Nešto što dobro radiš, dobar si u tome i onda ti to ide od ruke. Jednostavno rođen za to. Ti kad to radiš, to tako ide glatko, znaš sve đe treba, kako treba. Dok, s druge strane ima duduka koji to ne znaju i njima to ne ide od ruke.

Napaljene Višnja, Jagoda, Dunja i Malina. Na gomili, spremne za konzumaciju.

Najbolji od svih legendarnih pasa, koji su se ikada pojavili na tv-u, i od Lesija, Rin Tin Tina, Betovena, pa čak i Maze i lunje. Najveća radost mu je da spava na krovu svoje kućice, u društvu njegovog vernog pratioca Woodstocka, male žute ptičice. Pošto je pas, u crtanom nikada ne progovori ni reč, ali uglavnom uvek ispadne najpametniji u celoj njihovoj družini..

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Zipovana konverzacija tipa: "Đe si brate, što činiš, evo ništa a ti, ja bezveze".

Odjeb smaračima koji stalno zapitkuju ''đe ti je vijenac'' kao pokazatelj kvaliteta rakije!

Uzrečica po kojoj se poznaju Čuružani. Koristi se u raznim situacijama

Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.

Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno?
Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna?
Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?

Ekstremitet koji nam izrasta nakon primanja prve plate.

Na romskom jeziku označava "Google".

Rodna k'o moravski plastenik. Vrsta devojke i žene koja ljulja, plodna poput Doline Faraona nakon poplave Nila. Kroz istoriju predstavljana kao Vilendorfska boginja plodnosti, u kistovima žabarskih umetnika oslikana kako gologuza i izvaljena kraj reke krka grozdove i raznorazne mezetluke, u opisu našeg seljaka stidljivo počašćena epitetima stamene i jedre devojke, a u moderno doba krštena kodnim imenom BBW.

Domaćinka. Kršne građe i mesnata. Konstrukcije kostiju k'o armatura građevinske dizalice sdelane u SSSR-u 69-te godine, na koje je širokom rukom nabacan red čiste krtine, red prošarice, i tako dvatriput. Njena prsa promera uzdužne dimenzije Peglice krase dve ogromne dojkare, neukroćene goropadi. Jednom rečju, ro-di-lo. Iako poveće glavudže, često, ma skoro uvek šta i ja serem - veoma lepog lica. Ogromna kao glamočki šampion u udaranju kruške, ona hoda oštrog koraka, prekog pogleda strelja klete hipsterčine i srodnu nejač, ali prede k'o Folcika na leru kad je naslonjena na junačke skute mrče i preldžije sa dvadeset godina iskustva u preradi sirove bukovine i valjanju 'rastovih panjeva.

Kao i komadina domaćinske kremenadle sa roštilja, u porciji sa masnim krompirom ispod sača, kilom rolovanih ćevapa i buteljkom rakije, ona udara u srce, ubija krvne sudove, diže pritisak, kida te i lomi. Ali, strast je, kao i svaki greh, ponajmanje zdrava zanimancija - mukice koji čuvaju srce, vagaju musli, gledaju rošavog Hju Granta i u tri'es'drugoj godini za Dan zaljubljenih usamljeno plaču tananim glasićem uz pesme Eltona Džona i mirišljave sveće iz Merkatora.

Zaljubljenost naleti i razlabavi nam sve što nam dobro štima u glavi, ili, naprotiv, učvrsti pa nam mozak turbo šljaka. Svejedno, tada mozgu ne bi trebalo davati teške zadatke jer može da omane.
Ljubav proizilazi iz zaljubljenosti, normalizuje rad mozga i učvrsti nam celokupno biće.

Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...

Šime je poznati morŽnar kome je cenzurisana "treća kljova" na reklamama za Eva sardine.

Rečenica od koje nam obavezno preskoči srce bez obzira na to ko nam ju je uputio. Glavni zajeb leži u činjenici da obično ništa epohalno nije u pitanju pa se bezveze iscimamo.

Kanal pored puta koji najčešće služi za odvođenje vode, ali se neretko u ranim jutarnjim satima tu mogu naći i lokalni alkosi, čupakabre, žabe...

Ultimativna definicija izgubljenog vremena. Al' ne onog prustovskog već normalnog, svakodnevnog. Floskula čoveka totalitarno razočaranog u sopstveni kvalitativni sud ali, nažalost, u trenutku kada je već isuviše kasno za jebeni reset. Čest gost na virtuelnim stranicama world wide web-a, inače čuvenom po tome da guta vreme k'o današnje klinke pilule za kontracepciju. A opet - ljudi ga konstantno koriste, surfuju jebeno, traže koješta; po ko zna koji put slušaju novu pesmu Ane Nikolić na portugalskom, tiradu neke glupe likuše o prokletom čišćenju rča pre i posle analnjaka ili gledaju novi spot Džastina jebenog Džibera, pijanog retardiranog Rusa ili onog Koreanca na spidu što objašnjava neke stvari u jebenom Starkraftu. Uostalom...Vratite mi mojih šurnaest sati života što sam izgubio na ovom jebenom sajtu!!!

Uzvik oduševljenog kajlamena, kada na žurki čuje foršpil pesme Sinana Sakića.

Senzacija gorčine koju osjetimo nakon što nam nešto ne sjedne baš najbolje.
Zanimljivo je da se ne radi o ničem metafizičkom, a svejedno progutamo, istrpimo i krenemo dalje, jer što je bilo, bilo je.

Iz nekog razloga to kažemo, a mislimo skroz suprotno.