Osim pesama i pripovedaka, u usmenom stvaralaštvu našeg naroda postoje i kratke govorne umotvorine, koje predstavljaju posebno bogatstvo, kako raznolikošću sadržaja i dubinom misli, tako i lepotom izraza. U trenucima odmora, najčešće pored ognjišta, nastajale su igre rečima i jezičke tvorevine koje su za cilj imale zabavu i razonodu, ali i razvijanje pamćenja, mišljenja, razumevanja.
Umosmorine su bedni pokušaji umotvorina po fejsbuku. Razni, dosadni tekstovi koji se vrte u krug i koje možeš videti na svakoj mogućoj stranici među slikama. Ima u njima ponekad i loš pokušaj da se to iznese kroz humor. Može ih stvoriti svaka moguća budala koja ne ume fejsbuk kao društvenu stranicu da koristi u prave svrhe.

Радио фреквенција преко које насукани бродови зову у помоћ.

Uvek kad se se u Srbiji izgovara ova rečenica mora se voditi računa jer, kao što se kroz istoriju pokazalo,kao što i nad popom ima pop,tako i nad zlim ima grđe. Imali smo jednog diktatora,pa je onda došao drugi. Posle njega su došli neki manje-više nebitni,pošto na vlasti nisu ostali dovoljno dugo da bi bili i okarakterisani,a kamoli upamćeni. Onda su došli lopovi,i na kraju,konačno,budale. Dok je diktator na vlasti prosečan čovek se oseća potlačeno i poniženo. Dok su nebitni na vlasti,ni ne zna kako se oseća. Kad dođu lopovi,čovek sebe smatra prevarenim i opljačkanim,ili bar naivnim,ukoliko lopov ima bar malo šarma (barem koliko Džordž Kluni). E a kad dođu budale,onda prosečan čovek može samo da izvrši sepuku,hara kiri ili neko manje časno samouništenje.Ako posle ljubavi, po Momi Kaporu,ostaju zabrinuti pogledi konobara što vas više ne viđaju zajedno ili navika da se pale dve cigarete istovremeno i ostale stvari,posle budala i lakrdijaša na vlasti ne ostaje ništa. Ili barem nada, da zaista više ne može da bude grđe.Posle svih popova,na kraju je partrijarh, ili diktator,kako ko voli. Možda je to neki naš začarani krug,možda i nije samo naš,a možda i nije baš takav krug realan za očekivati. Jer i protiv diktatora,i protiv nebitnih, i protiv lopova,čovek može da se nekako bori. Budale još niko nije uspeo da pobedi u bilo čemu,pa ostaje samo da budale pobede sami sebe. Šta god da dođe posle njih,valjda konačno neće biti grđe.

Fizički posao koji psihički uništava skoro kao i slaganje drva i kopanje rake. Jebi mu sunce, ako nemaš rešetku, najlon, tresač ...šljivu po šljivu, pa u kantu pa u vreću, pa opet. Ako nisi maštovit najebo si vazdan u šljiviku, hvala Bogu šljive rodile kako nikad nisu. Fizički i nije zahtjevno, ali, svaki rad zahtjeva svoju kondiciju pa i ovaj, zabole butine od čučnja, pa klekneš , pa zabole koljena, pa legneš i u krug. Jednu po jednu onako kupiš i imaš osjećaj da si mogao kakav ruski klasik pročitati za to vremena prebirajući po šljivama.

Jedini tračak nade ti predstavlja ideal rakije koja curi na pipu dok ti vadiš gradi i zadovoljno se osmjehuješ.

Одговор медицинске сестре на питање пацијента који доктор га је излечио од тешке болести.

Izraz se koristi pri opisivanju besnih likova, koji reže na ulici i samo gledaju kako s nekim da se pošibaju. Koji galame dok drugi šapuću i gutaju šniclu u tri zalogaja dok im meso vrca iz usta jer se i tada deru i nešto objašnjavaju mlatarajući rukama. U vezi je sa Frojdovim učenjem koje kaže da bismo svi, u nekom nivou svesti, umuvali tukija kevi al ne znamo kako. U ovom partikjularli slučaju, onaj ko je u detinjstvu bio uskraćen za tako blagotvornu materiju kao što je majčino mleko posle pokušava to da nadoknadi kako zna i ume. Al majka je mrtva, a majčino mleko nema zamenu. I tako to ide u krug...

Svaka trendi devojka ne može da kaže za sebe da je zaista trendi ako ne ume to da na pravi trendi način pokaže.
Zauzimanje prave poze je vrlo važno. Šetanje u u visokim štiklama sa obaveznim njihanjem kukovima može biti opasno u gradskim ulicama sa neravnim tlom. Zato je vrlo bitno da se na svakih 10m pređe u "overi me" pozu za blagi odmor, povratak ravnoteže, i više nego potrebno vreme da vas svaka faca, i ljubomorna nebitnjakuša, iz okolnih kafića vizuelno overe.
Poza zahteva levu ruku na kuku, desnu povijenu u laktu, gde se nalazi nova fensi torbica, koju smo izveli napolje da pokažemo svima, a u desno šaci je novi fensi mobilni, jer nam je nova fensi torbica previše mala da u nju stane novi fensi mobilni (ali je tako fensi da smo morali da je kupimo, tj. da tražimo da nam kupe). Desna noga je blago ispružena da bi se stomak zategao, ramena zabačena, grudi isturene. Stoji se u polu-profil prema jednoj odabranoj "žrtvi" bar 25 sekundi, i onda se okrene na drugu stranu i ispruši se druga noga, pa isto tako 25 sekundi, pa se nastavi dalje. I sve, naravno, začinjeno pućenjem. Radi efektivnog delovanja potrebno je zauzimanje poze barem 5 puta u 50m. Ako je koncetracija kafića veća, onda idite do 12 puta.

Цеђење наранџе. Помало.

Cuveni citroen 2cv,moj deda ga je vozio punog praznog,po snegu kisi rupama,natovarenog krompirima,i sa rupom u patosu koja je dobro dosla zimi a stvarala pakao leti jer je grejala,"jurio" po najgorim rupcagama 60 auto na kojem sam obrnuo krug prvi put,tropsio svega 2-3 litra na 100 kilometra,kabriolet bez elektronike sa platnenim krovom,23 takve je 007 slupao tokom snimanja jednog filma,kosta ko stop svetlo BMW-a,dok se umetnicima smatraju oni koji su uspeli da ga prevrnu,sta reci drugo nego da ga moze ne voleti samo onaj koji se u njemu nije vozio ili onaj koji ga nije imao.

Prvi korak: Početak
Marko kaže Đorđu:
1. klempav si,
2. zaljubljen si u Jelenu,
3. ne znaš da igraš fudbal,
4. siromašan si..(okrutnije varijante)

Drugi korak: Zakuvavanje
Uglavnom se pojavlju jedan lik koji kaže:
1. Ajoooooj, šta ti je rekao,
2. Da meni to kaže, ja bi ga ubio,
3. Ja mislim da je on jači od tebe..

Trći korak: Atmosfera
Već je nekolicina napravila krug i počela sa navijanjem:"TUČA,TUČA!!!"
Dok par njih leti po hodnicima da razgalsi (ponovo radi bioskop-varijanta)

Četvrti korak: Početak
Đorđe gura sa dve ruke Marka u grudi i kaže:"šta je bilo?".
Marko uzvraća istom merom:"šta? šta je!".
ova radnja se ponavlja 6-9 puta.

Peti korak: Tuča
Uglavnom traje par minuta i pobednik je onaj ko protivnikovu glavu uhvati u "ključ" pod miškom, uz propratnu parolu: "predaj se".

Šeti korak: kraj
1. Ili se pojavio od klinaca neki "ambasador dobre volje",
2. Il dežurna nastavnica na hodniku, i ščepala ih za uši,

Sedmi korak: Ishod
Nekad ukor, nekad koja suza, pad statusa u "alfa mužijak" svetu...

Ући у тек направљен виноград.

Pre svega ne mora da se odnosi baš na Afrikanca, može i na Južnoamerikance, Azijate itd.
Sasvim nepotrebni i suludi potezi naših klubova da iz neke džungle dovode cigančića sumnjivih kvaliteta da igra za 200 evra. Ovo je delimično tačno i za prvu ligu. Zašto dovesti Đibrila iz pičke materine, kada bi lokalni klinac sličnih kvaliteta rado igrao i za džabe, jer je to njegov klub i njegov grad?

Osim što mesec dana Đibril, Hoze ili Bank-Džu predstavljaju aktrakciju za građane tog mesta, oni više nemaju šta da ponude. Pokušaće da skupe neki novac i da se što pre vrate kući ili da pokušaju da nađu angažman u II ligi Makedonije.

Sledeće godine, opet u krug.

Позив Миломира Марића особи да буде гост у његовој емисији.

Tip veze koja se može okarakterisati jedino čudnom i nepredvidivom putanjom loptice prilikom drop-šota u tenisu. Na vrhuncu, deluje kao magija, savršenije ne može biti. Ali kada krene da pada, sve se sjebe svetlosnom brzinom. Ne stignete da shvatite šta se desilo i kako, a već u sledećem trenutku glava je puna nespojivih misli i okrutnih saznanja. Odskoka nema, pomirenje je zatrpano 3 metra ispod svih laži i hladnih emocija. Krenuti dalje je teško, nešto najteže u tom trenutku. Pogotovu ako je prva ljubav. Sedmo nebo se pretvara u deseti krug pakla, rastrgnut samo za posebne posetioce tog tamnog mesta. Gubi se volja za bilo čim. Hladan vetar udara u rebra, iako ga nema. I od njega se ljudi tresu više nego od običnog. Zajebana stvar, ljubav.

Nabada sve redom za švedskim stolom u velikoj žurbi. Tanjir mu je uvek prazan a usta puna.

Igrati zvonara, u zatvoru, značilo je potplatiti profoza da im vrata ostavi otvorena, tako da su zatvorenici mogli da se posećuju. Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu. Zatim bi društvo imalo da poseda uokolo, oko tronošca. U rupu, gde je bio kabao, imali su sad igrači da spuste svoje udove, a na ud da privežu konac, ili neku vrpcu. Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio.
Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne jednu vrpcu, na ,,tri’', derući se prethodno ,,jedan, dva, tri’'. Majstorija je bila u tome da se svi igrači razderu, kao da im kožu s leđa deru, a onaj, koji cima, da pogodi, koga je cimnuo. Urnebes bi bio veliki i svak bi se kreveljio. Svi su pisali po jedan, bečki, cvancik, a katkad – kad se igralo hazardno – po jedan talir ćesarski. Ako bi onaj, koji cima, pogodio sve je nosio, ako nije, igralo se dalje i cimao je idući. Tako se, u zatvorima, vreme, nekako, prekraćivalo.

Visokoumni i visokobudžetni kvizovi koji se javljaju uglavnom na lokalnim televizijskim stanicama. Količina znanja koja vam je potrebna da biste pogodili reč srazmerno je proporcionalna IQ-u debelog Omera - trenutno omiljenog prasca mangulice moga dete. Voditeljka inače predstavlja mehaničku lutku sa veštačkim osmehom koja vrti četiri rečenice u krug, mada je to ustvari jedna te ista rečenica samo sa izmenjenim redosledom reči. Popila je otkaz u lokalnoj radnji za nadogradnju noktiju i trepavica (koju joj inače drži keva) zato što ne zatvara botoksična usta, a sadašnji posao obezbedio joj je bivši teča, sa kojim je povremeno u emotivnoj vezi, a koji pored ove poseduje i još dve popularne tv stanice: TV Omorina TurboFolk i TV Dojke (18+) .

Nacin da iskažemo zadovoljstvo zbog mogućeg iskorišćavanja tuđeg uspeha

Iliti uzrečica za sposobnost čoveka da ne učini sebe slobodnim, koji se stalno vraća na isti, njemu dosadni šablon iako on smatra da u svakom momentu ima potpuno pod kontrolom svoj život i da svojim povremenim boravkom negde van svoje uobičajene rutine pokazuje zapanjujući primer slobodnog duha i slobode mišljenja. U realnosti, najčešće samo još jedna iluzija onoga koji ne želi sebi da prizna da se plaši da izađe iz svoje poznate, iako ne tako dobre čaure i da pokuša nešto zaista novo, da uopšte misli da može da učini nešto bolje. Žalosni začarani krug "odrađivanja" a ne življenja života, kojeg neki nekada i nisu uopšte svesni.

Trka u kojoj učestvuju samo dva takmičara: vi i prevozno sredstvo (najčešće autobus, može i tramvaj ili trolejbus). Sve počinje u znaku fer pleja: prevozno sredstvo ima oko 200 metara prednosti i nalazi se na 5 metara od samog cilja (stanice). Medjutim, kao u svakom dobrom holivudskom filmu, adrenalinska bomba puca, vi dajete sve od sebe da uradite nemoguće i stignete zver koja je tako, tako daleko! Ne predajete se, kreće kulminacija kulminacije, nada da će vas majstor ugledati i sačekati je sve veća, nazire se hepi end... A onda neočekivano mrtvilo. Gotovo je. Poraz i ugljen monoksid prošaraše atmosferu, dok vaš protivnik počinje počasni krug uz zvuk: GSSSSSSSSP!, po čemu je ovo demonsko prevozno preduzeće i dobilo naziv.