Čuveni narodni lek koji, po verovanju, otklanja posledice električnog udara koji je neka osoba pretrpela i garantuje stoprocentno izlečenje. Kada do nezgode dođe, raskopa se gornji sloj zemlje, svega par centimetara dubine, unesrećeni se u tu rupu stavi u ležećem položaju i potrpa se raskopanom zemljom kompletno osim glave. Normalno, jer i u kućama ugrađuju nešto što se zove uzemljenje koje ima neki đavo u zemlji do čega se sprovede struja i nikome ništa. Prema tome, na isti način se izvlači struja iz ljudskog tela kako ne bi dalje pravila probleme. Kao zmijski otrov iz rane.
- Joj, ljudi, šta to bi?
- Kuku, Milojka opičila struja! A lepo smo mu rekli da ne pipa ništa oko to pijan, da sačeka majstora, al' nije 'teo da sluša! Sa'će mi malo raskopamo zemlju i potrpamo ga do gušu da to izlečimo.
- Ne znam da l' ste primetili da miriše na roštilj i da je crn k'o grumen uglja, evo još se dimi. Pa kad ste već počeli da kopate, slobodno terajte do dubine od dva metra, a ja odo' čas da zovem popa! Ima da se obraduje kad čuje da ima novu tezgu.
Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.
Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...
U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.
Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.
Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.
Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.
Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.
Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..
Naziv od milja za Brufen, univerzalni srpski lek. Više puta je ukazivano na omiljenost ovog leka, kome su pored dokazanih antipiretskih i analgetskih svojstava pripisivana i druga, počev od medicinskih pa sve do magijskih dejstava. Nakon što je izgubio nekada čuvenu jarko roze glazuru, dokazao je ličnim primerom da prava lepota dolazi iznutra, te ova estetski unazađujuća intervencija nije uticala na njegovu popularnost. Ranije je proizvođen u više oblika, tako da je postojao brufen od 200mg, za pičkice, zatim standardni od 400mg i od 600mg, za pohovanje (porcijaš).
Izraz koji se može upotrebiti da bi se opisala nečija krajnje smešna pojava.
Smeh je najbolji lek. A tebe kad vidim i sidu bi mi izlečio.
Kad duša zaboli tad ne pomaže ni kafetin, brufen, aspirin, pa ni bensedini..
To je bol koji opseda celo telo, zbog ovog bola više nisi svoj.Gubiš apetit, volju za rad, za život, a možda čak gubiš i razum. Kad bi sve dao da te nema, da prespavaš dok ne prođe. Ali moraš da živiš, da radiš. Za ovaj bol se ne dobija bolovanje, za ovaj bol je samo vreme lek.
Sve dok se ne otkrije neka vakcina kojom bismo postali imuni na sve što nam prouzrokuje patnju.
Lažu, lažu me
da vreme leči sve...
Lek protiv bolova,ne preterano jak,pa se za istu muku cesto koristi "nesto" jace (ovde je rec o dozvoljenim sredstvima :)). Ono sto razlikuje Andol od drugih njemu slicnih lekova je cinjenica da ga kod nas,posebno stariji,smatraju "lekom za sve".Tako babe i dede koriste isti za sve od temperature do side.Nema te bolesti,povrede,smrti koju Andol nije zalecio i izlecio.Jedan od onih medikamenata koje svaka kuca u nas mora imati.Koristi se bez recepta zato sto je clan bogate kucne apoteke,koja je provereno najbolja.
lik 1: Imam temperaturu!
Strucnjak: Udri po Andolu...
Lik 2: Brate,glava me ubija koliko me boli!
Strucnjak: Cepaj Andol.
Lik 3: Muka mi!!
Strucnjak: Uzmi jedan Andol i caj od nane...
Lik 4: Krvaaariiim...Umiiireem...
Strucnjak: Auuu,uzmii odma dva Andola!!!
Lek koji to u pravom smislu i nije ali se prepisuje svoj ženskoj čeljadi starijoj od 18 godina. Deluje protiv bolova u glavi, leđima, protiv depresije, upale grla, krajnika, sinusa, uha, kao antistres, tj. antidepresiv, antireumatik, antibiotik,... dobar je za iskašljavanje i prepisuje se za još milion drugih tegoba lepšeg pola. Sa njim ne može da se pretera, naročito je aplikativan za donje mokraćne puteve, ali se može uzimati i analno i oralno, a moguća je i inhalacija, masaža i ko zna još koliko načina. Predoziranje je nemoguće, a slučajevi alergije dosad nisu zabeleženi.
Viševekovno pitanje da li pripadamo EURO zoni ili NEURO zoni. Jesmo li Evropljani ili nebeski ludaci?
I uvek nam nekako bliže ispadne carstvo nebesko.
Primer: Lek sa slike –propaganda, još uvek u fazi ispitivanja, nema ga na recept.
Najznačajniji evolucijski apdejt u Srba, bogami i najrazvijeniji posle inata. Slobodna procena je da smo stigli do ver. 3143.25beta, trajal verzija ne postoji, lajsens se dobija logovanjem u knjigu rođenih,takozvani JMBG. Tajpikal instalacija do poslednje ćelije. Tačnije, toliko tajpikal da je postalo zaštitni znak snalažljive nam nacije. Toliko je razvijeno da bi Srbin sam sebe siromaha preko para preneo. Ali Srbin će naći druge pare. Zašto ići taktikom vrdanja a ne uraditi nešto konkretno, Srbi znaju zašto.
Od svojih zapadno-evropskih madafaka kolega može da se razlikuje čak samo po jednoj jedinoj stvari. Oni ovde ne bi imali za 'leba.
Prozovu vas da odgovarate u osnovnoj, a vama je prva rečenica "Ja ću to onako svojim rečima, mislim ako može", a izuzetno dobro znate da veze nemate o čemu se radi, ni koje su to "vaše" reči a kamoli one prave.
Vrdanje iz kredita i dugova. Vraćanje u kredite i dugove. Vrdanje iz kredita i dugova. Vraćanje u... Nikada nije dosadno, a Srbi znaju zašto.
"Samo tetki da odnesem lek",
"E ćao, Tijana beše, Tijana a ? E Tićo, ma mislio sam na tebe, nego jurnjava neka, nisam stigao da se javim, ali ovih dana, znači obećavam ti...",
"Mene pitaš ili... ? Nisam čuo ? Ja zakačio tvoja kola ?! Gle bombaš samoubica u sred Srbije, iza tebe !",
"Sačekaj me do 15. i vraćam sve, života mi, nećeš verovati u kakav sam biznis uš'o, matori biće i za mene i za tebe..." - samo su neki od primera ove široko rasprostranjene karakterne osobine.
Više od bombone! Iako bi neki rekli da je samo šećer sa aromom...
Konzumenti (tzv. mentoli) su uglavnom osobe sa 60+ godina, najčešće u penziji i troše ih u količinama većim od 2 kg mesečno.
Opet bi neki rekli, to je samo bombona, ali za njih je to više od bombone.
Koristi se kao:
1. Sredstvo za privikavanje na protezu;
2. Umesto pranja zuba;
3. Kao pomoćno sredstvo pri odvikavanju od pušenja;
4. Kao lek u slučaju lakše prehlade (u slučaju teže isti koriste Negro koji je 3 puta skuplji);
*Bela menta je odlika dobrostojećih penzionera i predstavlja statusni simbol. Renault među mentol bombonama.
*Negro je kraljica bombona, klasa iznad svih vrsta mentol bombona - skoro pa nedostižna. Mercedes među mentolkama.
Najgora vrsta zene ili muskarca!Sve zna i sve mora ispricati!Kada nema pogodnu pricu koju ce preuvelicati ili izmeniti ona krizira i ide po kucama da drugima diktira tempo zivota i da ih poducava o moralu koji ni sama ne poseduje i zagorcava im zivote!
Takve osobe su vrlo mastovite i odma im dolazi inspiracija da izmisle neku neistinitu pricu o nekome i da mu zagorcaju zivot!
najbolji lek za to je ne deruziti se sa takvom osobom,ne razgovarati i po mogucnosti ne gledati i sto je najvaznije ne pustati je kucu!!!
Čovek koji je glumio Stiffler-a u nekoliko nastavaka Američke pite. Toliko je ostao upamćen po toj ulozi da bilo kakvu ulogu da dobije za 99 % sveta on će i dalje ostati Stiffler. To je toliko ukorenjeno da se može primeniti i na bilo koje njegovo delovanje van filmskog platna. Recimo da Sean William Scott nađe rešenje za glad u Africi on će i dalje biti Stiffler, da postane predsednik Amerike i dalje će biti Stiffler, a kada bi pronašao lek za rak bio bi poznat kao Dr. Stiffler.
Virus koji se prenosi putem radiotalasa visoke frekvencije. Zaražena osoba tada čuje melodiju koja se stalno ponavlja a u težem slučaju i reprodukuje u vidu pevanja. Virus se ponaša nepredvidivo i kada pomislimo da smo ga se rešili on nas opet zarazi. Lek još nije pronađen ali se preporučuje:
1. Umotajte se u ćebe, popijte tabletu za spavanje i spavajte dubokim i relaksirajućim snom, kad se probudite nećete se sećati ničeg više.
2. Silujte vaše uši nekom muzikom koja nema zarazni potencijal: hard metal, elektronika, minimal techno, thai rap i sl.
3. Sprijateljite se sa vašim virusom i pevajte: "Supa njupa njupa pre i posle škole...."
Razmišljanja u zlatnom periodu naših života, kada smo bez brige i pameti razmišljali o svakojakim glupostima, maštali, radili ono što nikada ne bi kao odrasli, verovali u svakakve laži svojih roditelja zarad što boljeg vaspitanja. Uglavnom su to stvari koje se ceo život pamte ma koliko one bile besmislene.
Razmišljanja:
Na 100. spratu neke zgrade možeš dodirnuti oblake.
Sa 100 merdevina se možeš popeti na mesec.
Papirne novčanice su uvek veće vrednosti od metalnih.
Čokoladno mleko se dobija od braon krave.
Lanac ishrane je: Pas - Mačka - Miš - Sir
Kada pada kiša, Bog zaliva cveće.
Kada jedemo hrskavu hranu kosa nam se ukovrdžava.
Lepljiva traka je najbolji lek za ispucala usta.
Kišobran je bolji od bilo kakvog padobrana.
Mesec nas neprekidno prati.
Gutanje semenki će prouzrokovati rast lubenica u našem stomaku.
Roditeljske zavere:
Ako budemo razvlačili usta ostaće nam takva zauvek.
Ako nastavimo da čačkamo nos ostaće nam rupa u glavi.
Ako budemo plazili jezik da će neko nas udariti u potiljak i jezik će nam ispasti.
Ako ne peremo zube da će nam paukovi pojesti svu hranu sa zuba.
Da će nas odneti ciganka/babaroga/neka jeziva komšinica ne budemo li spavali...
"Bajramski dernek" je termin koji se koristi da se opise vecernji izlazak na kojem umjesto dva goluba u dzepu (golub - kovanica u vrijednosti od 2 konvertibilne marke) imate 50 do 100 KM bajramluka (bajramluk - novac koji rodbina daruje omladini za Islamski vjerski praznik Bajram) koji ste vrlo lukavo uspjeli izvuci od Vasih oceva, majki, deda, nana, tetki i blize rodbine tako sto ste sve njih uspjeli obici "iskljucivo" iz razloga zato sto ste ih pozelili, pojeli sa njima baklavu (baklava - stari bosanski kolac) i podijelili ove radosne trenutke blagdana. Tada nastaje iznenadna reakcija u Vasem organizmu koja se zove "osjecaj novcane moci" izazvana nakon nagle promjene u kojoj Vasa "dva goluba" koji se vrte po vasem dzepu ostala 363 dana (365 - dva bajrama) budu zamijenjena enormnom cifrom u vrijednosti 100 KM (pedeset golubova) koja direktno rezultira "bajramskim dernekom" tj. direktnom kalkulacijom: dva goluba - jedna piva, pedeset golubova - 25 piva. Potoci alkohola mogu poteci !
Osoba 1: "Kume Bajram serif mubarek olsun, kako prodje obilazak rodbine, daj kalkulaciju"
Osoba 2: "Hvala prijatelju, a rodbina ove godine nesto zakazala, otac 20 KM, tetka 10 KM, amidza 20 KM, dedo 20 KM, i steta sto je nana prosle godine umrla, ona je uvijek davala 50 KM"
Osoba 1: "Auuu jebo te ti pravo dobro pros'o, veceras ima da bude "bajramski dernek"
Osoba 2: "Jasta je, idemo na Sinana na Bazene, sve na moj racun"
Ako ste se ikada zapitali koja je tajna dobrih studenata koji spremaju ispit deset dana pre evo idealnog recepta koji koriste "pametni" studenti.
U blender sipajte:
-Jednu džezvu jake, turske, najcrnje od crnih kafa (skuvanu naravno)
-Šolju čaja od valerijane
-Dve guarane
-Dva red bula
-Tablu aspirina
-Tablu Akutil Fosforo tableta (medikament za šlogirane)
-Tablu Lecitone tableta (modifikovan sojin lecitin)
-Flašicu Ginko kapi (medikament za rapidnu senilnost)
-Tablu medicinskog metamfetamina (lek za narkolepsiju, speed)
-Supenu kašiku ketamina (konjski anestetik, leči depresiju)
-Tablu leksaurina (lek za smirenje, odličan u komb. sa donjim sastojkom)
-Unuče nekog alkoholnog pićaSve to izmiksujte i voila... Imate koktel inteligencija i koncentracije. Sex on the exam... Posle ovoga nećete spavati...uopšte...
Laik je osoba koja nije stručnjak u nekoj oblasti, često je to osoba koja nije stručnjak ni u jednoj oblasti ali pogotovu nije u toj. Ova osobina se kroz naš društveni sistem širi kao epidemija koja nema leka, često zalazi i u predele visikoobrazovnih ustanova ali u kancelarijske kabine državnih funkcionera. Jedini i poznati lek ove bolesti je ćutanje tzv. ispaljivanje sagovornika, takođe je i jedan od načina da je predupredite namerno traženje da se ponavlja pitanje kako bi se vaš sagovornik smorio. Neretko se ti ljudi i izvlače iz tih situacija rečima:"To nije moja oblast".
Novinar:" Gospodine ministre(policija), kakvu ekonomsku situaciju predviđate u narednih 10 godina?".
Ivica:"................".
Novinar:"Gospodine ministre!"
Ivica:" Izvinite, možete li da ponovite pitanje?".
Novinar:"Kakvu ekonomsku situaciju predviđate u narednih 10 godina?".
Ivica:"Pa vidite to nije pitanje koje bih ja trebao da razmatram."
Novinar:"Znači vi ste laik po tom pitanju".
Ivica:"Nisam laik, zato imate ministra finansija, pa njega zamajavte tim pitanjima. Ali evo mogu vam reći da očekujem tešku situaciju".
Neko ko se iz petnih žila trudi da uspe i sve mu super ide, ali na kraju ne bude ništa od onoga što je naumio i ispadne da se džabe trudio.
Primer iz japanskog horora:
Klinac u invalidskim kolicima koji je zatvoren u nekom magacinu prepunom zombija uspeva da uz pomoć nekih alata (testera, bušilica i slično) pobije sve zombije na koje naiđe, nailazi na naoružanog gangstera kojeg takođe uspeva da savlada, spasava devojku, pronalazi skladište sa lekovima protiv ujeda zombija, uzima lek, daje devojci lek i sve super izgleda... klinac čak uspeva i da prohoda pred kraj filma... i taman kad nađe izlaz iz tog magacina, pojavi se neki gangster i upuca ga.
Klin čorba među poslasticama, vrlo popularno kulinarsko instant-delo srpskih domaćica u doba krize i nestašice, da ne kažem slatkiš sa višedecenijskom tradicijom. Kada se Nestle viđao samo ako prekoostane komšiji kojem je ćale u Švapskoj, a Dr Oetkera nema ni za lek, tu je ovaj pečeni amalgam brašna, šećera, džema i ostataka dana: može suvo grožđe, kašičica kakaoa, dve-tri sočne psovke i eto konditorskog Frankeštajna. Izgledom baš i nije tiramisu, ali ukusom zato tek nije nešto, a ako ga malo prepečeš, mučiš se posle da ga polomiš ko keva lebac u “Negde u zemlji snova”. Ipak, kad nema bolje, valja.
1999. godina
- Uf, opet sirena.
- Jebeš je, neću ponovo u onaj buđavi podrum, pa nek’ mi krstare u dupe. Pristavi kafu, da razbacimo karte. Je l’ ti baba kući?
- Gleda Smaraldu u drugoj sobi: istrošile joj se baterije na sluški još pre mesec dana, nema ona pojma da svira uzbuna. Stavljam kafu, imamo i embargo kolača od juče!
- Jupiii!
