Gladuješ. Nisi planirao da dozvoliš mislima da odlutaju u tom pravcu, ali nagon je veoma neprijatna i nametljiva činjenica. Skrećeš pogled sa mrtve tačke zida i tvoj apsentizam biva grubo narušen ćuškom koja pada na tvoj vrat i vraća te u život - makar i na čas. Burazer. Gladan je i nije trebalo da ga gledaš, prazan želudac ga čini nepodnošljivo razdražljivim. Medjutim nemaš snage ni da se braniš ni da se svadjaš. Mnogo vas je za jedan krov, čak i previše, teskoba vas primorava da se zbijeni prezirete. Oca nemaš niti si ga ikada upoznao, od svih ukućana koji su ti dosudjeni voliš jedino škrtu majku, u retkim trenucima kada nije odviše bezočna i gruba. Opet čarka : prasak šamara kida utrobu doma, no ovaj put nailazi na odmazdu. Opet tuča. Neki protestuju, neki jednostavno gledaju svoja posla i miruju. Pored tebe mladja sestra leži sklupčana i plače, u iščekivanju kakvog - takvog obroka. Mrziš je iz dna duše. Nisi siguran da li da joj prekratiš muke ili da je jednostavno pustiš da sama skapa od gladi.

A onda ponovo tišina, teška i lepljiva, neprobojna..Tišina iščekivanja. Četiri zida izbeglištva, da su makar malo dalja, svakodnevica bi možda bila nešto podnošljivija. Razmišljaš o njihovoj strukturi i neprobojnosti, zagonetnom i nepristupačnom svetu iza njih - a možda su oni ipak odbrana? Oslonac i štit od nepoznatog koje čuči tamo spolja i vreba, ophrvano očajem i gladju koja sažeže i goni sve nas podjednako? Možda bi jednog dana i sam mogao postati plen nečijeg opstanka i gladi? Ko zna..I opet glad..I ponovo - ŠLjAS! - Peče te na sam zvuk ranjene kože, trpiš zloslutni prizvuk i sklanjaš se u stranu, sukob poprima šire razmere i gladno razračunavanje se širi sobom poput razvratnog ludila. Shvataš - tuku se da zaborave na glad. I sve je opet drugačije i živo, na jedan tren, a onda ponovo turobna tišina zatrovana rečju jezivom i strašnom, strašnom poput reči genocid, nerotkinja, besudbinstvo..........Glad.

Vrata razjapljuju svoje preteće čeljusti i unutra stupa krupna prilika, zaslepljene oči naslućuju samo obrise ali erupcija prostorije obećava privremeni spas : majka. Umorna je i teška, besna, mada nikada milija. Breme tereta napornog dana lebdi joj u zagaslim zenicama i ona se stropoštava, prosipajući na pod večeru koju je sa sobom kući donela. Ispred sebe buljiš u nepreglednu padinu brega, sa koje se beru dvanaest rumenih pupoljaka, dvanaest sisa poput dvanaest apostola, dvanaest izvora spasa i života; trčiš nesvestan sebe i svega oko sebe, rebra ti bije razularena gomila bez razuma, stoglava aždaja bez milosti i skrupula. Trinaest vas je i odavno si shvatio svu težinu prokletstva tog broja, ne želiš da zaspiš pod žigom njegovog ciničnog milosrdja, učinićeš neophodno po cenu svakog kajanja, dočekaćeš novi dan, i još jedan, i još jedan..

Grabiš se za spas i grčevito otimaš nektar, gubica se steže u grčeviti stisak i sisaš, rešen da nikada ne popustiš - ni za šta na svetu. Krik. Ustalasano brektanje, kanon vrisaka i mučnina. Sisaš. Ujedi, plač i pobuna. Sisaš. Jedno od tvoje braće će umreti, ovog ili narednih dana. Sisaš. Kajaćeš se i moliti, punijeg stomaka, zajedno sa drugima. Sisaš. Neko je uvek trinaesti. Neko uvek podlegne. Neko mora da umre, ali ovaj put to nećeš biti ti. Sisaš...

Hitno udaljavanje sa mesta nemilog događaja na bezbedniju lokaciju, odnosno svemiraska varijanta bežanja u brda.

Studentska.Nema veze s mirisom,ni sa pomenutom šumskom voćkom.Ima s količinom.Kaže se kad je očigledno da nekog kvalitetnog proizvoda ima premalo da utaži glad ili želju za odvaljivanjem svih pisutnih baraba.

Osećaj koji se javlja kod muškaraca nakon što konačno „olakšaju dušu“ posle višednevnog zatvora.

Igrica koja je na neki nacin udarila temelje narednim TPS igrama slicnog tipa mada ni jedna do dana danasnjeg po meni nije skinula max-a sa trona Coop TPS igara najpribliznija bi bila La Noir. Max payne 1 je na mene ostavio najbolji utisak od svih igara ikada koje sam igrao nju stavljam na vrh iz vise razloga.

Pojavila se bez pompe napravila je haos imala je mracnu atmosferu pricu koja je i ranije vidjena ali ovde je dovedena do savrsenstva i uradjena do perfekcije.
Maksove filozofske recenice su mi davale poseban smek igri zbog Maksovog sarkazma i smisla za humor. Iako su mu i zena i dete bili ubijeni

Dalje Grafika za to vreme je bila strasna i efekti su bili na nivou.

Bila je ultra teska gotovo pakleno teska u nekim momentima ali to je davalo jos vecu vrednost ovom umetnickom delu.

Igru sam igrao medju prvima 2001 jos kad je izasla tada sam imao 7 godina i tada sam razumeo igru ali sada nakon tolko godina kada sam je ponovo presao potpuno sam razumeo sustinu igre ja je razumem ovako sad cu navesti primere recenica kojim bih ja zavrsio serijal u MAX PAYNU 4 ako ga ikad naprave PS Izvinjavam se sto sam duzio ali morao sam da podelim svoje mislenje o mojoj omiljenoj igri a vidim da su se dosadasnje definicije uglavnom sprdale a ova je ozbiljna. Mnogo je dugacak tekst ali ko voli ovaj serijal nek procita ako ima strpljenja.

Ove recenice sam smislio licno i one bi prestavljale kraj max-a u cetvrtom delu koji ne verujem da ce ikad izaci i ovo je samo deo mog teksta da ne davim vise.

Uvod Tipa na pocetku jos u Prologue misiji max da pocne sa pricom, That Was Days when i was strong and bloody crazy, the time when my life has a purpose to finish the job to rid off pain, i tako max se priseca prva dva dela zatim i treceg sada vec u sadasnjosti, i onda krene da prica opet.

Is seem like my job is complete my pain is gone and my life dont have a purpose anymore, this feeling is relaxing but this story has a giant bullet hole, my past is bugging me some part i cant remember i need a complete picture.

I onda krece da se kroz flashback da se priseca proslosti, vraca se na kraj drugog dela i obracuna sa Vladimirom. Pronalazi monu koja je ipak ziva ali jedva dise vodi je u bolnicu

Zatim krece ostak price....

I Zakljucak igre e sad na kraju igre bi se max vracao u sadasnjost kao vec mnogo mator mona je u medjuvremenu umrla od raka a Maksov sin je umro od predoziranja kokainom. Max zakljucuje igru a
i svoj zivot ovom recenicom,
Now all pieces of puzzle is completed my life was with a purpose, a purpose to
equal a things in life that was unfair a cruel, i completed my destiny but now
what is left for me noting just agony some people will be pleased and say he is
lucky to be alive but i am not, my pain will be over only when i see my family
again i was serve death to others now i MUST SERVE A COLD DISH TO MYSELF
Zatim se ubija beretom u glavu i napokon je slobodan, i ne oseca bol to je poenta cele igre.

Mislim da realno max zasluzuje takav kraj zato sto on od pocetka prvog dela u stvari zeli ne osvetu vec da umre ali je kasnije razmislio i odustao od toga, ali je u dubini duse znao da mu nema izlaza iz toga i da ce se secati svega dok ne umre, to je poenta svega zato se igra zove MAX PAYNE predstavlja coveka koji ne moze sebi da oprosti i koji nikad ne moze da zaboravi i da odagna bol, vec samo da ga potisne a tako samo sebe razara iznutra.

Šumadija, region obrastao šumama, oivičenim plodnim brežuljcima i naseljen vrednim ljudima koji sve to obrađuju. Deo Srbije sa najraznovrsnijim zemljištem, od laganih peščanih ilovača do tvrde glinuše. Dubina zemljišta varira od dela, negde su plitka i skeletna, a neka su duboka i nadasve polodna. Ravnice i predeli pored reka obiluju polodnim dubokim zemljištem, koje samo čeka da ga neki vredni paor zabrazdi i izrigola. Dubinska obrada je najbitnija, pred zimu uglavnom, da se što više vlage nakupi i da se akumulira pred prolećnu setvu. Za razliku od dubokih i plodnih oranica, ovaj predeo obiluje i lošijom plitkom i skeletnom zemljom, u većini slučajeva nepogodnom za bilo kakvu obradu. Al neda se Šumadinac, ne ostavlja ništa neobrađeno, mora sve da se prevrne, svaki kutak na koji se naiđe, ako ništa drugo a ono zbog onoga "Šta će narod da kaže". Izmedju ostalog, obrađuje se i smonica, najteža zemlja od svih za obradu. Zbog svog sastava i prevelikog sadrzaja vlažno lepljive gline, izuzetno je teška za obradu. Kad je vlažna, sva je lepljiva i ne moš' je skinut' sa oruđa. Kad je suva, sva se nekako ispuca i postane tvrda ko kamen, ne može je ni Hilti razbiti kolko kruta i neprobojna postane. Najomraženiji tip zemlje srpskog seljaka, nikad kako treba pa da je jebeš. U njoj su se plugovi i ostala oruđa lomili, a i ono što na prvi pogled pretekne ne traje mnogo, jednostavno se pojede od trenja koje ova zamlje stvar pri prolasku kroz nju. Sve u svemu, ona se obrađuje čisto iz inata, drugog objašnjena nema.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Podjebavalica visprenog komšije, koja nema veze s godinama, koliko s tim da si ti poslednji ljudski škart, te te stoga sleduje da uradiš ono od čega su svi pobegli. A on, lešinar, kao da je čekao. Pao ti mrak na oči ionako, i samo je on falio da te očepi i upotpuni ugođaj.

Anketa vam je kada neki lik pita neke druge likove na ulici ili putem telefona da mu kažu svoje mišljenje o nečemu za šta vas uistinu zabole dupe. Ipak u većini slučajeva vi će te biti toliko pristojni i odgooriti.

Pilates na koji idu ultra debele devojke, babe, i ostale slabije pokretljive osobe ženskog roda. Odlikuje ga više stvari:
- konstantno stenjanje pri svakom pokretu,
- nepravilno izvođenje svakog pokreta,
- veoma česti padovi pri najjednostavnijim pokretima,
- često pucanje lopte za pilates,
- potpuno odsustvo bilo kakvog efekta od bavljenja istim,

Svaki intervju počinje izjavom kako smo dobili samo "na papiru" lakog protivnika.
- Oni su jako organizovani i čvrsti u odbrani.
- Odbrana im uvek stoji "visoko" i jako su opasni posle prekida.
- Bez obzira što su iz Pičkovaca, oni imaju definisanu fudbalsku kulturu sa čak nekoliko stranih fudbalera.
- Mi ulazimo u utakmicu posle priprema, pa je to otežavajuća okolnost za nas, a ne valja ni kada se bliži letnja ili zimska pauza jer su tad igrači umorni. A, ukoliko je ipak, neki period između, e onda su psihološki uzdrmani zbog nekog prethodnog lošeg rezultata, pa im je teško da se spreme.
- Naravno, ogromna prednost za protivnički tim je ta što njihov trener aktivno učestvuje u igri i svih 90 minuta je pored aut linije. Ne računa se to što ga čuje samo levi bek i sudija sa semaforčićem dok pokazuje kolika je nadoknada.
- Gostujući teren je jako malih dimenzija i to onemogućava našim pulenima da razviju svoju raskošnu igru.
- Imaju mlade igrače željne dokazivanja, a ovi stariji poseduju neverovatno iskustvo igranja u Kazahstanu, Emiratima, Novoj Gvineji, pa čak i u trećeplasiranoj ekipi Ugande. Nikada nemaju igrača između 20 i 35 godina.
- Igraće se sa džabulani loptom, koja je jako teška za hvatanje. Naravno, to ne važi za njihovog golmana.
- I za kraj, kao i uvek, čuvena izjava: Danas svi igraju fudbal!

- Takvi klubovi uvek imaju jednu manu: Njih prati u proseku do 1 000 ljudi na domaćem terenu , a mi ćemo da tražimo našu šansu kući pred mnogo više ljudi i nadaćemo se da će oni da podlegnu pritisku sa tribina.

Kod nas je običaj kada malo dijete uspije upaliti Winamp da se to dijete naziva genijem i njime se hvali drugim roditeljima. Obično su ta djeca blago rečeno njubare, samo igraju igre i kompjuter smatraju spravom za igranje. Call Of Duty..Samo cepaju. Najgore je kad im objašnjavaš da postoje i druge igre i drugi gaming sistemi osim njima poznatih.

Teška muka uhvatila Marka,
Ište vina al' mu vina nema.
Nema vina ni rakije ljute,
Zar sad mora na Turskije skute?

Neće Marko iz tuđija skuta,
Opet peče ona rana ljuta.
Dosta mu je kave i slatkiša,
Dosta mu je kadife i pliša.
Kune Marko, kune pa kazuje,
Gde je vina, gde je trava žuta?
Gde je onog Arbanaškog truta?
Gre su oni trgovci iz Drača?
I njihova ljebac na pogača?
Kune Marko vilu Ravijojlu,
Kune preti nerođenom sinu,
Kune majku Jevrosimu staru,
Kune duhan, Azijsku cigaru.

Sažali se Jevrosima stara,
Prikupila nešto malo para,
Daje novce, te ište tu travu,
Da Marko porazbistri glavu.

Kad je Marko zapalio travu,
I junačku povratio slavu.
Javi mu se Ravijojla vila,
Pa spomenu njihovoga sina.
Imam Marko jedno predskazanje,
Rodiću ti potomaka mnogo,
Jednog cara, jednog golubara,
Golubara za internet veze.
Te ćeš moći iz ovijeh dvora,
Vidjet' sveta i vidjeti mora,
Te ćeš moći bez da prežeš čeze,
Bez po muka ili neke veze,
Pozivati trgovce iz Drača,
Te travara i staroga vrača.
Što ti zboriš vilo Ravijojlo?
Kakve veze, kakvog interneta?
Sad kad nađoh žar od ovog leta,
Žar iz Drača, žar iz Lazarata,
Žar za zlato, zar to nekom smeta?
K'o da mi je sedamnaest ljeta.
No ti skidaj, svoje uske kroje,
Pa mi hitaj u dvornice moje,
Da pravimo te junačke stroje,
Te žarimo složno obadvoje.

Čeka njega Ravijojla vila,
U grudima neka čudna sila,
Čeka ona, čeka i ne spava,
Podno nogu navirila bara.
Briga Marka, gde je vila vita,
Briga Marka što ona ne spava.
Briga Marka gde je njemu stara,
Dal' zbog vina ili ovog žara,
Ne zna gde je, ni gde mu je glava.

Pojedinci ili organizacije koji svojim djelovanjem uništavaju svoju supstancu i svrhu svog postojanja. Nekada se to dešava zbog nedovoljne stručnosti, nekada zbog čiste osionosti i bezobzirluka, ali rezultat je uvijek isti, proces koji dovodi do izumiranja i otvaranja evolutivne niše za neku drugu vrstu, prilagođeniju za suživot sa svojim okruženjem.

Subota ujutru, ustaješ i kontaš brate konačno ta subota, večeras izlazim s ekipom , biće ludnica, spremaš se ceo dan, kao ajde jednu rakijicu vamo jednu tamo, pokoji zaječarac čisto onako da se malo zagreješ, onda tuširanje, sapunjanje, skidanje viška dlaka (da ne zalazimo dublje), stavljaš ćaletov Brion , navlačiš onu njegovu košulju kako je on zove Košulja iz mladosti i krećes da se nadješ sa ekipom u nadi da ćeš večeras konačno da zbariš nešto posle višemesečnog posta.

Očekivanja: Prvo ćemo krenuti malo u "Veseljak" ( jedna krezuba konobarica i četiri stola) da drmnemo još koji zaječarac, jer brate politra 50 kinti, a u klubu samo služe 'ajneken bogati koji košta ko Svetog Peru kajgana, mogu popit 2 uvr' glave, posle valja preći na špricer, sirotinjo i bogu si teška. Onda ću da ošmekan neku "Damu" po mogućnosti pijaniju od mene, jer mora da padne na moj šarm, mora , jer nema na šta drugo ako vidi moj Yugo 45 potonula ladja. Otići ćemo do nje i onda sve po redu, sutra šta bude.

Stvarnost: Odlaziš pripit u klub,cela ekipa sedi i pijucka onaj jedan špricer, posmatrajući okolo kako kojekakvi ćelavi mungosi u trenerkama odvode dobre ribe, jbg ljudi imaju najbolji mamac današnjice ključeve od bwm, mečka, audi. A na tebe niko ne obraća pažnju, ne postojiš, još jedno zrno peska u pustinji. Uzimaš još par špricera onako od muke, i pogadja te svaka pjesma od sinana do ipčeta EJ TI NOĆI SESTRO MOJA PRIMI ME ZA BRATAAAA. Negde u zoru kreneš polako kući ( Ako Yugo 45 upali ) i nadaš se da će se sledeća subota biti tvoj dan D.

Da bi odmah na početku sve bilo jasnije reći ću vam moje mišljenje o tome šta je sistem, a šta radnička klasa.
Sistem je svet u kome živimo uređen na taj način da sebi obezbedi dalju egzistenciju bez velikih oscilacija.
Sistem se menja samo onda kada je na to primoran. Da ne bi došao u situaciju da se menja on preventivno vrši radnje koje sputavaju razumno i razložno razmišljanje stanovništva.
Nekada je bila aktuelna parola da narodu treba dati " hleba i igara ", a danas bi sistem da narodu da samo igara bez hleba. Za hleb neka se snalazi kako zna i ume. Svedoci smo poplave nagradnih igara, pa igara u kojima nekoliko poznatih pokušava da ćapi neku veću lovu, pa nekoliko anonimusa koji moraju da se potrude malo više od poznatih da tu istu lovu zarade i tako dalje.
To bi bilo to što se tiče sistema, a sad malo o radničkoj klasi.
Radnička klasa. Kako je to nekada gordo zvučalo. Radnik je mogao da se ponosi svojim zvanjem radnika iako su i tada vremena bila teška. Ljudi su sa pesmom na usnama odlazili na radne akcije i retko ko je kasnio na posao u fabrici. Devojke udavače su rado polazile za radnike jer je bilo makar u nekoj daljoj perspektivi da se može dobiti stan, kupiti auto i obezbediti pristojan život. Radilo se negde više, negde manje, ali svuda je radnik bio zaštićen pod uslovom da nije srao protiv partije.
Danas kada se kaže radnik to zvuči gorko i jadno. Za radnika će se udati jedino ona devojka koja stvarno nema drugog izbora, a statistika pokazuje da je sve više i neudatih, tako da se može reći da im je milija i samoća od patnje u svakodnevnom životu.

Česta pojava među srpskim življem, videti pod inat: specijalni skil.
Tera kontru i malo dublje od toga rovari, rovari. Ko u klin ko u ploču a on deseto nešto, ti aaa on argaaahh ti oooo on oooorghh ti ga krstiš, on prdi, ti jedno, on sto. Nadrndan došo da stavlja klipove u točkove da zaoruje da drnda da raspiruje da trese šljivu još nezrelu. Još ako je pijan prgavost raste a zaoravač postaje nepodnošljiv. Nema leka drugoga no ignorisati ili povlađivati eda bi se malo smirio. Jer kad mu ideš uz dlaku da viš kako menja ploču jer ni njemu nije zanimljivo da zaoruje bez otpora: on oće bre da se muči, voli kad mu je teško, da plugovi zapinju u čvorove da Bata odozdole šakom gura koplje da je zemlja sva masna teška: aaa aaa aaa to živote jebi me jebaću i ja tebe pička vam svima materina sve uz kurac sve na kurac sve naopkao al guraj guraj dok ne probiješ negde dok se ne istera na neku čistinu, bilo kakvu.

Al da vidiš ako se bude uporan od zaoravanja može i nešto dobro da ispadne. Ako ništa drugo lepo si se izigrao na njivi tuđih živaca isprevrtao traktor istreso mošnice napsovo se neba aaaarghhhhh argh! argh? aaaaaa"!#$%%&/ .I.! Ludovao mahnit besan Miroslav jaše ata gura kontejnere prevrće kante čupa bokore od lala kod komšinice pa ga ona jurila posle.

E sad je dobro: nije teško biti fin: sad ću biti malo baron bez imanja sa gospodstvenim manirima: ne budite tako glupi Milanka lakše malo s tim kurcem gospođo supa vam je bila malčice preslana gde je moj duvan i knjiga čitao bih malo Roberta Muzila sad molim da budete tihi.

Period na početku upoznavanja, pre nego što dodju uslovi, zahtevi, te očekivanja vezana na vezu.

Prosipati pustu demagogiju. Govoriti u nedogled, a ne reći ništa smisleno i razumno. Vrtiti šuplju priču dok nekome film ne prepukne.

Pitanje od kojeg čoveku može da se digne kosa na glavi, ako ga preozbiljno shvati. Zapatilo se iz onih debilnih reklama za Orbit žvake, gde (uglavnom) devojka iz pakovanja redovno vadi dve dražeje (tako se beše to zove) i sa osmehom na licu trpa ona sranjca u usta. Jasno je da istog trenutka Orbit počinje da deluje, bakterije umiru, karijes se povlači, a zubi su vam beli kao da ste umesto žvake upotrebili Aće. Baš kao na reklami.
Vremenom se taj trenutak iz reklame u stvarni život preneo u formi pitanja i to najčešće kao dobra zajebancija u društvu. Razlog je jednostavan. Izvadili biste pakovanje žvaka pred društvom, željni svežeg daha. Kao i svaka lepo vaspitana individua ponudili biste i druge i tada bi vas dočekalo pitanje iz naslova definicije. Naravno, možda ste ih ponudili iz čiste kurtoazije nadajući se da niko neće uzeti, ali onda ste stvarno govno od čoveka. Ako su pak vaše namere časne, drugari će prihvatiti ponuđeno uz neizbežno pitanje ''Jel' daješ k'o na reklami''.
U globalu imate dva izbora. Ograničiti samo na jednu žvaku ili biti široke ruke. Ako su vam ortaci zajebanti po prirodi (a koji pa nisu), može se desiti da svi požele baš dve. Moguće je da to proizvede određeni otpor kod vas, ali ako se vodite maksimom kad je beg bio cicija prežalićete pakovanje i drage volje svima dati po dve dražeje, a pitanje će sačekati sledeću priliku i ''žrtvu''.