Džaba ja tebi pričam, čuješ ti moje reči ali ti ništa ne znače. Svejedno ti je što je nebo plavo, trava zelena, a trešnje crvene kao krv. Ništa ti ne znači ni što su devojke rumene kao jabuke ni što je hladno pivo zlatnožuto sa belom penom. Ne pratiš televiziju, ne čitaš novine, ne učestvuješ u internet diskusijama. Ne zanima te ništa van tvog malog sveta i sistema vrednosti koji si sam uspostavio. Moje mišljenje je tebi ravno nikakvom mišljenju. Živo te zaboli kako ostali funkcionišu, ti si svet odredio kakav treba da bude i svaka devijacija je greška sveta, nikako tvog koncepta. Slep si brate i pored očiju, a slepom je teško objasniti boje.

Ono što teško da ćete čuti (ili navesti) kao razlog za poraz svog tima.

Prirodni pojačivači ukusa.

Užasno zajebana i teška stvar, pogotovo ako nije moguća licem u lice. Kao da već nije dovoljno teško objašnjavati najboljem drugu da trava svakog dana nije način da se izbori sa problemima, još to moram da radim šapatom, da ne čuju moji, i slušat' neubjedljive izgovore takođe šapatom, da ne čuju njegovi. Onda naravno crkne moja razjebana baterija na fiksnom, pa trčim na msn, gdje mi kucanje postaje drastično loše, i sve više se nerviram jer znam da bi zabrinuti izraz na mom licu i iznervirani ton mog glasa rekao mnogo više od glupih slova na ekranu. Mada, ako nam je već stalo do te osobe, uvijek se nađe način.

Ustao si i izasao na terasu.Pluca su ti ispunjena mirisom proleca.Ah to zagadjenje,smog,miris zapaljenog kontejnera i miris kiseline znoja ljudi u autobusu koji jedno mesec dana nisu videli sapun.Ptice crvkucu,psuju jedni drugima pticije familije na pticijem jeziku,motori prevoznih sredstava cvrkucu!Trcis za jednim poluraspalim autobusom!Pa,kud zuris!Prolece je!Uzivaj,setaj dok ti topao asfalat obasjan prolecnim suncem topi djon na obuci MADE IN CHINA!
Gledaj okolinu!Setaj parkom!Parkovska trava je tako divna!Puna je uvelog i prljavog lisca i stetnih produkata pseceg metabolizma!
Sedi na klupu!Gledaj kako autobusi prolaze,broj automobile!
Uzivaj u svemu sto ti prolece u gradu pruza!Trci bos,prolece je!

Žgaravica, gorušica, kiselina, ezofagealni reflux, ljutina.

Strahovito neugodan osjećaj žarenja u grudima, jednjaku, grlu.

Liječi se:
a) narodnim lijekovima od trava - kantarion, neven, kamilica, iđirot, gavez, bosiljak, šargarepa i majčina dušica se skuvaju u kazanu, onda se tom smješom istrljate, malo odpijete i žgaravica je kao rukom odnešena

b) fensi tabletama - Gelusil Lac, Rupurut, Ranisan, Gastal, Famotidin, Lanzul ili Lasoprazol sažvaćete, ubrizgate intravenozno, popijete (zavisi od oblika) i žgaravica nestaje u roku od 15 minuta

c) Kosmodiskom - jer jedino što možete izgubiti je bol, tako da bi trebao djelovati i na žgaravicu

d) Boemskim lijekovima - šaka sode bikarbone, pola čaše vode, pelinkovac i orkestar da svira 'Jedna lasta meščini prolijeće' od Šabana Šaulića, žgaravica nestaje u roku od 2 minute

Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.

Uglavnom najzeleniji deo svakog grada u Srbiji, pluća grada. Pešaci i povremeni vozači mogu preko polusrušenih ograda da vide izuzetno bujnu faunu, od korovskih trava do mladog drveća, a polako se obnavlja i populacija divljih životinja. U industrijskim zonama se tokom cele godine može naići na veliki broj rekreativaca, pa čak i profesionalnih sportista, zbog izuzetno čistog vazduha i male frekfencije saobraćaja.

Interesantno je napomenuti da su se za vreme socijalizma u industrijskim zonama nalazile fabrike koje su zapošljavale i po više hiljada radnika. Tada je u urbanom planiranju često postavljana zelena zona između stambenih naselja i ovih zona (što iz današnje perspektive izgleda sumanuto). Međutim, sa dolaskom demokratije je ova retrogradna praksa napuštena

Naziv nije dobila po nekim zabludama da se utakmice igraju po betonu, ne! Igra se uglavnom na terenima na koji ma je nekada davno i postojala trava, ili ako se plate zaostali računi za vodu, zalije se 2-3 puta nedeljno...Sudija često ne svira domaćinima 4-5 penala, faulova ili nešto treće, što isprovocira revoltiranu kuku i motiku da po nekad i nasrnu na njega. Utakmice se lako reše, ukoliko obe strane žele kompromis, a neki od načina su:
1. 3 za 3 - Aj druže pustite nas sada da se pokažemo kući i mi ćemo onda vas pustiti kući.
2. Dve gajbe piva, džak kreča, i dve lopte.
3. Ili neka druga kombinacija, koja obavezno mora da sadrži džak kreča...

Ovce.
Treba im ovan predvodnik, neki Tito, Sloba, Tadić da ih vodi, da im kaže šta je za njih dobro, šta da rade, gde da idu, čemu da se nadaju...
Treba im pas čuvar, neko ko će da brine o njima, neko ko će da im kaže "e jeste, tamo kod komšije je lepša trava, ali to nije tvoje i tvog gazde, to je komšijino"
Tamo 90-tih ga nije bilo pa se išlo u tudje bez veze.
Čim su u toru bleje, viču protiv vlasti, tajkuna, korupcije...
Kad izađu na livadu i imaju trave da pasu samo se zadovoljno smeju.
Šiša ih ko stigne. Za struju, benzin, grejanje, ulje, šećer...
Oni samo bleje jedno isto "ćuti dok ima, jeste tebra da je najskuplje u svetu, ali ćuti dok ima".

Sve ono na šta pepeo može da padne a uz to da ga ne ošteti tj. ne izgori.

Klinci između 7 i 13 godina koji najljepše dane provode u virtuelnom svijetu, ratujući na playstation-u ili PC-u protiv okorjelih zloća, bitangi ili napasnika. Kako su stariji, tako se iskustvo i traume iz tih mnogobrojnih okršaja pretvaraju u sjećanja kojih se ponose.
Kod nekih je primjetno ponašanje u društvu kao što se ponašaju likovi u virtuelnim igrama.
Kako stare, kilaža im se povećava četvorostruko, petostruko ili šestostruko od normalnog, ovisno o količini pizze, čokoladica i coca-cole, koje sliste u toku svojih epskih pohoda.

Kako prepoznati pentium dijete?
- Ne možete ga prepoznati jer ga nećete sresti na ulici ili u dvorištu.

Kako prepoznati igralište pokraj kojeg žive pentium djeca?
- Sjajno očuvana trava, čiste klupe, očuvani prozori okolnih zgrada.

Imperijalisticka zemlja,drzi pola Marsa,trecinu Jupitera i „pun“ Mesec, gde pak ima velikih problema sa nabujalom mladom albanskom populacijom, koja ce traziti od solarne zajednice nezavisnost, ovog lignitom i metalima neocekivano bogatog satelita.Mi cemo da „potegnemo“nasu istoriju,pre svega bitku na Mesecu protiv Amera iz 3389 godine,kada je sajber Obilic „rasporio“ kuciste racunara u kojem je u vidu softvera egzistiralo 24to Busevo koleno.Potomci Miskoviceve 2000godina stare dinastije, drzace na celom mlecnom putu monopol u izvozu lekovitih trava vanzemaljcima.Jedna nasa malo poznata buregdzinica „Kod Rodje“ dozivece vrtoglavi uspon i izgurati iz trke lanac Mekdonaldsovih restorana (pa ce burek-jogurt biti simbol novog imperijalizma).Vanzemaljski tinejdzeri vristace(ali na niskoj frekvenciji) za nekom novom Stojom i Sekom.Ehh....

Veliki teniski as. Sumnja se da je okončao karijeru zbog posledica od previše duvanja.

Pohvale na račun gudre koju konzumirate u trenutku.

Dogadjaj koji je narocito poznat u manjim mestima, izaziva prijatan miris u celoj ulici. Jaca ga cinjenica da "ne moze komsija imati frisko pokosenu travu, a da je kod mene trava od 3 dana".
Prvo jedan od komsija pokosi travu ispred kuce (provokacija), zatim ga vidi komsija (inace gastarbajter) koji uposli i sina pa njih dvojica krenu da kose, zatim baba od prekoputa zove opstinu i naruci kosenje za 12h u podne, zatim zena (udovica) zove "prijatelja" da i on pokosi... sad je stvar vec resena, u jednom trenutku radi 10ak kosilica.
Nakon sto su SVI u komsiluku pokosili travu - nastupa muk.
Odjednom, zacuje se (opet) zvuk kosacice, ali manjeg inteziteta - jedan komsija je presao da kosi u basci.

Bitka se nastavlja, rat i dalje traje.

Kvantitativni pokazatelj količine partnera koji utiče na nepovratnost dobrog izgleda pohabane jedinke ženskog pola.

Atribut ovisnika o vutri.

Šljam, bez obraza i stida. Gledaće te u oči i slagaće ne trepnuvši.
Protiv takvih nema leka, uvek će se izvući, pun ih je svet. Najbolji predstavnici ove sorte obično su po državnim vrhovima i upravama širom jadne nam planete, ali ne manjkaju ni u ostalim slojevima društva.

Slatkorečivo će ti servirati svoju lažnu moralnost, a ti ćeš verovati svakoj reči. Reći će ti da je stvar sređena, iako ne znaju o čemu se radi, da će sutra biti bolje, da je trava plave boje, dok ti stojiš na njoj i ne vidiš da je zelena.

Takvi uvek uspeju. Đavolu će dušu dati za interes. Radićeš ko crnac, 10x više od njih, a nikada nećeš imati ni približno kao oni, jer nikad u životu nikog nisi zajebao!

Kafa se u Srba tradicionalno ispija još od doba turaka koji su je i doneli na ove prostore. Solo, u društvu, ujutru, uveče. Nekad je sama sebi cilj, nekad je samo izgovor da se opali komšinica, drugarica, koleginica.
Opšte je pak poznato da mi balkanci svemu volimo da dajemo neki svoj lični pečat, da se izdvajamo iz gomile, da smo drugačiji, originalni, jedinstveni. Tako smo smislili da se uz ovaj topli okrepljujući energetski napitak sasvim lepo slaže rakija, poželjno proizvod domaće radinosti, spravljana od raznih voćki i trava. I toliko se ova kombinacija ustalila u tradiciji (čitaj: još jedan izgovor za svakodnevno šikanje radže jako je dobro prihvaćen) da su ova dva napitka spojena dok ih smrt (čitaj: pravilnik evropske unije o licenciranju i brendiranju domaće rakije) ne rastavi.