Doskočica sa kojom na najlakši mogući način nekome sjebeš pričanje vica. Šanse da će da nastavi sa pričanjem su ravne nuli. Onda ti, ako se radi o dobrom vicu i ako u društvu ima dobra riba (ribe inače vole duhovite momke a ako još imaš ključeve od Audija uspeh je zagarantovan), možeš da ga ispričaš na svoj način i da "pokupiš ovacije".

Znam da ste rekli šovinizma bez, ali - SMRDLJIVI ŠPANSKI CIGAN. Mutavi, nabildovani lemur iz Majorke koji bi, da ne igra tenis, danas najverovatnije iznajmljivao ležaljke i suncobrane debelo-znojavim nemačkim turistima pridošlim u ovo turističko mesto i s vremena na vreme uzaludno tražio povišicu od svog strica Tonija, inače verovatnog vlasnika jebenog štanda sa istim. Svojim pičkastim i sa mošnicama, logično, nimalo povezanim glasićem, pomenutim mušterijama iz Švabije bi odgovarao sa "Senkju veri mać" i "Dec fajv juros, plis" a nadimci mu skoro definitivno ne bi bili Rafa, Kralj Šljake i El Matador već bi mu se malobrojni ortaci-drugovi obraćali ili sa Šljaker, ili El Tumbonar (šp. "tumbona" = ležaljka).

Jer, ako postoji ili je ikada postojao jedan vrhunski sportista koji je veća sirovinčina, antipatičniji fizikalac u sportskoj areni i praznija ljudska ljuštura od narečenog dupočešača sa Iberijskog poluostrva, molim vas da mi javite, ja sam u fazonu možda eventualno ovaj lik...ali on baš i nije neki "vrhunski sportista", jebiga. Ustvari, najveća prednost dopingovanog govnara iz Španije u odnosu na eventualne protiv-kandidate u izboru za "Najiritantnijeg Sportistu Sadašnjice" ne potiče ni od njegove antipatičnosti, na kurac idućih tikova (izleči se, bre, više, skotino jedna, mamu ti drogiranu jebem u pičku, stvarno), ili od iritantnog načina na koji proslavlja teško osvojene poene, mečeve, titule, pičke materine. On je, jednostavno, ON - lik koji, realno, jedino zna da bije onu jadnu lopticu k'o Sveti Ilija, trči po terenu k'o veverica na kreku i pri svemu tome stenje k'o Ejža Karera u sendviču između dve čamuge. Uf, eno ga, osvoji ovo govno, čak i plače iritantno, jeb'o ga kurac...

Smor. Situacija ili osoba koja je toliko nepodnošljiva i toliko smara da ti dođe da se upucaš.Rezultat upucavanja.

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

Osobe bez preteranog smisla za oblačenje, ili osobe kojima nije stalo do toga šta će obući ili kako će ih drugi doživeti. Osobe koje izgledaju, uvek isto, bez obzira šta obuku.

Nije greška, barem ja nisam pogrešio u kucanju, ostalo je blago rečeno diskutabilno. Iza "umetničkog" imena Milaan krije se Milan Nikolić, on i Marko Kon će da nas brukaju na Evroviziji. To je onaj 'armonikaš.
Izglleda daa je mallo Jellena saa dwa ll, trebba imatti wiše umetnnikaa ssa wiškom slowaa i manjkoom kreatiiwnosti.
Sudeći po kvotama našoj momčadi se smeši visoko dvadeseto mesto.

Preći granici prilikom alko testa.

Vrsta veze u kojoj dobijaš osobine periferne tačke.

Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.

Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.

Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.

Opaka bolest, odnosi se na osoba koja prolazi kroz različite muzičke epohe. Recimo, čuje u seriji dobru rege pesmu, i preko noći odluči da pusti kosu i napravi dredove, da počne da puši travu i da sluša samo rege muziku. E, sad, stvar je u tome što on ne zna niti jednu rege pesmu jer je do juče uživao uz zvuke Vitoroga, te se odlučuje na siguricu i skida Best of reggae music sa torent sajta. Taj dan je u opakom rege fazonu. Sutradan se zakaže pijanka kod ortaka, haus muzika, ludilo. Jebe mu se više za rege, haus je Bog. Pušta se snimak koncerta Fatboy slima, laseri, ekseri, strobovi, pičke, alkohol, brz ritam. Odlučuje da sutra kevinim hidrogenom izbeli kosu, napravi od kose čuvenu Bekamicu, kupi fensi maju, tike, šoferske cvidže. Na youtubu se gledaju nastupi, mašta se o jebanju cupi iz kadra. Dođe veče, zove cura na večerinku. Sveće, romantika, ruže, Sergej, Jabuka, lagane stvari. To je muzika koju on želi da sluša, to je ono što ga ispunjava uz voljenu osobu. Nakon što pojebe voljenu osobu, i odsluša još par hitova Saše Kovačevića, uzima taksi i pali ćiku. U taksiju trešti Metallica, srce zaigralo. Cupka noga. Adrenalin. S vrata na Pirate bay da se skine Best of Metallica. Od sutra crne majice, masno ispod oka. Surfuje se u potrazi za instrumentima, gitarom. Što zajebanijom, da je u obliku strele i da na jednoj ima dve gitare. Sabajle, komšija zida obor, a iz kasetofona Žare i Goci pevaju o velikom srpskom kapetanu. Ne da srce mira...

Kaže se liku koji žešće uporan i istrajan pri muvanju neke ribe. Jeste da žestoko mrači i sve to, ali stvarno mu treba pozavideti na žestokom trudu i upornosti, iako neće jebati. Nije zlatan, al' kakvih sve ima, mož' da prođe. Ipak, na kraju ne jebe lep, nego uporan.

Čovek sa kojim bi najviše voleo da nemaš nikakvih dodirnih tačaka. Fuzija više domaćih životinja - jak k'o konj, pogled blentav kao teletu i svinjska glava od minimum 15 kila na vratu zanemarljive dužine u odnosu na debljinu. Koeficijent inteligencije mu retko prelazi broj godina koje je imao kada je batalio školu, zato ne zna baš najbolje tablicu množenja, ali može da te složi k'o metar drva u sekundi.

Muzički festival koji, sva je prilika, finansira Velika Britanija, ne bi li njihova mladež na kojoj svet ostaje tu svakog jula iživljavala tokom godine nakupljenu negativnu energiju i frustracije, a da oni ne moraju da se bakću sa neredom koji posle toga ostaje. Centar Novog Sada popodne pre početka Egzita: sa Trga slobode dopire očaravajući zvuk gajdi, okolne ulice su pune polugole omladine, pretežno škotske nacionalnosti, koji se kreću u većim grupama, galame, nose sa sobom kartone votke i keze se kao uduvani (što verovatno i jesu). Devojke uglavnom furaju neki neo-hipi imidž, odeće na sebi imaju taman toliko da pokriju ono što se pokriti treba. Prizor njihovih bolesno bledih tela, neopranih kosurdača i rahitičnih udova svakog heteroseksualnog muškarca bi odmah naveo na promenu seksualne orijentacije. Ta zamisao, međutim, gubi se onog trenutka kada vidite njihove zemljake muškog pola. Takvo ponašanje, naravno, kod nas izaziva salve oduševljenja. A da li je tako i u njihovim domovinama? Probajte malo glasnije da govorite na ulici nekog većeg evropskog grada (razume se, na srpskom). Moje iskustvo: šetam prepunim minhenskim Marienplatz-om, u tom trenutku me zove mama, veza je, naravno, očajna, i ja svim silama pokušavam sa njom da uspostavim kontakt. Vičem: 'Halo! Mama! Ništa te nečujem! Loša veza! Šta? Šta...'. Prvo, svi oko mene počinju da bulje kao da imam rogove, a ubrzo se tu stvara i ljubazni gospodin, sa sve pitanjem u fazonu 'Gibt es ein Problem?'. Ali, kad gomila razularenih polugolih Britanaca vršlja kroz NS kao kroz stanični WC, to je OK. Mi, jadni, napaćeni i zaostali, ne znamo šta bi sa nama bilo da oni nisu odvojili nekoliko dana svog dragocenog vremena da nas kultivišu, da nam pokažu šta je crno, a šta belo. MORE, M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!

Podvojene ličnosti.

Ultimativno opravdanje ostrašćenog srpskog kafanskog nacionaliste, na pitanje zašto je oženio romulanku.

Jedna od onih svakodnevno korišćenih floskula bez kojih normalan život jednostavno ne bi bio moguć. Upućena ortaku ili, ređe, ortakinji ( jer je konotacija i previše očigledna; prim.prev. ), ova dvosmislena primedba nedvosmisleno ukazuje na nezadovoljstvo korisnika iste zbog nekog stava ili postupka strane kojoj je upućena. Bilo da je pitanju štekanje za pare, kola ili pljuge, neko govnarsko rendom ispaljivanje/nepoštovanje dogovora ili bilo koji drugi oblik neizlaženja u susret, retoričko pitanje iz naslova staviće do znanja pičketini od prekoputa da laže, jede govna, ide uz kurac, odnosno - rečnikom prostog naroda - DA ZAJEBAVA. Poznajući naš nebeski narod, doduše, jasno je koliko je statistički zastupljen neki značajniji uticaj na isti. Jebiga - tak'i smo po celom telu...

Šipčio u pičku materinu. Išao peške tako daleko da je preslušao celu diskografiju benda.

Paranoik. Može bit' al' ne mora da znači. Može biti i jako nesiguran. Ili cak uplašen. Lik koji je jako nervozan, ali ne nervozan u fazonu da samo čeka nekog da ga prebije, već jednostavno nervozan. Pokreti su mu kao kod okorelog džankija. Pogled nekako izgubljen, a govor nerazumljiv. Nije kriv. Mukica. Možda nosi neke traume iz detinjstva. A možda je samo retardiran.
Deluje čudno?
Čuj čudno. . .

Deluje kao da ga je ispljuvala neka plavičasta masa, magma. Kao da su na njemu neko vreme izvršavana razna ispitivanja, te su mu izumrele moždane ćelije. Ne znaš dal' pre da mu se smeješ ili da ga žališ. Lik čija je izgubljenost na neki surovi način zabavna. Svi ga vole. Ribe kažu: "Kako je sladak kad onako zamaše ručicama"

Njega niko ne dira, neka ga, sam je u svom svetu. Nešto poput onog seronje iz Šejtanovog ratnika koga svi miniraju. Samo što je ovaj slučaj nekako andjeoski. To je dobar lik. Ne želi on nikome zlo. Neki kažu da donosi sreću. A hejteri kažu: "Da, ali losu" :ironičan smeh:

Čekaj, sad to što se razlikuje od ostalih znači da nije čovek? Postavi se ti na njegovo mesto. Pa on nikad neće jebati. Dovoljna muka, sama po sebi. Njega vidiš kada ga najmanje očekuješ i na mestima gde nisi ni sanjao da može doći. U svakom gradu, naselju, varošici. Na njega uvek naletiš i uvek te obuzmu iste misli.

Najgora bagra. Nikad mi neće biti jasno zašto se ratni veteran iz '43. u havajci i bermudama spušta niz tobogan u tamo dole kaljugu neku, bakica sa veštačkim kukom i đozlama ko dance kafanske piklse pokušava da igra tango po uglancanom parketu, dekica sa vidljivim znacima Parkinsonove bolesti uporno pokušava da stane na unukov skejt ili par bakutanera koje žele da osete ono što nisu mogle ili želele pre perioda senilnosti pa izigravaju dve šiparice na ljuljašci (jok, ova prva neće da padne uopšte sve dok zaletela ljuljaška ne lupi po krezavim porculancima ovu drugu, garant). I još se gotovo uvek nađe neka veća majmunčina da sve to lepo uhvati na svom telefonu ili kameri i pošalje sve to na Jutjub. Doduše, niko mi nije prislonio utoku na čelo pa da moram da gledam to, al' ipak se provuče poneki takav klip na kompilacijama.

Neki bi rekli, da čovek što manje govori, to je veći mudrac. E onda je ovo najveći mudronja kog ste upoznali. On ne beli zube. Ne govori kad ne mora, a po njegovom, ne mora. Nikad. On je uvek tu kad je ekipa na okupu, tu je kad se cirka, tu je i u dobru i u zlu. To stoji. Ali, on je najveći slušalac koga ste upoznali. Pored njega i najstidljivija osoba izgleda kao pričalica.
Uvek će se složiti sa tobom klimanjem glavom, na tvoje pitanje će napraviti neku grimasu i tebi će, pošto ga znaš toliko, odmah biti jasno šta je hteo da kaže. Ni sam ne znaš kako je to moguće, ali tako je. Novi likovi u kraju bi pomislili da je mutav, ali ne možeš da im zameraš. I ti si to mislio neko vreme.
Nikada nema neko svoje mišljenje, ne iz razloga što je glup, već zato što bi to značilo da mora nešto reći. Ali šta on ima da se muči.
Ako je verovati raznim statistikama, on je idealan muškarac za žene. Samo sluša.
On nije pristalica baroka . To je previše komplikovano i nakinđureno za njega. On je jednostavan tip i takva je njegova muzika. Kežualica.
I svi ga gotive, jer se sa svima slaže i sve razume.
Gotivan jedan tip.