Desava se najcesce u dokumentarcima i serijama koje se sastoje od otkrivanja (bolesti, zlocinca itd...).Najcesce gledalac u 90% serije nema pojma o cemu pricaju naucnici (ili doktori itd), a takodje ponekad uniste i tracak romantike...
Scena iz Zlocinackih umova, gde stoje na tremu i razgovaraju o ljubavi:
Hocner:Definisi ljubav.
Rid:Hemijski, ukljucuje mozdane elemente kao monoamini, dopamini, norfinefrini, i serotonine.Ljubavne hemikalije kontrolise fetiletilamin, takodje ga nalazimo u ...
Prentisova:Cokoladi...Vooolim cokoladu.
Rid:*glas mu se povisi za oktavu* Grasku! Takodje se nalazi i u grasku!
Prentisova:Grasku?!
Hocner:Rid?!
Rid:Svakako, neke os...
Hocner:Rid, prestani.Molim te...
------------------------------------------------
Tim je u avionu, i pricaju o romantici.Prentisova resava "Zvezdu Padalicu" nesto kao Rubikova kocka:
Rid:Emili, sta je to?
Prentisova:To je "zvezda padalica", uzasno je teska da se slozi, ali prica koja stoji iza nje je veoma romanticna...
Rid:Ispricaj mi!
Prentisova:Ok, ovako...U kraljevstvu, decko je voleo princezu.Kao znak ljubavi jednom joj je uhvatio zvezdu padalicu, ali ju je ispustio i razbila se.On ju je pokupio i ponovo slozio kao znak svoje ljubavi.
Rid:Ali to nema pouku!
Prentisova: Da,ali je prica iza nje romanticna.I ne moze da se slozi.
Rid:*uzima zvezdu od Emili* Ali treba da ima pouku...*slozi zvezdu za 16 sekundi*
Prentisova:Ponekad mi je stvarno tesko da te ne zamrzim Rid...
Ostatak tima:Probaj da igras poker sa njim! I sah!
*naravno unistio je svu romantiku*
Može se reći i "drugarica s kurcem", ali to već ima i neke druge konotacije...
Elem, izraz označava mušku osobu koju neka ženska ne detektuje kao muško i u skladu sa tim se i ponaša. Razlozi su razni.
Kao prvo, postoji urbana legenda da to može biti pravo prijateljstvo između muškarca i žene gde ni jedno od njih dvoje nije ama baš nikada ni pomislilo na seks sa onim drugim. Naravno, kao i svaka druga urbana legenda, ostaje nedokazano da tako nešto u realnosti i postoji. Drugo, može biti i situacija u kojoj imaju nešto zajedničko i ta ženska i ta muška osoba, a to je seksualno interesovanje za muškarce i nošenje ženske garderobe. Ruku na srce, to i ne treba smatrati muškarcem.
Konačno, mora se pomenuti i ta tužna istina. Svi to postanemo posle izvesnog broja godina koje sprcamo u guzicu. Eto, kad-tad (obično posle bračnih nužnosti)dođe doba kad nam vršnjak služi samo za onu prvu, manje popularnu fukciju, kad ga gravitacija načisto savlada. Vraćamo se u rano detinjstvo kad smo zaista svi jednaki i uglavnom nesvesni pola. Ne funkcioniše i razlike zaista nema.
- Mužu, nešto sam razmišjala...
- Ijao!
- Hm, praviću se da nisam to čula.
- Koliko god da najebem zbog teške govorne mane, nikako da naučim. Kaži.
- Ovako... Prvo ćeš da opereš sudove i prostreš veš, ne mogu ja, jajnici su u pitanju.
- Da l' i ja da ih ugradim nekako, da se spasim...
- Zatim, idem do frizera i nemoj da mi bežiš, tu ćeš da budeš sve vreme da mi kažeš kako mi frizura stoji i da li nešto da na licu mesta promeni.
- Srećo, da me zanimaju ženske frizure, sad bih imao dečka, a ne ženu...
- Dalje, nemam šta da obučem ni obujem, ideš sa mnom da mi posle ne kolutaš tu očima i da daš svoje mišljenje. O estetici, ne finansijama, da razjasnim.
- Uh, da kupim par litara benzina, polijem se i zapalim, manja mi muka.
- Pa, 'ajde, nemoj da si takav! Vidiš kako te volim, ja to sve zbog tebe, tebi da budem lepa. A i sa tobom što više da budem, zar ne smatraš da treba da budemo i prijatelji?
- Jeste, ali rano si počela da me smatraš kuratom drugaricom, nemam ni blizu sedme banke.
- E, a na to kurato ćemo možda kad se vratimo.
- Kad krećemo?
Ziljava frazetina kojom se uglavnom služe isprazne ljušture a u ciljo-pokušaju komplimentiranja nekom ili nečem. Jedna od onih templejt floskula kojim se kaže mnogo a ne saopštava apsolutno ništa, folklora tipa "sve najbolje", "Ajde da se čujemo ovih dana" ili "Sve će to narod pozlatiti".
Jer - šta znači "svaka pohvala", koji kurac? Kakvo je to "svako poštovanje" i od koga potiče, jebeno? Rešenja ovih misterija možda još jedino možete dobiti postavljanjem istih pitanja ljubaznoj lobanji od prekoputa. Kapiram da ako počne rečenicu sa "Kako to misl...", jedna šamarčina preko face sasvim u redu bila bi.
- E, brate, si vid'o kako je Nole juče jebao kazahstanskog muslidžu, a?
- Tebra, najlepše te molim da ne transferišeš, pre čuku vremena sam obuk'o čistu majicu...
- Ne, al' znaš kakav je meč izvuk'o lik, 'nači, odigrao je za svako poštovanje, majke mi moje!
- U kom smislu "svako poštovanje"? Šta je tu za svako poštovanje?
- Pa, brate, izjednačio je na 2:2, bila teška situacija za repku i onda je Troicki...
- Aha, znači kada lik koji profesionalno udara lopticu reketom dobije težak duel - onda je to za "svako poštovanje". A za šta je onda kada jedan hirurg operiše tumor na mozgu i spasi nekome život ili kad tim vatrogasaca izvuče četvoročlanu porodicu iz požara? Za kakvo je TO poštovanje, mm??
- Dobro, bre, onako sam rek'o, šta me jeb...
- ...ili kada pilot ostane bez raketa pa se žrtvuje i zakuca svojim avionom u neprijateljski, ili kada komandant digne i sebe i svoje ljude u vazduh samo da se Turci ne bi domogli džebane, mm??
- A ja kad pljujem po mudžosima onda ništa, a??--------
480 p.n.e, pobliže Termopila...
- Ratnici! Braćo! Junaci Sparte! Pre nego išta drugo kažem, želim da istaknem da ste se danas, kao i svih dana do sada, borili ZA SVAKU POHVALU! Čast mi je da živim i mrem sa vama, tako mi Zev...
- E, Leonida, zajebi pohvale i pičke materine, dokle ćemo mi ovde da ginemo za Grke, bre?! Kaće više to pojačanje?!
- Dobro pitanje.
Interesantna terminologija kojom se najčešće služe od nas starije, time i uslovno autoritativnije osobe, a u cilju slanja naših malenkosti u prodavnicu, trafiku i druga rendom prodajna mesta za nabavku željenog produkta. Retorika koja odiše blagoglagoljivom notom, ali svejedno dismr na eksploataciju nečije mladosti i onu uvreženu komunističku doktrinu da jedna "omladina" uglavnom treba da ćuti i izvršava poverene joj zadatke, šutirajući se u dupe, pritom. Dobro - kapiram ja i "poštovanje starijih", i "pomozi bakutaneru bližnjem da pređe ulicu", i "ustani đedu bližnjem u jebenom GSP-u" i te munje, kapiram i ono "slušaj roditelje svoje" i kućno vaspitanje uopšte...ali ZAŠTO, koji kurac krasni, moram da trknem po pljuge rendom matoroj komunjari iz komšiluka ili dodem po brašno jebenoj tetka Slavki s 2-og sprata...e, to već nikada neću bit' kadar da razumem. Tja, verovatno ću saznati kad porastem...
- E, sinko, 'oćeš da poslušaš svoju babu nešto?
- A daaaj, baba, vi'š da radim nešto za kompom, 'nači, jebote!
- Dobro, ništa, a ja baš 'tela da napravim neke palačinke, eh...
- Palačinke, a? E, žemo, baba, ša treba da zarimpa?
- Samo jedan hleb, sinko, evo ti pare...A u povratku, molim te, deder svrati u apoteku i za resto uzmi lekove sa ovog spiska, zna apotekarka već...I jedan loto-listić na kiosku, opet sam sanjala neke brojeve, hihi......
- 'Bardan, mladiću!
- Dobar dan, gđo Hadžizdravković...
- Jelte, mladiću...Biste li bili ljubazni da me nešto poslušate?
- Ne.
- Kako to msilite ne?! Pa, pa, pa, pa...pa ja sam STARIJA OSOBA, mogu baka da vam budem, mladiću!!
- Prvo i prvo, matora - znači, tačno me boli uvo što si starija i što ti je pokojni muž bio teška komunjara koja je pod stare dane rešila dode u hadžiluk pa mu sad svaki dan pališ sveću i krstiš se pred njegovim portretom u dnevnoj sobi, a drugo i poslednje - meni baba ne možeš da budeš ni za dvaes' sledećih života jer moja baba živi sama sa penzijom od 15 'iljada, nikad ništa ni od koga nije tražila, svaki dan sama ide na pijac, kuva, štrika, pere i pegla i drži Titovu sliku na centralnom mestu u svojoj kući jer nije ljuštura k'o ti i ne gazi po svojim uverenjima. M'rš, bre, u pičku materinu!!!
Najveca sveznalica.Stalno se pojavljuje u novinama i na televiziji,a poznat je u celom svetu.
"Cica i njen decko Mikica imaju problema u vezi.Ona ga je pre mesec dana uhvatila kako jede puding od vanilije iz frizidera u gluvo doba noci iako mu je to izricito zabranila.Tu je izbila strasna svadja,ona mu je prebacila da ce mu sav taj puding otici u butine,a ona to ne moze podneti.Takodje je besna na njega zato sto ne dize dasku kad pisa,dok on ne moze da podnese cinjenica sto Cica gleda Seherezadu i nosi carape razlicitih boja.Zbog svega ovoga njihova veza je na tankom ledu",tvrdi neimenovani izvor blizak pevackom paru.
"Situacija u ministarstvu za agrokulturu Dzibutija je alarmantna,upaljena su sva zvona za uzbunu.Naime,od trenutka kad su zaposleni u nadleznom ministarstvu otkrili srpski sajt Vukajlija efikasnost je naglo opala.Zaposleni u ministarstvu celi dan kuckaju neke definicije,a pogotovo je teska situacija otkada je Hasan Gela Harmi imao neku definiciju dana sto je navodno velika cast.Sada se svi bore da stignu Hasana,a zaboravljaju svoje duznosti.Resorni ministar je uznemiren i odlucio je da preduzme vanredne mere",tvrdi neimenovani izvor blizak ministarstvu.
"Leo Mesi,jedan od najboljih fudbalera danasnjice,blizu je prelaska u Slobodu iz Donje Krakovace,clana 3.medjuseoske lige Srbije.On je nezadovoljan uslovima u Barseloni i smatra da je jedino resenje prelazak u Slobodu.Leo smatra da ce u Slobodi napredovati i ostvariti puni igracki potencijal.Najvise ga privlaci svezi seoski vazduh od koga ocekuje da ce mu pomoci da naraste.Zadovoljan je uslovima koje mu je Sloboda ponudila,a to su smestaj kod seoskog popa i posao cobanina gazda Zivkovog stada.Klubovi su otpoceli pregovore,a ocekuje se da cena bude 100 litara svezeg domaceg mleka, pet kilograma sira i pet kilograma crvenog luka.Leo je cuo puno dobrih stvari o klubu i zaista se raduje saradnji sa buducim saigracima",kaze neimenovani izvor blizak klubu.
Većina serija ih ima. Emituju se na američkim televizijama baš u to doba na koje se odnose i time na indirektan način pokazuju značaj praznika za porodicu, samce i trgovinske centre. Da ne pričam o tome što takvim epizodama nerviraju srpske gledaoce kojima puca kurac za dan zaljubljenih i dan zahvalnosti (malim slovima).
Mali kontraprimer (koristim srpske praznike i američke glumce, odnosno kako bi bilo i nama zanimljivo).
1) Klanje svinja - tzv. 29. novembar. Čejs i Foreman drže nogice svinjčetu dok ga Haus gleda i onako cinično mu objašnjava da Boga nema i da je za njegovo zdravlje najbitnije da mu se amputira glava. Sa strane pored kazana stoje Kameron i Hadli i oštre noževe na Kadinim sisama. Taub priprema vodu za šuridbu. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena skrivena poruka o kratkom i besmislenom životu svakog pojedinca, koji jedino dobija smisao ako taj isti pojedinac da svoj život za druge.
2) Krsna slava - Sv. Nukleanije. Džejk Grin i Erik Grin dočekuju goste pod šatrom. U sledećoj sceni Rob Hokins seče kolač šmajserom dok se Džona Praus i Džonston Grin raspravljaju o trenutnoj političkoj situaciji u nezavisnoj državi Teksas. Glavni snabdevač trljanicom i jedinom preostalom majonez salatom Dejl Tarner. Sto postavljen u ćirilično P slovo. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena poruka o nastavku tradicije i običaja u teška nuklearna vremena.
3) Sečenje badnjaka - 6.7. - Kristofer i Silvijo dolaze sa pušketinama kod Tonija Soprana i čekaju ga dok se on tri puta ne prekrsti ko što je red, dok pije rakiju domaću sa Polijem. Onda se ubace u Ladu Nivu i krenu u Džerzijevske šume da trse badnjak i pričaju o mafijaškim poslovima bezbedno jer ih tamo niko od FBIaja ne čuje jer su skupa sa izdajicom Pusijem otišli na drugo mesto da seku badnjak. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena poruka o značaju porodične i poslovne tajne u teškim vremenima i o pravom prijateljstvu koje ne poznaje reone za plasman droge.
Ljudi sa ubjedljivo najviše problema na svijetu.
Alehandra je mlada seljanka iz nekog sela u Meksiku. Njoj je tata alkoholicar koji je napustio kad je bila mala, a mama joj je umrla jos pri porodjaju. Ona je čitav svoj život prodavala pez bombone da bi prehranila svoje 3 sestre i šestoro braće. Kad jednog dana sasvim slučajno ona proda čitav pak bombona jednom zgodnom bogatašu, Rafaelu, koji se na prvi pogled zaljubljuje u nju. Ona dolazi da radi kod njega kao služavka, ali Rafaelova majka Viktorija protivi se tome i organizuje otmicu Alehandrine najmladje sestre Sesilije. Alehandra place dok ne poplavi kuća. Onda saznaje da će joj pustiti sestru ako i samo ako ona napusti Rafaela. Ona to teška srca prihvata, i odriče se ljubavi. Kasnije propada fabrika Pez bombona, pa oni ostaju na ulici, ali tu se miješa već oženjeni Rafael i daje joj smještaj u svojoj šupi. Tu Alehandri Rafaelova ljubomorna žena stavi otrov u vodu koju ona pije. Ona završava u bolnici. Doktori je jedva spasu, ali joj saopste tužnu vijest, da više ne može biti trudna. Ona je sledećih par dana u šoku zbog toga, kad dolazi policija i optužuje je za pokušaj ubistva Alehandre, tj. same sebe. Ona jadna ide u zatvor gdje se već prvog dana zakači sa najopasnijom ženom u zatvoru Munjekom. Nekako preživi par dana do sudjenja. Na sudjenju zbog potplaćenog sudije ona bez dokaza biva osudjena... Nesrećna vraća se u zatvor gdje je na spavanju pretuku i ubodu nožem. Ona zavrsava kod doktora koji joj kaže da vise nikada neće moći da hoda. Uto stiže Rafael i saopstava da je njen brat uhapšen zbog ilegalne trgovine Pez bombonama. To je Alehandri bilo previse te je pala u komu.
Continúa en el próximo episodio...
Mentalna stanja raznih tipova studenata u predispitnom periodu
1. Teska agonija: Ruke se znoje, glas podrhtava, a olovka ti ispada iz zatreperelih prstiju na samu pomisao na izlazak pred profesionalnog dzelata olicenog u predmetnom profesoru zaduzenom za proveru naseg znanja, a sve to vec 15 dana pred ispit, iako si prethodnih dva meseca proveo nad knjigom i vec sve znas, ali zecjeg si srca, pa se plasis kako bi sve moglo pasti u vodu. Poslednje dane pred ispit provodis na bensedinu, a na isti izlazis noseci pri sebi opremu za prvu pomoc i anafilakticki sok. Prilazis da uzmes pitanja. Mozes da se zakunes da su profanu oci zasijale crvenim odsjajem, dok mu ocnjak proviruje ispod gornje usne. Uzimas papiric, a sve odjednom postaje tako crno.. .. .
2. Histerija- Lomis prste na rukama, polako prelazis na zglobove na sredini prsta, a potom i na one male , najblize jagodici, kad ostali prestanu da pucaju. Ako si slucajno kuci i izuven, nije to strano ni krckanje noznih prstiju. Na :"Sine , hoces li rucak?" ,odgovaras drsko, glasom cija jacina varira izmedju 110 i 160 decibela:"Nemoj mi dosadjivati, ko jos ima vremena da doruckuje, imam jos 15 dana do ispita, izlazi iz sobe!" . Doticni postupak propracen je relativno snaznim udarcem nogom u vrata, koja se uz tresak zatvaraju ispred zene koja je samo zelela da spreci gubljenje 10 dragocenih kilograma. U danima pred ispit elektricni uredjaji se gase usled elektromagnetnog polja koje , usled kolicine nervoze, emitujete. Sijalice eksplodiraju a zivotinje beze od vas u panicnom strahu. Izlazits pred ispitivaca, hodajuci nespretno, jer te zulja sekira prikacena za kais, da se nadje. Pitanja uzimas uz promrmljanu psovku.
3. Nervoza - Ti jednostavno MRZIS ta vrata koja skripe u citaonici. A devojci na stiklama od 12 santimetara zelis da u najmanju ruku padne i slomi nogu dok potresa tvoj prenapeti mozak svakim korakom, nosena narcisoidnom zeljom da svi pogledaju u nju, dok se penje uz stepenice, jebozovno mesajuci kukovima. Ali, sve i dalje ostaje pokopano u tebi. Cak joj se i osmehnes kad te pogleda, a vrata iz protesta zakacis ramenom u prolazu. Nekoliko dana pred ispit, u zelji da to ne izbije na povrsinu ostajes kod kuce, uceci neprekidno i jeduci samo pice koje ti donose kurir, jer nemas vremena da spremas bilo sta. Na dan ispita polako te hvata euforija, a proteklu noc nisi spavao , jer nisi mogao. Okretao si se do pola 3, a onda si po 10000ti put citao na forumu sta kazu za Labusa. Izlazis po pitanja , uzimas karticu rukom koja toliko podrhtava da ce to biti registrovano u seizmoloskom zavodu, i.. .obaras celu gomilu na pod, opet, naravno, uz psovku.
4 ravnodusnost -Ili ucis mnooogo, ili ne ucis nista, tako da si svestan da ili ces sve znati, sta god te pita, ili neces znati nista, pa nemas ni cemu da se nadas. Ako ucis, vec si spremio ispit, iako ima jos 15 dana, i uzeces svakako nesto od dodatne literature da procitas. Ako, pak , nisi ucio, izaci ces na baseket, na pice, a 3 sata dnevno ces folirati roditelje da ucis, dok te iznenada naprasno ne "zaboli glava, od silnog naprezanja", pa to moras da kompenzujes odlaskom iz kuce. Bilo gde, smao van kuce. Nekoliko dana pred ispit, opet, ako si ucio obnavljas gradivo, a spremio si i nesto dodatno,da se dobije 10. Ako nisi ucio ucis napamet pitanja za pismeni test, i 3 lekcije, nasumicno odabrane, pa kud puklo da puklo. Izlazis na ispit mrtav 'ladan, uzimas pitanja , sedas, i ni u jednom slucaju ne pises koncept vec odmeravas koleginicu/ kolegu.
Izvinjavam se zbog "osisane" latinice, pisem sa telefona
-Mali, hoću da mi sa prvim pjetlovima zapjevaš pod prozorom izbornog štaba...
- Tako sam i uradio. Sabajle sam iz kafane otišao u štab, trebala mi je poprilična doza alkohola u krvi da podnesem. Dočekali su me anonimusi sa izborne liste i moj šef koji je počeo riječima:“Dragi moji pijuni, danas nam je dan „D“, danas moramo da kapitalizujemo sve što smo radili mjesec dana.“
-„Šefe, konačno ste počeli pričati bez uticaja demagogije i iskreno, ponosan sam na vas, učinio sam vas čovjekom.“
-„Šta ti mali sad filozofiraš, jesi to opet iz kafane došao raditi.“
-„Jok, idem iz trikotaže, matere ti kako neću iz kafane doći kad si nas sazvao u pet ujutro, a poceo si govoriti istinu jer čujem „kapitalizujemo“ što je tačno, ti ćeš kapitalizovati svoju guzičetinu foteljom nekog državnog preduzeća, a i ovaj „mjesec rada“ je apsolutno tačan, deceniju ste na vlasti a radili ste mjesec ukupno...
-„Ne seri mali. Tvoja dužnost je sledeća. Dobićeš instrukcije, otići u neku vukojebinu glasati umjesto nepismenog čiče i to za mene, bez obzira šta ti on kaže.“
„Hoću, hoću, nema problema za vas i izbore pokrasti ako treba.“
Ispred štaba me je dočekao tatin sin , sjeo me u auto i ćutke, valjda znaju da sam nepoželjan za saradnju, odvezao na biračko mjesto. Tu su me čekali ostali. Malo smo popričali, a onda nam se ukazao i kombi sa sigurnim glasačkim tijelom, neki invalidi, neki retardirani, neke diglo iz groba da dođu glasati. Kad su počeli izlaziti iz kombija pomislio sam da se nalazim u nekom niskobudžetnom filmu indonežanske produkcije sa apokalipsom kao centralnim motivom. Oko biračkog mjesta pijanih , opijenih politikom, neki nisu mogli izdržati da daju kritiku pa već zapišavaju biračko mjesto...
Odveo sam čiču na glasanje, ušli smo ja i kolega sa babom.
-„Sine glasaj za Karadžića, njemu najviše vjerujem, nešto sam pričao sa Marom, ona veli da će za Šešelja, ima da leti perje na sve strane, kad se vrati. Ali, ne vjerujem da će Radovana u'vatiti u skorije vrijeme, a nećemo ga mi izručiti, ne da ga narod.“
Iznenada...
„Dobar dan junaci!“- provirio sam iz kutije i ugledao dida na vratima neobično gorućeg pogleda i kezom od uva do uva. Samo mu one dvije stative vire iz usta. Pjan garant, nešto će usrati. Ugledao me.
„Oko didovo, 'vamo 'de , zaboravio sam đozluke pa da mi pomogneš glasati.“ Stali smo iza kutije...
„Dide, jebem ti sunce jesi normalan? Nemoj me više ukopavati, ljubim te u ta krezava usta, 'aj sad za koga ćeš glasati?“
„Sine,jel' ti stvarno misliš da sam ja došao glasati, dede ti meni pokaži đe je rukovodilac ovog mjesta, on mi je jabuke krao kad je bio mali a zamisli sad. Nisam uz'o kapi za oči, nakap'o sam se rakije.“
Zakoruži oba kandidata, i nacrta kurac, ispod napisa :“E jes' nam izbor, jeb'o vam on mater!“ Kad je bio kod kutije zakači kevom obe kutije, sruši, izmješaše se listići, ode sve u pičku materinu... „E jebem mu kapi za oči i kad ih zaboravim pa slijep kod očiju, isti ko i ti?“-završi obraćajući se šefu izbornog mjesta i ode zviždukajući niz progon.
Kad sam se vraćao malo me počeo san hvatati. Pa sve sanjam k'o ja na Kočićevom zboru, a bodu se Jablan i Rudonja, teška, neizvjesna borba. Od dahtanja u klinču prašina sa zemlje im okružuje zakrvavljene oči. Rudonja je jači i nadbada. Gledam Luju kako nijemo gleda svog prijatelja na izdisaju, duša mu je sad sablasno prazna. Onda mi se vraćaju oni ljudi dok napuštaju biračko mjesto sa istim pogledom...
„Danas sam dobio svog novoga Poršea, i mal...“
„Halo tata, eto nas stižemo, jeste glasao je ali moramo poništiti sve, opet je njegov did napravio sranje“ .
početak rečenice svake polupismene, a vrlo često nepismene persone kad želi da izgleda kao da će reći nešto pametno, što joj je oplemenilo dušu. U ovoj kategoriji dominiraju samoproklamovane pevačice, uglavno samopočašćene nadimcima tipa "kraljica", "sexy", "diva", "kosmičarka"...
Ana Nikolic: "Moram da priznam, otkako sam uzela onog malog Japanca, osetila sam neodoljivu želju da budem majka. Rešila sam da odem u Kinu i da usvojim i ja jednog istog takvog ljupkog Kineza"
Goca Tržan: "Moram da priznam da je za mene kao ženu najbitnija sreća moje ćerke i zato ne želim njenog tatu ološa, prevaranta i vucibatinu da nazivam pogrdnim imenima u medijima, pa da se moja ćerka stidi svog oca. Nije ona kriva što je on jedan običan parazit, koji je živeo na moj račun dok sam hranila našu ljubav"
Nataša Bekvalac: "Iskreno da ti kažem, veoma sam umorna od priče o mom razvodu i odnosu sa Danilom. Ja nikad nisam želela da postane to deo javnosti. Nas dvoje smo se mnogo voleli, ali razlike među nama su postale nepremostive. Mnogo toga se izdešavalo, naša ljubav je mnogo puta stavljana na probe i tako postala ranjiva i na kraju se slomila. Moram da priznam da je ovo za mene vrlo teška situacija (šmrc, šmrc), jer sam puno uložila u porodicu i sreću. Još pamtim naše noći na Zlatiboru, pamtim naše udružene snage da prebrodimo njegovu povredu. A sad sam stavljena na stub srama, ni kriva ni dužna. A samo sam bezgranično volela jednog čoveka, a te ljubavi više nema (šmrc, šmrc).
Vendi: "Iskreno da ti kažem, Ceca gaji veliki animozitet prema meni, jer je svesna da ja o njoj znam svašta i da imam mnogo više publike od nje. Nemam ja šta da pričam o takvim egzistencijama"
Uredjaji koju su toliko napredovali da je to strasno!
1990. godina:Izasao je prvi mobilni telefon(cigla).Znalo je samo par ljudi o kakvoj se napravi govori.Ostali su samo videli crno bele slike u Politici.Nije vladalo preveliko interesovanje za tako nesto.
1995. godina-Stric moje tetke, koji zivi i radi u Americi,konacno nam dolazi u posetu(poslednji put je bio kad je Tito umro).Svi zapazamo kako se ku..i, sa nama ,vec donekle poznatom spravicom.Tad nam pokazuje razne karakteristike tkz.mobilnig telefona.
2000. godina-Sima glodar,najbogatiji lik u kraju(inace cale mu je mafioza teska) dobija nesto sto mi vec godinama sanjamo,mobilni telefon.U 'mnogo' manjem obliku nego sto sam pre par godina video od tetkinog Strica.Po ceo dan visimo kod njega kuci,sa namerom da odigramo barem jednu partiju igrice 'snakes'.
2005.godina-Skupio sam pisljivih 15000 dinara,i pre svega sam srecan jer mogu da trosim dzeparac,i vodim devojku na pice.Kupujem Nokiu 3215, i postajem frajer u razredu,jer posle Sime,Saleta,Voje i Kize konacno i ja imam mobilni telefon.
2006.godina-Sima dobija novi telefon,Sony Ericsson t250i sa VGA kamerom, polifonim melodijama i slikom u boji!!!Uff...sta reci o tome, po ceo dan se slikamo i snimamo.
2007.godina-Kupujem od Sime za 50e,Sony Ericsson t250i.Gle cuda!Sima dobija novi telefon.U pitanju je nokia 6230i.Velicanstven model koji ima radio i neki,kako Sima kaze mp3 format.Ne znam sta to znaci, ali samo znam da moze da peva!
2008 god.Nastavlja se tradicija kupovine telefona od Sime.Sad za 100e kupujem Nokiu 6230i.Sima nas fascinira sa svojim telefonima.U pitanju je Sony ericsson k800i, sa neverovatnom cyber-shot kamerom od 3.2 mpx. i nekakvom memorijom.
2009. godina-Sima dobija novi HTC Hero,sa QWERTY tastaturom,Android platformom,5 mpx kamerom,ekranom osetljivim na dodir.Ja sam prestao da pratim i kupujem telefone od Sime,zadovoljan sam svojom Nokiom.
2010. godina-Simi su dosadili telefoni,a ja sam uzeo prenesi 325 paket u Telenoru i kupio za 1 dinar,Samsung 5230.
Biti zaboravan na nivou.
Jebem ti odbojku gde je taj daljinski!
:Znači nije ispod dupeta, nije između ovih nabora na prekrivaču, ispod jastučeta, u zazoru. Nije ni ispod ovog rukonaslonjača troseda, tu je bio prošli put. Čekaj, seti se gde si bio.. U wcu! Znao sam. Čekaj nije ni ovde....
Vadio sam košulju sigurno je u bubnju. Nije. Pa da, onda je sigurno iza veš mašine samo da pomerim, al je teška, rukom sam udario a nisam primetio i daljinski je pao, to je sto posto nema šta... Da nije vamo gde se stavlja prašak nije verovatno :
Vraća se u boravak.
-Aha, tu si! Znao sam da je ovde, pa nisam ja budala, prebacivao sam, kako ga nisam odma video da je na stočiću ispod novina.Dva sata kasnije:
-Majku ti krvavu jebem sad sam ih kupio na pumpi i naguro u torbicu.
:Čekaj, čekaj, razmisli, samo treba ući sebi u trag, zamisli kako bi se istražitelji iz Majamija ponašali u ovakvoj situaciji, znači hladna glava, analitičnost, znači prvo što sam uradio kad sam ušao u dvorište je da sam pišao kod onog stabla, ako nije tu, onda možda u šupi, slagao sam drva, nakon toga sam se kretao osam metara severoistočno po koordinati 44°49'14" to je poslednja lokacija na kojoj sam primećen. Nema.
Može biti kad sam sedao u auto da su mi ispale iz torbice, sad ih je već neko uzeo. Daj da upalim telefon možda mi je bila upaljena lokacija zna gugl maps gde sam bio. Šipak, isključen sam, zaboravio sam da platim račun. To je to, predajem se, neka slučaj odavde preuzme FBI.
-Evo ih u džepu, eee jebem te Milorade da te jebem. Eto. Sad još samo da vidim gde mi je upaljač.
Utopijsko delovanje u sadašnjosti sa željom da se na bolje izmeni budućnost. Uticaj takvog delovanja može da dovede do nepredvidljivog skretanja točka istorije u blato. (Ovde nije reč o delovanju istorijskih ličnosti koje su znatno uticale na njen tok.
Čovek nervozno šeta čekaonicom u porodilištu. Gleda ga stara ciganka i obrati mu se:
- Nemo' da se živciraš, će bude sve u redu. Će dobiješ bliznaci, zdravi i ispravni dečaci, žena će ti bude dobro.
On je pogleda podozrivo:
- Kakvi blizanci? Šta lupaš, bre! Rekli su nam na ultra-zvuku da je dečak, jedan. Jes’ malo krupan, ali... ma, kakvi bre, blizanci.
- Ne znam šta s’ ti rekli na tu mašinu, al’ ja ti kažem će bidnu bliznaci. I da t’ kažem ja: oba će bidnu za muziku mlogo dobri, će se bavu ceo život s’ muziku i biće poznati. Samo, jedan će bidne ‘armunikaš, će bidne stalno na Pink, a drugi će se bavi sa onu ozbiljnu muziku i putuje po ceo svet...
- Ma da, kako da ne...
U tom dolazi sestra i obaveštava ga da mu se žena porodila, da je sve proteklo u najboljem redu, da se odlično oseća i da su oba dečaka odlično..
Čovek padne u nesvest....
Dok su deca su rasla (prvo propevala, pa tek onda progovorila) čoveku su se stalno vrzmale po glavi reči one ciganke i reši da isproba decu. Zgražavao se na pomisao da će sin da mu razvlači ‘armuniku’ po Pink- paradama i hteo je da učini nešto da to spreči.
Jednog dana im ostavi harmoniku u sobi gde su se igrali i izađe napolje. Priljubio je uvo uz vrata i čuo da se nešto domunđavaju, a onda se svom snagom začuše turbo zvuci iz sobe. On uleti unutra i vide jednog od sinova kako zdušno rasteže harmoniku, a na usnama mu likujući osmeh. On ga uzme za ruku, odvede iza kuće, ubije (teška srca) i dok se spremao da ga zakopa u bašti, začuje iz kuće kako grmi harmonika i glas koji peva:
- Ubiooo siiiii poooooogreeeešnoog čoooveekaaaaaaaaaaaa!!!
(Inspirisano Dioklecijanovom def Narodna muzika)
Malo je poznato, a retko se i hvalim, mada ne volim ni da pričam o tome, da sam do četrnaeste godine trenirao umetničko klizanje u sada već čuvenoj klasi Mate Miloševića i Olge Kepčije. Šta da kažem, bio je to lep ali i težak život, svakodnevni treninzi, sale koje prokišnjavaju, padanje na dupe milion puta, slušanje Adel, žuljanje muda u kostimu, susret sa predrasudama, neprihvatanje od strane muškog društva, nazivanje baletanom i pederkom, a s druge strane bilo je i lepih stvari, slava, novac, moć, droga, mogućnost ranog mirisanja ženskog oznojenog tela i tzv. alpski gimnastički seks sa bacakanjem u vis, teška i zahtevna disciplina, ma sve ima svoje, sad tek vidim.
Bio sam velika nada, i ja i ona, kojoj ime ne pominjem, i još se sećam prijema kod tadašnjeg predsednika Milana Milutinovića posle još jednog uspešno osvojenog turnira iz serije 250, kada je on obećao sredstva, opremu, sale koje ne prokišnjavaju, eksere, strunjače, kozlić, specijalni plavi led i novu odskočnu dasku. Od toga naravno nije bilo ništa a moja partnerka, moja Anjočka od toga se ubrzo i razbolela a malo potom i umrla, nažalost samo umetnički, otišavši u tada sve popularnije Grand balerine, tzv. Saletove anđele, izdavši me i ostavivši me samog da vežbam u sali koja je već tada pomalo prokišnjavala...
To već nisam podneo, dotuklo me je, menjao sam potom partnerke bacakao ih sve u vazduh u nebesa, piruete, milion pirueta, ali to već nije bilo to, nijedno dupe kao Anjočkino nije prijanjalo u potpunosti u moje krilo, samo je ona nasedala skroz i taman, kao dupe Južne Amerike oličeno u Brazilu koje se revizionistički vraća u afričko krilo Gvinejskog zaliva odakle je otišlo pre milion godina... Gasila se već polako moja zvezda, imao sam gomilu medalja, trofeja, diploma, knjiga za odličan uspeh, bačenih meda i zeka puna jedna soba - počeli su bili i da se razmnožavaju međusobno, stvorivši novu rasu - takozavnih malih meka i zeda kojih je bila puna soba, kmečali su, nisu nam dali da spavamo po celu noć, taman jedno uspavamo, drugo se probudi a i skupo je bilo u to vreme doći do mleka u prahu za sve njih, rat, sankcije, ZaM, pa najmanje baš tad dobije bronhitis, ma da ne pričam sad...
Elem, onda je došao taj sedamnesti novembar devedestosme, industrija se kao malo oporavljala, zabeležen zavidan privredni rast... I tada, baš tada, kad je država cvetala, jedan moj nepažljiv doskok i istegnuta tetiva drkalica dovoljni su bili da zglob škripeći otpeva labudovu pesmu svojoj dragoj Bufon-Mendeljejovoj opni - hrskavici koja ga je strasno obgrljivala... Ironično, za to vreme, dok smo plesali moja tadašnja partnerka Olga Kirilenko i ja, išlo je baš Labudovo jezero... Kiselo sam se osmehnuo držeći se za zglob i psujući od bola... Rusi su odmah skočili na sudiju, nema šta, da ne grešim dušu, i da pomognu, kao kad je ruski car nazvao Francuze devestopetneste i reko saveznicima slušaj, daj tamo Srbima šta traže, municiju, pomorandže, brodove, sve, inače - zlo! E tako i sad, ustalo sve, najbolji njihovi lekari, fizičari, ruski vemea, svi, institut Lomonosev, Tarkovski, svi svi se okupili, namestiše nekako zglob, dadoše mi stan, salu koja ne prokišnjava i kakva-takva stalna primanja... Znači to, ne kažem, kad te prime za stalno, napravismo jedan bolji ručak da častimo te ljude, ali opet više to nije bilo to, izgubio se žar, sve sam češće razmišljao o penziji... Uskoro, otišao sam tiho, baš onog proleća kad su bombe počele da padaju, u dnevniku nisu me ni pomenuli, važniji je bio neki srušen most...
Sada pijem rezignirano i gledam ovog Noleta i sve isto, ko preslikano, istorija se ponavlja, e moji Srbi bitno je da starlete imaju i od ptice mleko a sale nam prokišnjavaju ej Srbende u pamet se dozovite, užad kisne, razboji trule, trule kobile niko više ne igra, ko da igra kad deca sva debela ko šarani oni što se guraju u onom bazenu (koji inače prokišnjava), kad jedu samo snikers, dao bih ja njima snikers, gde je nama bio snikers... Oprostite, odužio sam malo, revoltiran sam izvinite ali kome još treba isluženi umetnički klizač, sad sam samo domar u školi koja prokišnjava i tako, žiga me na promenu vremena i na prve taktove labudovog jezera, oženio sam izbeglicu s Kosova, jednu predivnu ženu koja mi je podarila porod i koja i vikendom tka za pare i tera me da jedem sir iz Leposavića imamo osamnestoro dece.
Sportsko-novinarska terminologija već izvesnog osvajanja I-og mesta u rendom disciplini sportskog nadmetanja, bilo od strane pojedinca ili kolektiva. Biti jednom nogom na onom najvišem mestu na pobedničkom postolju a usled odgovarajućeg raspleta takmičarskih rezultata, kako onih sopstvenih tako i onih tuđih.
Ostaje još samo da Hronos označi i zvanični kraj takmičenja pa da može da se otpočne sa šenlučenjem, oblokavanjem i ostalim interpretacijama slavlja međ' sportskim i ostalim življem, na ovim ili ostalim prostorima.
● "Avganistanski biciklista, Abdulahmed Muslidži, pobednik je prve etape Tour d'ISIS a kako je prethodno jedini bio izbegao neobeleženo minsko polje na stazi, inače dugoj 114,7 kilometara. Muslidži je na taj način već jednu ruku stavio na prelepi trofej od zlata i ljudskih zuba koji sleduje pobedniku ove prestižne biciklističke trke, a da li će se na kraju i opasati čuvenim maskirnim prslukom sa eksplozivom – ostaje da se vidi..."
● "Nakon konačno osvojene titule Prvaka Srbije u fudbalu, trener Crvene Zvezde Grof Božović nije krio svoje zadovoljstvo povodom toga: "Mi smo jednu ruku na pehar stavili još krajem prošle godine, dobro nismo i rame iščašili do sada..."
=============================================
- Tebra, si izvalio kako je mala Marina izrasla u baš kvlt čku?
- Meni pričaš, batice...Pa kaparis'o tvoj drug to odavno, 'nači, jedna ruka je na njenom žbuniću, druga samo što nije, hehehe...
- Šta kenjaš, bre? Kakva ruka, kakve pičke materine?
- Eeee, batice, dok ste vi ostali drkali na Galu Videnović...
- Dafak...
- ...ja sam gledao u budućnost. Ponekad bih maloj Marini prišao samo da je pitam kako je, ponekad bih joj pazario neki sladoled, sokić, ponekad - pridržao lastiš dok se igra sa drugaricama. Jednom sam joj bio spasio kera da ga ne zakolje Maretov Reks, drugi put je lično odveo gajbi kad je bila pala sa bajsa. I još u sijaset drugih prilika bacio mađiju. Tako da, brate - puno sam uložio u klinku, sad je red i da stvarno "uložim", hehe...
- Ti znaš da si teška pedofilčina, brate, 'el znaš to?
Odgovor osobi koja sve svoje neuspehe opravdava nedostatkom sreće, nikada ne pomislivši da je razlog za to što joj se dešava, zapravo, ona sama.
-Ivan: Gde si brate, nisam te video 100 godina... Šta ima novo?
-Milojko: Ništa brate, prati me neka nesreća, baksuz neki me tera, ne znam šta je.
-Ivan: Što, šta se desilo?
-Milojko: Ma pao sam onaj ispit. Reko mi Joca da je učio 3 dana i položio, ja reko kad je on onako glup naučio za 3 ja ću za 2. I dadoše mi neka teška pitanja, samo tu oblast nisam bio prešo i eto... Nesreća! Ali nije to ništa, da vidiš tek sinoć! Bili mi u nekom klubu, zezali se, kad ja primetim jedna ženska stalno gleda u mene. Popili po nekolko piva, kažem ja gotovo moram da prilazim ovoj. I tako priđem ja njoj, počnemo da pričamo, kad ispade stvarno joj se sviđam! Kaže gledala me celo veče, sladak sam! Raspričamo se tu, ja joj izbacim neku foru, znaš ono kao ona kaže „osam“, a ja kažem „Na kurcu te nosam!“ Hahahahahahaha. Znaš osam-nosam?
-Ivan: Znam znam...
-Milojko: I taman tu da je smuvam, kad ona pogleda na sat i reče da mora kući. Bilo je 2 i 15, a njoj zadnji autobus u 2:23. Zamisli kakva slučajnost, koji sam ja maler.
-Ivan: Baš šteta. Jesi uzeo bar broj?
-Milojko: Ma nisam, zamisli baš taj dan izgubila mobilni, a internet i fiksni nema... Ne znam šta da radim. Ne znam šta mi je sve neki baksuz za baksuzom!
-Ivan: Auu brate tebe baš poteralo. Da ne padne devojka na foru osam-nosam. To je neki težak maler. Odmah da nabaviš detelinu sa četiri lista, ne igraj se glavom!
...Zub mučne svakodnevice pratio ih je do ulaza u mračne čeljusti iz kojih je dopirao dah prohladne vlage i teške memle. Mešao se sa kiselkastim smradom mokraće i nedaća, nepogrešivog znaka da se poneko ipak zadržavao u tamnom medjuprostoru, tom neljudskom i zastrašujućem limbu koji se možda i nije morao proći po svaku cenu....Negde napred u tromoj gomili jektičavo dete je kašljucalo i prigušeno šištalo; činilo se da broji poslednje časove u naručju pogurenog starca koji mu je mogao biti deda ili prevremeno ostarei otac. Gegao se, jedva podnoseći i težinu samog svog prokletog tela koje ga je još uvek čvrstom sponom nagonskog pokreta vezivalo za ovu vlažnu i pomalo natopljenu zemlju po kojoj je nešto zloslutno gamizalo. Jecao je. Slutnja skorog skončanja, mirisi, tvrda izvesnost trenutnog ništavila i nepodnošljiva nesigurnost onoga u šta se bezglavo srljalo činilo je situaciju turobnom i krajnje rastužujućom. No - egzodus je bio neopoziv; reka kostiju i ono malo mesa što je sa njih visilo u naborima nastavljala je da teče dalje. Selo je pošlo na svoj konačni put.
U gotovo potpunoj tami koja je utrobu tunela svela na beskonačnu prazninu koja ne obećava ništa dobro ljudi su se ćutke gurkali i sudarali. Trajalo je satima; neobičan glas kepeca (tako sam ga bar u prvi mah zamislio, ko zna zbog čega) koji je, činilo se, dopirao negde sa daleke tavanice, ili iz jednog od zida, a možda i odasvud...Sugerisao je podsmešljivo i otrovno na povratak ili kolektivno samoubistvo, što se u suštini svodilo na isto. Promicali smo dalje. Negde u prostoru i vremenu koje je možda već i prestalo da postoji neko je nazreo spas, a uskoro se oduševljenje probilo kroz celu gomilu - svetlo - bledo i neugledno ali ipak zasigurno je bilo svetlo. Nikada mu se nisam tako obradovao, za nas, ono je bilo uže za čoveka u moru, kopno na vidiku za izgladnelu i beznadežnu posadu ubijenog kapetana. Svetlo! Uskomešana masa je pohitala, koliko god je to bilo moguće. U jednom trenutku delovalo je kao da smo se zaputili u samo središte zemlje, sada je bilo sigurno da tunel ipak ima kraj, i on se nalazio negde na čistini.
Uzbudjenje otkrića preseče jedno drugo, nejasno jer - naime, prvi redovi sudariše se sa čovekom. Pa još jednim. Pa sa još nekoliko njih...Drugi ljudi, nama jezivo slični nadirali su iz suprotnog pravca, zarobljeni u mukloj tišini. Migoljili su se izmedju nas nastavljajući svojim putem, hladni i nepristupačni. Kretosmo dalje. Nečija nespretna, improvizovana štaka gadno me je lupila u koleno, bez pomisli na izvinjenje. Nad ljude se ponovo nadvila teška i neprobojna magla ćutnje i surevnjivosti, tišina je bujala, nagrizala i gušila. Medju hladnim zidovima odzvanjao je jedino gnjecavi bat koraka. Grabili smo ka izlazu.
Izvor svetla se, ispostavilo se, nalazio tek na pola puta šepave agonije a ne na njenom kraju. Delovalo je poražavajuće : najobičnija jeftina neonska reklama, bez mnogo komercijalnog smisla. Nije zračila slovima niti porukom - na njoj se nalazio jedino crvenim linijama oivičen pravouglii trougao, mašući iz svoje sredine malenim zrnom graška koje je neodoljivo podsećalo na neko tudjinsko oko. No činilo se da ne gleda u našem pravcu već negde u daljinu, van domašaja naših tupih pogleda. Stadosmo, ukopani. Činilo se kao da čekamo neki znak, možda da nam namigne, ili se preobrati u neki poznatiji i bliži oblik - ali nije nas udostojilo nikakvog pokreta i tabla je ostala mrtva i isprazna. Iz suprotnog pravca, slabašno osvetljene prilike koje su nekada mora biti bila ljudska bića bauljale su ka mestu odakle smo prvobitno krenuli. Najhrabriji medju nama, osmelio se najzad da proviri ka poledjini čudne reklame. Sa njegovih umornih usana koje su se jedva pokrenule sletelo je tiho i neobično razgovetno - Isto.
Zurili smo u mrtvi mrak koji se pred nama protezao u nedogled, izmučeni i neodlučni. Podjosmo dalje.
Napisano za ono takmičenje.
-1)
U kvizu "Muzički tobogan" u kome su se takmičile škole iz Srbije, bambiji su bili način ocenjivanja, odnosno ko vremenski nešto brže ili bolje odradi on dobije više poena iliti "bambija".
2)
Ali, sam izraz "tri bambija za tebe" se vrlo često koristi kada osoba pored vas, u vašem društvu počne da priča neke svoje doživljaje, neke "avanture", da objašnjava neko žestoko zezanje u kom je bio pre par večeri ili da jednostavno filozofira o svemu i svačemu. Tim izrazom ga lepo spustite ili mu bar nakratko zatvorite usta. Mada, dešava se da ga takva reakcija samo podstakne da krene sa odbranom svega što je dotle izrekao, tako da se govorancija nastavlja sve dok mu jednom finom kočijaškom izrekom ne zatvorite usta.
3)
Isto tako, sam izraz se može koristiti kao zezanje u razgovoru sa dobrim ortaciuma, kada neko od njih zezne nešto što u suštini i nije teško zeznuti, kada napravi grešku koja neće ostaviti neke velike posledice, ali će ga stalno terati na razmišljanje (barem neko vreme), pa mu se na ovaj način daje neka vrsta čudne podrške.
Kontradiktorno, zar ne? I, čak i malkice konfuzno.
1)
Minja Subota: "I najbrže je odgovorila škola "ta i ta", iz "odnekud" i njima idu tri bambija. Drugi su bili... (i tako dalje)."2)
lik A: "... i tako ti to pričam batice, film je stvarno njesra, mislim, sad to nije realno, on toliko dugo da vozi tol'ko teška kola na dva tčka, pa to nema nigde, tako je nerealno, mislim, daj, pa ko se na to loži, samopaćenici neki..."
lik B (ironično): "Da, da, tri bambija za tebe."
lik A (uvređeno): "Brate, šta sad to treba da znači? Šta, kao ja ne znam šta je i kako je? Da nisam možda glup? Da li..."
lik B (prekida ga iznervirano): "Alo, bre, šabane! Transporter je akcioni film, koji služi za zabavu i ne treba da ima logike oko akcionih radnji, jednostavno je JEBENO zabavan i Jason Statham je car sam po sebi, tako da možeš samo da jebeno odjebeš! A tvoj jebeni CSI je totalno realan i poučan???? Pa, oni ispade da uhvate svakog krimosa - e to tek nije realno i to je tek neostvarivo."
lik A: (zaustio da kaže nešto, ali nema reči da izađu iz usta jer se ostatak ekipe već toliko glasno smeje da shvata na neki čudan način da je bolje da zaćuti i pokaže kako ima bar malo mozga i da je bolje da za taj dan više ne filozofira).3)
ortaci igraju "Japanca" i piju ko zna koju flajku piva:
lik A: "Jao, prijatelju, kakav trip, pa ja sam 'ladno, dodao tvom igraču, pa de sad pred golmanom, u qrac, pa baš sam noob."
lik B: "He he he, tri bambija za tebe, zato što si dobra duša pa nisi hteo da mi daš gol, ha ha ha, koji si ti car."
Genijalan potez jednog japanskog proizvođača prenosnih računara (da ne bismo vlasniku sajta pravili probleme, nećemo reći da je u pitanju "Tošiba"), koji ovom jedinstvenom garancijom omogućava da korisnici mogu servisirati/dobiti nov uređaj bez dodatnih troškova čak i u slučaju problema koje konkurentske garancije ne pokrivaju, kao što su krađa laptopa (uz priloženi dokaz, jelte), zatim slučajna oštećenja poput pucanja ekrana kad na njemu iskalite bes pošto vas kolega iz kanca sjebe u Kanteru, ili deformacija tastature jer ste preko nje u krilo spustili vrelu šerpicu sarmica sa zeljem dok slušate "Tamburalo momče uz tamburu" u izvedbi Himza Polovine. Znači, ma šta da se razjebalo, nije frka.
Jedna legenda kaže da je popularni No matter what guarantee™ doneo profit u svim zemljama sveta, izuzev u Srbiji, gde su troškovi servisa unakaženih laptopova debelo prešišali dobit. Druga kaže da svaki put kada u srpskom predstavništvu Tošibe neko uđe sa laptopom ispod miške, jedan nedužni igzekjutiv, državljanin zemlje izlazećeg sunca, ponekad čak i CEO, izvrši harikiri.
- Bar dan.
- Dobar dan, izvolite.
- Imam problem sa laptopom. Riknula mi je tastatura, jbg.
- U redu, sačekajte da pozovem koleginicu zaduženu za to.
. . .
- :pevuši: ♩ ♫ Tamburalo momče uz tamburu, tambura mu od suhoga zlata... ♬ ♪
- Dobar dan.
- Oh, lepojko. Izvini, zaneo sam se malo. Čuj, imam problem sa laptopom.
- Da, čula sam. Tastatura, je l' tako? Dajte da pogledm.
- Evo, nisam ga ni gasio. Samo sam ga turio na slip, jer ću lakše tako objasniti problem. Saće se digne, hehe. Saček čas.
- Iju, gospodine?!? Pa šta je ovo na tastaturi?
- Sigurno nije cis-2-fenil-2-brom-butanoat. Šta bi ti rekla šta je, m?
- Pa, ovaj... izgleda kao, s, s, sperma...
- Dabome da je sperma.
- Pa, pa... ja ne znam kako to da objasnimo. Znate, morate opisati kako je došlo do kvara, a ovo je zaist...
- Ma šta ima da opisujem? Vidiš da je i dalje učitan spot Nataše Šavije?
- Vidim.
- I šta ti nije jasno? Krenem tako malo džepni fliper, posle isto to samo bez džepova, a kad svedoci postanu teški i cimaju kao jo-jo, ne može čovek ciljati kako treba, a sa Šavijom, artiljerija je teška, šta da ti kažem.
- Zaista ne znam da li vam možemo priznati garanciju, moraću da pozovem nadležnog.
- Ajde, lepa. Čekam ja ovde... e da, da dodam da na vašem laptopu ni YouTube Downloader ne radi uopšte na RedTube-u, što je frapantno, ali sam i preko toga bio spreman preći.
...
- :pevuši: ♩ ♫ tanke žice kose djevojačke, a terzijan pero sokolovo... ♬ ♪
- Dobar dan, gospodine.
- E, zdravo, šefe. Je l' vam koleginica ispričala šta se desilo?
- Jeste, jeste, ali moram da proverim da li tastatura zaista ne radi.
- Samo izvolite, sveže je još. Stiki kiz, ehehe.
- :šljic, šljic: Da, zaista ne radi. Ništa, pozvaćemo zaposlenog iz magacina da donese nov.
- Znači nema onih problema koje je lepotica najavila?
- Ne, naravno. Direktor za Srbiju je upravo skočio sa krova zgrade, tako da je šteta već učinjena, a i nije mi se sviđao.
- Ah, pa nema na čemu.
- Srdačan pozdrav.
PAZARAC(22.12.-21.01.):
Rođeni u ovom znaku ne vole sredinu. Ili su skromni, dobri ljudi, ili teže ka ostvarivanju bogatstva. Snalažljivi trgovci u oba slučaja. Prodaju ti za čas dva broja veće patike, ti im budeš zahvalan, osjećaš se kao faca, i daš pare unaprijed za još jedan par. Može i na veresiju. Vole modu. Ne vole modu prošle sezone. Vole Samsung uređaje bez ruba(edge). Imaju NP registracije plus broj. Slažu se sa rođenima u znaku Konobarice. Ne vole knjige, bosanske ćevape, Tutince i rođene u znaku Žare i Goci. Njihov simbol je troduplo slovo P, izvezeno zlatnim koncem(Philipp Plein Pazarac).
edit-dodatak: Pazarac ne mari za privatni konkurs, jer je na ženu. Ni za drugi. Ni za treći od bau-firme. Firma je na amidži, a stan na tašti. Ima brata u svakoj evropskoj metropoli.
BAUŠTELAC(22.01.-21.02.):
Ove osobe često najebu. Iako čvrstog karaktera u poslu, imaju svoje poroke. Često samci, pa sve što zarade, ostave petkom u obližnjoj kafani, jer misle da konobarica ima pik na njih. I tako mjesecima. Neće da shvati da konobaricu guzi neki firmaš sa X-peticom, koji je pokupi iza ćoška, nakon što ona izbroji Bauštelčev bakšiš. Kad shvati da će ostati suvog spolovila, ogovara je, pričajući da je teška kurva. Druga verzija Bauštelca sjedi u kladionici i još rijeđe trti. Kad dobije tiket, ide u studio "Ming-Ling", i jebe bubuljičavu Tajlanđanku za trideset eura. Na poslu sutradan laže kako mu je bilo super, iako nije svršio, i kako mu je kurva dala privatni broj telefona. Slaže se sa znakom Žare i Goci, a ne podnosi se sa Firmašem. Njihov simbol je sintetička majica sa V-izrezom.
KONOBARICA(22.02.-21.03.):
Rođeni u znaku konobarice su prepuni avanturističkog duha. Skloni sujevjerju i misticizmu, osim kad naiđe vidovita Ciganka, koju tada ismijavaju. Najčešće razvedena, preko 25 godina, sa djetetom "dole", zbog kojeg radi, jer kako kaže, ne voli da čisti švapska govna, a i bolja je para u kafani. Ili pak mlađa, stalno okružena muškarcima sumnjivog morala, ne vara dečka, nedaj bože je l', to radi jer ne može naći bolji posao, a i što da ne spoji izlaske i novac, a pušenje u BMW-u prije spavanja nije prevara. Slaže se sa svim znakovima i podznakovima, osim Bauštelca, a njen simbol je ljubavni par, Albanac i Slovakinja.
POŽAREVČANIN(22.03.-21.04.): nema opisa
FIRMAŠ(22.04.-21.05.):
Njihov zaštitnik je kreditni institut "Stefan & Meri". Vole da riskiraju. Odlikuje ih snalažljivost u neplaćanju redovnih radničkih plata, te u organizovanju skupih motornih vozila na "lizing". Ne podnose drugačije od njih, pa se uglavnom grupišu. Njihov moto je "šta će ti stotka za djecu, kad meni treba za dvije pjesme uživo". Nevole Bauštelca, plaćanje Krankenkasse, a slažu se sa Gošom Prevarom i Selfie-Boemom.
Njihov simbol je "kleiner brauner" i ispružen mali prst.
CIGANIN(22.05.-21.06.):
Izrazito osjećajne osobe, sklone depresiji, ukoliko im ponestane Asbacha. Inače vesele i snalažljive. Ovo je najsujevjerniji znak. Štede mjesecima da bi platili veselje, na kojem onda sve pare daju na armuniku i ćemane. Za razliku od rođenih u znaku Vlauca, ovi znakovi se tada iskreno, i iz duše izvesele. Psuju majku jedni drugima na youtube, jer se ne slažu oko toga, ko je bolji, Aca Čergar ili Dejan Kostić. Po mišljenju naše redakcije, Kostić je ispao šupak jer je upao Čergaru u foršpil kad su svirali zajedno, a Čergar ionako jede govna sa predugim improvizacijama. Skala gore-dole. Mrš u kurac!
Slažu se sa osobama u znaku Žare i Goci, Bauštelcem, Konobaricom, mrze Vlaucu, a njihov simbol je, u zavisnosti od plemena, "GRAND-sala", "Kazablanka" ili autoplac u 21. Bezirku.
VLAUCA(22.06.-21.07.):
Najvrijedniji znak u našem horoskopu. Ujedno i najštedljiviji. Voli cvijeće žute boje, kao npr. suncokret. Voli zlatno prstenje. Ponosi se srpskim rodom i hrvatskom domovinom. Ček, ... ne, ...to je bio Nikola Tesla, koji također rođen u ovom znaku(10.07.). Radi više poslova odjedno i to voli da pokaže statusnim-simbolima, poput zlatnog lava koji ubija zlatnog tigra na zlatnoj Versace-ogradi. Sa muzičarima se prije veselja dogovara oko kasnijeg vraćanja bačenog bakšiša, da se trotz raskoši ne ugrozi zidanje petog sprata na njegovom domu. Ne podnosi pijanice, raspikuće i nevjerne žene. Slaže se sa rođenima u znaku firmaša. Njegov simbol je žuta, na dva sata iznajmljena, dugačka limuzina marke "Hummer".
CAFE-CREAM(22.07.-21.08.):
Ovaj znak odaje najveće poštovanje svom zdravlju i izgledu. Samoprozvana elita i nešto kao metroseksualni-htio bih biti-mangup. Još-ne vegan ili vegetarijanac, jer potomak balkanskih mesoždera, ipak pazi šta će tokom radne nedjelje pojesti, ne bi li što manje uvlačio stomak prilikom ulaska vikendom u najpopularnije bečke fancy klubove. Ukoliko ne diže ruke u trećoj generaciji na "sve je postalo pepeo i dim", svoje vrijeme provodi sa istomišljenicima istih frizura, najčešće u "Fit-Inn-u"- Ottakringerstraße, te u solariumima sa prefiksom "turbo", "turbo-max", "turbo-turbo-pharaone", itd., slušajući na mp3-playeru i Dr.Dre "beat" slušalicama turbo-folk. Odlično se slaže sa Vlaucom, ne podnosi Bauštelca i Ciganina, a njegovi simboli su očev Audi A6, Rasta i Ana Nikolić, te maslinovo ulje, te majica na bretele.
GOŠA PREVARA(22.08.-21.09.):
Jedan od najtajantstvenijih znakova. Bečki Džejms Bond nula, nula, nula. Svuda ga ima, a niko ne zna gdje stanuje, za što postoji debeo razlog. Naime, ovaj znak je sklon upućivanju neistine sagovornicima. On vreba friško meso u gradu, naivne bauštelce, konobarice, osobe koje ne vladaju njemačkim jezikom, birokratijom, te im obećava šarenu lažu, poput sređene A2 diplome, bugarskih papira, mađarskog pasoša, sređenog stana, te raznih drugih bajki, za koje se dobroćudni naivac može uhvatiti. Naravno, traži jedan dio para unaprijed, a potom se pravda još većim bajkama ili se jednostavno ispari, kao prdež-mamurac.
Slaže se sa Selfie-Boemom, Cafe Cream, mrzi Bauštelca, Konobaricu i obećanu riječ. Simboli su mu tašna-aktovka i Baron iz filma "Kad porastem biću Kengur".
PAPIROLOVAC-OPTIMISTA(22.09.-21.10.):
Znak sklon optimizmu i u najtežim trenucima. Muzički jako nadaren. Kao Vojvođanin, on vlada svojim emocijama poput hladnog špricera, ne shvatajući realnost oko njega. Svoju pozitivnost projicira na druge, pa nerijetko uspjeva u svojim namjerama. Ne kao drugi, zabrinuti i uspaničeni, on zamišlja već čim uđe na teritoriju EU, kako će naguziti debelu Švabicu i sa njom opušteno provesti pet godina, a potom dovesti familiju. Ženi će reći da ju je platio, a da ga muči CIA da joj sve prizna, ...neće ništa reći, ...jer mu je mrsko. Slaže se sa svim znakovima. Njegov moto je "daće bog", a simbol mu je jezero Balaton.
ŽARE i GOCI(22.10.-21.11.):
Teška dobričina od horoskopskog znaka. Kao od brda odvaljen, zdrav, pije, puši, a ima sve zube, koje mu čuva vedri duh. Mrzi drogu i malo pivo podjednako. Tuguje za rodnom grudom i zlom sudbinom što ga natjera da zatvara kafane u tuđini. Kad ga pitaš što se ne vrati, kaže "idupičkumaternu, vrati se ti". Kad si njegovog mišljenja, voli te k'o brata, grli te, tjera da pjevaš i časti sve redom. Ako se ne slažeš "šnjim", onda ga nisi dostojan, nisi "čojk", a iza leđa si ponekad šupak i peder. Njegov moto je "eeeeeepaaaa", "ojhaaaa" ili "držse mala držse", slaže se sa Konobaricom i Bauštelcem. Ne podnosi Pazarca, ne podnosi kad neko pije na crtu pa ne plati. Simboli su mu tespih, tetovaža manastira Ostrog ili krunica svetog Ante, u zavisnosti od plemena.
SELFIE BOEM(22.11.-21.12.):
Umjetnička duša željna pažnje. Voli napredak i tehniku i stavlja je ispred duhovnih vrijednosti. Uvijek opremljen najnovijim inovacijama, u kući i u džepu. Jako komunikativan znak, naročito preko društvenih mreža. Pazi veoma na higijenu. Ali ne kao Cafe Cream, ovom znaku je više bitan izgled na društvenim mrežama, nego uživo. Legenda kaže da se ovakve osobe mogu naći i van Beča. Voli da fotografiše naručeno piće, najradije kantu Red Bulla s ledom, kantu s Vodkom, kantu sa Heinekenom, ...uglavnom naručuje na kantu. Kad kanta opremljena vatrometom stigne na sto, ovaj znak se naglo oraspoloži, slika kantu iz svih uglova, onda sebe, onda sebe sa pićem, onda sebe i društvo sa pićem, onda sve to objavi munjevito na Instagramu i Fejsu, zatim se opet smrkne, skloni kes, i nastavi čeprkati po mobilnom uređaju. Sa ovim znakom je provod zagarantovan. Super se slaže sa Cafe Cream, iako ga ovaj ogovara. Također se slaže sa Vlaucom. Ovi znakovi su u astrološkom smislu čak u srodstvu. Ne podnosi rođene u znaku Žara i Gocija, te Pazarca, unatoč sličnim karakteristikama. Njihov moto je "samo jednom se živi", a njihov simbol je japanski turista iz Fukušime.
