Prvi i po meni jedini pravi kralj srpskog rap-a. Čovek koji je meshao narodne umotvorine kao špil karata, a pritom su rime imale smisla...
Imam cevap da odem na ćevap, al' nemam pare,
idem do pekare, al' ni 'leba nema bez motike,
zato nosim staru motiku iz doba gotike...Nema leba ni za lek, apoteka ne znam gde je...
U mom kafiću srećem momka Fiću, što po Užicu često žicka siću,
Fića preteruje u piću pa žica po kafiću...(Ovo pročitajte malo brže, pogotovo prvi deo rime)I pošto sam smazao pire kao piroman, za dobar provod pravim plan...
Sve u svemu nađite njegove starije pesme i dobro poslušajte, videćete o čemu pričam...
Drugi album je bio drugačiji, manje melodičan, ali je imao i dosta jačih igara reči. Prvi je bio super - ja i danas tvrdim da je on jedan od najboljih repera koje je ova zemlja ikada imala. To možda ima neke veze sa činjenicom da ne slušam hiphop, ali - ej, bio je car. I sad je. I čini mi se da bi, kada bi imao nalog na Vukajliji, bio među prvih sto, kad bismo mu dali malo vremena. Svaka čast! (Iako sam svestan da skoro tri godine nisi kročio na ovaj sajt. :))
Bio je iritantan, i imao je gomilu gloopih pesama, i nikad nije ponovio uspeh prvog albuma, ali sta je vredelo, vredelo je. +