Upozorenje roditelja za neposlušno dete da ga sluša dok je još živ, jer posle kad mu trebaju neki osnovni saveti neće moći da ih dobije od umrlice sa bandere.

Od Svetog Nikole do Jovanjdana

Suprotno od deja vu-a. Osećaj da nikad nisi bio na mestu na kom se nalaziš u tom trenutku.

Ispuštanje određene male i tople količine urina usled naglog i neočekivanog izliva sreće i radosti, tokom čarobnih trenutaka. U isto vreme i sernuti predstavlja dupli čin blaženosti.

Crème de la crème. Njeno kulinarsko visočanstvo i lepša verzija, već prelepe, obične sarme. Ne treba mnogo trošiti reči na njene čari i vrline, a posebno ne na mane jer ne postoje. Zbog svih tih osobina ovaj specijalitet je ušao u žargon, kao neki kulinarski sleng koji opisuje nešto najbliže savršenstvu. Sušta je suprotnost ladnoj sarmi.

Mazohistička kategorija srbijanskih domaćica.
Prvo, pamti li iko šta to beše slatko od…. posluženo sa čašom hladne vode.

Drugo, slatko je sredstvo za otkrivanje špijuna među Srbima, naime Nesrbi se posle pola pojedene tegle razotkrivaju izvinjavanjem rečima ‘Izvinite ne mogu više’ u trku prema kupatilu.

Treće, slatko služi za afirmaciju domaćica ‘koje drže do kuće’. Afirmacija se provlači kroz ‘naivno’ potpitanje ‘a od čega bi ste slatko’. Podrazumeva se da je spremila slatko ‘od svega’.

Četvrto, Prilika da se posle upotrebe ispolira srebrni servis za slatko nasleđen od ko zna koga a koji je glavni dekor ustakljenih vitrina.

Peto, tj. tema ove definicije, ‘Slatko od belih trešanja’ kao poseban ponos. Sezona belih trešanja je vrlo kratka a pada u vreme nekih drugih zimnica koje su takođe vezane za vrlo kratak period pripreme (npr grašak šećerac). U to vreme domaćice su u deliričnoj fazi samosatiranja od 'zimničkih' poslova. Takođe, dosta ih je teško naći a da su ‘bez mesa a da nisu prskane’.
Ponosna domaćica ističe i nudi uvek ovo slatko zato što ZNA da će konkurentinje uvek reći:
- e baš da ti ih probam, meni su promakle ove godine.

Nakon ovoga sledi orgazmička kulminacija ponosa autorke ‘Slatka od belih trešanja’

Najveca laz u istoriji covecanstva.

Dvometrasi pri ulasku u automobil.

To je jedan svojevrstan poliglota. Ali, što više jezika zna, to se teže sporazumeti sa njim.

Regrutovanje svih raspoloživih moždanih ćelija, kako bi se izbjeglo utapanje u talasu idiotizma mase.

Umro od alkoholizma.

Uzimanje para od celog razreda, ponekad i šire, za "užinu". Prodavanje iste priče celoj bulumenti, što muškog, što ženskog pola. Kasnije od tih para kupiš cigare, novine , opikaš tiket u kladionici, i slično. Neophodno je da kod sebe imate maksimum 50 dinara, jer u suprotnom radnja nije nimalo interesantna.

Proslava na koju ljudi idu samo da bi videli da nisu najgore prošli od svih svojih vršnjaka i nekadašnjih drugova i drugarica.

Jedina stvar koja je u ovoj državi ređa od kulture. Mnogi bi mislili da je mit da nisu nadležni izbacili tek nekoliko u opticaj. Koliko je fantazmagorična, toliko je i nepotrebna. Namenjena malobrojnim buržujima koji imaju šansu da se prema njoj ophode kao što se niži srednji i viši niži stalež ophodi prema novčanici od 500 dinara.

Strah i horor ulaze na mala vrata, mada to nije čist strah to je više jedno začuđenije, jedan znak na putu za tamnu ogromnu šumu na kome su nalepljene te crno bele fotografije bolesnih ljudi: traže se, poslednji put viđeni u udžbeniku za bilogiju, osmi razred. Koja je svrha njihova bila: da razore dotad jasno podeljen svet da ubace crva sumnje u dečiji um, pa kao što će na jednoj strani poprečni presek na kome se slučajno naziru i pubične dlake otkriti svu sladost utrobe iz koje su skoro izašli i u koju će se uskoro vratiti tako ih na sledećoj strani već, žlezdanoj, čeka hladno crno belo otrežnjenje i više od toga: jezovita hladnoća slika fotografisanih kao u ambulanti pri radnom logoru slovenskog imena otuđenog nemačkim natpisom: Smertzovitze: buljava žena, kratke kose, izbezumljenih očiju, koje kao da nikad nisu trenule, koje gledaju iz srca te sive zamagljene opne loše kopirane slike i pored nje, do pojasa goli čovek uvećanih nesrazmerno delova tela, ogar, golem, jeti, iskopan iz sibira na mesto gde je udario meteor: slika a 1 slika a2: osobe obolele od Bazedovljeve bolesti, čak su i na ime naučnika mislili jebeni Bazedov, Karl Adolf fon: kamera koja zumira ovu pločicu se odaljava i mi ga vidimo celog, sa naočarima crnog okvira, kako sedi, bez mogućnosti osmeha, oko njega psi u kavezima u podrumu crnog svetla, on, smiren ledenog lica provodi eksperimente dalje: zamagljeno, u durgom planu, dva poveća kaveza u kojima se naziiru lica čoveka i žene. Bazedov drži medicinu u malom prstu s tim što je na početku igrice kada se biralo opredeljenje on birao neutral evil: na kraju sasvim hladnokrvno dok topovi sve jače gruvaju, ubrizgaće sebi otrov, bez trunke straha, prepoznaće simpotme i crći – to je tako logično i smisleno da on skoro uživa u tome mada je i uživanje samo jedno obično lučenje sokova - beda dakle materijalna i to je poslednja misao pred ništa.

Opis osobe koja izgleda kao akter usporenog snimka.

To je izraz za bolja vremena,posto je Kulin Ban ukinuo danak i dao trgovinske povlastice a za vreme turske vladavine to je bilo ne ocekivano...ako meni ne verujete pitajte mog prof, istorije...lol

Koristi se u situacijama gdje bilo kakav trud i rad postaje uzaludan, jer osnovni elementi ne ispunjavaju standarde.

Prelazni period od potpune slobode do sistemske kontrole funkcija organizma.

ha,ha,ha......Ovo je jedna od prica kojima zamlacuju narod.Bilo bi lepo da se ostvari,ali mislim da nema nista od toga,zato sto cak i ako ispunimo sve uslove,nacice nove,kojima ce da nas uslovljavaju