Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Ružnoća na n-ti stepen. Kada je ugledate, menja vam se pogled na svet i počinjete drugačije da gledate na sve ono što vam nekad bilo odvratno kod školskih drugova i drugarica. Možda čak počinjete i da se kajete što ste nekog zezali zbog bubuljice na vrhu nosa, lenjeg oka, žutih zuba ili dlakavog mladeža na obrazu. Osoba koja se u zbilji može opisati ovom doskočicom je nešto nezamislivo, dok se ne ugleda golim okom.

Jako zajebana bubuljica na sred čela koju ako i pokušaš da neutrališeš sa svoja dva kažiprsta napaviš još veće sranje i ona će se proširi za nekih 20% i izgledaćeš kao da si dobio headshot u paintball-u.
Nastaje uglavnom uvek i samo onda kada imaš dejt sa devojkom/dečkom kako bi efekat useravanja u život bio što veći.
Druga moguća alternativa za rešavanje ovog problema jeste da promeniš veru i staviš onu crvenu tačku na čelo koju imaju indijci, odeš u Indiju i radiš kao tech support.

Najveći mogući iskaz poštovanja prema jednoj osobi kad si malo popio.

Добро позната ситуација из свима омиљених америчких акционих филмова:добрица и злоћко се ваљају по поду/трави/прашини/ризли/шодеру/блату(пожељно је,ради драмског ефекта,да пада киша);злоћко покушава од добрице да отме пиштољ(или обрнуто);у жару међусобног ватања,пиштољ испада и отклиже се,а они се такмиче ко ће га пре дохватити;наравно,пљуште ударци,а публика вежба врат пратећи мало једног,мало другог.Крај акције може бити:
1.)Пиштољ пада са спрата/крова/литице,ниједан га не добија;након што разочарано констатују да пиштоља више нема,настављају да се ватају-хоћу рећи,боре ручно.
2.)Добрица узима пиштољ;пошто је добрица добар,он ће злоћка само изударати пиштољем док не наиђе дежурна патрола(коју су баш омели у једењу крофница).
3.)Злоћко узима пиштољ-пошто у овим филмовима злоћко има стила,он неће одмах скењати добрицу,него ће га држати у неизвесности тако што ће му прислонити цев пиштоља на слепоочницу или чело,само што ће у овом случају патрола(поменута у варијанти бр.2) оставити крофнице у патролном ауту и покушаће да злоћку приђу с леђа.Наравно,савладаће га.
У сваком случају,добрица одлази у хепиенд,злоћко у затвор,пандури поједу своје крофнице и сви срећни.До следећег наставка...

Način na koji poneki profa stavi do znanja zgodnoj koleginici koliko joj orijentaciono treba stigne do šestice.

Tepanje kojim baba počasti unuka, nakon što unuk udene baki iglu kroz konac.

Израз којим особа наговештава другој да две ствари или два догађаја нису ни слична а камоли иста. Углавном је изговарање израза испраћено превртањем очију.

Najveći prirodni fenomen. S 10 metara vidi plavu dlaku na svijetlom sakou, a s pola metra ne vidi okvir od garažnih vrata.

Око маторе комшинице које региструје сваку кретњу кроз прозор или шпијунку, прибављајући информације од огромног значаја за трач партије са осталим колегиницама бабама.

Kaže se za osobu koja ima jako širok osmeh. Osmeh koji te nasmeje i ulepša dan koliko god ozbiljna stvar bila.

Natprirodni organ koji pomaze mojoj majci da primeti prljavstinu koju nije moguce primetiti golim okom (a kamoli mikroskopom).

Tri organa u ljudskom telu koja će zvučati isto i ako ih izgovoriš u nazad.

Jedina sigurnosna oprema kod Juga.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Odlazak iz krajnosti u krajnost.

Честе, огромне грешке које праве спортски коментатори пратећи утакмицу и оцењивајући појаве. Сјајан пример можемо видети код Слободана Шаренца, легенде коментарисања кошаркашких утакмица, коме је дуготрајно проучавање кошарке очигледно ослабило вид.

Често бркана ствар са бубуљицом на пределу чела између обрва, не кажем да није, али ја искрено мислим да је то само омиљени часопис Саше Матића, до душе он је ионако то сам рекао....

Osobina koja se najbolje ispoljava posle škole, kada se vraćaš kući, sedaš u autobus na zadnje sedište u sam centar, i u vozačevom retrovizoru vidiš bubuljicu na svom čelu veličine pomorandže! I shvatiš da si ceo dan u školi proveo sa tim. Naravno jutros u ogledalu se nije videla.

Kada čačkaš nešto oko struje i u džepu ti zazvoni telefon uključen na vibraciju.