Veoma mudro i duhovito sročen sinonim za određenu reč ili pojam. Nastao je tako što je u srpskom jeziku, kao posledica "ropstva" pod Kaizenovim carstvom, ostalo dosta reči i pojmova koji su se uvukli u svakodnevni govor. Iako je sleng njegov osnov nastanka, vukajlizam se razlikuje po lokacionoj identičnosti i sigurno vam prilikom korišćenja donosi beneficije, za razliku od npr. NEzemunskog slenga upotrebljenog u Zemunu, koji vam samo može doneti batine. Svi vukajlizmi se nalaze u "online" rečniku VUKAJLIJA i dostupni su svima.
U strahu od ugrožavanja bezbednosti srpskog književnog jezika, Vlada RS je u saradnji sa MUP Srbije organizovala akciju u kojoj su najbolji "undercover" agenti MUP-a, poznatiji kao moderatori, infiltrirani u sam centar Vukajlije, sa zadatkom povremenog brisanja vukajlizama i banovanjem autora. Ovim pokušavaju da zaustave rastući trend upotrebe vukajlizama, spreče razne rasprave o autorskim pravima, plagijatima itd i donesu mir Srbiji.
Al' što bi rekao Filip Višnjić, "SRBIJA SE UMIRITI NE MOŽE".

Akcija koja se:
1.-izvodi kod zubara proteticara
(u ruralnim sredinama)
2.-izvodi pre odlaska kod zubara proteticara
(u urbanim sredinama)

Posto su se air max patike vratile malo vise u modu,a nema svako da pljune 200e za miskovicevu verziju u nike shopu,ljudi pribegavaju drugim opcijama i tako su nastali online prodavci ovih patika. Ono sto karakterise ove prodavce jeste da svi tvrde kako imaju originale,kako im roba nekad kasni zbog carine,kako niko drugi nema te modele itd.. Svako sa 2grama u mozgu bi skontao da su kopije jer:
1) niko nema brojeve vece od 45
2) boje i sare njihovih modela su nepoznanice za nike
3) svaki model ima bar neku gresku na sebi
4) kvalitet je hmm,recimo posebna prica
E sad sve bi to bilo okej da se ovi dileri ne ugradjuju po 20,30 a nekad i 80e.. Cist bezobrazluk! A sve sto oni urade jeste da prosetaju do depoa,pancevackog buvljaka i slicnih lokacija,kupe narucene modele i proslede robu lakovernim ljudima koji misle da ako su narucili od nekog sa neta da je to neka bas extra sanirana roba.

Zakon!

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Nekada su skrndelji mogli biti lepi samo uz pomoc znacajne kolicine alkohola, a onda je dosao Facebook...

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Lik koji brije samo brkove.

Beograd je stomak Srbije koji je uvek gladan i nikada neće biti sit. Slično Šankmajerovom Otesánek-u.
Beograd je ruka koja bi vam i margarin s hleda skinula.
Beograd je metropola samo ako ste mrav ili liliputanac.
Beograd je glavni diler Srbije koji je navučen jedino na sebe, bez svih ostalih bi mogao. Svi drugi gradovi nisu Beograd.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban koliko i broj kupljenih zlatnih i srebrnih patika.
Koliko i hiljade copy-paste glupača koje više ne znaju koga da kopiraju, modnih frankenštajna, pičaka koje nose skupe stvari da bi se znalo koliko koštaju.
Beograd su likovi koji podignu jednu nogavicu da bi im se videla tetovaza.
Beograd je grad u kome samo pičke daju žmigavac kada se prestrojavaju u drugu traku.
Beograd je grad u kome dvadeseti lik u koloni na semaforu trubi svima ostalima, jer je on najvažniji.
Beograd je grad gde ima dobrih ljudi, jako dobrih, ali je šabana mnogo više.
Beograd je grad koji može da bude jako lep, grad koji može da promeni mnogo toga, ali koji , na žalost, nikada neće promeniti ništa, jer je suviše opterećen sobom.
Sveko može da pronadje i lepši Beograd, kao što mi je jednom Tobić Tobić rekao: "Ja sam našao onakav Beograd kakav sam želeo." Svako ga može naći, ako je spreman da zatvori oči, na sve druge Beograde.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Vaditi silikone iz sisa.