Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.
- Hoces da predas one papire, da uzmes vise tu licnu kartu? Vidis da su te vec 2 puta legitimisali iz stanice..
- Mogao bih, ne znam kad..
- Sta ne znas kad??? Imas 19 godina, nemas licnu kartu.. Sta cekas da je podignes, bukliju?
____________________________________________
- Sine, oces li dok smo mladi?
- Sta, ja sad igram?
- Ne moras, sacekaj bukliju...
Zvuk koji se čuje kad govno padne u WC šolju američkog tipa (ona puna vode što izgleda kao zapušena).
I sad treba ja da smislim kako da se skraćeno zovu Web Logovi... Sere mi se više i od ovog posla, pa nisam ja copywriter...
-Kasnije na WC šolji-
Mnghaaaa... I tako sad ljuuuudi mhhmmm, kenjaju svašta po netu, i to treeeeba da se zoveeeee -BLOG-, pa da EUREKA!!! Kenjaš i praviš Blog...
-Mnogo godina kasnije-
-Kakav je osećaj biti čovek koji je prvi upotrebio termin bez koga se danas ne može zamisliti moderna elektronska komunikacija? Kako ste uopšte došli na ideju da date tako briljantan , jezgrovit, zvučan, a sažet naziv?
-Dugo sam razmišljao, ali neću sada da vam blogujem o tome...
Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.
- Znaš Rajana Lohtija? Znaš ga, naravno. Jesi li ga znao pre godinu dana? Pa, nisi, jebiga. Dečko je u senci Felpsa, ne eksponira se, trenira svakog dana. Onda dođe na Svetsko prvenstvo i osvoji pet zlatnih medalja. Pajper.
- Čuo sam da je Mića dobio desetku iz političke ekonomije.
- Aham.
- Kako je to uspeo, majke ti?
- Jebiga, Mića ti je jebeno zajeban igrač, pajper. Nema ga nigde cele godine, onda dođe i bum.
Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!
Dis' Mićo, uteram ti s' brega! Kaki si mi ovako ko čovek? Neg' slušaj me vamo, ajmo večeras kod Mileta gajbe u kafanu, da popijemo koju, nismo dugo?
Daj Pero, jes' ti lud, il' se sam' praviš blesav? pa dve godine idemo kod Mileta u kafanu, jednom je bio pijani deda Maksa, i to masan od svinjokolja, i više nikad nisam nikog vid'o tamo! Gužva ko na Grenladnu, jebo te kafana! Bolj' dođi kod mene u podrum, pa ćemo onda lako.
Jes' pa da me tvoja mater ko prošli put otera kući!
Pa i ja bi te oter'o, da si mi piš'o u flaše za paradajz, volino jedna, i posle to bac'o po dvorištu!!
P ti si me nagovorio, metnem ti ga u dupe!!
Ni reč neću da čujem više,ja se tog' ne bi setio ni trezan, a ne pijan!
Čovek koji je uradio nešto jako loše, osuđen da doživotno gura kamenčinu uzbrdo, bla, bla, truć.
Ono što čini ovu priču mitom je upravo nepobitno imbecilna činjenica da čovek sa prosečnom težinom od oko 85 kg gura okruglu stenu od oko 700 kilograma na nagibu od 75%. Nakon iscrpnih treninga u teretani u trajanju od šest meseci, najspremniji atleta ne bi bio u stanju da ovu gromadu pomeri ni 13 cm na ravnoj podlozi, što će reći da je na uzbrdici u stanju samo dobro i jako da se isprdi pri uzaludnom nastojanju da je pomeri s mesta.
Jelenak, buba sa nadbubljom snagom, koja je u stanju da gura objekte i do 700 puta teže od sebe, bila bi jedini kandidat za ovakav poduhvat, s tom razlikom što bi posle toga umrla ili ostala insekt sa trajnim invaliditetom i razorenim organima za reprodukciju.
Gastarbajterski način kupovine...
Gastarbajter u butiku: Zdravo, mali! Je l' imaš neki' dukserica za ovog mog naslednika? (grli sina)
Prodavac: Evo, imate na ovoj polici tanje dukseve, debeli su vam okačeni ovde, a imate i košulje - ovako nešto.
Gastarbajter: Ma šta to roze? Kad su muškarci nosili roze?! Nego, je l' mogu ovi duksevi da se rašire, da pogledamo mi to?
Prodavac: Može, naravno, evo ovaj plavi, on je baš onako za dečake lep, ovaj zeleni vam je isto onako sa detaljima! (kineski duksevi sa nabijenom cenom)
Gastarbajter: Dobro, a je l' to sve orginal?
Prodavac (smeškajući se): Da, da jeste sve vam je to originalna roba (jeste original Chong Song Xua)...
Gastarbajter: Dobro, dečko, daj ta dva! (vadi evre iz novčanika)
Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste
1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)
U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.
Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.
Muški:
De si brate ajmo do grada, bla bla truć truć, MA KOME TI BRE DA MU NARANDŽASTA KOŠULJA NE IDE UZ SVETLO ZELENE HLAČE. *pištolj, satara, tri bombe* Sutrašnji naslov u novinama: 12 žrtava pomanhitalog klovna u centru grada.Ženski:
E, ćao.
MA ŠTA ĆAO, 'ŠU PIČKU MATERINU. Joj, izvini, nisam tako mislila, nešto sam neraspoložena večeras.
Ma, ok, nema frke, imamo svi ta raspoloženja.
NA KAKAVA TI TO RASPOLOŽENJA ALUDIRAŠ KONJU JEDAN. Joj, izvini nisam tako mislila
...
Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.
Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.
Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.
Paranoik si:
* Kada web kameru okrećeš ka zidu ili plafonu, za svaki slučaj.
* Kada dok se u kasne sate sam vraćaš kući na svaki šum (ne daj Bože prolazak auta) ubrzavaš korak jer eto kruže priče o kidnaperima koji će da te ubace u crni kombi i probudićeš se na granici sa Bugarskom bez bubrega.
* Kada si sam kod kuće i nakon gledanja horor filma sjedeš leđima okrenut zidu sa nekim oštrim predmetom u ruci i skoro da ne dišeš da bi mogao da reaguješ na svaki pokret.
* Kada medama iskopaš oči jer misliš da bi to mogle biti kamere.
* Kada svaki put kad pereš zube prije nego što pogledaš u ogledalo pogledaš iza leđa, jer ti je to nekako sigurnije nego da vidiš nešto pored svog odraza.
Standard, školski primer.
Ljigavost-muzika iz Ranjenog Orla
Vrhunski jebač sa najvećim polnim organom-uvek onaj o kome se radi
Rakija-moja
Dobra kafa-komšiničina
Naj planina za Lalu-Fruška Gora sa sve Iriškim Vencem
Kreten kompozitor-Marija, Braja, Gaja, Raja i Vlaja (da, i Joksa)
Najtolerantnija žena-moja, pred društvom u kafani
Najnebeskiji narod-Cigani ili Srbi, zavisi ko trenutno leti u nebo
Naj serator- Djule Van Gog kad se šlihta publici (mi vas volimo i ovde smo zbog vas,...., bla, bla truć, truć, ser, ser,....)
Opcija nedavno uvedena od strane poznatog video portala, koja je uslovila pojavu gomile lajkožednih idiota spremnih po svaku cijenu dobiti "palac gore". Njihova karakteristika je takođe izazivanje velike želje ostalih korisnika da im sve te palčeve gurnu tamo gdje sunce ne zalazi. Možemo razlikovati nekoliko vrsta:
Komentari na "Red Hot Chili Peppers - By The Way (Video)"
BIBEROVCI:
1. Kvazi-smješni Justin Bieber anti-fanboy:
"BY THE WAY justin bieber should die in a fire"2. Prestanite da spominjete Biebera:
"I think it's just wrong that instead of enjoying this beautiful song you must ruin it by mentioning the Bieber-fag on every video. Just stop mentioning him and he'll be forgotten." (pri tome njegov komentar u kojem je Biber spomenut biva lajkovan i zavrsava među najbolje ocjenjenim komentarima.ANTI-DISLAJKOVCI:
1. Ubica:
"- Mom, I'm going out.
-Where are you going?
-To kill <ubaci broj ljudi koji je stisnulo dislike> people.
-Are you going alone?
-No I have <ubaci broj ljudi koji je stisnulo like> RHCP fans coming with me."2. Standardni "promašio je dugme" ili nije vidio šta zapravo piše" kreten:
"the 94 dislikes are "dis i like""OSTALI:
Totalno random tip:
"I like jelly"Igra na simpatije i osjećaje:
"thumbs up please :("Osoba koja koristi internet meme-ove kako bi izvukao lajkove:
"in soviet russia, red hot chilli pepers listen to YOU"
Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).
A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.
- glasovna kontola - koliko osoba poznajete da poseduju iPhone te da znaju engleski!?
- slanje e-mail.a - vecina vlasnika ni ne znaju sta je to e-mail
- pristup mrezama za pregled video sadrzaja - ima li to smisla kad placate oko 2000 din za 1GB prometa, a to bi bilo nekih 30-ak videa pristojne kvalitete, te taj 1GB mozete potrositi za 1-2h.
- iTunes - omogucuje kupovinu(!) muzike, filmova,...; te njihovo preuzimanje sa Interneta (jedan film bi vas izasao nesto manje od 1000 dinara za Internet promet + cena filma)
- Safari web preglednik - jednom poznaniku sam objasnjavao oko pola sata da je to isto kao Internet Explorer
- Maps+Compas - omogucuje ti da saznas gde se nalazis, kod nas to funkcionise tako sto te locira u krugu od nekoliko kilometara, korisno, nema sta
Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.
- Da čujemo za koju vrstu vozila ste obučeni.
- Imam sve dozvole od A do E. Takodje imam posebne dozvole za upravljanje ICB'om, bagerom guseničarom, labudicom i trenutno se obučavam na još jednoj mašini koja fali mom arsenalu.
- Auuu majstore. De mi recite koja je to mašina koja vam fali ?
- Avion s'prikolicom.
Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.
Ministar X, resor za regionalni razvoj u poseti selu Y.
Ministar X(drži govor): Naša vlada je uložila pare u to i to, izgradili smo taj i taj put, telekomunikacionu i kanalizacionu infrastrukturu, bla, bla, bla, truć, truć.
Siroti meštanin, Gedža: Gospon ministre, mogli bi da ni date pare da u našoj zadruzi napravimo deci pozorište.
Ministar X: Zašto bismo mi ulagali u pozorište? Šta će vama to? Zar vam nije dosta kanalizacija? Odakle vama glumci, vi samo krave i svinje imate, ta vi ste zadnja rupa na svirali.
Gedža: Jesmo gospon ministre, a vi ste zadnja rupa na meni.
Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.
- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
Koristi se kako bi se istakla i pojačala negacija na kojoj se temelji sarkastična priroda odgovorne rečenice.
-Ne rise da si rekao da ćeš da se šibaš za Zoranom, a da nisi znao da je evropski prvak u tai-boksu? Pa, jel' te strah sada?
-Ma ono jok, ni malo. Samo će malo pičku da mi polomi, ništa strašno.
To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...
JA: -"Devojke, slušajte vic što sam čuo sinoć..."
Z: -"Ajde..."
JA: -"Pita Haso Fatu: - "Gdje je Mujo. Šta radi?"
Fata odgovori da je poginuo za vrijeme rata te da ga je snajper pogodio u kažiprst.
Mujo tada zapita: - "Kako u kažiprst, pa poginuo?"
Fata - "Baksuz, baš tada je čeprko nos."
Z: -"Jaaaaaao, stvarno...? Kakav baksuz čoveče..." (bez, barem, kiselog osmeha)
JA: -"Očekivao sam malo više smeha..."
Z: -"Pa i nije ti baš neki... treba se roditi s' takvim malerom. Imam ja jednog komšiju, on je još tokom rata... blabla bla, truć truć, kenj, ser ser..."
JA: ."????????????"
Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.
- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:
- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!
A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:
-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...
Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:
- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!
"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.
