Kreatura nastala na prostorima bivse SFRJ danas,kao i svi drugi u tranziciji, preživljava od direktnih stranih investicija.
Može se prepoznati po arlauku i visokim ceeeeee!-u starijoj verziji,i po skakutanju nalik Božićnoj kvočki oko stolice sa milim mu pevcem Bregom-u najnovijoj verziji.
Tekst pesme,kao sto su neki vec spomenuli,zavisi od porekla investicije,a za sada imamo:
1.sponzor)Raiffaisen bank i s tim u vezi:

Ich liebe dich Lili
Eins, zwei, drei, vier, fünf
sieben, acht, neun, zehn

Davno nije vijest
da presutim sest
eins, zwei, drei, vier, fünf
sieben, acht, neun, zehn

2.sponzor)MTS:
Javi se, javi se
sto ne bi, sto ne bi, sto ne bi
meni se dopalo
a tebi, a tebi, a tebi

Ajde uzmi pa se javi
ajde, molim te
ili zovi, ili barem
salji poruke

3.sponzor)pipi i gudi-pogledajte spot sa Bregovicem ako vec niste imali tu cast.

Kad se zalažemo za HUMANIJI tretman ŽIVOTINJA.

Savremena, tj. usavrsena verzija turbo-folka.

Turbo-folk je zaziveo krajem prve polovine devedestih. Ogleda se u tuc-tac tehno muzici tog vremena upakovanu sa glasovima pevaca koji su sebe nazivali narodnjacima. Takve pesme se nisu mogle svideti ljubiteljima izvorne narodne muzike, jer su previse odudarale od pravih narodnih pesama. Dela pripadnika turbo-folka su bile pamtljivije vise pesmice nego pesme, jer su bile neozbiljnog karaktera (prva asocijacija je Ivan Gavrilovic i 200 na sat).

Prosle su godine. Umro je ZAM, na samrti Juzni Vetar, izlapeo Diskoton i svi slicni njima. Rodio se GRAND.

Krenulo je sa povampiravanjem narodnjaka. Jedan po jedan, prilazili su GRANDU. Mnogi su se opirali, ali parola "Kuda Turci, tu i mali Mujo", ovde ja potpuno uzela maha.

Tipican predstavnik je Mile Kitic. Od nekadasnjeg okorelog narodnjaka, "jaci nego ikad" Mile je promenio imidz, prosirio nozdrve i poceo sa plavljenjem Ciganke. Harmoniku je zamenio turskim instrumentima u bas-bas varijanti.

Time je GRAND uspesno krenuo da osvaja simpatije onih koji su stare narodnjake dozivljavali kao vecne predstavnike narodne muzike, verujuci da, ako su ih nekada slusali i da su im se svidjali- tako mora biti i danas, bez preispitivanja licnog ukusa. Polako, ali sigurno, doslo je do ujedinjenja omladine koja bi u devedesetim bila u turbo-folk vodama i starijih, ali usled teskih vremena oguglalih ljudi, koji su se sa nostalgijom secali "plata i punih dzepova, a na uvce peva Sinan" situacija.

Tekstovi turbo-folk pesama bili su smesnjikavi i na duze vreme pamtljivi. Cilj je bio da se zapamti ritam, a tekst je u drugom planu.

Odlika nitro-folka su pesme gde je akcenat stavljen na tekst, kojim se salje zapovedna poruka, uveliko sa socijalnim temama. GRAND parada je postala simbol ujedinjenja starih i mladih muzicki i za mnoge stvari neopredeljenih bica.

Moda nitro-folka ogleda se u cudovisno nasminkanim i silikonima napunjenim lutkama, koje svojim umesnim isticanjem atributa, uspevaju da potpuno skrenu paznju sa muzike i teksta, tako da sve lici na spontani striptiz.

Jednostavno, nitro-folk je poziv na opstenarodni blud i genijalno resenje za unistavanje svesti, razoblicavanje stvarnosti i forsiranje novih socijalnih normi i standarda- putem ( takozvane ) muzike i mode koja cini nitro-folk.

Otuda more klinki koje pocinju da se sminkaju sa pet godina, roditelja koji ih takvima cine i masovne debilizacije ljudi.

Muzika gastajbajtera koji je iz nekog pičkovca otišao u svijet, al' jbg nije se asimilirao kao ni milion njegovih kolega iz bivše Yuge. U početku su gastabajter i njegov rođak sa sela zajedno pili i radovali se, slušali istu muziku, turbo treš folk iz novije neslavne istorije srpske muzičke scene, .

Međutim sada stiže novi trend "GASTABAJTERSKA MUZIKA", namijenjen isključivo za braću preko granice. Tekst ima za cilj da ih dotakne u srž njihove nostaligije, te da im liječi komplekse, pa se tako spominje da su Bosanci/Balkanci najbolji, najzgodiniji itd, spominju se provodi pred odlazak na arbajt, majka koja ostaje kući sama.. itd..

Pitanje je da li ovakav pravac može da dovede do potpunog raskola između gastosa i njegovog rođaka sa sela, ili će i rođak da popusti i da počne da sluša o nostalgiji za selom iz koga nikad neće maketi, osim ako ne bude trebao otići do grada da izvadi dokumenta.

Zapravo, ja sam se zajebao. Hteo sam da pišem o odlasku jednog Srbina u pozorište, na koncert ili na balet ali Word jednostavno nije hteo da kuca. Konsultovao sam onu spajalicu što glumi asistenta i ubrzo dobih čudan ali i nedvosmislen odgovor da veza reči koju sam pokušao da otkucam ne postoji niti u jednoj bazi podataka te je tako softver ne može prepoznati. Nisam se predavao. Uradio sam ono što bi i svaki drugi pravoslavac u mojoj situaciji učinio – otiš’o sam na Google i ukucao pokrenuo pretragu. Ništa. Mrka kapa. Ček, ček, ne stisnuh ENTER jebeni...Opet ništa. Nevera. Odlučim da promenim pristup; pisaću, dakle, o nečemu potpuno levom a krišom ću u tekst da ubacujem one desne, odnosno, PRAVE REČI. Kompjuter će se zbuniti, progutati trik a ja ću posle sav višak lepo dobrišem i popijem pivo kao nagradu. Džaba. Evo, i sad pokušavam da napišem SRBIN U OP...al’ neće. Šta sam ono pričao?

Srpski nacionalni instrument,od pamtivjeka koriscen u trenutcima psihickog rastrojstava lokalnih guslara "bacaca rime"(obicno je prethodno izvrseno nabijanje na kolac nevinog stanovnistva) koji uz jos nedefinisanu frekvenciju ovog legendarnog instrumenta , pozivaju na klanje i otpor glavnom neprijatelju svih Srba(od Bosne pa do Srbije)zna se na koga mislim.I tako usijanih glava narod pokaze otpor ali opet najebe , i tako u krug 500 godina.Za mene predstavlja fenomen cinjenica da kada cujem te zvuke , imam neopisivu zelju da se naj...m majke nekom na nacionalnoj osnovi(iako sam prilicno hladan po tom pitanju), pa zato nije ni cudo da i poslje 200 godina slobode od Turaka ovaj instrument i dalje budi zelju za krvlju.

Nevjerovatno je i to da uz zvuke ovog instrumenta nije moguce provuci neki ovovremeni tekst a da nije u vezi sa nekim od ljudi sa Haske optuznice, a ako se to i pokusa , bice odbaceno pod obrazlozenjem da nije dostojno gusala.

Надам се да се још неко сећа дечка, који је пре скоро годину дана ухапшен због постављања на нет, филма ''Турнеја''
У то време у свим медијима тутњала је информација да је због пиратерије ухапшен Иван Јелић (стар 21 годину), због слања линкова на форум RapidSerbia за домаћи филм „Турнеја“, и још неке домаће филмове. Нећу да коментаришем овај догађај јер „крађа је крађа“ (с тим што овај момак није ништа украо ради финансијске добити, ал’ ај сад, није чак ни „крадуцкао“ ал’ је награбусио)... Пао је као жртва беса домаћих аутора, који нису могли (или нису желели), да прихвате, да им филм, није баш бог-зна-шта...
Баш бих волео да заГвирим у компјутере налогодавца или у компјутере свих оних који сматрају ово бауком који је заслужује максималну казну.. Сигуран сам да сви они имају регуларно плаћен Windows, Winamp, Total Commander, свака песма је регуларно плаћена уз диск исте групе или компилације, сваки филм је у платинасто, ружичастом, оригиналном омоту, а све то чува легално купљени Kaspesky.. Не сматрам да је то идеална ствар, да људима отимамо новац download-ом филмова, али нико се није бунио што имамо DVD-теку страних филмова, већ тек кад је наш интегритет угоржен, тада наступа етика и морал...
Лицемерје... лицемерје...

Pseudonim koji je opšte prihvaćen među lokalnim "selebretijima" i koji oni obilato koriste kada žele da se šta bilo piše o njima u printanim i onlajn medijima.

Futuristička verzija turban-folka. Pogodna za kućne žurkice, sedeljkice, folkoteke u Glazinkumerinkaenu i široj okolini. Buduće najtraženije pesme na DM Sat-u, BN-u i ostalim sličnim televizijskim i radio stanicama.

Odlikuje ih Commodore/Super Nintendo minimalistički zvuk, najprimitivniji tuc-tuc ritam, zujeći efekti koji su nekada bili bum a sada se koriste kao pozadinska muzika kada pokrenete neki key generator, tu i tamo se začuje neki pro-islamski zvuk (da se podsetimo ko nam je tol'ko vekova skakao po glavama). Osnova "kompozicije", odnosno "glavna tema" traje od 15 do 20 sekundi, pa se posle ponavlja do iznemoglosti. Tu i tamo ima po neki "brejk" da se ubaci, radi stvaranja dojma "umetničkog progresivnog pristupa". Vokali su narikačko proklinjuči, čak i kada je tema srećno-ljubavna. Tekstovi su u standardnom fazonu, sa najneverovatnijim idejama za rimovanje, gde se lako uklopi "jagnje pečeno" i "srce medeno", iako je glavna nit (vodilja) nejasna i onome ko je tekst pisao.

Hoćeš da otkačiš devojku. Odlično evo ti rečenica kojom to možeš glat da uradiš. A još ako skineš produženu blurey verziju sa dodacima sa snimanja filma to je zabava za više od petnaest sati.
Devojci ne smeš reći šta gledate nego nako šmekerski namigneš "gledaćemo film ", tako da će ti sigurno doći u kući i neće izbegnuti usud nekim čuvenim problemo koje devojke čuvaju u svojoj torbici (mislim zato ih i nose) . Velika verovatnoća je da će odmah otrčati i da se nikad neće vratiti, to je idealno posle ako te pozove ti joj samo kažeš da si duboko uvređen i da nećeš više da je vidiš.
Ako ostane i odgleda ceo film sa tobom, odmah je ženi, to jednom srećeš.

Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.

On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.

Na prvi pogled, nemoguć zadatak. Ne možeš da ubiješ akcione heroje sem ako ih pošalješ da srede asteroid u stilu Brusa Vilisa u "Armagedon"-u, ili ako je heroj negativac, što Džejson nije. Ali! Ovde nije cilj ubistvo, tako da neke šanse ipak postoje. Naravno, ne možeš ovome lako pristupiti kao u nekom šund krimiću. Nije dovoljno samo natopiti krpu hloroformom i zaskočiti gospodina s leđa. Verovatnoća da se nađeš na pločniku nosa rascvetalog u truli paradajiz je jednaka onoj da na svakom mogućem kanalu piče reklame i sranja, baš kad si se ti dokopao daljinskog, dakle 99%.
To je proces koji zahteva dugoročno planiranje. Zajebano je što filmske zvezde često menjaju mesto prebivališta, pa može da te zatrefi da na Stetamovom imanju umesto njegove stolice na rasklapanje u dvorištu zatekneš natpis "Prodato Deniju DeVitu", a njega ne želiš da kidnapuješ, zar ne? Dakle, i malo sreće nije na odmet. Ako si uspeo da utrefiš tačnu lokaciju gospodinovu, prvo što radiš je da iznajmiš kuću što je bliže moguće i postaneš sportski tip. U pet ujutru šetnja psa, u šest trčanje, u sedam brzo hodanje (popuni dalje sam), čisto da dokonaš da li Stetam izlazi iz kuće i kako se ponaša u tim prilikama. Ako vodi telohranitelje sa sobom, zajebi kidnapovanje u startu, ako ne, nastavi s posmatranjem. Nabavi onaj teleskop što deca u američkim filmovima dobijaju za rođendan ako su štreberi. I posmatraj danonoćno. Obavezno beleži ono što vidiš, da vidiš ima li Stetam redovne šetnje po kvartu u momentima kada je ostatak komšija zabavljen poslom ili jebanjem tuđe žene. Otkrio si da Džejson svakog dana u dva sata ujutru izlazi i pokazuje svoju golu zadnjicu mesecu. To je prava prilika za napad.
Uzimaš krpu natopljenu hloroformom i motku. Zaskačeš Stetama dok se blesavo guzi i rokneš ga po glavi motkom, čisto da ga iznenadiš, jer nema šanse da nokautiraš iz prve tvrdu akcionu glavu. Zatim, dok se on pita "What the fuck, mate?" (Pol se ne može prepoznati jer si obučen u kostim nindže s maskenbala 2003. Nema veze što te žulja na podgojenim bokovima, kasnije će se isplatiti.) A onda- finiš. Pritiskaš mu, onako zbunjenom, hloroformsku krpu na usta i pomoliš se onoj sili u koju veruješ da počne da deluje pre nego što se Džejson odšamuti...

Uobičajena taktika za rat sa komarcima nakon što legnete u krevet ukoliko nemate Autan i niste pročitali tekst u Blic Ženi "Šta da radite ako nemate Autan" (ili ste ga pročitali ali niste voljni da se mažete krastavcem).

Najčešće se legne na stomak a glava okrene na stranu, kako bi slobodno uvo moglo da ima ulogu radara. Odgovarajuća ruka stavi se u pripravnost u visini nosa. Nakon kratkog mirovanja, vaš radar počeće da hvata dobro prepoznatljivo zujanje koje se polako pojačava. Uz malo strpljenja i izgovaranja mantre "Ajde sleti, pičko!" u sebi, osetićete golicanje, nakon čega slobodnom rukom treba razvaliti sebi šamarčinu od koje zuji u uvetu. Nakon toga vraćate se u prvobitni položaj i čekate novog malog gada koji će se upecati u vašu zamku.

Bitka traje dok vas ne savlada san, a rezultati (naduven obraz, rog na čelu, otečena usna i opšti manjak krvi) se saznaju izjutra. U zavisnosti od pretrpljene štete, narednog prepodneva može se javiti sindrom prepadanja od zrnaca prašine koja lebde po sobi.

Jos jedan polu-tabloid, koji se ne usudjuje da pljuje "poznate" licnosti koliko neki drugi, a opet nije ni da ih stedi, jer ipak more od neceg da se zivi.

Rečenica koju možete pronaći u "dubokoumnim" analizama stranih medija o tome koji je nama u Srbiji kurac, zašto smo zli, zašto još nismo spremni da budemo deo Evrope / porodice civilizovanih naroda, te zašto je Serbia land of darkness, sunovrat sistema vrednosti. Pri svemu tome takva "analiza" nikad neće otići dalje od nivoa datog u naslovnoj sentenci - to je jednostavno gomila sranja čiji se autor nije udostojio da proveri neke osnovne činjenice o zemlji o kojoj piše.
No, to ne smeta nekim "dobronamernim" ovde, kojima su Srbi jadni, da autora takvog teksta pravdaju: "Da, da, smesan tekst, jer je novinar napravio ove dve tupave greske. A recimo da nije, jel' bi i onda bio smesan ili manje bitan od tog nebitnog Dunava...Jbote, kako smo tek mi jadni kad se vadimo na debilnu novinarsku patku za ono sto je u ostatku teksta uglavnom tacno" (ovo je citat)...
Naravno, takvi će doći do još "dubokoumnijeg" zaključka "Zašto smo za svet parije".

Zakleti neprijatelj nindža kornjača.

Je pravi primjer uspona i pada jednog metal muzicara.
Rodjen kao mlado dijete negdje u Bruklinu(jednom od najboljih djelova Amerike),porijeklom Poljak,Peter je shvatio da je dobar muzicar.U pocetku je smarao svirajci gitaru,dok ga nisu vrbovali za bend Fallout.
Buduci da je ljevoruk,svirao je svoju gitaru za ljevoruke,al kad mu se pruzila prilika za fallout,bio je primoran da batali gitaru i predje na bas i to za desnjake,jer nije imao para dovoljno za njemu adekvatan model.Nista strasno,fallout je svirao miks panka,thrash metala i rokabilija pa se nije puno osjetilo.
Kasnije je prosao kroz bend Carnivore(stovise,osnovao ga je,al nakon nekog vremena i raspustio),da bi osnovao Type O Negative,manje vise od stare postave Carnivora.
Super je sve.Piter je ogroman,nabildovan,jebe sve sto stigne,al mu nije dovoljno.Slika se za playgirl(ne shvatajuci da su pretplatnici uglavnom muskarci)isukanog kurca,ljudi lude za njim.Ima nekakve veze sa curama koje ga jebu u mozak tako da je svaki album Type O Negativea sve depresivniji(poceli su kao thrash,pa preko nekog gotika zavrsili kao doom)a onda je upoznao malo bolje narkotike.Zbog istih je zavrsio u zatvoru,poceo da se gubi,a nakon sto mu je vecina familije umrla,sto od starosti sto od bolesti,je izgubio zelju za zivotom.U jednom trenutku je objavio svoju umrlicu na ajtu benda sto je izazvalo masovno amputiranje klitorisa od strane gomile goticarki.
Type O Negative je danas sjeban,clanovi koji se nisu osisali(a plan im je bio da dok ima benda nose duge kose,eto)su u drugim bendovima.Peter je kao na turnejama sa Carnivoreom,lijeci se i izgleda kao vreca govana,a ToN album World Coming Down se ostvaruje.
Jebiga.

Prazan prostor sa strane pored pisanog, ili štampanog teksta, koji je kao stvoren da čitalac zabeleži trenutne utiske o pročitanom, mada se, neretko, koristi za zapisivanje najneočekivanijih misli( u odnosu na glavni tekst), crtanje probodenih srca, izvođenje računskih operacija, pisanje šifrovanih poruka, probadanje zaoštrenim olovkama, čišćenje vrhova od nakupljenog mastila i sl.
Pored recepata za sitne kolače, preostalog duga za kola, slikovitog opisa šta bi mu(joj) radio(la), mogu se pronaći imena bivših, želje za budućim, i još sijaset drugih koještarija, koje niste mogli da očekujete ni u ludilu. Međutim, moj favorit je jedna univerzalna reč koju ćete pronaći u skoro 99 posto slučajeva: DOVDE.
Da li inventivni čitalac želi da kaže da je DOVDE pročitao, ili da je DOVDE 6,7 centimetara od vrha strane, ili da je DOVDE izbrojao 254879 samoglasnika, ili je DOVDE putovao vozom, kada je prošli put išao na more, ili je od kuhinje DOVDE 8 koraka, ili...ne znam. Siguran sam samo da je DOVDE, redovan stanovnik svake margine.

To je novi koncept ,koji postaje sve zastupljeniji .Nastao je kao protivteza "seljackim" serijama,namenjenim najvecem delu stanovnistva.Odlikuju se jeftinom produkcijom,poznatim glumcima i izrazito losim scenarijima,koji se pisu iskljucivo na wc solji za vreme sranja!
Neke od tih serija su "Ljubav,navika ,panika" i "Ono kao ljubav",''Gore dole"....
Iako su sve odvratne,posebno bih izdvojio seriji,koja je trenutno aktuelna i zove se "Ono kao ljubav".Potpuno besmislena serija i prosto je neverovatno da neko placa te ljude da glumataju i izgovaraju,neverovatno glup i neduhovit tekst.Da bi sve bilo jos gore ,jednu od glavnih uloga tumaci i Sergej Trifunovic,koga je neko ubedio da zna da glumi i da je talentovan!Upravo sam pokusao da odgledam jednu epizodu i za tih pola sata ,koliko traje,samo sam izgubio pola sata svog zivota,koje sam mogao pametnije da iskoristim,tako sto bih brojao lisce na drvetu pored moje zgrade....

Stigao je i taj dan. Odlučio si da joj priznaš sve, pa neka vetar nosi. Pritisak se nagomilava, konačna odluka pada. Sat vremena kasnije nije ti baš najjasnije šta se desilo, ali budući da ideš ka burekdžinici sa društvom sav pokisao u jedan ujutru, a neonke ti nenormalno idu na živce, nećeš ući u eventualnu buduću epsku liriku ovog naroda. Nešto si daun. Pomisao da si morao da je gledaš dok te odbija, ruši te. Počinješ da u glavi strasno recituješ tekst one stare deprimirajuće, sa onim džankijem i gitarom samo, što si obećao sam sebi da nikad više nećeš. A jebi ga, bila ti je bitna. Prva bitna posle dve godine. Niz ulicu idu dve devojke obučene kao kurve. Pogledaš pažljivije i vidiš da ti je jedna od njih najbolja drugarica iz osnovne. A šta, ona to zna ili kako? Šta zašto, je li se vratila kući do sad? Ma jebi ga, ipak ćeš meso. Uz burek sa mesom: