Jedina moguća reakcija kojoj prethodi duga, neprijatna tišina kojoj, pak, prethodi još duža i neopisivo dosadna priča koja nas ni najmanje ne zanima, te je stoga nismo odslušali, a čak i da jesmo - toliko je nebitna za naše bitisanje da nije vredna reakcije.

Шаљива реплика једног од саговорника на кајање другог након изговорених оних бржи-језик-од-памети речи, које потврђује изјавом:
''Извињавам се, излетело ми...''.
Уме да буде и добар прекид непријатне тишине.
Свакако, корисна шала.

Neverovatan osećaj kada udjete s nekim u lift... Osoba i ne mora da bude nama nepoznata, ali bez obzira, ulaskom u lift počinje tišina koja ne prestaje do krajnjeg odredišta (sprata). Ljudima je očigledno neprijatno da pričaju na tako malom prostoru... Izlaskom iz lifta život napokon izgleda bolje!

Javlja se onda kad je na tv-u neka scena koja po svom sadrzaju nije primerena za nekog od gledaoca, tada zavlada tisina, a osobi (za koju sadrzaj nije primeren) se uputi neko pitanje kako bi mu se skrenule misli/pogled sa tv-a.

Savršeni mir i tišina, bez klinačke dreke, nastavničke histerije, gađanja kredama i sunđerima. Niko ne škraba po meni, nema igranja sa rasvetom, ubadanja šestarima po mojim zidovima, ostavljanja ljubavnih poruka markerima.
Savršen mir i tšina.
Povremeni upadi tetkica koje mi pobrišu prašinu i podove, otvore mi prozore da se malo provetrim, ili matorog domara koji se trudi da osposobi sve što su mali demoni na meni uništili? To nije strašno, čak naprotiv. Eto, ove godine su me i okrečili. Osećam se 10 godina mlađe i spreman na sve izazove koje mi donosi 1. Septembar.
S vremena na vreme natrči debeli diša, i preko stola naguzi sekretaricu koju je zaposlio, a ponekad se i nastavnik fizičkog zapije sa hemičarem, i sve je to ok, i ne traje dugo. Naročito dišina jebačina. hi-hi
I onda opet mir i tišina. Opušteno dremkam se i gledam. Tabla, čista, umirujuće zelena, ormani izglancani, ćute po ćoškovima, dupke natovareni knjgama i vežbankama, kompjuter i grafoskop prekriveni čistim čaršavima, spavaju svoj letnji san. Spavam i ja sa njima.
Savršeni mir i tišina...
A onda dođe taj jezivi 1. Septembar. Od zvona koje najavljuje otvaranje školskih vrata dobijam napad panike. U daljini čujem stampedo dečijih nožica, graja je sve glasnija i bliža, otvaraju se vrata, prva torba leti preko mene i pada pored stola, rulja uleće naglavačke i završava se moj letnji raspust.
Mali zlikovci su se vratili, počinje haos.

Sam centar, legendarno mesto u središtu tajfuna ili ciklona, u kojem se može videti plavo nebo i vlada savršeni mir. Znak da je užasni prolazak kroz oluju zapravo tek jedna etapa puta i da nas čeka ponovni prolazak.
Ali u tom periodu vlada savršeni mir i tišina, lagana plovidba i opuštanje. Čista nirvana.

Trenutak kad osoba ženskog pola ugazi na čet, koji do tog trenutka izgleda kao brisan prostor između dva rova. Tišina, ni čvorak ne kljuca drvo, ona ugazi, i čuje se klik, vreme staje. Zatišje pred eksplozuiju...
E onda iznenadna unakrsna vatra sa svih strana, svi odjednom imaju municiju...
A sad pucate hajvani!

Molim? Kakva hrana? Ono sranje za žene i Amere? Odjebi! Pravi muškarci glođu meso rukama sa kosti jagnjeta.

Veoma mučan i neprijatan događaj za sve članove porodice pri kojem je karakteristična neprijatna tišina. Članovi se ne usuđuju da progovore jer znaju da to vodi početku nove svađe koja je najopasnija upravo za stolom jer su svima pri ruci noževi i viljuške.
Svi se trude da što pre pojedu hranu tako da mogu da se udalje od stola.
Ipak, pored svih mera predostrožnosti, svađa se započne na najneočekivaniji način:

Večita muka svakog muškarca prilikom prvog sastnaka sa osobom suprotnog pola. Pošto je patrijarhat i dalje na snazi, te mužjaci još uvek imaju titule "lovca" i "osvajača", od njih se očekuje da budu aktivniji učesnici u razgovoru i prekidaju svaki trenutak neprijatne tišine koja može trajati kao večnost, ako se ne preduzmu neophodni koraci u cilju razbijanja iste.

1.neprijatna tišina: Ok! To se svakom dešava ( čak i Kazanovi jednom ), uglavnom nastupa odmah posle rukovanja i pitanja o junačkom zdravlju. Međutim, ti si siguran u sebe, pametan i lako se snalaziš. Pred tobom su brojne teme: recitovanje Disovih stihova, citiranje Dostojevskog i Hesea, ponovljeni izbori na Voždovcu, parlamentarna kriza, autoput Horgoš-Požega, zabrinutost zbog globalnog zagrevanja i tako dalje. Ako znaš čime se ona bavi, proguglaj i provikipediši neke informacije o tome, dobićeš veliki plus.

2.neprijatna tišina: Dobro, nisi baš za akademika, al nisi ni loš, i dalje imaš šta da pokažeš. Ako sedite u kafiću, izvini se i skokni do toaleta pod izgovorom da ideš da opereš ruke jer si u dolasku učinio dobro delo i skinuo bespomoćno mače sa drveta. Pomisliće da si hrabar i emotivan, a plus i brineš o higijeni, što znači da nisi tipičan aljkavi muškarac. U klonji ćeš imati dosta vremena da razmisliš o daljim koracima.

3.neprijatna tišina: A da ti nije umrla baba danas? Nije ti dan? Il si jednostavno samo malo priglup i nekreativan. Ok, nije sve izgubljeno. Uvek ostaje mogućnost da se spustiš toliko nisko, pljuneš na sebe i započneš priču o tome kako svršavaš na pesme Vlade Georgijeva. Pričajte: o farbama za kosu, noćnim kremama, ulošcima, Minji Suboti, da li je gotivniji Svet ili Skandal, krahu Lemija Kitića u Areni...možda upali.

4.neprijatna tišina: Elokventan si k'o pripadnici afričkih plemena. Ništa, reci da opet moraš u wc ( problemi sa bešikom ). Usput pitaj konobara gde je požarni izlaz i u'vati šturu. Ako si u Stefan Braunu, izvedi kvalitetan "Džeronimo" sa 30 metara visine, ako preživiš, izbegavaj taj deo grada ubuduće. Pređi na muškarce, ili promeni pol, pa nek tebe muvaju.

Ispasti svinja ili se odati kao ista. Uraditi nešto neprimereno kada mislite da vas niko ne vidi, i loše misliti. Ako ste među svojima, sledi dobronamerna zajebancija. Dok ste živi! A, ako ste među uštogljenim malograđanima, sledi zlonamerna tišina i ogovaranje. Takođe dok ste živi!

Cest ritual, koji usledjuje prilikom nedostatka teme za razgovor, ili pak neprijatne teme za razgovor, nakon koje nastaje ona ,,neprijatna tisina.'' Ova pojava se takodje moze javiti usled sledece situacije : jedan sagovornik postavi pitanje, a drugom je neprijatno da na isto odgovori. Onda sledi pogled u nebo i poznata recenica : ,,Lep dan danas.''

Mjesto gdje vrijeme staje... Mjesto gdje ste primorani da dijelite dva kvadrata sa komšijama koje jedva poznajete i da se ćuteći vozite čitavu vječnost. Mjesto gdje neprijatna tišina stvara napetost koju je moguće sjeći nožem. I u rijetkim slučajevima, mjesto gdje možete da se informisete o poskupljenju hljeba i vode (od lokalnik bakica i dekica).

Poslednja opomena smaraču koji ne zatvara i od kog se ne razaznaju pesme, jer se i dere objašnjavajući nešto što ne bi bilo zanimljivo ni da je u pozadini mrtva tišina.

Još ako je u pitanju gabor, lako se skupi ekipa koja kletvu i sprovede u delo, sve pod okriljem dobrog zezanja kao 'malo te bacimo i skačemo po tebi'.

Svake godine noć između 31.avgusta i 1.septembra obeleži dotada neviđena tišina, kao da je noć žalosti. Nema bajkera, nema galame ispred „brze hrane“, dovikivanja do pred zoru, ni kučeta ni mačeta-škola počinje. Svi koji ne kreću tog dana u školu mogu mirnije da spavaju , osim onih osamdesetak hiljada majki čiji mezimci i dušice kreću u prvi razred.

Mesto koje je za neke ljude izgubilo prvobitan znacaj,a to je gledanje filma i cutanje,uz povremeno suskanje kokica...
Sada,tisina je luksuz u bioskopu,svi redom komentarisu,gadjaju se kokicama(flasama u najgorem slucaju),lupaju u sediste ispred svojeg(najcesce zbog dizanja nogu) ,zadnje i najgore,zapocnu delimicno dugu konverzaciju sa drugom/drugaricom ili deckom/devojkom preko mobilnog,umesto da samo kazu "u bioskopu sam" i spuste slusalicu.

Subota ujutro. Začaureni u svom bunkeru uživate u smiraju koji ste već odavno zaboravili. Odgađate neminovni napad do krajnih granica pristojnosti i gladi (jer su komunikacije i društveno-učtiva neophodnost i nasušna naša namirnica, isto koliko i razorna navika).

A onda izlazite iz bunkera i otkrivate se neprijateljskom radaru: uključujete mobilni, pa računar, otvarate poštu (na otprilike tri adrese), postajete dostupni na različitim društvenim sajtovima.

I počinje. Zvuk sirena, vizuelni alarmi. Tišina je bila samo zatišje pred informacionu buru.

Delikatna situacija koju može stvoriti najobičniji komentar ili pojava. Kao kada gledate film sa roditeljima, i počne sexualna scena. Svi počinju da se prave da zapravo ne gledaju film i sagnu glavu crveneći da se ne bi slučajno pogledali. Najradije da promene kanal, ili da izadju iz sobe, ali se ipak niko ne mrda. Scena se u datom trenutku (posle 100 godina!)završi, svi se prave da se ništa nije desilo, ali tenzija i dalje traje. Posledica neprijatne sitacije je neprijatna tišina.

Način života koji uvek više smeta nego što koristi. Dok vam dete raste, prihvatljiva je samo samlevena-jer je dete malo i bespomoćno. Ona „keksolika plazma“ znači samo jedno – u vašu sobu ulazi ko i kad hoće isključivo zbog keksa. A kad plazma dobije formu ogromne table dijagonale do 2m, to je definitivna pobeda tehnologije nad običnim malim ljudskim potrebama, makar se zvale zdrav seks ili tišina.

Totalno nebitna persona, čak ga i komarci zaobilaze u širokom luku. A poznato je da oni nisu neki probirači i da gotive svačju krv. Osoba čije se postojanje svaki dan dovodi u pitanje.