У руралним крајевима се односи на заказивање парења, тј. одвођење крмаче код вепра (него како) кад ова има терање. Неуштројени алфа мужјак се онда неколико пута пење на дотичну и зачне јој туце младунаца које авегетаријанци касније воле да гледају реш-печено, са јабуком у устима, на славском столу.
Код људи је упрошћено иста ситуација, треба само погодити кад женка има терање, мужјаци су углавном увек спремни да наскоче, а епитет свиње им свакако не гине. Кад женка баш и нема терање, дебео буђелар је свакако карта на коју треба играти. Женке се с годинама укрмаче (погледати под: ташта), али и мужјачка нерастност почиње да долази у питање. Мали прасци ће дуго правити свињац од куће, али ће после прележаних глиста и синдрома мршавих свиња и они постати слика и прилика својих родитеља.

Izbacivač operisan od osmeha, kravatiran, u sakou za koji se u Srbiji radi pola godine. Za pantalone na njemu još dodatna tri meseca, a sve to pod uslovom da se odrekneš hrane i da obe stavke nađeš u istom butiku, na popust.

Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi...
Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!

U Bosni tako zovu ljudi koji nas baš sasvim svoji,kod nas u Srbiji bi rekli idiot.

Poziv na buđenje. Šut u dupe uspavanom parazitu koji je zabo kod roditelja i ni ne planira da odleprša odatle. Trideset i kusur godina u dupetu a u džepovima i tintari samo prašina. Ništa nije ostvario u životu, u novčaniku nema ni centa jer je poslednji posao napustio sa 19, kada je skapirao da je preveliki potencijal da bi se trošio kopajući kanale, pa je riješio da ode na faks i izgradi karijeru. Od faksa je odustao sa 25 kada po ko zna koji put nije uspio da uhvati uslov za treću godinu, a svoje odustajanje od statusa akademskog građanina je pravdao željom za osnivanjem porodice. Upoznao je ljubav svog života, koja je prestala to da bude kada je na njegov dvadeset osmi rođendan nestala. Otišla je za cigare, usput srela đubretara i otišla sa njim u zalazak sunca, jer je i đubretar imao svjetliju budućnost od njenog dragog.
Začarani krug, sad mu je i kopanje kanala nedostupno pa dane provodi na ćaletovoj grbači, a noći u kafani, dok roditeljima ne prekurči pa ga razapnu, baš kao i Isusa.

Najveca trauma mog bednog detinjstva.Naime moji roditelji su bili sretni i zadovoljni svojim brakom sto znaci da su cesto imali seks.Ja i moj mladji brat legli bi da spavamo i samo bi culi krike iz sobe pored.Jako bismo se plasili i nismo mogli da spavamo celu noc.Ponekad bi razmisljali sta oni uopste tamo rade.Da li se tuku jastucima?Svadjaju?Razmisljaju kako da plate struju? I tako jednog dana smo otisli da proverimo sta se tamo desava...Ono sto smo zatekli proganjace me do svoje smrti pa i dalje

Najeb'o si! Dosta sam te bre više trpeo! Doći ćeš mi kući pa ću te istembesati za sve ovo što me brukaš pred prijateljima. Ja te nisam rodio da bi mi se na glavu popeo! Naravno, prvo sleduju upozorenja, koja se kasnije pretvore u naredbe, a na kraju se upravo završava biranjem pruta. Tu je kraj, prekardašio si sve granice, da se pretvoriš u maminog Anđela, izmisliš toplu vodu, i pomogneš ćalu za posek, ne bi ti pomoglo. Šta je bilo bilo je, sad trpiš posledice. Svakako, postoji mogućnost da izabereš prut po izboru, ali ako nekim slučajem izabereš truo, koji će manje da boli, a ubrzo i da pukne, onda će ćale da bira prut, a tad, drž se dobro.

Pojava koja podstiče ljude na neartikulisane pokrete u vidu densovanja pod uticajem omiljene im muzike.

U jugoistočnim krajevima Srbije ova izreka se koristi kada neko preduzima nepotreban rizik radi zajebancije i dovodi sebe u situaciju da za trenutak može da postane ozbiljno, a malo ili nimalo vremena i prostora ostaje za povlačenje.

To je kad se strejt muskarci pozdravljaju vatanjem za dupe.

Kažemo za devojke koje se ne mogu pohvaliti zavidnim poprsjem. Par dasaka.

Nekad: neka livada ili šumarak gde se izbacivalo govno. Dupe se brisalo repušinom.

Od kada isterasmo Turke: rupa u dvorištu i drvena kućica iznad. Repušina.
Ali i kukuruzovina. Takođe i šišarke od kukuruza odnosno kočanjke.

Od kada isterasmo Švabe: kukuruzovinu počinju da zamenjuju novine.

Zeleni plan: Srbi počinju da seru po kućama. Novine se intenzivno čitaju u WC - u.
Za slučaj da dolaze gosti ili za slave, kupuje se čak i toalet papir.

Dolazak demokratije: retko ko briše dupe novinama, ali ih retko ko i čita u WC-u.

Fejzbuk: umesto samo za sranje i pišanje WC počinje da se koristi i za slikanje.

Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato.
Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.

Izraz koji se koristi za nešto što se odvija glatko, kao po loju.

To je ono što dobijete od manjeg deteta kada mu ne ispunite neku želju u trenutku kada ono to zamisli...

Jedan od delova seksi odeće koji ulazi i izlazi iz mode ciklično.
U ženskom slučaju, tesne farmerke se nose kako bi se što bolje ocrtala figura tamo gde treba, dok istovremeno izigravaju steznik i daju željeni oblik.
U muškom slučaju, služe kao merilo efikasnosti namere prvopomenutih nam žena.

Čist seks, najčešće u misionarskoj pozi. Bez dodataka bilo čega, samo puno maženja i poljubaca. Karakterističan je za početak seksualnog iskustva. Mnogim ljudima dosadan, mnogi i ne znaju za bolje od straha od eksperimentisanja.

Ostavljanje šljive.

Najava predigre, po bontonu.

Termin Rave je prvo ušao u upotrebu u Britaniji kasnih pedesetih odnoseći se na divlje boemske žurke tog vremena. Vratio se osamdesetih godina u vidu ilegalnih londonskih kućnih žurki. Rejv je zapravo ilegalni celonoćni događaj. Obično održavan u klubu, šumi, napuštenoj hali, zapravo bilo gde gde se može smestiti audio sistem i mnogo ljudi. Vlasti u Engleskoj su se konačno izborile sa rejvom 1994 izdavanjem akta o sudbini kriminala i javnog reda. Od tada se rejv javlja kao celonoćna organizovana žurka, više ne samo u Londonu, već je počeo da uzima maha svuda po svetu. Rejv muzika je ono što većina naziva dens muzikom. Sa druge strane, pošto je zabranjen, počinje da se kombinuje i spaja sa psihodelicnim trensom koji dolazi sa drugog kraja. Od tada su rejveri i trenseri jedno, mada danas retko viđeni, spadaju u izumirujuću vrstu.
Danas rejva (u pravom smislu te reči) gotovo da nema. Ljudi ga uglavnom shvataju kao žurku sa muzikuom u vidu "serije ponavljanih udaraca" i mnoštvom izgudranih, što verovatno i jeste, jer više ni nema smisla. Likovi koji danas posećuju rejv čuju isto ono čto i naše mame i tate tuc-tuc-trš-trš, ali ekser tako leži uz to. A ti isti likovi su pre par godina pljuvali one narkomane sa kosom u duginim bojama i slušali tehno folk i srpski dens devedesetih, a danas ih možete videti prekinute kako stoje u prvim redovima i govore "idemo!", a ribe, novopečene rejverke, dolaze u helankicama i topićima i vrte guzicom misleći da je to isto kao i da su otišle na fensi haus zurku.