Brže, brže i još brže: život modernog čovjeka postao je nalik kraljevstvu Crvene kraljice. Sve se odvija u utrci sa sekundama, živcima i adrenalinom, baš kao u filmovima o James Bondu. A onda se još na maloga čovjeka sruči velika gospodarska kriza i svaki dan pretvara se u pravu moru zbog straha od gubitka posla, smanjenja plaće ili, općenito, nesigurne budućnosti. Naposljetku, mnogi “puknu” od stresa te reagiraju bijesom ili depresijom, a utjehu traže u alkoholu i drogama. Stres je, naravno, u svakodnevnoj percepciji negativan jer izrazito stresni život vodi u bolesti poput srčanih oboljenja i raka.

Termin koji se u odbojci koristi za napad, u kome srednjak propušta tempo koji vuče, a primač iz druge linije skače i iskorišćava potpuno odsustvo bloka, poentirajući u nebranjeni deo terena.

Uraditi nešto na brzaka, na eks. Ne može se sporije, jebi ga, obaveze čekaju k'o ljudi na šalteru pošte dvadeset i petog, a tebi ništa ne preostaje nego da u trku rešavaš probleme. Obično kvalitet takve usluge nije baš najbolji...

Donekle izvestan scenario, zahvaljujući kom će se možda u doglednoj budućnosti stati na kraj patnjama i zverstvima koja su, naročito u poslednjih nešto više od 100 godina strefili čovečanstvo i planetu. Naime, opšte je poznato da Kinezi i Indijci danas čine dve trećine ukupne svetske populacije, granice su se otvorile za masovne migracije, mešoviti brakovi više nisu tabu tema i, ukoliko ne dodje do neke bolesti pandemijskih karakteristika, nuklearnog rata ili drugih katastrofa globalnih razmera, moguće je da ćemo za 3-4 veka zaista doživeti pojam univerzalnog čoveka.

Utvrdjeno je mišljenje da su melezi najlepši ljudi; potomci mešovitih rasa (nikako arijevske) često pokupe najbolje odlike svojih roditelja, lepši su, skladnije gradjeni, privlačniji - kako žene tako i muškarci. Uporedite Brazil, Argentinu i područje Magreba sa Norveškom, Britanijom, Nemačkom i ostalim zemljama koje su izbegavale mešanja i zaključak neće izostati.

Primer : od 16. do 19. veka naše ere nebrojeno mnogo robova je odvojeno od afričkog tla i pošlo na prinudni rad u ostali deo sveta, naročito u predele Severne i Latinske Amerike. Zahvaljujući mešanjima, danas nam odande dolaze Usain Bolt, Džordani, Džeksoni, Vošingtoni, ljudi koji trče, skaču, igraju košarku, glume, pevaju...I izgledaju u pizdu materinu. S druge strane, njihovi rodjaci iz Zambije, Gabona i Bocvane su mršavi, duguljasti, sisovisni..A vredni zapažanja su im jedino maratonci, familija Kuti i Staf benda bilili.

Kada se kompletno čovečanstvo bude dovoljno pomešalo, svi će ličiti na neke Indo - Azijate, malo manje žuti, malo manje kosooki, nešto viši i sa privlačnijom muskulaturom, imaćemo zajedničke pretke i korene, svi jednaki. Pošto će to biti kraj rasnoj netrpeljivosti, ne iz nedostatka kretenizma i potrebe već zbog nedostatka smisla, može se reći da će to biti prvi korak na putu suzbijanja ostalih netolerancija - nacionalne, verske...

Rijec koja se nije ni u bilo kojem slucaju smjela prekrsiti, rijec koja je tjerala strah u kosti ili bi se nesto zajebano desilo ako bi se prekrsila.

zemlja u kojoj zivimo, takva kakva je, pretrpela je sito i reseto, i na narodu se vide mnogi oziljci. necu ulaziti u politiku (mnogo) pa da nekog posebno osudjujem, krivi su svi.

oziljci najstarije populacije su to da ljudi zive u ocajnim uslovima, sa minimalnim penzijama, da kopaju po kontejnerima, prose po ulici. sledeci put kada za starijeg penzionera kazete ''uh kako smrdi'' zapitajte se da li taj neko ima uslova da se okupa, da li ima cistu odecu, u krajnjem slucaju da li je psihicki zdrav i ako nije, zasto neko ne brine o njemu.

populacija srednjeg doba je izgubila volju za zivotom, sve se svodi na trku oko novca i brigu o porodici. pogledajte svoje roditelje, ubio ih je zivot. mladi roditelji se ne igraju sa svojom decom, jer trce sa jednog posla na drugi da bi platili pelene, struju i hranu. majke dobijaju decu sa 35 jer se ranije nisu usudile, i iako ni sad novcano to ne mogu, hvata ih zadnji voz, a zele porodicu. ljudi sa 50 godina masovno dobijaju otkaze, novi posao niko ne zeli da im da, pa porodice srljaju u siromastvo.

adolescenti srljaju u dekadenciju. narkomana je na sve strane, svakog dana u novinama nekoliko mladih ljudi je mrtvo od droge. moral je postao nesto sto samo stariji ljudi postuju i poznaju. mlade devojke i devojcice do svoje 25. godine imaju bar jedan abortus u zdravstvenom kartonu. mladici koji jos licnu kartu nisu izvadili prodaju marihualnu, a ta delatnost se polako ali sigurno siri i na devojke istih godina.

oziljaka je previse i sve teze se otklanjaju. neko kaze ''bar se zivi bolje nego pre 10 godina'' pa treba da se zivi bolje! za 10 godina ceo svet je naucno, kulturoloski, a nadam se i umno, mnogo uznapredovao, trebalo bi da se zivi mnogo bolje. svest nam klone, pritiskaju nas sa svih strana, ubijaju zivot u nama. pre 10 godina nije bilo proizvoda na rafovima, ali je bilo smeha na decijim licima.

Nesvesni svoje malenkosti na zemlji. Jedina svrha njihovog života je da životare, rade uobičajene stvari, zabadaju nos u tuđe probleme, iščuđavaju se i ponose svojim glupim stavovima, skoro pa komercijalnim. Ljudi koji ne shvataju da čovek može biti nešto mnogo bolje i veće. Olakšavajuća okolnost po njih je što ih baš i nije mnogo briga za to.

U mom, i obližnjim dvorištima, razlog fizičkih povreda koje nastaju kod dece uzrasta 3-13 godina, usled rasprave o tome ko će od njih da bude Novak Đoković. Nakon neuspelog sklapanja dogovora, lete reketi i loptice, svako dete otrčava do svog ulaza i vrišteći doziva proizvoljnog člana svoje porodice, sve u cilju da ovaj sidje i istuče ostalu decu jer ga nisu krunisali titulom najpoznatijeg srpskog tenisera.

Igračka koje se rijetko ko sjeća. Inače izum starijih klinaca, petljali su nešto sa baterijama i malim propelerima ( odakle im mali propeleri je bila najveća misterija ). Ni dan danas nikom nije jasno kako su ga sklapali, ali je bitno da su ga sklapali i bili glavni u društvu. Bio je veličine današnjeg mobilnog telefona. Njegova primjena je bila u tome da se digne prašina u pijesku ili presječe cvijet.

Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.

I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.

Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.

A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.

Svakom muskarcu se barem jednom desilo da je imao potrebu da izvrsi malu nuzdu ili sto bi narod rekao da "se rukuje sa vrsnjakom" ali kad bi se konacno dokopao nekog WC-a ili parka jednostavno nije islo....

Često upotrebljavan kompromisni izraz, kad god neko želi da postigne dve stvari:
Da daa odgovor na postavljeno mu pitanje u vezi toga kakav mu čovek odgovara za datu situaciju, bez da laže ili da bude surovo iskren;
Da povrh svega zvuči nenadjebivo superiorno.

Drugačiji izraz za zabranu nečega. Uglavnom se koristi zbog nemoći onoga ko je postavio naptis da promeni dato stanje ili zbog jednostavne nemogućnosti zabrane nečega.

Lociraj svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije. Pronađi mirnu luku u kojoj ćeš se ukotviti. Pozicioniraj svoju nemirnu egzistenciju u funkciji smisla koji si sam pronašao.

Da li je to porodica? Vera u Boga, častoljublje, nauka? Ili možda nešto između? Sprega koja povezuje sve ono što čoveka zadržava, anestetik trpljenja perpetualnog stanja besomučne agonije zvane "život".

Na izgled tako različite a u suštini jako slične, žene, od debeljuškaste bakute do mlađane nimfomanke, bez obzira na različite vrste treninga sve za cilj imaju da preznoje dupeta i ako je ikako moguće nađu lakšu i prijatniju zanimaciju.

Yoga nimfe:

tesna sportska oprema, brza, efektivna, uvek izgleda kao da je upravo dobila orgazam, mogu se naći na yoga seansi eventualno na istezivanju, prepoznatljive po dubokom glasnom disanju.
Doći do njih samo upisom na yoga seansu i glumiti pederčića, pričati isključivo o treningu i vegeterijanskoj hrani a onda je pozvati na večeru, pa šta ti bog da.

Spining milfike:

uvek sređena,sportska oprema na njoj vredi više nego tvoja cela plata, obično je šefica ili ima svoju firmu, dupence zaegnuto i voli dok trenira da priča na handsfree, neuhvatljiva za običnog smrtnika osim ako nisi lični trener, ako jesi imaš šansu da je karaš na zadnjem sedištu njenog bmw_a x5 plus uzimaš dzeparac za privatne časove.

Depresivne omladinke:

vežba na svim spravama, trči na traci po 2 sata, ostavlja zadnje atome snage u teretani, nosi crne pantalonice obično i dva broja veću majicu sa logom teretane u kojoj trenira, moguće da ima momka koji vozi yugo ili zastavu, i najveći vrh i smisao života je da se leti ode u Budvu, kad popije dva piva razmislja da zajebe sve i oda se alhoholu, nekako joj najlepše. Sa nekoliko komplimenta i pričom kako si bio u Indiju i na Tajland misliće da si Alen Delon, zaljubljive j eprirode te nemoj da joj daješ broj telefona ili slučajno kažeš gde živiš.

Prepotentne fotomodelke:

ah, ta vrsta trenira sve i svašta, najviše vole da rade trbušnjake na lopti, nosi roze majčice sa najk znakom , žali se kako mnogo smrdi u teretani i zna da je dobra pička ali ipak posećuje teretanu da se zna i priča okolo kako je sportski tip devojke, sigurno, ali sigurno ima blog ta tema je nepresušna da se priča ili počne priča sa njima, loži se naravno na blogove malo poznatijih modela ili pevačica, najbolji prilaz za njih je da kažeš da si urednik playboya ili filmski producent, u krevetu su kao balvani jedino što može da ih natera na malo rada je da upališ kameru.

Debeljanke:

trče na traci po ceo dan dabi posle treninga pojele snikers ili popile koka kolu, tu sa dva komplimenta se rešava sve, samo joj kažeš "ju što si smršala" pozoveš je kući na tortu i to je to, za komplimente su jako zahvalne oralna obrada im je jača strana.

agresivne:

vole box, sparing ili hard core trening, lože se na junake, istetovirane manijake, obezbedjenje po klubovima eventualno n agradjevinske radnike. Obično su metar i žilet visina i oko 70kg narodski rečeno "zbitaci". Za prilaz moraš da prihvatiš izazov da si sparing partner i da si jako agresivan, pljuješ i bljuješ.

Lik iz serije " Married with children". Služi nam da njime opišemo lika koga život nije mazio i pazio. Njega brine 100... 1000... ma kakvi, broj briga se ne zna, brine se i za brige svih na planeti. On, pored toga što mora da izdržava i trpi ženu i decu, i na poslu trpi nadobudnog šefa koji ga nije prijavio i daje mu minimalac tek da se ne žali i da ima za 'leba i ponekad, i to da se počasti, sok. Jedini užitak mu je kada jednom mesečno, i to ako ima sreće, izađe sa drugovima, sa kojima je bio i u srednjoj školi, pa makar otišli i na pikado ili boćanje u parku....

Baškari se na sred trotoara i merka koga će da zajebava. Prolaznika? Biciklistu?

Mlad je i ponosan, on je faca, i zaskočiće neki od onih crnih, velikih i izglancanih. Istrčaće kad takav stane na semaforu, staće ispred njega i ima da reži i laje dok se ne smori. Čik nek’ šofer izađe pred njega! Oglodaće mu mokasine i capiće ga za butku. Čik nek’ ga pregazi! Zamena branika je najmanje 700e!!
Tu su mu i ribe, i deca, i burazeri i nekakve protuve. Svi, bre, gledaju! Zar da sad kvari svoj mukom stečeni alfa imidž?!

Ihaaa...natrčao se on za decom, šepavim babama i prestrašenim biciklistima. Ima zavidnu kilometražu, lavež mu je prodoran, zubi su mu na broju i samo treba da sačeka da teranje zlatne retriverke. Gazdarica je čuva, al’ napujdaće čopor na nju i ispustiće. Zlatna će da klisne u šiblje i....Šta će, dojadile su mu ove iz čopora pa merka i negovane.

Plaćao je cenu neiskustvu. Jednom je stao pred jednog velikog i crnog koji je bio ulubljen i prašnjav. Lajalo, lajao i taman je mislio da je konačno postao alfa.....kad ta ogromna mašina krene na njega i tresne ga. Jedva se uzdržao da ne cvili, mada se kasnije i to isplatilo. Ima koleginica koje se pale na ožiljke.

Nagutao se smrada zapišanih točkova dok je lajao na kamione. Posle je to batalio i sad gleda dva mladunca kako se rastrčavaju niz ulicu. A kamioni šibaju jer neke badže zidaju čitavo naselje, a te dve budalice ne posustaju.

Alfa lutalica ima samo jedan problem. Smara ga jedan biciklista. Pravi se važan jer zna da mu ni ceo čopor ne može ništa. Ima nekakvu mađiju i kad prođe: čopor se sludi. Načisto. Laju na prazno, trče i sudaraju se, neki se i prestrave. I on ga se boji i brine za svoj imidž. Pokušao je da ga prati, al’ ne uspeva. Ta smradina sa kacigom, tesnim bermudama i drečavim rukavicama mu se ruga. Jednom ga je pojurio i skoro ščepao za patiku...seća se on. Al’ sad se pojavila ta mađija!

I šta, zar sad treba ona dva dripca što trčkaju tamo-amo da mu upropaste poziciju?! Ako oni uspeju da zaskoče napirlitanog biciklistu, pa posle neće ni ona očerupana sa kataraktom da mu da. Rođena deca će ga se postideti. Pa gde će onda?! Ima, bre, da ga jure i spodobe iz cigan male, da ga metlom klepaju čistači ulica....
Ma neka, možda ni te nevladine nisu loše. Kao, udome te....usvoje te neki ljudi...čuo je za mis Milu, njoj je svanulo. Valjda će biti mesta i za penzionisanog alfu.

Potpuno bezlične osobe ženskog pola koje se kriju od njihove tužne realnosti drkanjem sopstvenog ega do maksimuma. Počinju kao ribe koje su u fazonu 'a znam da sam te prevarila sa naj drugom i ostavila na novogodišnje veče ali ja sam ŠKORPIJA tako to ide s nama'... Onda krenu dublje da istražuju sve te nezamislive gluposti kao što je magija, tarot, prizivanje duhova i ostale nebuloze, i naravno sve to kači na Instagram jer bez validacije i prihvatanja od strane drugih, ona bi pukla potpuno i možda shvatila koje je smeće u životu. E sad ove moronke se dele na dve neke grupe: 1) one koje zaista veruju u ova sranja, trče na sve strane da bi bile što 'moćnije', mole se nekom perunu šta ja znam po ceo dan i nadaju se da će ih to izvući iz govani u kojima se nalaze. Takve nakaze uglavnom završe kao igračka nekog kralja, koji može da im bude ćale, koji im je prodao sto kubika magle pa snjima radi šta hoće i jebe ih dobro u mozak napaćeni.
2) one koje to rade da zarade na budalama. To su ribe koje uvek kače slike sebe sa pentagramom ili nekim nordijskim kurcem na čelu, naravno sise u prvi plan, i neki retardirani opis. Radile su generalnu bar tri puta, kolko su prešle ni same ne znaju. Naravno pošto ih niko normalan ne ferma dva posto (čitaj izjebe I odjebe) životna misija im je da nađu simpa koji će da ih tretira kao boginju i da im drka ego, jer su kurac lipov. Ili eventualno nađu neku budalu da ih reklamira po internetima i zarade neki dinar, možda i poštovanje grupe debila koji zajedno nemaju 3 ćelije u glavu, tada im je ego na otprilike 6 miliona i konverzacija s njima je nemoguća, što jer su glupe kao noga, što jer ako se usudiš da se ne slažeš s njima dođe ti pomenuta grupa gorila pa te smara kako im nepoštuješ boginju i kako će te izlomiti. Druga opcija je ako ne nađu osobu koja će da ih izdržava i da im liže pedu, onda padaju u teški očaj, krenu da se drogiraju, i nastave da se trpaju sa kim stignu, što vide kao neku filozofiju i dubokoumni čin. Sve to dok i dalje tripuju neku dominaciju i veličinu i teše se , ne daj bože da prizna sebi da je go obrezan kurac I da krene ispočetka, jok. Ona je elita.
Obe podvrste se oblače u nekom pseudo gotik ili hipi fazonu, slušaju nezamisliva sranja od muzike (ili ono što se danas zove gotik, ili neka paganska sranja gde neka riba u krznu sa sekirom stenje nešto tipa Heilung onaj)
Sve u svemu tuga. I ima ih kolko nećeš.

Rečenica, kojom roditelji jednom detetu, od obavezno više njih, stavljaju do znanja da se sprema redaljka, u kojoj će stradati ceo porod. To je uglavnom kada su deca zajedno uhvaćena kako prave zijan, pa roditelji najpre ribaju starije mladunče.

Stariji naravno imaju prednost.

Tu postoji više podvrsta:

1) Njihalizam- pravac koji je svakako najtipičniji za starije . Uhvate se u krug ili polukrug i njišu se ko mlad vrbak na povetarcu. Bez obzira na brzinu ritma ne odstupaju od jednoličnog njihanja levo-desno.

2) Druga grupa su oni za koje bi se reklo da im je profesionalna deformacija odšrafljivanje sijalica.
Neretko se time bave za samim stolom, sedeći, ruke u vis i polukružni pokreti zglobom, često i u stojećem položaju sa pruženim rukama u vis ali savijenim u laktu.

3) Gastrabajteri u penziji - obavezno ih svaka svadba ima. Najlakše ih je razotkriti kad je muzika na naručivanje. Pesme posvećene rodnom kraju, članovima familije uže i šire. Stil igre kao u prvoj podvrsti ali dosta prisniji, nabijen emocijama i setom. Pusti se i po koja suza u zagrljaju najmilijih.

Za sve tri podvrste važi da su odani kolu, lagani pokreti nogu - u skladu sa godinama.

-Middle age ili populacija srednjih godina što bi se reklo po naški.

1) Samo kolo - oni su u fazonu neka mladi igraju, mi smo čiče i babe, da se ne guramo. I zaista, nije ih mnogo na podijumu, ali kolo ne preskaču. Naročito u pauzi između čorbe i kupusa, tu dominiraju.
Tipično je da se ovde uvek nađe neki kolo-meister, koji dominira sa belom maramicom u ruci, vodi kolo naravno, živahni pokreti nogu, vickastog ponašanja. Obavezno , kada povede kolo to čini oponašanjem bika koji se zaleće nekoga da nabode rogovima. Svu dominaciju iskazuje u vlaškom kolu.

2) Muzika naše mladosti - obično ustanu za neki stiskavac, odazivaju se na Zdravka Čolića, Bijelo dugme i tome slično. Nenametljivi, simpatični.

3) Kriza srednjih godina - stil oblačenja prvo oda, nema tu mnogo pametovanja. Na podijumu daju sve uz pesme ala Bela ciganka.

Najzastupljeniji u kolu.

- Mladež:

1) Razapet - najnepoželjniji komšija u kolu. Nema čoek pojma. Raščereče ga ovi do njega, on nešto trućka, al sve to mršavo ide. Jedino što ima dobru volju i to je sve. Antitalenat za igru.

2) Fazon žurka jebote - britki potezi glave, napućenost / namrštenost - zavisno od pola. Uvijanje, lomljava kukovima. Nešto fazon prljavo, prljavo samo prljavo, prljavo. Totalno moderni. U velikoj meri zastupljeni na podijumu.

3) Hejter - ma neće me ni kran dići s ove stolice. Ima da se oblikuje po mojoj zadnjici. Jede, pije uredno , malo ogovara ove s podijuma i prati ko šta radi i sve mu je trulo. Najveći doprinos atmosferi udaranje ritma escajgom o tanjir i to ako je raspoložen.

Najnezastupljeniji u kolu, mada ima onih koji vezu za medalju.

- Sitna deca:

Trče među stolovima, s predjelom završavaju ručak / večeru. Samo nek ima coka.
Uhvate se u kolo čime izazivaju oduševljenje onih tankih na malu dečicu, atmosferi još doprinose bušenjem balona, koje su minut pre toga iskukali .