Osoba koja je otišla u uverenju da će joj u drugoj zemlji biti bolje. Od onih čiji je odlazak pokazao da su bili u pravu tražimo garantna pisma kad-god poželimo da napustimo svoj pašaluk, a one koji su grdno prošli koristimo za bodrenje neemigrantske populacije ovde. Kako god okreneš emigrant je jedna nadasve korisna osoba.

U Dalmaciji, čiminjera znači dimnjak, od italijanske riječi 'ciminiera'.

Zanimljivija upotreba ove riječi u slengu širom Hrvatske, Bosne i Crne Gore je u seksualnoj konotaciji.

Naime, u žargonu se čiminjerom naziva i vagina, tako da izraz 'čišćenje čiminjere' ili 'pročistiti čiminjeru' znači - imati polni odnos.

U bukvalnom prevodu „Muškarčevo Zdravlje”. Vrlo moderan časopis koji je našao svoje poklonike I kod nas. Uglavnom se bavi temama koje to nisu, pričama koje u realnosti ne postoje, ukratko prodaja magle.

Kada se dvoje poznanika sretnu posle dužeg vremenskog perioda jedno od njih obavezno izgovara frazu "Pa gde si ti nema te k'o..." gde, u zavisnosti od znanja, raspoloženja & duhovitosti osobe koja izgovara sledi određeno poređenje sa nečim što nije česta pojava.

Штребер коjи je цeлу ocнoвнy и cpeдњy шкoлy пpoвeo нaд књигoм, a нa фaкcy je oткpиo cвe чapи пpeпиcивaњa и вapaњa нa иcпитy.

Zakon!

Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:

Entiteti koji celog zivota nisu radili nista, jer su to metafizicki obdarena stvorenja kojima je ispod casti da zavrnu rukave. Svi ostali su glupi, a njima je ovaj nepravedni zivot dodelio toliki IQ, da je grehota upotrebiti ga na bilo sta drugo osim na kritikovanje i kukanje. Zivot ih nije mazio i mnogo su puta u istom bili povredjeni, zato ostatak moraju da provedu u sazaljevanju sebe i drugih, to je, eto, njihova sudbina, da su prokleti i da ih niko ne razume. Najradije bi se uvalili nekom ko ce ih izdrzavati, da bi mu drzali predavanja kako je plitak i kako nije shvatio sustinu dubine. Imaju ca jedno "umetnicko delo" koje su zapoceli pre X godina i nikada ga nece zavrsiti, jer, kad bi ga zavrsili, verovatno bi izgubili status umetnika. Ne smeju da rade, jer ce institucije savremenog sistema ubiti njihovu individualnost, a i, ne zele da ljudima nabijaju komplekse, jer znaju sve bolje od svih. Uvek su protiv, i jako im je zao sto moraju da gube vreme na neke stvari koje su samo za obicne ljude- tipa pisanja, sranja, tusiranja, rado bi i za to vreme sedeli i razmisljali o uzvisenijim nekim stvarima- ali zivot nije fer.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Nema te škole koja vas može ovome naučiti bolje od Miroslava Ilića.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.

Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.

Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.

Biće.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.

Žela. Odrađuje lični PR u Žovla Baronski maniru, dok istinu time na određeno vreme efikasnije prikriva od očiju javnosti.

Mitološka neman u javnom prevozu. Naizgled običan trolejbus koji se od njega razlikuje po tome što za volanom sedi troll. Omiljene smicalice i zanimacije trolla-vozača su naglo kočenje u punoj troli, neotvaranje zadnjih vrata tako da propustite stanicu na kojoj ste hteli da izadjete, odvrtanje grejanja leti, isključivanje zimi itd. Ipak, najomiljeniji fazon, od koga bukvalno dobija erekciju je, kad u retrovizoru ugleda nekoga ko se ubija od trčanja ne bi li još stigao da udje u trollejbus, pa onda čeka i tačno pred nosom žrtvi zalupi vrata ostavljajući je zadihanu da psuje u oblaku prašine.