Jesen.

Azijatkinje, belkinje, meleskinje, crnkinje, majmuna.
Plavo, crno, riđe, smeđe, jetija.
Anoreksično, mršavo, zgodno, debelo, krmaču.
'Ladno, normalno, mlako, vrelo, zagorelo, pregorelo.
Muško, žensko, hermafrodita, Bokija 13.
U krevetu, na podu, na ulici, na Trgu.
U usta, u pičku, u čmar, u pupak.

- Šta slušaš od muzike?
- Pa...onako, najviše gotivim psihodelični rok iz 60-ih...Flojde i Hendriksa...
- E jesi čuo možda za Gong, mnogo jak bend.
- Gong? Naravno da sam čuo...Dobri su...

Z: Milunka, gde je taj, što si rekla da prodaje ruski melem?

M: Vidi Zorka, ideš jedinicom, pa izađeš tamo kod apoteke Luka i sinovi, onda skreneš desno, do one apoteke Salvija, gde smo kupovale one za pritisak, pa onda produžiš jos dvesta metara i tu je on, pored one državne...

Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.

Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...

Uciteljica: dobro Marko reci ti meni ko je ubio Marka Kraljevica?
Marko: pa Musa Kesedzija!
Uciteljica: gospode Boze,odakle ti to?
Petar: uciteljice pustite ga.. njega je mama kad se rodio,tri puta bacila a dva puta uhvatila!
(smeh u odeljenju)

Keva: E, srela sam Brankicu juče na pijaci, pita za tebe i puno te pozdravlja...
Ja: Dobroo...(zabole me za Brankicu)
Keva: I tetka-Mira pita kako si se snašla...rekla mi je da te pozdravim i da dodješ do nje za vikend.
Ja: K'o pile u kučini...(jes, nemam pametnijeg posla, nego ću kod nje...)
Keva: I Lilja Lazović je rekla...
Ja: Kevoooo!!! Zadrži ti sve te pozdrave za sebe, bolje pošalji neke pare!

-A da ti meni završiš onu komšinicu?
-Ma 'de?! Znamo se na ćao, ćao.
-A i ja naš'o koga da pitam. Ćao zdravo.

-E navatam ja juče sisatu Mirku. Prodam joj par fora, izdvojim iz društva, onako jebački. Tu ti mi ostanemo sami u sobi, ja počnem da je opipavam, pa je sve nešto ljubim ovlaš, taman krenem rukom za siku, a ona je skine. Ma ludilo totalno, al kad sam izvadio stojka, pa ti nećeš verovati šta je uradila...
-Brate, normalno da neću, al sad pričaj, nemoj da si stao.

Veliki odmor, grupica ortaka stoji u uglu, prolazi Milutin, u školi poznatiji kao "tester" za svaku novu foru.

- Ej, Milutine, ispade ti dijafragma!
- A?! Gde?(osvrće se i gleda po podu)
- Ajoooj! Nije tvoja glava za dve noge. (sledi urnebesni smeh svih prisutnih)

Lik: "Znaš li ti da je Čak Noris..."
Ja: "E, moj sinak, baš si trulać."

Na Vukajliji:

Abatel
Vuvuzele
"Fejs"
8
Razni vicevi(noviji i stariji)
Milan Stankovic(dobro on vise nije toliko u centru desavanja)
Stavovi
"Cak Noris" fazoni
Posteri o pismenosti
Posteri o posterima

- Tango je tužna misao koja se pleše.
- Kolo je vesela igra koja sise trese.

Seks posle pomirenja je dobar skoro kao cigareta posle seksa.
Toliko dobar da idem da je budim da se svađamo. Šta ću, volim je!

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

- Ka'š mi vratit' somića?
- Daj mi for do utorka!

- Nek se zove Spasoje po đedu!
- Znaš majko, mi smo mislili....
- Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo.
- Mislili smo da damo ime po današnjem svecu.
- Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi!
- Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.

- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...

Osnivač, prapredak je predstavljen širim stablom iz kojeg prvo izrastaju glavne grane, njegovi sinovi, zatim se iz tih grana izvijaju/račvaju sve manje grane njihovih sinova....sve do najtanjih grančica koje predstavljaju današnje potomke tj. tikvina vreža...