Opasna sorta ljudi koja, srećom, lagano nestaje sa životne pozornice.

Ne, ne govorim ja o ljudima poput moje gazdarice sa početka studija, baba Milke, čestite Ličanke, za vreme rata bolničarke na Petrovoj gori, koja je svakog četvrtog jula vadila iz vitrine svoju Spomenicu i ordenje i skidala prašinu sa njih krpom, tresući se pri tom čitavim telom, jer se gospodin Parkinson intenzivno družio s njom godinama unazad, a kada mu se kasnije pridružio i gospodin Alchajmer, ordenje i Spomenica su uzalud čekali u vitrini.

Govorim dakle o ljudima koji su itekako znali da potegnu svoju Spomenicu, kao kebu iza pojasa, „kad god je trebalo“ – kako je to lepo umeo da kaže moj komšija, pokojni Dragomir Sikiracija. Uuu, od kakvog su samo materijala bile pravljene te Spomenice. Kakav crni džoker u špilu Piatnikovih karata, pa on je mala maca za Spomenicu !

Kuća ili stan u elitnom kvartu ? - Spomenica !
Mesto ambasadora u nekoj egzotičnoj zemlji ? – Spomenica !
„Savetnik“ direktora u dobrostojećem preduzeću ? – Spomenica !
Školovanje dece na prestižnim svetskim univerzitetima ? – Spomenica !

Potezanje i mahanje Spomenicom, kao i nabijanje iste na nos svugde i svakome, prvoborci ’41 su doveli do savršenstva. I ne samo to, u svom revolucionarnom zanosu i nadahnuću, naučili su svoju decu da je Spomenica nasledna poput bilo koje nekretnine i da oni i njihova deca, i deca njihove dece, itekako imaju pravo da uživaju sve blagodeti koje ona sobom nosi.

E pa, malo morgen, drugovi prvoborci !

Zbog vas nisam postao „kapetan na belu ladju“ jer je neko od vas glavonja poslao dopis da potičem iz „četničke familije“. Prc ! ... Ovih dana izjednačiše četnike i partizane. Šta ćemo sad, drugovi prvoborci ? Kome od vas da se napozdravljam šire i uže familije za uništen dečački san ? Kome da se zahvalim za dva šamara dobijena od direktora škole, kome me je nastavnica istorije poslala u osmom razredu zato što sam rekao da je moj deda do rata bio kulak ? Pa šta ako je bio ? Sve ste mu uzeli, a mojim roditeljima ste dozvolili da smrde u jednosobnom stanu, celog života strahujući da im neki vaš „ker“ ne zakuca na vrata, istovremeno ućutkujući mene, da ne talasam puno, kad je klupko krenulo da se odmotava, tamo krajem osamdesetih.

U krvavoj igranci devedesetih, koju ste nam zakuvali, najmanje je stradalo vas, vaše dece i unučadi, drugovi prvoborci. Opet ste na vreme izvukli guzice, i svoje i njihove, a nečiju tuđu decu ste slali da ginu i budu sakaćena. A meni u bukvici piše da sam bio na vojnoj vežbi ? Molim ?!? Koliko znam, a znam, na vojnoj vežbi se puca manevarcima i na kraju dana svi, i „plavi“ i „crveni“ dođu na isto kazanče da jedu. Nešto se ne sećam „plavih“ da su dolazili, a vi ? A da, vi ste bili„ opravdano odsutni“, je l' te ?. Nosili ste tetki lek ...

I sada, skoro dvadeset godina kasnije, putujem krajevima koje sam nekad zvao domovinom uz oprez. Zašto ? Neee, ne bojim se ja tamo nekog Lojzeta, Ante, Samira ili Dževdeta ... Bojim se nekog tamošnjeg vašeg prvoborca zaogrnutog lipom, šahovnicom, ljiljanima ili crnim dvoglavim orlom koji kroji tuđe sudbine bez krojačkog metra ...

Pa kako da vas čovek ne mrzi ?

Vrlo korisna biljka.Rimski vojnici su je koristili za zagrevanje,tako sto su njome sibali ruke i noge.U germanskoj mitologiji bila je simbol boga munje.U Srednjem veku je sluzila kao zastita od vestica.U vremenima gladi bila je na mestu broj jedan po broju konzumacija.Puna minerala i vitamina;korisna kao lek.Budi prijatna secanja iz detinjstva na pad sa bicike niz stranu nasipa, obraslog koprivama.Na "prijatni" osecaj zarenja i plihove po celom telu i licu...

Sistem eskivaže roditeljskog gneva kada su sve druge opcije iscrpljene. Najefektivniji je u slučaju da obojica idete u istu školu i da je buraz gori od tebe (u slučaju da ovaj uslov nije ispunjen bolje oblači duple gaće i pantalone, ukoliko naravno nisi savladao kurs za mladog fakira).

U narodu poznatije kao kurcobolja. Opaka bolest proširena na celu teritoriju Srbije. Javlja se često, tako da je postala hronična. Simptomi su povezani sa pažnjom koju pacijent obraća na svet oko sebe. Što je pažnja manja, bolest je uzela više maha. Uzročnik bolesti i dalje nepoznat nauci. Lek protiv ove pošasti, nije otkriven. Niti će u skorije vreme biti. Mortalitet kod ove bolesti moguć, ali ne po zaraženog nego kod nekog iz njegove okoline.

Kultni film s početka novog milenijuma. Bez reklame i velike pompe, mogo da se vidi samo u Kozari.

Javlja se kod starijih žena, posebno kod onih koje su dobile na težini, i u godinama kada se više ne heftaju imaju sise čija bi veličina u prošlosti privukla mužjake u svim uslovima. Sada, pošto su otromboljene isto kao i kite muževa* tih starijih gospodja, sise samo prave štetu jer se na delu gde sisa naleže na stomak stvara odredjena količina znoja koja se usmrdi dok si rek'o keks. Uzdamo se u nove generacije da će pronaći lek ovoj gadnoj pojavi.

*ako su još uvek živi

Talenat koji poseduje većina domaćih zubara, automehaničara i svih ostalih majstora. Oni uvek vide nešto što niko drugi ne vidi i ne oseća. Naravno i uvek nešto ima da se opravi (plati).

Vrlo zajebana stvar. Ne mora čak ni da bude približno istinita. Dovoljni su samo zli jezici, i zabava za široke narodne mase može da počne. Odjekuje brže nego vanredna vest na RTS-u, što će reći u roku od odmah. Ako se kojim slučajem odnosi na vas, neće moći ni Morava da vas opere, bar neko vreme. Ili u zavisnosti od toga koliko vas pogađa to, ili imate valjanu i pravovremenu reakciju. Jedini lek je vešto prebaciti 'krivicu' na drugoga ili napraviti odgovarajuću diverziju.

Naše majke . Nisu išle u školu za većinu profesija koje imaju u svojim glavama, ali im je to poznavanje " usadjeno " u mozak . Znaju sve , od profesije meteorologa do lekara narodne medicine . Unapred znaju kakvo će vreme da bude sutra, koji lek se pije kada imaš zatvor , koliko će goriva auto da potroši do neke destinacije , i kakav je tvoj karakter na osnovu horoskopskog znaka i mnoge druge " tako reći profesije " . Nekad su njihove prognoze tačne, a nekad su " nidje veze " .

Svakodnevno opijanje, povremeni seks, često izdrkavanje na bližnjima i konzumacija droga a sve u cilju borbe protiv stresa i prevencije mentalnih oboljenja. U zavisnosti od ličnih tendencija navedene aktivnosti mogu biti zastupljene i u drugačijem odnosu.

Najubedljivije NE na čistom južnjačkom.

Izraz koji dobrim delom oslikava mentalitet našeg naroda, jer nije bitno da li nam je loše ili dobro, najbitnije je da je nekom gore nego nama iako mi od toga nemamo nikakve koristi. Slično kao i kod izraza "smeh je najbolji lek" i ovaj ima svoj nastavak koji glasi: "... A i da moja crkne pa da nema od koga da pozajmi mleka", a koji još bliže određuje i pokazuje mentalitet prosečnog Srbina.

Radnja koja se koristila u velikim kolicinama u 19. i skoro ceo 20. vek. Veca upotreba pisace masine dala je povoda za manje koriscenje olovke i papira. Pojava kompjutera zeznula stvar jos vise. Ipak ne dovoljno da se zaborave papir i olovka. Kada te zaboli glava od tipkanja na tastaturi. Uzmi papir i pocni da pises. Pored svih mana koje nosi i pored svih prednosti kompjutera, videces da je ovaj drevni nacin iznosenja necega odlican lek za tebe.

Dokaz degenerisanosti američkog naroda. Njihov poznati narodni lek za ovo gljivično obolenjce je uriniranje po sebi. Kao što vidimo, ovde su već dve definicije koje nisu pomenule ovu izvrsnu činjenicu, što nas dovodi do zaključka da mi jednostavno ne uriniramo po sebi, sem ako smo opkoljeni pripadnicima zaraćene strane i u tunelu,lepa sela lepo gore. Svi imamo idiote, i nije fer po njima suditi o svima, ali ovo ih ne vadi, jer je i Madonna javno izjavila da ovo radi.
Dakle, kada neki tmurni ljudi pričaju o degenerisanom zapadu, možda to i nije sve lupetanje..

Jedini vitamin koji Srbi priznaju. Iako su svi drugi vitamini (A, B, D, E, PP) postojani na visokim temperaturama, ništa im se to ne računa. Tako, svaki prosečan Srbin tvrdi da vitamina ima isključivo u svežem voću i povrću. Zbog nekog čudnog razloga, povrće se tu manje računa, a od voća - samo agrumi.
Iako je zaštitna funkcija vitamina C krajnje diskutabilna, i nikad potvrđena (postoje samo neke indicije) Srbi ga shvataju kao lek. Tako se kod nazeba podrazumeva da treba pojesti bar kilo limuna.

Drugi naziv za dosadnu utakmicu. Dvadeset majmuna šutiraju jednu loptu, dvojica hvataju istu. Ma šta hvataju, degažiraju je na svakih pet minuta, i to ako vam se posreći pa da konačno i vidite golmana u kadru. Rezultat na kraju je isti kao i duplo golo u dominama, dok se statistika striktno drži jednocifrenih brojeva, osim naravno, u posedu lopte. Tekma koja bi i Milojka Pantića već u poluvremenu naterala na suicid. Ali da je najbolji lek za nesanicu ili bar nektar za popodnevnu dremku, to stoji.

Endemska bolest Crne Gore otkrivena kad i ideja o obnovi crnogorske državnosti. Nastala u laboratorijskim uslovima DPS-a (Demokratske Partije Socijalista) početkom '90. prošlog veka. Pretpostavlja se da je bolest nastala spajanjem genetski predodređenih političara i kriminalaca, koji su ujedno i autori. Smišljeno su sami sebe zarazili. To je mutirani nacionalizam, koji uništava zdravo tkivo državnog budžeta i obične ljude, a karakteriše ga povećani bankovni saldo u zaraženih i strah kod nezaraženih. Zaraženi najburnije reaguju na sve što ima prefiks SRB.

Kao bazu za kreiranje nove bolesti zloupotrebljeno je Crnogorovanje, koji je proizvela LP (Liberalna partija). Autori su brilijantno u procesu umetnuli neke materije, koje su TOP SECRET.

Bolest se lako prepoznaje (jer su simptomi lako uocljivi), ali teško da je izlečiva, jer bolest prvo uništava ČOJSTVO I JUNAŠTVO, gradivne materije dotične države. Neverovatna je sposobnost adaptacije obolelih čak i u uslovima "na mišice" tranzicije i EU integracija i najezde ex KGBovaca.

Telo obolelih je stvorilo nekoliko odbrambenih ćelija, od kojih ćemo spomenuti samo najmoćnije: Sud, Tužilaštvo, Policija, DB, koja je u stvari NJB (njihova bezbednost). Zbog svega navedenog, oboleli su rezistentni na najjaci legalni lek - Zakon! Najduze oboleli su stekli i diplomatski imunitet, tako da im lekovi iz inostranstva ne mogu nista. Imaju veoma efikasan način prevencije njihovog lečenja, o kojima svedoči mnogo likvidacija istrazivaca koji su radili na otkrivanju nove vrste lekova iz porodice RASKRINKAVANJA.

Nezaraženima ostaje nada da će se lek naći u skorije vreme.

Retko zvan recept je komad papira sa kojim doktor salje penzionera u apoteku da podigne lek. Uz naziv leka dodaje i doziranje.
Naziv vuce od naziva koji je napisan stampanim slovima i nekadasnjeg komada papira na kom je farmaceutu pisala recepturu za pripremanje leka.
U danasnje vreme su retke apoteke koje imaju labaratoriju, jer nema mesta da se istaknu svi brendovi i polica za sandale i decije igracke i organski slatkisi, a siroti farmaceuti su uglavnom naoruzani matematikom i sitnim novcem i brojnim alarmima protiv narkomana.

Srpski univerzalni lek. Dostigao toliku popularnost tokom 90ih, a po trenutnim statistikama ponovo se vraća u modu i to jači nego ikad. Nek mi oproste svi zbog moguće asocijacije na jednog našeg, tako nazovi pevača.
Bensedin se može posmatrati kao brend Srbije, osnovni gradivni element načina života mnogih generacija i dan danas. O potrebi za njim ne treba dodatno diskutovati, dovoljno je probuditi se u Srbiji.
Najvažnija karakteristika bensedina je njegova univerzalnost, prepisivan za sve vrste boljki i tegoba, pa su neki izveli i zaključke o njegovom magičnom dejstvu.

Lek za usamljenost,nikada nisi sam uvek imas drugara koji se zove zavisnost.On je toliko kul da ga boli za bilo kakve obaveze sa njim je zurka non-stop.Heroin takodje daje smisao tvom praznom zivotu pre njega nisi imao nikakav cilj sada imas - da nabavis jos heroina!Takodje stices nova znanja i vestine naprimer kako da krades stvari svojih ortaka ili pruzas oralni seks za novce.I naravno svi znaju da ako zelite da izgubite 20 kilograma dosao je kraj mucnim dijetama.Heroin i'm lovin it.