Virus Svinjskog gripa ubio je oko dve-tri hiljade ljudi ukupno. Običan grip ubija 40 000 ljudi godišnje, pa zašto da se onda vakcinišemo protiv Svinjskog gripa a ne protiv običnog gripa? Da li to ima smisla? Zbog čega se onda podiže ovolika panika?

Digitalno pripovedanje (eng. digital storytelling) je relativno nova disciplina pravljenja kratkih filmova na izabranu temu, najčešće na radionicama organizovanim za ugrožene grupacije (nepismene, siromašne, žrtve nasilja, itd.), mada se može izvoditi i solo. Tema može biti bilo šta, od nezaboravnog trenutka iz detinjstva do teške socijale. Digitalna priča se pravi tako što se napiše scenario, napravi audio zapis tako što autor pročita tekst, izaberu fotografije ili snimci (lični ili sa neta), izabere muzika, i sve to ukomponuje prema želji autora u odgovarajućem programu. Dobra strana digitalnog pripovedanja je ta što ne moraš biti umetnik da bi je napravio, ali kada je napraviš, u neku ruku to i postaneš.

Sine, dođi da te preslišam .....geografija, istorija, biologija itd.
(čitanje i preslišavanje je jedini način učenja jer ima disleksiju/disgrafiju)

-Čekaj, gladan sam
-Evo sad ću, pravim đus
-Žedan sam, presladio sam đus
-Samo da se presvučem, vruće mi je
-Aman, razgovaram telefonom
-Treba da potpišeš za ekskurziju
-Mama, jesi li oprala klupske dresove?
-Ako su se osušili, daj da ih složim po redosledu, trener nam je tako rekao
-Vidiii, pada sneg
-Ugasi tu muziku, smeta mi...
-Neko zvoni, idem da otvorim vrata

Zarad forme definicije, odmah ću reći: jako retka pojava.
Kaže naš narod da se mator konj ne može menjati. I ima prava.
No ljudi nisu baš uvek konji, i ne uče neophodno sve pomoću biča i korbača, već ponekad i uvidom.
Stoga, postavlja se ono iskonsko muško pitanje: može li se sluga svoje gospodarice pretvoriti u balkanskog tarzana (obratno je dokazano moguće)? Na istinskom primeru od pre 15ak godina, čitaocu će se dati odgovor kako se pomoću kombinacije korbača i uvida može dobiti izvestan rezultat po tom pitanju.
//disklejmer: naredni tekst ni na kakav način ne podržava nasilje, niti je njegov autor saglasan sa prikazanim popravno-vaspitnim metodama//

Svi koji znaju pročitat i razumeju ovaj tekst znaju značenje riječi merak (bar okvirno, jer trenutak kad doživite u merak je takvo stanje tijela i duha da, od prevelikog izliva endorfina, organizam gasi neke djelove nervnog sistema, uključujući i onaj za pamćenje, pa nam je svima isti vječno maglovit) . Problem nastane kad sretnete strendžera koji je čuo za tu riječ, pa sada da želi da ga vi riječima približite tom osjećaju. Zbog napred navedenih zbivanja u organizmu, postoje poteškoće u verbalnom dočaravanju datog momenta, pa ako vam je stalo da sačuvate tradiciju srpske gostoprimljivosti, ovo je jedna od mnogih metoda kojom bi mogli to da mu približite.

Jednoga dana, pre malo jače od dva i po' meseca, počeo je letnji raspust. Moji drugari iz razreda i ja smo zagrljeni išli putem do kuće i pevali pesmu "Ne idemo u školu", koju smo tom prilikom sami izmislili. (Ceo tekst pesme možete pronaći u primeru#1) Kasnije, istog dana, organizovali smo neki mali turnir u još manjem fudbalu.

Reklo bi se da je letnji raspust lepo počeo, međutim neki drugari su od mame i tate dobili Terminator, jer su prošli s pet, pa nas nije ostalo u velikom broju na ulici da se igramo k'o ljudi. Ja sam na svu sreću dobio neku gadnu prehladu i imao sam temperaturu duže od nedelju dana, pa su mi mama i tata kupili tetris kako bi me motivisali da ozdravim. Kada sam ozdravio, otišli smo u Beograd kod strica Đoke i neke moje babe, koja mi je poklonila beležnicu i hemijsku olovku na kojima je bio logo "Rubin Kruševac". Dok smo se mama i ja vozili u našem Jugu Koral 55 kroz glavni grad, videli smo slučajno tatu. Ušao je u neku kuću u kojoj se, kako mama kaže, gole tete jebu za pare. Mama je odmah krenula za njim i za manje od minute su oboje izašli napolje. Mama je tatu vukla za uvo i vikala na njega, a on je rekao: "Šta ti je, ženo? Ja sam ovde došao da tražim posao, a ne da se kurvam." Onda ga je mama pitala kako bi se njemu sviđalo da ona počne tu da radi. A onda apsolutni hajlajt mog letnjeg raspusta: u tom opštem haosu, ja sam primetio da iz iste kuće izlazi onaj voditelj emisije ZAM na Trećem kanalu.
- "Mama, tata, eno ga onaj voditelj!", uzviknuo sam. Oni su prekinuli sa svađom i tata je rekao:
- "Jao, vidi ga Vanja Bulić.", a mama zagrmi:
- "Ko ga jebe, i on je došao ovde da se kurva."
- "Nije, gospođo. Došao sam ovde da tražim posao." - objasni Vanja Bulić.
Tata je mamu onda nekako uspeo ubediti da je tu samo tražio posao, a i Vanja Bulić je dodavao utisak poštene, renomirane i moralno uzdignute poznate ličnosti. Taman kad smo posedali u Juga, eto ti opet Vanje Bulića kuca na prozor našeg auta. Žalio se da njegov novi Jugo Florida neće da upali i pitao nas da ga odbacimo do nekog njegovog mehaničara. Imao je čak i mobilni telefon, ali kaže da je skupo da se s njega zove i da ga koristi samo u hitnim situacijama kad nema drugog rešenja, a on je skroman dečko i šalje sve pare kevi.

Bio je to raspust koji ću dugo pamtiti. Bio sam bolestan, pa u Beogradu, pa na kirbaju gde se ujka Ranko napio i sa ringišpila piškio po sirotinji i još mnogo doživljaja. Mama i tata su počeli bolje da se slažu. Tu su blagorodne reči Vanje Bulića bile melem za rane i nada u spasenje kada je bilo najteže.

Pesma u izvedbi Šabana Šaulića sa njegovog albuma iz 1981. godine, Meni Je S Tobom Sreća Obećana. Muziku i tekst napisao je Rade Vučković.

Sinopsis:

Uspostavivši u prvoj strofi i refrenu da ga more tuge zato što više nisu zajedno, Šaban, ogorčen, u drugoj stanci dovodi pod upitnik Snežanino obrazovanje, insinuirajući da su joj nepoznati neki osnovni zakoni fizike. To omalovaženje bi trebalo da je upozori da njegovo izvinjenje u trećoj strofi za slično prejašnje ponašanje možda ne znači mnogo, jer će, ako se veza ponovo uspostavi, ciklus zlostavljana samo da se nastavi.

Crtani film pored cijeg imena ne samo da zapamtis 95% teksta iz njega, nego i ekipu koja ga je realizovala.

Ljudski organ koji služi da te oduševi nekim podatkom koji si znao, a nije ti pao na pamet hiljadu godina.

Nekad bejaše one kamere kao CATPILLAR bager, te su tri čoveka bila potrebna da je pomeraju. Tako da su i spotovi bili reprezentativni.Jedan kadar,pesma 3 minuta. Sve je trebalo da bude "pod konac".Nije bilo kompijuterske tehnike,niti neke naročite koreografije.Sve je bilo tako kako jeste, i mnoge pesme su i dan danas ostale popularne i slušane.
Dok danas, kada je tehnika daleko napredovala, u realizaciji Ivana Code, Dejana Milićevića, Visual infinity i ostalih mađioničara, bukvalno se od spota pravi filmski hit. Naravno, hiperfrejmovane kamere, stilisti, make-uperi, statisti, manekeni, besna kola i ziljave ribe dosta utiču na kvalitet spota, što opet sa druge strane, pokriva ne kvalitetnu muziku,tekst pesme i samog izvođača.

Prosto da se smejes kad pogledas.Prvo naprave spicu ono ekstra a ono posle vidis da to nije ni da prismrdi spici.Sad su oni kao opasni,napumpani proizvodom od konjske sperme(steroidi,majke mi od toga se prave)koji im satro daje konjsku snagu(samo u izgledu).Malo se nalupaju i izvredjaju ali uglavnom je sve to (ne)vesto odglumljeno,pre nego sto ce izaci da se brukaju pred publikom oni su uvezbavaju svoje udarce a usput i tekst,ma citav jedan scenario.Klovnovi jedni!Posle kao u EPP-u njihovom kazu da se ovi potezi uvezbavaju mesecima,godinama,ma MILENIJUMIMA i da ne pokusavamo to kod kuce,u skoli ili na ulici.Boze me sacuvaj i sakloni!To je bruka za sport!

To je telo (organ) koji upravlja ministarstvima iste, i u privatnom vlasništvu poseduje plavo platno, na platnu grb na kom je umetnički prikaz roglja zgrade i jednu kameru kojom sve to može da snimi.
Radnici Vlade izađu ponekad i ponešto snime tu, a tekst i pozeraj se sastoji od davanja izjava o hapšenju jedne od milion kriminalnih grupa, ili povećanja akciza na gorivo i cijene hljeba.
Istorija je pokazala da je nebitno koji su likovi u igri, jer se svi oni bave deformisanom premisom da je bolje krasti od sebe i naroda, nego se uhvatiti u koštac sa problemom.
Ako bih definiciju vozio dalje u detalje, počeo bih opasno da psujem majke, krvave majke i mrtve majke pa ću se uzdržati ovaj put.

PROLOG
Priča počinje kao i druge (s)lične bajke svuda u svetu.
Dečko od svojih desetak godina živi u predgrađu Prčilovca, ima sobu sa izlepljenim posterima Zvezde/Partizana i sanja da jednog dana zaigra u prvom timu svog omiljenog kluba.
U razredu je najbolji fudbaler, u lokalnom livadskom klubu postaje prva zvezda...
I sa 15 je već na klupi FK "Radničkog" iz Prčilovca. Trener ga tu i tamo pusti da uđe u igru i on uspeva da se istakne.

2.
A onda dođe dan koga svaki fudbaler u Srbiji čeka: dan kada će ga zapaziti Ramadani. Malo pružanja 110% mogućnosti, Ramadani šalje "Audi" i uz najkvalitetniji viski i oralnu obradu poslovne pratnje, negde usput naš junak potpisuje menadžerski ugovor i angažman u Zvezdi/Partizanu. To je, pobogu, njegov životni san, iako daje novom agentu 80% plate.
Angažman u jednom od večitih protiče standardno. Najpre nije ni na klupi. Potom je na klupi svaki drugi meč. U osmom kolu novog prvenstva, ušao je u igru u 92. minutu. U jedanaestom kolu u 85, a onda je u osmini finala narednog kupa čak bio i u prvom timu. I tada koristi priliku, daje dva komada.
Tada je stiglo dugo i toplo leto sa prelaznim rokovima. Zvezda/Partizan je ponovo u finansijskim govnima, pa rasprodaje ceo prvi tim po Turskoj i Južnoj Koreji... Godinu dana kasnije, naš junak je postao zvanično najbolji strelac domaćeg prvenstva.
"24 sata" ne ispuštaju priliku da pišu o klaberskom životu nove fudbalske zvezde. "Blic" javlja da je on novi dečko Marijane Mateus, "Kurir", pak, sumnja da je ipak reč o Mimi Oro, a "Informer" saznaje iz pouzdanih da je sa obe bila reč o vezi za noć uz nevini peting.

3.
I baš u trenutku kada ga je obezbeđenje "Freestyler"-a ljubazno ostavilo u jarku pokraj obale (jer je gazdinom kumčetu razbio glavu flašom), zazvonio je mobilni. Ramadani ga obaveštava da ga je selektor definitivno pozvao u reprezentaciju. Naravno, čast je igrati za svoju zemlju. U prijateljskom meču protiv Norveške je grejao klupu ("A da sam ušao, barem bi bilo nerešeno!"). Onda, u kvalifikacijama protiv Tunguzije ulazi i daje gol. To je u polusnu na TV-u video Murinjo... I od narednog prelaznog roka, naš junak je na klupi "Čelsija".
Dobro, nije se ni moglo očekivati da će odmah zaigrati u prvom timu kluba kakav je Čelsi, ali mu je omogućeno da uđe u igru u četvrtfinalu FA kupa. I po običaju, koristi priliku da se istakne- u jednom vazdušnom duelu, kramponom udara protivničkog igrača u jaja. Sledi godinu dana suspenzije, a Murinjo najavljuje da će prilikom sledećeg prelaznog roka staviti na transfer listu. U međuvremenu, naš junak se uključuje u londonski klaberski život. Nije baš kupio dabl-deker, ali jeste "Bentlija". Britanske starlete su dobro upoznale srpskog pastuva. "San" prenosi kako je zajedno sa princom Harijem mokrio sa Tauer bridža.
Posle ovog skandala, rešava da se uozbilji. Tera Ramadanija u majčinu (na šta mu ovaj govori da će mu zatvoriti sva vrata u Srbiji, a i šire) i angažuje engleskog menadžera.

4.
Svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku. Murinjo je ispunio svoje obećanje, pa je naš junak karijeru nastavio u "Valensiji". Međutim, postaje jasno da prolazi voz. Počeli su da se pojavljuju 5-6 godina mlađi klinci, čiju formu više nikako nije mogao da dostigne. Obećanje je ispunio i Ramadani- selektor više nije ni pomišljao da ga zove u repku. Stoga, naš junak sada odlazi u "Genčlerbirligi". Tamo je zapravo igrao u prvom timu, ali je promašen penal u polufinalu kupa ozbiljno naljutio navijače, pa ga je to koštalo angažmana. Karijeru nakratko nastavlja u "Nefčiju" iz Bakua, a potom se ustaljuje u moldavskom "Šerifu". Posle tri godine, nečujno odlučuje da tu zaključi svoju igračku karijeru. U Srbiji, to prenosi "Blic Sport" kao pedesetu vest po značaju.

EPILOG
Povratak u Srbiju je bio duga, teška, tužna i bolna priča. Mediji ga nekoliko godina nisu spominjali ni u kontekstu kucanja na vrata zaboravljenih asova. Novca je još uvek bilo, ali novac je najlakše spiskati na sponzoruše i poroke.
Posle nekog vremena zazvonio ge telefon. Na vezi je bio njegov ćale. Uspeo je nekako da se nagodi sa direktorom FK "Radnički" Prčilovac da našeg junaka angažuje kao trenera mlađih kategorija.

U e-mailovima se za svaku poruku mora napisati kome se šalje i naslov odnosno tema poruke (engl. "subject") . Ta rubrika "subject" ljudima zadaje velike nevolje jer u njoj stoji obično isti tekst kojim se započinje poruka ili neko glupavo "Ćao!" "Hi!" "Hello!" i slično. Još je smješnije kad se na poruku odgovara pa onda po pravilu subject bude "RE: Hello!" ili "RE: Ćao" itd. Na tu poruku slijedi odgovor "RE: RE: Ćao" Čovjek time iziritiran odluči da smisli nešto pametnije, a produkt ispadne još gluplji "Par riječi o svačemu" i slično. Najbolje je kad se ima nešto konkretno za reći u poruci, pa time i naslov postaje nešto lakše smisliti, ali ipak, u većini slučajeva smišljanje naslova ide ljudima na živce.

Šaljiva pesma koja se pevala za kafanskim astalom, poznata još od 20-ih godina prošlog veka, zahvaljujući tada izuzetno popularnom pevaču Mijatu Mijatoviću. Po njemu su ovakve pesme dobile naziv Mijatovke, naročito poznate između dva svetska rata.
Tekst pesme je veoma aktuelan i čini se kao da je izašao iz pera nekog novokomponovanog tekstopisca, te se savršeno uklopila u filmu Rane (video uz definiciju Autentični srpski junak). Branka Katić pravi nužne izmene na pojedinim mestima ( npr. tražeći od mame da joj kupi špric) u skladu sa savremenim trendovima iskaljivanja ženske osvete motivisane ljubomorom. Posle slušanja ovakvih pesama ostaje da zamislimo kako su se naše prababe sa požutelih fotograifja veselile uz ovu pesmu.

Gara je pesma koju peva anonimni (kako za koga) pevač iz verovatno bratske i junačke Srpske Krajine ili Republike Srpske - Zoran Kulina (nisam hteo baš toliko da googlujem). Pesma je skup neverovatno mnogo prostačko-debilnih stihova vrhunske jeftine vulgarnosti. Sluša se obično u kabini šlepera. U Srbiji je možete čuti na nekoj od radio stanica dok ste na putu Beograd-Niš, u delu posle Bubanj Potoka pa do Jagodine. Budete li još i menjali radio stanice na kojima se čuje šumadijska dvojka, čućete je najmanje dvaput. Dobra je za držanje budnosti prilikom dužih vožnji predveče. Ako ne znate tekst, trudićete se da čujete i nećete verovati svojim ušima i sigurno ostati budni za volanom. Bar neka korist!

Vrlo sofisticirana ``olovka``
Veliki broj ljudi se upoznao i pozdravio sa penkalom u osnovnoj skoli sa poslednjim pismenim zadatkom gde su bili primorani da pisu ovom cudesnom spravom.Naime pokusaj prosvete je bio da ukaze koliko je ugodjaj pisati penkalom,sa minimalnim utroskom energije se moze tako lepim finim tankim slovima ispisati tekst.
Mnogim generacijama je penkalo bila nocna mora jer je devedesetih kupovina penkala bila ravna uplati skijanja na Alpima a patrone su se cuvale kao ratne rezerve.
S obzirom na godine u kojima se ucenik upoznaje sa penkalom ne pamti ga bas po veselju jer je mastila bilo svuda samo ne u penkalu.
Ipak penkalo ostaje u zaboravu i danas ga koristi jako malo ljudi .

Najbolji dokaz da je čovjek postao od majmuna kao i činjenica da glupost ipak može biti prelazna.
Uputstvo br. 1 za "uspješnu" fb grupu:
1. Pronaći vic, neku foru, šalu ili zajebanciju. (Prolazi i slaba tačka)
2. Pozvati sve "prijatelje" koji će istu podržati.

Uputstvo br. 2:
1. Pronaći nešto što bi voljeli raditi na FB-u, a ne možete - zabranjeno voće (npr. promjenite boju fb-a, gledajte ko Vam gleda profil itd...).
2. Otvoriti grupu, napisati standardan tekst za pozivanje prijatelja i dobijate na email ili sms kada Vam neko posjeti profil. Pored toga moguće je dobiti zadatke iz matematike, nuklearne fizike, razne eksperimente na faxu.
Pojedine FB grupe su tako moćne da mogu bacati čini i kletve.

Hevi metal slušaju osobe sa dugom kosom, uskim pantalonicama i imaginarnom gitarom. Te osobe "plešu" na sledeći način - raskreče noge koliko god mogu, mlate glavama (kosa im se pritom pokreće poput stolnjaka kada istresamo mrve sa njega kroz prozor) i sviraju neke zamišljene gitare. Hevi metal gitarista se verovatno oseća kao Bog na koncertu jer svi ti mladi oponašaju bas njega, malo ko se pretvara da svira bas gitaru ili bubnjeve. Zvuci koje gitara ispušta su ili "dždždždždždždždž (u slučaju ritam gitare) ili "tinulinuninulinutinulinu" (solo gitara, ovaj zvuk se postiže sviranjem raznih skala velikom brzinom i liči na zvuk hiperaktivnih kola hitne pomoći na spidu). Hevi metal bend najčešće ima i vokalnog solistu, njegov zadatak je da vam dočara krike grešnika osuđenih na najdublje ponore pakla. Dubokosmislen i poetičan tekst većine pesama glasi "AAAAUUUURRRRRRGGGHHHH" i najpribližnije sa čim bi se taj zvuk mogao uporediti su jauci osoba koje vole da jedu ljutu hranu a pate od hemoroida i tvrde stolice u isto vreme.

Bard koji je već toliko dugo na ratnoj nozi sa ličnom higijenom, da je i zaboravio gde mu se nalaze bojler i tuš kabina. Smrdi kao uštavljeni jazavac i oko sebe širi nelordsku auru ljudskog bića koje uopšte i nije imalo potrebu da se rodi. Stvorenje lišeno smisla i svrhe.