Pravilo koje se javlja u svim zemljama na balkanskom poluostrvu:
Dok te smatraju normalnim niko te ne zarezuje za suvu šljivu jer vide da si kao normalan, samo kažu "Ma idi, nema ništa od toga, nisi normalan". E, kad poludiš ali stvarno, ono kao kvrcne ti nešto u glavi ili padne roletna na oči i slično - odjednom te svi shvataju ozbiljno jer vide da nisi normalan i onda kažu "Ma u redu, sredićemo to" a u sebi misle "U jebote, ovaj definitivno nije normalan - moram ovo da mu sredim". Malo je paradoksalno, trebalo bi da bude suprotno, bar po mom mišljenju.
1.Normalni Steva:
-"Stevo, gde si to krenuo tako ozbiljan?"
"Idem do Ćomija da mu zahtevam da mi vrati dve glave što sam mu pozajmio još za Božić na 10 dana. Evo prođe i Uskrs i prvi maj a lovu mi ne vrati."
-"Ma daj, nemoj da se cimaš bezveze, znaš kako on vraća lovu, samo uz ubedljive argumente hehehehehehe!"
"Aupičkumaterinu, verovatno si u pravu. Daj bar da ga zovem telefonom....... Halo....Ćomi tebra, Steva je ovde. Kako si matori?.... E, razmišljao sam nešto, treba da nešto važno kupim u skorije vreme pa sam hteo da te pitam da li ćeš možda biti u mogućnosti da mi u skorije vreme vratiš onih dvesta evra što sam ti dao pre 4 meseca?..... A? Aha, ok kapiram. Važi tebra, čujemo se, vidimo se.
Jebiga, mora da se stisne zbog letovanja pa mi ne može vratiti, kad se vrati sa odmora prvo će meni da vrati - tako kaže."
-"A kad ide na odmor?"
"Negde krajem sezone, verovatno u drugoj polovini septembra."
-"Znači o lovi nemoj da razmišljaš do početka oktobra ni u najavi."
"Ej tebra, imaš dve glave na zajam?"
-"Šupičkumaterinu bre, nisam ti ja dobroćudni Steva!!!"2. Nenormalni Steva:
-"Alo bre ludače, gde si poš'o s tom utokom za pojasom, uhapsiće te neko bre???"
"Ne pitaj me ništa molim te, odlepio sam! Idem kod Ćomija da uzmem svoju kintu nazad, onu što sam mu pozajmio pre 4 meseca na 10 dana. Pa me sveke nedelje zavlači, te nemam, te moram tetki za lek, te moram za ovo te moram za ono. E sad je dosta, idem mu na gajbu sa ubedljivim argumentima da mi vrati lovu. Idem da mu se načestitam mile Nove Godine u sred maja meseca, zapamtiće on ko je Steva nenormalni i da se meni lova vraća na vreme!!!"
12 minuta kasnije Steva izlazi iz Ćomijeve zgrade:
-"Šta je bilo, je li vratio?"
"Nego šta, vratio mi 250 evra na pozajmljenih 200 i još se sve vreme izvinjavao, kafu mi kuvao, rakiju sipao....."
Fenomenalna serija. Hju Lori (Hugh Laurie) je glavni protagonista ove sarkazmom i crnim humorom ispunjene serije i svojom glumom baca u senku sve ostale glumce. Pojavljuje se ovde i izvesna doza cinizma, ali me to i ne cudi jer je gore pomenuti glumio u seriji "Crna Guja", mozda jedina serija koja moze da parira ovoj. Glavni lik je Gregori Haus, redovno nadrndani doktor koji sa svojom grupom stazista resava gotovo neresive medicinske misterije. On svoje staziste uci da lazu, kradu, pa neretko i da obijaju stanove svojih pacijenata samo kako bi dosao do informacija o bolesti. Ali, privrzenost i medicinsko umece predstavlja sav kvalitet ovog coveka. Narkoman je, pije lek Vikodin koji mu ublazuje bol usled davne operacije noge zbog koje hramlje i obavezno nosi stap. Kao sto rekoh, on je mrzovoljan, proziva sve zive u bolnici Prinston, a i van nje, koristoljubiv je itd. Puleni su mu Alison Kameron, osecajna i iskrena devojka koja je nekad bila udata, ali joj je muz umro i kroz skoro celo trajanje serije ona se lozi na copavog drkadziju; Robert Cejs, mladi doktor koji se od pocetka lozi na Kameronovu i uspeo da je smuva; i na kraju Erik Forman, crnac kojeg je Haus zaposlio zbog toga sto ima maloletnicki dosije, jer je sa 16 godina obio stan. Pojavljuju se tu jos dva lika: Dzejms Vilson i doktorka Kadi. Vilson predstavlja neku vrstu glasa razuma Hausu i on mu je najbolji (i jedini) prijatelj. Kadijeva je nacelnica bolnice i stalno smara Hausa oko propisa, koje on uvek zaobilazi. Ko nije gledao, savetujem bar jednu epizodu i sledi instant-navlaka.
Thruth begins in lies.
Nerijetka pojava kod friške snaše koja još nije napunila ni godinu radnog staža u braku. Pilinzi, liftinzi, manikiri, pedikiri, joge i dijete više nisu potrebne, ulov je tu, sad konačno može da se najede k'o čo'ek.
Mladom bračnom paru stiže tetka iz Australije koja silom prilika nije mogla da prisustvuje vašoj svadbi prošle godine. Nakon desetominutnog ljubakanja, grljenja, plača i ostalih emocija na ulazu u gajbu, konačno sjedate u dnevnu. Tad ga primjećuje:
"Jaooo kako ste bezobrazni, tetki svojoj ništa ne javljate! Gle kako ti lijepo stoji trudnoća! Koji si mjesec? Je l' znaš je l' mudonjica? Znaš da su u njega u familiji sve muška čeljad? Trebala si mi javit da ponesem šta za djecu, ovdje sve skupo,a još od Kineza! "
Muk, čuje se cvrčak u nekom ćošku.
"I šta kažeš tetka, tetak i tamo ide na utakmice i pravi pizdarije?"
Još jedan od načina da prekršite post.
NAPOMENA: ovo je definicija iz očaja.
Danas, 01.01.2010. godine, sam celo prepodne proveo u Urgentnom centru, gde su mi pregledali lumbalni deo kičme zbog uklještenja diskusa među pršljenovima. Po završenom pregledu, doktor mi je dao Diklofen supozitorije, odnosno čepiće koje moram tri puta dnevno da guram, s oproštenjem u dupe, jer se na taj način lek najbolje resorbuje u krvotok.
Kao dobar hrišćanin, koji posti na vodi, uzdržava se od drugih telesnih zadovoljstava i nečistih misli i dela, moram sa žaljenjem da konstatujem da mi na neki čudan način prija čeprkanje oko sopstvenog rektuma.
Eh, iskušenja su svuda oko nas...
Prezime našeg rukometaša Rajka Prodanovića iskorišćeno je za ispaljivača, osobu koja vas izda i/ili proda onda kada se najmanje nadate. Nepouzdanost i zaboravnost kao dominantne karakteristike, ova osoba nadograđuje sjajnim izgovorima koje smišlja u nanosekundi. Dogovor sa istom nikada ne smete uzeti zdravo za gotovo i morate biti spremni na promenu plana u svakom trenutku.
Plašeći se da nas ne tuži zbog klevetanja, kontaktirali smo Rajka, koji se trenutno nalazi na Kopaoniku sa reprezentacijom, kako bi nam dao izjavu povodom pojavljivanja u definiciji.
''Pa ono, nije mi najprijatnije što se moje prezime pominje u tom kontekstu, ali sa druge strane, izuzetno mi je drago što ću na neki način ući u istoriju i doprineti razvoju Vujaklije. Kako? Vukajlije? Jeste sigurni? To oni smešni posteri? Vrh su'', izjavio je direkno za sajt poznati rukometaš.
- Halo?
- Šta ''halo'' majmune, gde si bre? Jesmo rekli sket u 7? Svi smo se okupili, samo tebe čekamo!
- A... Da... Zaboravio sam da vam kažem... Maja me zvala da idemo u kupovinu, njenoj tetki je rođendan, pa hoće da idemo zajedno da joj pomognem da odabere poklon i...
- Molim? Kakav bre poklon?!
- Pa mislili smo da joj uzmemo neku lepu vazu za cveć...
- Ma zabole me kurčina i za vazu i za tetku i za poklon! Znači ne dolaziš?
- Pa ja sam hteo, ali znaš... Tetka...
- ...ti je važnija od drugova. Koji si Prodanović, ja ne verujem. Sledeći put sa tetkom igraj basket. Ionako verovatno imate isti šut.
Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:
Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...
Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!
1. Jedan od najboljih srpskih pisaca. Kako neki kazu, podigao je najlepsi i najveci spomenik srpskom narodu i njenim vojnicima iz vremena Prvog svetskog rata romanom Vreme smrti. Inace, proslavio se romanom Daleko je sunce, ali se on vise i ne cita, jer je isuvise komunisticki ideologizovan. Njegova dela su Koreni, Vreme smrti, Vreme zla, Vreme vlasti, Deobe, Bajka i niz eseja.
2. Prepredena seoska dzukela, ortodoksni komunjara, megaloman, poltron, dupeuvlaka, senilna budala... Covek je lukav kao i svaki gedzovanski seljak koji ode da zivi u veliku varos, pogotovo Bg, jos uvek veruje u svetle ideje komunizma, zove jedinog Turcina po imenu Nemanja (pogodite mu prezime, pocinje slovima Kustur...) da mu se izvini u ime svog naroda koji ga nikada neposredno ni za sta nije ni izabrao, bio mu dobar i Tito i Leka, i Boris i Kostunica i Djindjic, i Sloba i Radovan, sad kao kritikuje Tita, a prvi bi ga poljubio da se ovaj povampiri(svake veceri leze u krevet nadajuci se da ce Rusi ipak pronaci lek za besmrtnost, kao sto su obecali neposredno posle rata), a pored svega toga i dan danas misli da su za sve zlo u Srbiji krivi cetnici, kaze da bi se opet borio protiv njih da ponovo ima 20 godina i pljuje po svima onima cije je ideje nakon rata podrzavao i ciju je politiku sporovodio, kao, sad se opametio. Neki ga znaju i kao osobu koja je predlozila jos odavno podelu Kosova i Metohije, kako bi se bar nesto sacuvalo.
Skraceno OMK. Predlazem da se uvede u cilju borbe protiv nadrilekarstva. U ovom narodu je postalo popularno omalovazavati modernu medicinu i potpuno se prepustati carima alternativne verzije, a sve pod sloganom 'Jebes penicilin, jebes ve-me-a, ziveli djed Vukan i magicna zelenila' (jedini izuzetak su lekovi za smirenje).
Zanemaruje se cinjenica da je moderna medicina dovela do istrebljenja mnogih bolesti, do dupliranja zivotnog veka, i da se lekari godinama obucavaju kako bi dobili to zvanje; okrece se izvesnim babama i dedama iz nekih zabiti, a princip je sto obskurnije mesto i sto arhaicnije ime doticne osobe, to vise bolesti moze da leci. Cesto im se slava siri putem zenskih casopisa, ili slavnog 'Treceg oka'. E sad, ajde da je to bezazleno, pa neka bacaju pare, ko im kriv, ali time se zapravo truju, a cesto i svoju decu i rodbinu.
Zakljucak je da ovakav narod ne moze sebi da dopusti trovanje populacije zbog opsteg neznanja (kao da mortalitet vec nije dovoljno velik), pa u tom cilju treba podici svest u narodu o vaznosti prave medicine. Posto su penzioneri i stariji ljudi vec preduboko zaglibili, predlazem da se pocne od mladjeg dela populacije... A sada sledi primer predavanja za decu (jezik prilagodjen modernim vremenima):
Profesor cita:
'Neka random baba: O, bolu me krsta, pomozite!
Lekar: Uzimajte po dve pilule amoksipentakcilina dnevno, zajedno sa kalcijum-nitratnim rastvorom.Baba napusta medicinsku instituciju, i baca recept u kantu, zato sto je to neki otrov, a ne lek, i odlazi na pijacu kod neke druge random babe, kupuje magicne trave, i, nekoliko meseci kasnije pridruzuje se svojim ortacima iz skole na umrlicama.'
Deca: lololol omg ko joj je kriv baahhahahah xD
*I sad nam ostaje da se nadamo da deca nece ponoviti njenu gresku...*
Reci koje obavezno izgovori savaka velika zvezda kada ga/je pitaju zasto je postao to sto jeste, ili nesto tako...vazno je da su to zeleli jos od kad su bili deca.
-Moj decacki san je bio da postanem Zvezdin igrac i zabije gol Partizanu. To mi se i ostvarilo
-Moj decacki san je bio da odem da igram u Barselonu-to mi se i ostvarilo
-Moj devojacki san je bio da glumim u filmu koji ce biti ovako popularna
-Moj decacki san je bio da stvorim lek koji ce usporiti rast dlaka na noznim prstima. To mi se ostvarilo i sada sam presrecan zbog toga!
Svi koji stanuju van divne nam prestonice Beograda i jos po kojeg veceg grada, vrlo dobro su upoznati sa ovim fenomenom. Tehnicka skola. Obiluje smerovima treceg stepena, i mozda po kojim cetvorostepenim smerom, uglavnom tipa pejzazne arihtekture, koju, nemam nameru da vredjam, ali cirka 28 od 30 djaka u razredu upisu jer im nista drugo nije palo na pamet.
Devojaka otprilike nema ni za lek, sve se sastoji iz gradskih i prigradskih mangupa, koji su upisali srednju skolu cisto da zamazu kuci oci, da ne bih odma' morali da se sele u kanal pod neki auto, na posao tipa "skini kapu da ti nesto objasnim" ili za neku cetku, i da se pentraju po skelama ovako rano.
Klozeti po ovim skolama su iscrtani kosturskim glavama, vrata i zidovi zacrnjeni upaljacima, vrata od wc-a naravno probijena udarcima pesnicama, jer se mora znati ko je glavni master u skoli!
slavine pokidane, a za saltere od struje suvisno je bilo sta i reci...
nastavnici rizikuju svoju licnu bezbednost davanjem jedinica nekom lokalnom djilkosu, a popravni ne bi smeli ni da zamisljaju.
ako se bilo ko iz druge skole nadje u blizini, obavezno dobija epitet " gimnazijalske ili neke druge picke" i pristupa se masovnom verbalnom duelu sa njim koji prerasta u fizicko obracunavanje, naravno sa dobro poznatim ishodom.
ako neko upise gimnaziju pa ukapira da nije zvaka za seljaka, pa se premesti u ovu "urban style" skolu, mora mu biti jasno da ce bas do prvog polugodista svakodnevno biti sikaniran, dok prvi put sa drustvom ne obije trafiku, ispicka lokalnu grupu penzionera, ili otkine po koji saobracajni znak.
Djoka:"brate, sta kontas, sta ces da upises??"
Ja:"nemam pojma, cenim da cu ekonomsku verovatno, mozda gimnaziju"
djoka:"ti si lud, jebes to, ja cu u tehnicku, za autolimara, teci mi ima radionicu, boli me kurac!! "
JA:"ti nisi normalan, pa tamo ima vise tuca nego kontrolnih!!"
Prvi i po meni jedini pravi kralj srpskog rap-a. Čovek koji je meshao narodne umotvorine kao špil karata, a pritom su rime imale smisla...
Imam cevap da odem na ćevap, al' nemam pare,
idem do pekare, al' ni 'leba nema bez motike,
zato nosim staru motiku iz doba gotike...Nema leba ni za lek, apoteka ne znam gde je...
U mom kafiću srećem momka Fiću, što po Užicu često žicka siću,
Fića preteruje u piću pa žica po kafiću...(Ovo pročitajte malo brže, pogotovo prvi deo rime)I pošto sam smazao pire kao piroman, za dobar provod pravim plan...
Sve u svemu nađite njegove starije pesme i dobro poslušajte, videćete o čemu pričam...
Čak i u šali pominjanje ovoga roditeljima, dedama i babama izaziva najgore kletve, optužbe, prizivanje svetitelja u ispomoć od te nečastive reči.
Sin (u šali): "E, a stari, da je tebe posaljem u starački dom? Biće ti dobro, ima dobrih tetki tamo - možda se i "omrsiš"..."
Otac: "Eto, znao sam ja da ti mene 'oćeš živa sar'aniti! Iz svoje rođene kuće isterati! E, Miloje, (sebi govori) bolje da si sam sebi raku iskopao nego što si od usta odvajao da odraniš ovog Vuka Brankovića! Znao sam ja da se ti mene 'oćeš rešiti. Neće Miloje iz kuće svoje živ izaći! Nisam ja sa svojih deset prstiju džaba izgradio kuću, leđa polomio noseći cigle... I sad bi on mene na ulicu isterao! Pih, Miloje, ala si dušmana sebi od'ranio! Kukuuuu, meneeeee! Oooooo, Sveti Pantelija, očuvaj me od dušmana!"
Uz ulaganje maksimalnog napora, truda plus dodatnog elementa sreće prevući nešto preko crte uspeha. Taman toliko da se posao obavi, i na granici da isti propadne. Ipak fortuna je ovaj put prevgnula tas na stranu nesrećnika koji više ima osećaj da su ga jebali zarđalom osovinom, nego da je nešto priveo kraju. Gorak osećaj u ustima kao posle poraza čak ni sama svest o uspehu ne može da odagna.
- Miša konačno priveo faks kraju.
- Zezaš?
- Ne zezam?
- Koliko on beše studirao, 10 godina?
- 12, ali je konačno završio, na jedvite jade, ali završio.
- Dakle profa iz Mehanike fluida je konačno popustio?
- Ma jok, umro je pre mesec dana.
------------------------------------------------------------------------------------------------
- Napisao bih još jedan primer ali sam ovaj prvi skrpio na jedvite jade
Revijalni deo takmičenja SK 2016
Dovesti nekoga u socijalno i društveno prihvatljivo stanje. Obično je u pitanju nasilna metoda.
-Opet nam je policija dovela onog tvog, ljubi ga majka. Pjan ko ćuskija, i nesvestan sebe.
-Štaš snjim Milivoje, to su te godine. Unormaliće se on kad sazri.
-Ma unormaliću ja njega na svoj način. Imam proveren lek i za takve.
-Ajde ne lupaj. Ko da si ti bio bolji? U njegovim godinama, već si imao dve godine zatvora.
-E, al mene je ćaća od malije noga lemao gvozdacem po glavi. A šta misliš da nije? Kakav bi tek onda bio?
Izjutra prva potreba za vodom, nakon sinoćne pijanke. Skupljen šlajm od dva pakla cigara, gajbice Valjevskog, i par teranja konja iz plićaka, koji ujutru nakon buđenja, jelte, čeka da bude proteran.
Primer: Pogledajte svaku drugu reakciju na Vuki, videćete mačku koja pije vodu sa česme, i komentar "Kada se probudiš ujutru nakon izlaska iz grada"... današnja omladina možda ne zna kako se taj osećaj zove...ali očigledno da su imali iskustva sa njom.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Nekad može da se primeni metoda nastavka ispijanja alkohola, da bi se predupredila žgaravica, jer je najbolji lek protiv mamurluka, izbeći ga, nastavljajući da piješ i ujutru...
Slave mi gosn šefe, doktor mi prepisao samo zbog žgaravice!
Ja da te ispoštujem samo sam došao (mani me bre čoveče idem si) idealan odgovor na domaćinovo ubeđivanje da ostanete.
Slavko: DOMAĆINE!
Domaćin: SLAVKO!
Slavko: Srećna slava domaćine (rukuju se, poljube tri puta u obraz).
Domaćin: Ajd ulazi, sedi tu do Mirka.
Slavko: Kog Mirka?
Domaćin: Ma Mirka, ne znaš Mirka? Izašo juče iz zatvora samo ždere pečenje vidi ga.
Slavko: Jelte, pa što je bio u zatvoru?
Domaćin: Ma optužili ga za neko ubistvo pa posle dokazali da je nevin, ma pusti pet godina čovek nevin ležao u zatvoru.
Slavko: Pa kako se ubio?
Domaćin: ko?
Slavko: Pa samoubica...
Domaćin: Aaa pa upucao se u ledja i skočio sa mosta. Nego ajde sedi ti lepo sad će meze.
Slavko: Ooo zdravo Slađo (Slađa - domaćinova sestra), srećna slava (rukuju se, poljube tri puta u obraz).
Slađa: Hvala, hvala sedi izvolte, šta ćeš da popiješ?
Slavko: Ne znam da li da pijem vozim znaš, pa šta ima da se popije?
Slađa: Rakija, pivo, vino.
Svi gosti u glas: Može!
Slavko seda pored Mirka, Slađa donosi rakiju i izlazi iz sobe.
Slavko: (drma rakiju) uh, dobra rakija a dobra ti i sestra domaćine pocepao bih je kao poziv za vojsku, hahaha. (tišina u sobi Mirko hladno gleda Slavka kome zastaje zalogaj u grlu).
Domaćin: Da te upoznam ovo je Mirko, on je muž moje sestre.
Slavko: (Jedva proguta zalogaj) ništa idem ja domaćine lepo se provedite i još jednom srećna slava.
Domaćin: Pa sedi bre Slavko tek si došao još nisi ni do pečenja stigao već odlaziš.
Slavko: Ja da te ispoštujem samo sam došao žurim znaš i tako, (Mirko ga i dalje hladno gleda) nego ajde da me ispratiš molim te?
Mirko: Neka, domaćine ja ću da ga ispratim sedi ti samo odmori se.
Slavko: Ma ne treba znam ja gde su vrata sam cu (polazi ka vratima).
Mirko: Ma taman posla ispratiću te ja.
Slavko: Ma nema potrebe sam ću ja, domaćine jel tako da ću sam? stvarno nema potrebe, a i sad ću ja da se vratim samo tetki lek da donesem. (hvata se za kvaku).
Mirko: Ispratiću te ja uživaj samo nego nemoj tu da izlaziš ajmo na zadnja vrata taman da mi pomogneš nešto.
Nepotrebno podsećanje na film iz osamdesetih koje nas može zadesiti ako (ipak) pristanemo na varijantu da na letovanju delimo zajedničko kupatilo, kuhinju, balkon...
Pre: - Dragi, a da mi ipak idemo u centar grada, pa šta i ako je zajedničko kupatilo?
- Da, draga... pa ionako ćemo se kupati u moru hehehehe...ALI...
- Slobodno kupatilo!!! letim da se isšoram a ti, ljubavi, stavi kaficu...
- Stavi je ti onoj tetki što je zauzela ceo šporet sa krompirićima i boranijom!
- Nemam vremena za objašnjavanje, ona pička već trči da suši kosu u kupatilu (alo! slatka! pa je l' treba ja da pišam na tvoj tepih a ti da se kurčiš sa kosom u kupatilu?!)
- Hej, slobodna žica za sušenje peškira... trčim!
- Načulji uši dobro, kad čuješ ''klik'' da ti preuzmeš toalet!
- Usvinji ga dobro da ne može niko sem mene da udje!
- Odlična ideja... i nisam odavno...
Odraz moci,snage i izdrzljivosti.. zenski razgovor u kome je tema hodanje u stiklama cesto podseca na muske ribolovacke price jer se mnogo laze i preuvelicava.. a glavni cilj je pokazati kako je ona prepesacila par kilometara a noge je zamislite,NE bole.
Aleksandra: danas sam ceo dan u stiklama,sa novog beograda sam dosla do vozdovca,pa do vuka,pa smo prosetali do kst-a pa sad jos moram kuci.. EJ! ceo dan sam u stiklama,ali noge me ne bole..
Milica: eh nije to nista,ja sam ti jednom iz zarkova isla do vozdovca na stiklama,znas li bre ti gde je zarkovo? znaci od zarkova do vozdovca i onda me zvala tetka iz lestana da joj odnesem lek..a prevoz nije radio jer je dosao onaj podpredsednik Bajden pa sam morala peske.. i onda se iz lestana vratila peske do zarkova,ej zarkova! i nisu me bolele noge!
Akcija koja izgleda kao rešenje problema, iako je, u većini slučajeva, uzaludna. Uteha u fazi daj sta das.
-Ne znam šta da Vam kažem, kratak Vam je. Mi ovako kratke tekstove ne objavljujemo.
-Ma daj to vamo, razvući ću ja to za čas.-U koji ćemo font ovaj seminarski?
-Još pitaš? Pa dvajesdva bre, nek se razvuče pošteno!-Dobra mala, ali vidi dojku, brate, jad živi!
-More matori, mrš u akciju. Razvući ćeš ti to, verujem ja u tebe!Frenki: Majku mu, kud stavih ovu prvu sisu, a nidje sise ni za lek! Daj da malo razvučem ovu bedu u foto šopu, neće val'da niko primetit'!
Navaliti na hranu sa entuzijazmom profesionalnog Jevreja koji je gostovao po Aušvicu, Dahauu, Mathauzenu i ostalim konc-logorima sa pet zvezdica.
Gladnih očiju pobeći iz gladi u obilje.
Prilikom knjofanja maniri za stolom ne postoje, čak se ni ne jede, nego se primordijalno ždere, skače se od jednog komada hrane do drugog, bacaju se poluzagriženi komadi butki, bataka, hleb leti na sve strane, mas' se cedi niz potkolenice. Sve to se odvija u skladu posebne harmonije koja iskazuje čistu kompoziciju animalnosti u ljudi.
- Kako je moj vojničina! Tek što si se vratio iz Prizrena, uf što sam te se uželela.
- Nemaš ti pojma šta znači uželeti se. Skidaj gaće, ima da te knjofam ko pasulj iz kasarne.
- Xe xe, lakše malo momče, pocepaćeš mi helanke!
- Budi sretna što će samo to da bude iscepano...
- Ostavi taj šlem... Aah!!Pisano za ono takmičenje
