..." (gde je najmanje jedna rendom psovka, jer šta je strani jezik ako numeš da opsuješ na njemu?), dok nas definicija iz iskustva uči da "...alkoholisanje sa nekim Rusima na Exitu i koitus sa ubogom Ukrajinkom u WC-u železničke stanice u Stalaću (falilo joj za kartu, karta) NE MORA obavezno uključivati i PRIČANJE RUSKOG...", koliko god se ta eventualnost tebi tada (u)činila mogućnom.

Elem, kada se sve sabere i oduzme verovatnoća da će te jedan baćuška skapirati pošto istrošiš brendove votki i imena fudbalera za koja misliš da su ruska - Kaladze, na primer - i počneš da baljezgaš na srpskom (pritom žešće transferišući akcentuacijom i izmišljenim "rusnicama"), ravna je verovatnoći da ti razumeš nju ili njega kad počnu da parlaju svojim maternjim jezikom misleći da ih kačiš k'o da si odmah po rođenju 'mesto majčinim mlekom podojen kompletnim opusom Aleksandra Sergejeviča Puškina, pa jebemu majku da mu jebem stvarno!

Посебна фела, која све више изумире. Делом управо због тога што им свако може лако упасти на гајбу и марнути им комплет имовину, до зидног термометра-сата у облику сидра (са Титом у средини) и тако их ојадити до нивоа инфаркта срцета! Али пре свега зато што је то стара гарда, олд скул комуњарског корпуса, која већ игра продужетке у мечу званом животарење.

Они и даље живе у оном добу када си могао да спаваш на клупи у парку, да ти нико не смета, можда само милиционар у неко доба наврне да те покрије ТВ Ревијом преко средине.

Они РТС 1 и даље зову “ТВ Београд”, држе га на кецу даљинског, а у 19:30 имају спремне кафу у једној и млатач мува у другој руци - за потребе умирења евентуалних укућана.

Ти људи толико верују у хуманост и поштење, те браву доживљавају као срамотну новотарију и користе је чисто да не штрче и не изазивају зле трачерске језике. “Хеј, Милона нема браву, можеш ли мислити? А син јој у Америке већ десет година! Стипса!”. Зато они ипак користе кључ, окрену (само једном, чисто да реза формално униђе, да простите), ноншалантно убаце кључ под саксију, а затим оду да купе хлеб од 3 динара.

Prosto rečeno - predstojeći komični dogadjaj ili situacija koju ne biste propustili nizašta na svetu.

Opustilo se to.

Skroz im je okej da dođu nenajavljeni.
Dok sam napolju da bih kupio nešto da imaju da popiju, jer ih nisam imao u planu - uzmu moje papuče.
Pojedu mi ručak pre nego što dođem s posla baš kad sam razmišljao kako ne moram mrtav umoran nigde svraćati, jer, jelte, ima u frižideru.
Uzmu moje papuče.
Kažu "što lažeš da nemaš ništa gazirano, eno ti Pepsi dole", iako sam poslednju limenku sakrio u frižideru iza velikog pakovanja margarina, soka od cvekle, nedopingovanog uzorka urina i sirupa za kašalj. A sok od cvekle ne piješ, jbmlti sunce.
Uzmu moje papuče!
Uče papagaja navijačkim pesmama pogrešnog kluba.
Traže pare na zajam, pa mi pričaju gde su uplatili more.
Uzmu moje papuče!!!
Dovedu i decu, slobodno ja da ih opomenem "ako prave neko sranje, hehe".
Uključe moj komp i slože ikonice na desktopu "by name".
Uzmu moje papuče!!?#$!
Shvatim kad odu da mi nema ni kokica koje sam planirao uz onu Pepsi kad se uveče najzad opustim uz neki film.

Moja rodbina.

Njena rodbina.

Kumovi.

Presrdačne komšije.

To što sam ljubazan ne znači da smo toliko bliski da stružem vaše govno sa wc šolje. I ne želim da budemo, alooo.

Opustilo se to… Al' barem mi papuče budu tople kad najzad odu.

Dobar savet za one koji pokušavaju da budali objasne neke stvari, da mu ukažu gde greši i pokušaju da ga nateraju da drugačije misli, da misli svojom glavom. Naravno, to je nemoguće uraditi, on je budala kojoj ne možeš da objasniš neke stvari pa će neko ko stoji sa strane da pomisli da si još gori, jer se dereš na njega bespotrabno pokušavajući da ga prosvetliš.

Odgovor na pitanje Je l' ti problem da .... ?, kojim jasno daješ do znanja da za uslugu koja se od tebe traži, nemaš namjeru da volontiraš.

Možda ne baš najinteligentniji, no svakako najodgovorniji oblik života koji je iznedrilo čovečanstvo dvadeset prvog veka. Tip ličnosti na koji se društvo, kao organizaciona celina, može osloniti u svako doba dana i noći, bez obzira na pretnju u kojoj se nalazi - ne stoga što se radi o preduzimljivom i okretnom čoveku, već o pojedincu koji ne razmišlja, već postupa, niti pita, druge ili sebe već - sluša. Mada šta tu koji moj i ima da se pita, jer ako nas je život nečemu i naučio, to je da čovek nikada ne može biti suviše oprezan. Uostalom i šta te košta - jeste da je malo neobično disati sa tim govnetom preko lica, ali živ se čovek na sve navikne, a i kolima si kući za manje od petnaest minuta.

Vrlo česta rečenica u razgovoru između dva klošara, naravno, bez perspektive.

Degeni.

Znači likovi koji su u stanju da progutaju fetus dok si rek'o keks, a braćala, nije da sam prob'o fetus, ali gotovo sam siguran da nema šanse da je ukusan. Posebno živ. Ovi to ne pohuju, niti peku. Jer onda gubi svojstva. Ne podmlađuje.

Kada prožderu fetus, koji nabavljaju tako što imaju neke čudne likove koji rade za njih i na neki mnogo zao i nenormalan način dolaze do istih, onda to zaliju krvlju novorođenčadi, a tu krv opet nabavljaju na neki izvitoperen i potpuno boles'an način, jer ne vidim normalan način da dođeš do krvi novorođenčeta. Nema to u Maksiju. Ni Tempu. Niti se valja na pijaci. Znači moraš nešto mnogo gnusno da odradiš da bi do toga došao. A oni to rade bez da trepnu, verujući da ih to podmlađuje. A naučno je dokazano da ništa ne podmlađuje. Ni fetus, ni krv, ni Nivea Q10, ni Garnijer, ništa. A opet ovi su mladoliki.

Naravno, deluju kao dobre komšije, ne prave buku, ne čuje se ništa sumnjivo kod njih, ćutljivi su, ne napadaju nikoga, ali malo se čudno oblače i dolaze ti neki sablasni likovi kod njih, pa se ponekad oseti čudan miris iz stana ili dođu obučeni u jedno, a izađu obučeni u nešto sasvim drugo. Mada svi tripuju da su to u pitanju pederske seanse. Sve dok policija jednom ne raskrinka to gnezdo psihopata i krene da iznosi delove tela i tegle sa tim nekim sranjima iz tog stana. Onda svi shvate koji su to jebeni bolesnikci, ali pošto to rade samo sa romskom decom, niko nije ni izvalio da se bilo šta čudno dešava sve dok im neki deo tela ne ispadne negde u pošti dok čekaju red da pošalju paket nekom svom prijatelju koji to isto radi, ali živi u zemlji sa deficitom romske dece.

Svi znamo nekog takvog lika. Dobro, možda ne baš svi, evo ja ne znam. Ali ima ih sigurno. Šetaju među nama, tihi, neprimetni i mladi. Uvek mladi.

1.pijemo od ranog jutra
2.nezgodni smo kad cugnemo malo vise
3.teramo inat i lupamo kontru svakome i svugde
4.od ulica pravimo javne deponije
5.umemo da radimo drugima iza ledja
6.''komsijina zena je prakticno i tvoja zena''
7.ne volimo da se pravimo fini
8.za svaku mogucu legalizaciju smo ''za'' (prostitucija,marihuana..)
9.nasi navijaci zvizde tudje himne i izazivaju masovne nerede na utakmicama
10.u suprotnom ne bi imao ko da im igra negativce u filmovima

Nasuprot raznim mudrostima koje govore u prilog celibatu, stoje i ona koja opravdavaju istresanje semena (pročišcavaju se kanali, manji rizik od problema sa prostatom, opuštanje...), al' da nekako probamo da to (ipak) radimo sa partnerom...

Mjesto u kojem je mushkarcima dozvoljeno da se napiju ko' svinje a da pri tom ne ispadnu svinje jer obichno na takvom mjestu ne postoji zenski primjerak koji ce ga stimulisati na taj akt.