2 imena jedne zivotinje - psa,koja se koriste u razlicitim situacijama.Kada vas ljubimac ucini nesto lose,ili je pak neka lutalica,onda ga nazivamo kerom,dok ,kada se vase kuce mazi sa vama,ili vas sretne neki zagubljeni pas na ulici,onda je kuca.Takodje,postoji i neutralna verzija imena za psa - Kuče.

Tamo negde '91-ve rešim ja da obiđem crnogorsko obalu. Peške. I stopom.
Nebitno kako, kad, odakle sam krenuo, uglavnom stignem jednog jutra nadomak plaže Trsteno. Nekom malom zaraslom stazicom stignem i do plaže.
Gledam i ne mogu da veruje, jebeni Raj na zemlji. Mala plaža smeštena u nekoj uvali, dve stenčuge levo i desno, tako kilometar dužine, prozračna plava voda, neki sitan, sitan pesak, i voda koja dopire malo iznad kolena. To iznad kolena se proteže jedno 500 metara, odnosno jedno 500 metara ideš, ideš, ideš prema horizontu a voda do kolena. A na kraju, tamo prema pučini smeštena dva jedrenjaka, sa velikim belim jedrima, kao u filmovima.
U mom klinačkom umu nešto najlepše što sam svojim očima video.
Pre par godina čujem da je tu, kao i mnoge druge plaže u CG zakupio neki lik, postavio neke ogromne zvučnike, piči muzika, da je zaposlio ribe da služe goste u moru, dok se ovi zajebavaju u tom plićaku, ćuskaju, igraju odbojku i slično. Komercijala.
Jebem ga, meni će ipak ostati ucrtano u mozgu kao najlepše mesto na svetu.

Manir rasprostranjen sirom ove nase lepe zemlje. Svodi se na veciti seoski derbi dvojice komsija, uglavnom gasterbajtera. Dok obicno obojica mukotrpno ceo vek rade u Nemackoj ili Austriji, takmicenje se svodi na prepucavanje, ko ce da ima vise. Spratova, kupatila, lavova na ogradi, labudova i sarenih patuljaka po dvoristu (sa sve Snezanom), duboreza, fontana, vodoskoka itd.
Obicno se u dvoristu nalazi jos jedna stracara u kojoj zive roditelji takmicara dok velika kuca sluzi samo za pokazivanje. Nakon zavrsenog takmicenja, po primanju prve gasterbajterske penzije, takmicar se vraca u rodni kraj i nastavlja da zivi u stracari, dok takmicenje preuzima potomak.

Izraz "neka te" se sreće u dvije varijante, "klasik" i "CG". (pogledaj primjere)

"Klasik" verzija se koristi npr. u situaciji kada gost želi da ide kući, a mi želimo da ga zaustavimo (ponekad samo iz kurtoazije) i u sličnim situacijama.

"CG" verzija ima prilično drugačije značenje. Obično služi da damo do znanja nekome da nas ometa u vršenju neke radnje; npr. prilikom gledanja TV-a sin galami i otac ništa ne razumije od njega. Otac ustaje i viče: "Neka te mali ništa nečujem od tebe." (sin se smiri)
"CG" verzija se osim po značenju razlikuje i po načinu izgovora. Tako dok se u "klasik" varijanti "neka te" izgovara kao dvije riječi, u "CG" varijanti izraz zvuči kao jedna riječ i izgovara se znatno brže.
Ukoliko se "neka te" upućuje više osoba, uglavnom se češće koristi oblik "Neka ve" u odnosu na oblik "Neka vas", jer se prvi lako izgovara kao jedna riječ, dok drugi po načinu izgovora više podsjeća na "klasik" varijantu.

"Klasik" varijanta se u Crnoj Gori takođe koristi u odgovarajućim sitacijama.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Ono što uvek krene da deluje na putu do kuće.

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.

Biti nepažljiv sa zelenim sitnišom pre no što uđe u rizlu.

Krajnji kraj kraja. Smrdiš na kilometar. Ne dao ti bog tu stvar. UŽAS! Ako slučajno priđeš nekom, neće se dobro završiti. Ili će on pasti u nesvest od smrada, ili ti od njegove levice.
Ne dao ti Bog da priđeš žeMskoj. Bićeš rekordno oteran u kurac (ili tri pičke materine ako je uljudna). Faza nastupa posle 7-10 dana nekupanja (da, da, znam da je mnogo), ili 5 dana ako treniraš nešto. A ako se nisi tuširao verovatno nisi ni kosu oprao, jelte. Iz toga izvlačimo da ti je kosa masna. Mnogo. Kao da si je prao u jebenom zejtinu.

Česta pojava u našim klubovima i splavovima, koja je ekvivalentna događaju iz poznate bajke. Po otkucaju 12 časova prekida se dotadašnji repertoar raznoraznog hausa, tehna, RnB-a i repa, i počinje dominacija Granda.

Osoba koja redovno uzima harač od ostalih. Grebator.

Najveci konkurent rakiiji da u radnih Srba postane omiljena supstanca koja resava sve. Retko ko zna da u svom nazivu sadrzi i broj "40", opste je poznat po ustaljenom nazivu.

Rečenica koja se obično upućuje filmskom junaku koji je upravo video duha

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!

Akademski građanin, visoko obrazovana ličnost, čiji se tragovi intelektualnog delovanja neretko mogu pronaći u fakultetskim nužnicima.

Koliko samo puta uđem u ve-ce na fakultetu, a neko je pišao i nije pustio vodu. Ili zateknem govno. Gleda me iz šolje. Gledam i ja njega i razmišljam s kakvim ljudima to imam posla. Da li su rasejani naučnim i visokoumnim pitanjima, te ne haju mnogo za spoljne nadražaje i svet oko sebe, pa je puštanje vode izlišna stvar? U kojim se to kontemplativnim sferama šeće njihov duh? O čemu li to misle kad su odmah zaboravili da su posrali govno? Pitanja je mnogo...

Laik i neobrazovani gejak bi pomislio: "Bem gi sunce, ništa gi ta škola i fakultet ne pomaga - duduk, pa duduk! Džaba ga školuješ"

Ali, ko jebe laika! To što samo ume da pusti vodu i opere klonju neće ga dovesti do diplome i visokog društvenog statusa. Nek obriše on dupe svojom kulturom. Ja, koji razumem, ja, koji pojmim i tolerantnog sam duha imam čast što sam pet godina studirao sa ljudima kojima čišćenje svojih fekalija nije na prvom mestu.

jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

MTV Cribs za sirotinju - štampano izdanje. Voajerska rubrika Glorija i blicžena, te omiljeni prozor u tuđ život za dokone domaćice, vonabi blogerke i boškojakovljeviće svih uzrasta. Takođe, kolor-reklama za estradni svet, da vidi rodno Gubarevo šta znači biti situiran, pazi plazmu samo količka je, avto na dugme kreće, a ve-ce ko apoteka i čistooo. Da ručavaš u njemu.

Idilična porodica pozira li pozira, osmeh a-la kolgejt total, a tu je i prigodan intervju začinjen humanošću, a i pokoja zgodna pričica i nehajni prikaz ničim izazvanog smeha. Srećni ljudi - smeju se i bez razloga, ako ima koksa, može, ali inače i ne mora, hvala na pitanju.

Dođi sad ovamo, snimi ovaj ragastov što je dobar, a zvuči moćno - ragastov. Zumiraj to, saću da pozovem i deda Starimira da ispoziramo kraj kamina. Znate onu "ostavi mi kraj kamina", hahaha. Ajmo, deco vuci se odozgo sa tog kompijutera, znate, imamo nov kompijuter, to ćemo posle. Ana Marija, Ana Marija Belanoće, čuješ li me, gospođice! Presvuci te prnje i dođi da se slikamo za magazin!