Nakon odgovaranja koje je za citsu nulu,ucenica dobija 4,ali nezadovoljna zapocinje ovakav dijalog:
(Postoje dva nacina reagovanja profesora:primacki,seratorski)

Primacki slucaj:

Ucenica:Ali profersorka molim vas dajte mi pet!Treba mi za prosek!(cvili)
Profesorka:Ma ajde bre dete,neces umreti ako budes imala 4 iz teorije kosenja trave!
Ucenica:Ali molim vas profesorka evo donecu vam sutra u skolu ceo naramak pokosene trave,neka to bude za sve domace zadatke koje nikad nisam radila!
Profesorka:Ma dete dala bi ti ja,ali ne moze se sa trojke na peticu po novom zakonu!
Ucenica:Dobro profesorka,nije vazno,nemojte vi sebe da ugrozavate zbog mog uspeha,uostalom,ja sam sama kriva...
Profesorka:E tako je,vidis da kad sebi sama to priznas lakse ti je.
Ucenica:Pa jeste,evo vise me ne boli stomak.
Profesorka:Tako je dete,sledece godine uzmi kosi pa cemo videti...
Ucenica:Dobro,samo da znate profesorka mnogo su vam lepe te cipele.Puno mi se svidjaju.Gde ste ih kupili?
Profesorka:Pa znas onu tamo radnju...(i tako nakon duzeg razgovora,cirka 10 minuta,profesorka tera ucenicu na mesto,pricala bi ona jos i hvalila se ali moraju i drugi da odgovaraju!)
Ucenica:Ali samo kad bi moglo malo,ali nema veze!Bice bolje...(onaj tuzni pseci pogled uperen u pod)
Profesorka:(registruje to i reaguje)Ma znas sta,ko jos sisa ove sa vlasti,dacu ja tebi lepo peticu, a ti ces to meni sledece godine da oduzis,i zaradis!Jel tako?!
Ucenica:(sva blista od srece)Jeste,obecavam vam da cu tokom letnjeg raspusta da pokosim celu moju avliju!

Seratorski slucaj(po istinitom dogadjaju,ta profsorka je sad u penziji):
Po mom skromnom misljenju to su profesori za postovanje!

Predjasnje.
Ucenica:Dobro,samo da znate profesorka mnogo su vam lepe te cipele.Puno mi se svidjaju.Gde ste ih kupili?
Profesorka:Mala,ti si ovde da kosic travu,a ne da mene ispitujes!Zavrsi skolu,pa onda lepo dodji kod mene na kaficu i lepo cemo da pricamo o cipelama.A ti tanga fazoni kod mene ne prolaze!
Ucenica:Pa ali ja nisam stvarno nista...
Profesorka:(prekida je)Stedi dah,trebace ti za plakanje,Imaces 2 a ne tri zbog ovog necasnog pokusaja!
Ucenica:NEE!!!Ali molim vas nemojte!
Profesorka:Mars napolje sa mog casa!Kroz ceo zivot mi se provlace takvi kao ti ispred mene!
Ucenica:(izlazi napolje,jer vidi da je vrag odneo salu)
Profesorka:(ostatku odeljenja)Eto vidite li vi deco ovo?!
Ucenici:Pa sta cete profesorka mozda joj stvarno znaci,ima ona strogog oca...(prekinut,inace ovo uglavnom govori neki lokalni pametnjakovic koji se u sve trpa)
Profesorka:Aaa,nema nema,da je on strog,ne bi ona lenstvovala vec kosila!Takve tange ja ne nosim!U mom dupetu jos niko nije bio i nece!Zovite me seratorom slobodno,ali dok ste kod mene necu da vidim uvlacenje!
Ucenici:Ahahahahaha tange,e stvarno dobar fazon...(svi)

Eto sinoć ja i moja boginja, moja drugarica čije ime neću reći zbog toga što bi se Jelena naljutila na mene kad bi saznala da je spominjem na Vukajliji, odemo na predstavu pozorišnog tipa. Predstava je bila preeeedobra, jedino jedna scena za koju smo se dogovorili da ćemo im zamjeriti kad se sjetimo te predstave je ta kada Hasanaginica umire - umire prenaglo, i Hasan - aga zajedno sa ostatkom škvadre to uopšte ne doživljava. Kao umrla je, sretan joj dženet i to je to.

Sjedimo tako poslije predstave i pričamo o predstavi, i ja tu primjetim da sam se već momački zacugao. Šta ću boli me kurac, imam para, to što njima trebam platiti knjige nije bitno, bitno je da ih imam, pa odlučimo da ne idemo odmah kući nego da skršimo i moje i njene pare i pare njene sestre iz Vinkovaca koja studira ekonomiju u Osjeku. Kaže da ne voli ekonomiju, i da preko ljeta radi na moru. Pametno, rekoh.

Napio sam se burazeru, kao livada sam bio nekada kada sam krenuo kući. I, eto ti njih: četiri žbahe. Pa ja njega znam, reče jedna, glavna žbaha među žbahama. Ponudile su me da pođem zajedno sa njima u njihovu sobu u domu, jer one tamo nastavljaju sa cuganjem. Umoran sam, kažem im, a i bus bih trebao uhvatiti, nije mi baš nešto stalo do smrzavanja, iako volim snijeg i ne libim se da to napišem.

Ne znam sada tačno kako je došlo do toga da ja stojim naslonjen na gepek nekog automobila, sivog, ili možda prljavog pa zbog toga sivog, i da privlačim glavnu žbahu ka sebi sa namjerom da je poljubim. Otkud mi ta ideja, stvarno ne znam. Ustvari znam, bio sam pijan kao tikva. I jebote, poljubim je tu na foru, i znaš kad ne znam, žao mi je te djevojke i vazduha koji ona truje, žao mi je svega u šta žbaha dune. Prepao sam se, eto proljeća mi, prepao sam se i krenuo sam bježati od nje. Stavio sam ruke u džepove jakne i bježao sam. Gospodin. Kroz maglu sam mogao čuti kako me ona doziva, mislim da je vazduh postajao zelen jer smrad ima takvu boju, čuo sam i Orbit kako nju doziva.

Bježao sam od zla. Gadio sam se samom sebi. Ja sam pogan čovjek. Ja sam prevario svoju djevojku sa žbahom koja ima ružne nokte i masnu kosu. Bježao sam od sebe, bježao sam i bilo je klizavo, pao je prvi snijeg, a nisam posebno dobar hodač a kamoli trčač po snijegu, i sapleo sam se o ležećeg policajca i pao sam preko njega. Da li je ovo realno, pa pao sam preko ležećeg policajca, zapitao sam se dok sam sjedio na dupetu... dok mi je mirisalo iz usta, seljanko jedna pogana!

Celu noćnu smenu ti se ja prevrćem. Te tamo ću, te ovamo ću. Volj ti na klupu, volj ti na paletu.
Jbg, jeben ti je život kotlara. Nekad se nešto i radilo. Sad te drže tu čisto da onjušiš ako se koji PLC upali pa da javiš električarima ili eventualno vatrogascima. Popišeš ček listu i voljno do ujutru.
A jutro daleko sve ga jeblo. Dok je bilo šta na televiziji, gledao sam. Kad smorilo, ja zabo na klupu i ušuško se. Ima neki grudnjak, ostavio Sima pokojni pre nego što otišao u penziju. Pravi onaj postavljeni, zeleni. Topao u pičku materinu. Uvučem se u njega pa u krpe! Kao zečić u maminom gnezdu

Dok se trgoh, jutro već došlo.
Skuvam ti ja kafu kolega što dolazi u prvu smenu i sebi.
Sedim tako. Mislim se: "otišla i ova noćna u istoriju". Nema ni 5min kad dođe mali, vidno natekao ko švalerski kurac. Mislim se, i ja sam ti bio takav do pre par godina. Sad do 11 i do kurca. Nema izlazaka.

Sedimo mi tako a mene nešto krvotok spopao pa gde hoće - gde neće a on direkt u močugu. Digao se feniks al onako fino, jutarnji. Milina i lepota stvarno!
Zavlačim ruke pod sto pa u pantalone i umotavam zver ispod kaiša da ne pomisli kolega da se na njega digao. A sve se mislim u sebi ala ću ga plasirati u toplu ženu. Uf uf! Samo da stignem!

Prošlo tu još koji minut. Ispreskakao ja klinca podjebancijama na račun mamurluka i nejebice pa pravac za jaknu i magla kući.
Izašao sa kapije, sedam ti ja u kola a onaj u gaćama ne popušta.
Reko - Samo lagano!
Srećom, blizu stan na Detelinari pa sam brzo stigao.

Ušao u stan. Mir tišina.
Bacim jaknu na kuku i pravac na tuširanje.
Tuširam se i gladim mog Piksija. Dobar mi je, ne popušta. Biće mali za tebe posla ako bog da.
Izađoh iz kupatila i pravac u spavaću kod žene.
Ona ljubičica, topla, opuštena. Legla na bok kao da me čeka.
Zadigoh onaj pokrivač i nabih se njoj uz toplo dupe. Obožavam to njeno izvajano dupe.
Pa prevacih ruku preko njenih bokova pa se pribih još bliže. Češkam je ja dignutim kurcom kad ona ništa. Ni makac! Provučem ruku do sisa i počnem maziti.
Stano, jel spavaš?
- Mhm
Ajde Stano malo da se volimo
- Pusti me da spavam...
Primaknem ti ja sada već drvenog lutka njenom dupetu pa krenem da ga češkam i tarem o nju. Ona ćuti.
Pa je počnem ljubiti po vratu i iza uha. Mazim po sisama.
Vidi joj se osmeh, voli kurva nežnost.
Pa tamo pa ovamo. Drž-nedaj!
Smaknem ti ja gaćice i taman ogolio mog apola 6 kad na pola puta do svemira okrenu se Stana.
- De ćeš?
Pa malo da se ugrejem Stano. (došla mi nekako ogromna sa onim iskolačenim očima)
- Grej ti mater svoju manijače napaljeni! Imaš li ti pameti da sam sebi kažeš kad je dosta?
Šta dosta jebem ti Prekadu i Varnavu, pa sad sam došao umoran iz noćne smene? Celu noć sam se naradio ko konj i sad kad dođem malo da se opustim ti me teraš!
- Je je naradio se kako ne! Teram te jer hoću da spavam a ne da me jašeš ko svaki dan. Jebo ti mater svoju ti ko konja da si kupio pa ne silaziš sa mene.
Volim te Stano moja lepa pa mi te nikad dosta.
- Voli se i domovina pa je ne vijaju ceo dan gde će je pre jebati.
Aj malo. Dođ ovamo, lagano ćemo. Ti znaš da sam nežan (namaknem taman junaka nad jamu)
- Prekini! Nećeš dobiti i tačka.
Ljubav moja?
- Nema ljubavi! Taman se odmorim kad odeš u noćnu. Nema i nema. Nemoj da ti dvaput govorim!
Ali srećo...
- Nema srećo! (zareža Stana) Ja sam svoje rekla a dvaput ti neću ponavljati. Spavaj manijače!
Idem da pišam. Mogu?
- Idi!