U bukvalnom prevodu „Muškarčevo Zdravlje”. Vrlo moderan časopis koji je našao svoje poklonike I kod nas. Uglavnom se bavi temama koje to nisu, pričama koje u realnosti ne postoje, ukratko prodaja magle.

Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Nije to naš problem, stari. Jedan je tako trpao nos đe mu nije mjesto pa je ostao bez njega. Ne diraj kurca, neka ide svojim putem. Meni i tebi je dosta našeg jada. Drugi ćemo put.

Стављање до знања саговорнику да сере к'о трудна фока и толико булазни да би сте лакше разумели пијаног престолонаследника Александра.

To je lik ili životinja koja žešće smara, povede nam đecu u drugu dimenziju i misli da je faca.
Biju se tamo sa nekakvim likovima, dok nam đeca gladuju. Zapuštili su se, porasla im kosa, dugi nokti, smrde im noge iz patika... a najgore je to što nemaju đe da se okupaju, pa nam se smrdljivi vraćaju kući. Naša đeca kao budale trče za njim. A što ću ja ako mi se dijete preladi, oće li ga jebeni Digimon vodit kod jebenog doktora, opet Digimona. E jebem ti državu!

Surova istina koja ovih dana pogađa mlijeko i proizvođače. Šta je istina što "oni kažu" u ovom "imperijalističko-globalističkom-jebaću ti majku preko medija" svijetu jedino sam sotona i njegovi legitimni predstavnici na zemlji znaju. Ko, i preko čega je gurnuo otrove u mlijeko i kako se za to saznalo? Zašto se saznalo tek sad? Ko postavlja standarde? Koliko to zabuna izaziva u običnom narodu? A đe tu pečat???

Šabansko-ljaljansko-budžovanski odgovor na obično, dnevno započni-razgovor pitanje '' Đe si, šta ima? ''.

Izaziva gnušanje i negodovanje, iako se ne koristi toliko često kao ona čuvenija '' šta ima novo - Novi Pazar, Nova Varoš, Herceg Novi'' fora.

Okolišanje oko potencijalne cimerke jednog kreveta, čekanje da se dovoljno alkoholiše ali ne i previše, a sve u cilju da se General smjesti đe mu je i mjesto, u vlažne predjele Amazona.

Đe si Mare, đe si Kraljeviću!
Što činiš, jevtika te izjela?

Koji si sad pa ti, crn kaurine?
Govori brzo il ti ode glava!

Došao sam poklona tebi nosim,
Donosim ti ljuti flegšip Sony.

- A?
- Šta me jebeš brt, što mi razbijaš deseterac?
- Pa ič te ne razbiram.
- Nači sony matora xperia Z3, nači mega paket MTS-a imaš, kod Preševa neće da ti šljaka al od Vranja kida.
- Šta radi to?
- Pa imaš fejs matora malo dispratiš konje Bogadanove.
- Joj viđe li zeke što skečeve baca ;o)
- Malo xxx akcije, kucaj vila Raviojla.
- Ne mogu da ubodem...
- Daj da ti skinem qverty, e tako aj sad.
- Viđe vile što čini hahaha
- I tako furaj buraz, palim na portal moram i do Stevana Sinđelića da svratim, čujem da je bulji nekoj.
- Ae poyy

"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Poduži vibrator nezavidne debljine.

Religioznija verzija od "Đe si ti sto godina?" ili "Gdje si do sada, pizda ti materina?!". U suštini, ovo je ironična zahvala božanstvu što konačno vidimo nekoga nakon dužeg vremena ili, alternativno, nakon dužeg kašnjenja.

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Đe si poš'o?!

Ne ide se na Rusiju biciklom. Ne moreš na tenk viljuškom!

Izraz apsolutne dominacije i nadmoći. Može da se koristi u svakodnevnim situacijama kod kojih se protivniku ne daje ni promil šanse da iz duela izađe kao pobjednik.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Počuj Marko moje kazivanje
da ti dođe glavi prizivanje
da Srbije buduće udahneš
prije nego životom izdahneš
Srbija ti jeste sada vaka
samo vaka i drugačije nikaka
Na astalu neki pendžer stoji
te iz cuga tri litije kroji
al ne iglom i svilom šarenom
no Božijom slikom i prilikom
Kroz taj pendžer tica ne proleće
ali blešti kao plamen sveće
nema vetra ni mirisa rose
na dugme uključuje to se.
Tako čudo računarom krste
da ga trošiš ti pripremi prste
Porod sina, odapnuće majke
šenlučenje, dovođenje snajke
sve se vidi na pendžeru tome
pokazuje i tuđem i svome.
Tamo nađeš al nemoš da diraš
čuješ pesmu ne moraš da sviraš
gledaš žensko ko od svoje majke
đe prikaže međunožne jarke
a muškije sablji kolko oćeš
crnih belih, uostalom doćeš.
Budi zbogom Marko aranđelu
i ne stišći tamo đe piše kada
Sanja Kruševac jebi odma sada.

Mazohistički klubovi. Svake godine kao bore se kroz našu ligu za Evropu da bi na kraju u istoj bili surovo kažnjeni. U pretkolu pretkola kvalifikacija za Ligu Šampiona gledamo kako "uvijek neugodni Kiprani, Bjelorusi, Azerbedžanci, Rusini ili Cincari" prave sado-mazo pornić sa našim klubom đe su naši vazda dojnji.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.