Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?

Web kamera toliko zastarjela da slika preko nje izgleda kao prenos čovjekovog slijetanja na Mjesec. Čitava slika je u pikselima koji su se podijelili u crtice boja pa tako izgleda bas kao impresionistička slika odakle joj i naziv.

Kada narucis nesto jeftino preko interneta `online shop, a platis vise kada ti stigne na kucnu adresu zbog postanskih troskova. Mnogo, mnogo vise nego da si prosetao do obliznje prodavnice.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

ucite,ali ste za to vreme kliknuli 100 puta na speed dial-u fejs,forum,vukajliju,sportal-ali vas je i dalje strah da ukljucite MSN,jer ste bojazni da ce neko zanimljiv i interesantan biti online...

To je web genius koji pogadja zamisljene licnosti, i ume izuzetno da iznervira coveka koji hoce da provali kako radi ili coveka koji hoce da ga navede na pogresan put.

Šaner 'talijanski.

Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.

Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.

Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.

Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

Stara turska kletva.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.

Rano sam ranio. Pošo na poso. Žena oće pare. Malac traži džeparac. Mala se već kurva, ona ima za sebe. Stara majka oće za lekove. Kola trebaju gorivo. Parkiro napolje, mrzi me da dižem gar.vrata. Slupo led šajbnicu. Lopatom porazbijo i ostala stakla. Kasnim na poso. Šefica traži kurcimicin, imam ženu. Nemam ni leba, pekara daleko. Gladujem. Sastavljam tiket. Smena gotova. Kreno kući. Svraćam u kafanu. Dva sam sruko. I još 15.
Noć je. Trebo bi kući. Ne znam đe kuća. Nisam još pošo. Svira Bulat. Fajront. Prazan lokal. Ja još osto. Imam taman za dva još. Dva ću za poneti. Kelnerka ima dobre sise,al imam ženu. Ženu? Kako beše ime? Gase sve. Ja još ne izlazim. Budim se iz kome. Doktori se čude. Pa,vi ste bili 3 godine u komi. Šta vas je probudilo? Svrbi me Draško. Al nije to. Aj jbg,ne znam. A šta je ono na Tv gore. Ma morali smo da smanjimo, tad ste počeli buncati. Pojačajte,zaželio sam se plazme. Evo,pojačaćemo.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.

Стављање до знања саговорнику да сере к'о трудна фока и толико булазни да би сте лакше разумели пијаног престолонаследника Александра.

Valuta koja se koristi kad se objavljuje sopstvena ekonomska kriza.