Šmirgla za mozak i droga u obliku muzike od koje se rebra raspadaju. Nota za koju kad spoznaš kažeš da je nesvakidašnja i interesantna, pa polako i postepeno primaš zvuk k srcu, pa ti se zasviđa, pa postaneš zavisnik i dođeš do krajnjeg stupnja kad nakon sinoćne žurke sediš go u uglu zamračene sobe sa počupanom kosom, ukočenom facom i jednom jedinom mišlju - treba mi bass. Onda se domogneš do skalamerija, odvrneš do maksimuma, vuferi se puše a ti lebdiš. Ide tekst "Dubstep fucked my mind but i still fucking need it" dum dum dum dum ta da tada tadadada. dum ta da tadada. Nirvana.
A u krajnjem slučaju, ne svidi ti se, probaš, odbaciš jednom, dvaput, ne nalaziš smisao i zasigurno nećeš ga nikada slušati.
Zlatna sredina je retkost, ali postoji.

Lista onih pesma koje vam se sviđaju iako to nikada ne biste priznali. Obično se čuvaju u folderu pod nazivom "razno", "bezveze" itd. Da li ne priznajete da vam se sviđaju zato što se kose sa vašim muzičkim standardima ili zato što su jednostavno đubre, nije ni bitno. Ne znate ni zašto vam se sviđaju, jednostavno vam zaigra vam srce kad ih čujete. Nekad je tekst taj koji vas je dotukao, a nekad vam melodija prija, ali uvek se radi o pesmama koje se nikako ne uklapaju u sliku koju o sebi želite da prezentujete ostatku sveta i baš zato ove pesme i ulaze na vašu sramotnu blam listu. Može se reći i da su ove pesme vaše seljačko ja.

Grupe iz bivše juge i novije grupe, koje su u većini slučajeva imale nekakav potencijal i umeće, ali su izabrale lakši put od originalnosti. Svaka pesma liči, motivi su obavezno izgubljena draga, umrla draga, prošle ljubavi, nemoguće ljubavi... Sve u svemu eksploatišu jednoličan ukus širih masa i zaljubljenih klinki da naprave komercijalan uspeh i brdo para. Sad, ukusi su različiti, svako ima prava da voli šta hoće, ali se mora znati šta je jeftino i patetično, šta je kič a šta šund.

Muzički stil koji je nametnuo davne 1996-e kantautor, Vlado Georgiev, po kome i nosi ime. Karakterišu ga izbedačene, napaćene, ljubavne pesme, koje imaju sličan takt, ritam, tekst, a neretko je razlika izmedju dve pesme u jednom udarcu u bubanj ili akordu, pri čemu se kao nuspojava javlja trenutni i ubitačni Deja Vu.

Posle pokretača ove muzičke sekte, Vlade, pojavilo se brdo sledbenika, kao što su: Bojan Marović, Sergej Ćetković, Saša Kovačević i dr.
Da se razumemo, medju svim tim klonovima od pesama mogu se pronaći neke koje su vredne slušanja i koje neće izazvati osećaj mučnine na prvu rimu.

Dobra stvar ovog muzičkog pravca je što je idealan za osvajanje ženskih srca, jer velika većina pripadnica lepšeg pola pada na "andjeoske" note ovih pesama.

Ko jos nije hteo da bude transformers? Za njih nisu znali samo oni koji su se "kasno" rodili, ali zahvaljujuci filmu, i to se menja. Jedna od najzanimljivijih stvari je bila ta sto su svi reci uvodne pesme culi drugacije:

To je kad se na "nacionalnom javnom servisu" pojavi najveci plagijator na planeti sa svojim raštimovanim orkestrom uz pratnju koje kakvih spodoba kao što je Marko Kon(kuvana noga sa frizurom pomoćnika Boba) ,Severina (aka Hrvatski Majkl Dzekson posle najnovije plastične operacije),Regina(nadrogirani Bosanci),Marija Šerifović (izbacivač iz kluba).....Povrh svega "Brega" komponuje sve pesme koje nisu na nivou ni kafana pored Ibarske magistrale,a tekst pobedničke pesme je napisala Marina Tucaković.Sve to je praćeno hvalisanjem voditeljke kako će se RTS odreći svog dela zarade od sms poruka da bi se napravila sigurna kuca.I na kraju saznanje da ce svakog od nas predstavljati,pred celom Evropom, emo-gay-grand mutant sa prostačkim tekstom pesme:

Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.

moja zheljna dusha slovenska pati za plazmom
shto se plazme tiche ukinute su one chetiri vanredne slichice na poledjini kutije.
majka koja doji...ekipno smo smislili tekst slogane
NEKE MAJKE UMESTO DOJKE IZDANCIMA DAJU -PLAZMU
kod kosharkasha bilo je dopisano
MRDJAN BASKETASH UVEK IMA REZERVNU- PLAZMU.
bio je i onaj batica shto djuska zmujpliju uz mleko u tanjuru, ne secam se teksta za nj.
..a izgleda da se ne secam ni poslednje slichice.
ali se secam da su promenili Plazmiku i da im to necu oprostiti. Ona devojchurica sa neprirodno rashirenih pet prstiju me je uvek intrigirala...tipa da li su joj rekli da tako rashiri ruku za vreme slikanja ili se to tako ruka malko izdeformishe od plazme u krvi.
hiperplazminoza

Isto što i naočari, samo za jedno oko. Uglave se između gornjeg dela obraza i obrve (uglavnom kod desnog oka), zažmuri se drugim okom i onda se pročita/pogleda neki tekst ili predmet/osoba/šta već. Ulavnom su ga nosile neke baje sa titulom da bi im bilo olakšan svakodnevni rad.

Pošto vremenom velikom vroju ljudi bude oslabljen vid (zbog rada u mraku pod slabim svetlom sveće), oni nose naočare kad obavljaju neki stručan posao. Po završetku posla oni ih sklone naočare u kutiju, a o odelo zakače monokl, te tako ne moraju da sa sobom nose kutije i futrole sa naočarima, već na ovaj način, sa malo naprezanja, kad ih neko negde zamoli da nešto pogledaju, oni lepo stave monokl i odrade taj posao.

Podgrana umetnosti dokolice. U retkim slučajevima se ova umetnička dela rade iz namere, pa otud spontana, ali još jedna od osobina je da je to delo, uvek delo grupe autora koji se možda nikad očima nisu videli.
Proces nastanka: Neka najobičnija studentska skripta ide od ruke do ruke. Svako u trenutku dokkolice napiše ili nacrta nešto da bi prekratio dosadno učenje. Na taj način nastaje veliko umetničko delo ni krivo ni dužno.

Opcija čije su uvođenje na ovaj sajt sigurno izdejstvovale neke humanitarne, nevladine organizacije. Cilj je bio jasan. Omogućiti i mentalno opičenim da nabudže koji plus. Dovoljno je dobro proučiti maršutu "Google - funny pictures" i u biznisu ste. Za teže obolele se preporučuje da jedno vreme gledaju od svojih naprednijih kolega i rokaju im pluseve, dok i sami ne uđu u štos.

Otac komedije , majstor , humoristički Zaneti. Osoba koja bez poteškoća zasmejava ljude do suza bez nekog velikog napora , odvale i provale nadilaze same od sebe. Retko je naići na ovakvu osobu zbog nama poznatog problema u vidu ne razvijene domaće Stand Up komedije

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna ovaj tekst će, sasvim nenamerno, sigurno uneti nespokoj u vaša ponostita osećanja.

Ono što nesrećno zovemo porodičnim stablom pod hitno bi trebalo da promeni ime u, recimo, porodični žbun ili porodično grmlje. Iskreno, porodično stablo meni najviše liči na na kotrljajuće trnje koje se redovno moglo videti u vestern filmovima kako se valja na vetru u oblaku prašine na pustim ulicama divljeg zapada (a zatim bi se pojavio Klint).

Porodično stablo i nema neko stablo, nema ni uredno potkresane i definisane grane na kojima možete udobno da se smestite. To je više gust i neprohodni šibljak ili nerazmrsivo klupko nečega. Blaženi smo u neznanju mi čije “porodično stablo” više liči na Bonsai drvo sa nekoliko grančica, dok je za one poput evropskih kraljevskih porodica čiji dijagram sadrži stotine izdanaka to krajnje apstraktna, konfuzna i donekle sramotna kreacija.

Razlozi za ovo su krajnje jednostavni. Vi u ovom trenutku imate dva pretka, a matematika kaže da ste ih samo pre 1000 godina imali preko 500 milijardi da bi u doba Isusovog rođenja (pre oko 2000 godina) ovaj broj bio bilionski.

Nikada na Zemlji nije živelo toliko ljudi. Pa gde je onda kvaka?

Kvaka je da su se naši preci redovno prcali na manje ili više pristojnoj incestoidnoj udaljenosti. I to bi bio glavni razlog zbog čega dična porodična stabla i nisu toliko dična i najviše liče na isprepletano šiblje bez početka i kraja. To je i razlog zbog čega se tvrdi da smo svi u veoma bliskom srodstvu kojeg nismo ni svesni, pa ako vam neko kaže da je od loze Nemanjića, Hrebeljanovića, Obilića i slično, slobodno mu (i to sa punim pravom) odgovorite I JA SAM.

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna i ako je ovaj tekst, sasvim nenamerno, uneo nespokoj u vaša ponostita osećanja ne budite previše povređeni. Ima tu i dobrih vesti. Pronašli ste nove rođake!

A možete ih i dodati u svoj porodični grm.

Najnoviji žanr muzike, naročito popularan kod devojaka ispod 25 godina.
Tekst "ja sam riba i kidam" pesama uglavnom predstavlja monolog ostavljene devojke, koja peva svom bivšem dečku i njegovoj novoj devojci, koliko je ona u stvari kul i koliko je taj dečko glup, a njegova nova devojka ružna. Ona je sada puna samopouzdanja, ona tera muškarce da svršavaju na nju samim tim sto se pojavi, ona mrda kukovima kao nijedna, ona je shvatila da joj se može. Ona će se podati prvom koji joj naruči piće. Ona je sada kulja od svih. Ona je Ledena kraljica. On će patiti za njom. On će se kajati. On će shvatiti da ova nova nije ni do kolena "ja sam riba i kidam" devojci. On će joj slati poruke.
Ali Ona...
Ona će, iako pesma ne kaže tako, završiti kao žrtva AIDS-a, preminula preranom smrću pod nekim mostom.
Jer njoj se moglo.

Stara iskusna muzicarka ciji najveci podhvati broje i borbu za siromasne i gladne u Svajcarskoj,kao i triologija filmova matriks koji su njena biografija.
Nerijetko skromna i blage naravni,Anvil ne voli pominjati da je radila muziku i tekst ne samo sebi za sve svoje albume vec i poznatom Bob Dylanu,Bob Marleyu i ostalim diletantima danasnje muzicke estrade,a njen rad je prepoznat i ocijenjen kao "Sve sto bi umjetnost trebala biti",ako je vjerovati pisanoj rijeci britanskog "Time"a i srpskog "Groma".
Trenutno je na proputovanju kroz Afriku sa Bonom Voxom s kojim radi na njihovom singl duetu "We cannot live like this" gdje ce se socijalizovati sa narodom afrike koji i ne zivi toliko lose.
Anvil ima i pozamasnu glumacku karijeru,navesti samo njene role u filmovima SkaterBoi,GrillFiend,Love is sex,i mnogi drugi.

Pojava kada vertikalna osa nečijeg tela postaje asimptota kojoj teže sve ćelije i tkiva. Postiže se jedenjem masnih hamburgera sa senfom bez mesa ili lepinje, ali samo ako nema senfa.

Najtačnije ime za medijskog profesionalca-„veran matici-veran vama i istini“. A matica pripada čudnoj reci, čas je brza, čas je mirna i žabokrečinasta, i odjednom-ponornica.Ko tu može da se snađe, da preživi, da veruje-samo Veran. Čovek koji je profesionalno nosio i četničku kokardu i slao poruke o tolernaciji i održivosti svih vrsta, kosmopilitizmu i modnom elitizmu, upoznao nas sa ćudima Velikog Brata, čovek koji je u ovoj zemlji upalio žuto svetlo i prvi se pozdravio sa tehničkiki neispravnim retrovizorom Ljube Živkova, čovek koji je onog Gorana Dimitrijevića tako izdresirao, da i kad ovaj čita tekst o nekim lavovima i njihovim masakrima u životinjskom svetu, gledaoci osećaju da su najverovatnije Srbi krivi i za taj genocid.
Tehnološki savršen ko James Bond-njegovo internacionalno ime je Verbatim Pobratim, što mu se utisne ko zadatak-veran mu je do kraja

"Humoristične" slike sa formom koja imitira motivacione plakate.
Sami motivacioni plakati su nastali kao 'genijalna' ideja nekog korporativnog papka negde tokom 90-ih, i uglavnom su predstavljeni u vidu slike, naziva osobine (krupnim slovima) i jedne rečenice koja pojašnjava osobinu, sitnijim slovima. Primer - osmerac (čamac) na slici, ispod pise KOORDINACIJA, i rečenica tipa, "ako se ne koordinišete ode mas' u propas'" ili nešto srodno tome.
Neki genije se setio da stavlja razne duhovite fotografije, kojima ce kačiti komentare, upravo u tu formu.
Najčešće su to fore na račun nekih debelih američkih emo-fegeta, ali dijapazon "žrtava" je širok. Bude tu i zaista duhovitih fotki/komentara, ali forma (de)motivacionog plakata je zaista promašena, jer nije usmerena ka (de)motivaciji, nego eto prosto forma radi forme, kao kul izgleda tako.

Prenošenje posla u firmi sa osobe koja ima višu funkciju na osobu koja ima nižu funkciju. Ona osoba koja prenosi posao na drugu osobu je za nju govno, stoga se ovaj proces i zove ''lančano sranje''.

Crn.

Elem, pomenuti pridev se najčešće susreće u svetu sporta&razonode, gde služi kao politički korektan eufemizam za roba savremene ere. Čamuga, bre!