Onaj čovek koga vidite svaki dan da se vraća kući posle druge smene, mračnog, smrknutog pogleda, brinući se kako da otplati sledeću ratu kredita ili kako da upiše dete na faks, a u isto vreme plati i grejanje. Ipak, kad dođe kući, te brige na putu nekako zaostaju, a on pozdravi ženu i decu, nabaci osmeh i eto, sutra kreće u novi boj, hrabro i dostojanstveno, ma viteški bre! Samo tako! Jebiga kad se mora. A što se mora nije teško. Malo sutra. Ko zna zašto je to dobro.
-E, gde si, čoveče? Kako žena, kako deca?
-Pa, evo me, razmišljam sad, nešto ne znam kako ću se izvući. Žena je nekako sklepala posle posla u neku zadrugu sa ovim drugaricama, prave zimnice, pa dobre pare izvuku, i ja radim, ali treba nam još malo, pa se računam na čemu da štedimo. Nekad se pitam kako ona ostaje sa mnom, nikad se žena nije bunila, divno biće jedno. Mnogo više ona zaslužuje.
-Ma, vas dvoje ste kao dobitnici genetske lutrije, volite se od kad ono beše? Snaći ćete se vi, ako nešto znam to je da se Srbin uvek snađe. Mađija!
____________________________________________________________________
-Betmene, moram da znam jednu stvar. Zašto si ostao sa mnom ceo dan? Rizikovao svoje dupe za nekog ko ti nije doneo ništa sem nevolja?
-Znam kako je kad pokušavaš da ponovo izgradiš život. Osim toga, imao sam i ja loš dan... Jednom.
-Fini momci kao ti ne bi trebalo da imaju loše dane.
Razmišljanje ravno bajkama braće Grim. Išlo bi otprilike ovako: Upišem faks, naravno gledam da je tražen i da posle mogu da imam jako dobru platu. Upadnem na budžet, naravno, primam i stipendiju, nađem stan u centru grada u kome studiram, za neke mizerne pare, usere me. Završim ga u roku, normalno, bez ikakvih poteškoća.Učim minimalno, sve mogu na inteligenciju, bolje vrijeme da trošim na žurke. Čim završm faks, posao traži mene, normalno, ne ja posao. Plata bogovska, pičke tu, kasnije žena, klinci, savršen život.
BUM!!!
Dolaziš do toga da upisuješ faks, odeš na željeni. Jedva upišeš, i to u drugom roku. Budeš među poslednjih deset na listi, o budžetu da i ne govorimo. Nađeš stan u lijepoj pizdi materinoj, skup ko đavo, jer si naravno upisao u drugom roku, sve što je valjalo ljudi davno iznajmili, ostalo je šta je ostalo, ne možeš da biraš. Odjednom se pred tobom pojavljuje gradivo od pet stotina strana, koje moraš da znaš ko tablicu množenja. Kakve žurke, kakva pička materina, fale ti tri za uslov, i to jedan izlaziš peti put, pravio si se pametan, podjebavao profesora, sad ćeš kurac moj da prođeš. Obnavljaš godinu, radi istog ovog. Sledeće godine te pusti u oktobarskom da prođeš, i normalno, previše se koncentrišuću da naučiš njegov predmet zapostaviš ostale-obnavljaš i drugu. Pet godina kasnije, po već navedenom šablonu završiš taj jebeni faks, imaš diplomu, svoj si čovjek. Posao te uopšte ne traži, a da bude još veće zlo, ni ti ne možeš da nađeš njega. Na birou ti kažu da ih je već 700 na čekanju koji su završili isti faks kao i ti. Na kraju ti roditelji podmažu nekog, zaposliš se kao neki jebeni pripravnik, naravno na određeno. Jedva ostaneš za stalno. Jebe te ko stigne, al dobro je, nek se radi. Smuvaš neku ribu, oženiš se, i gotovo.....
Puno ko Marakana kad peva Ceca. Puno ko škola kad počne septembar. Puno ko faks kad se uzimaju potpisi. Puno ko neotvorena tegla ajvara. Puno ko u kineskom SUPu. Puno ko šiptarski vrtić.
- E, ovi moji baba i deda smorili su me ko Ivan Ivanović petkom i nedeljom.
Te nemoj da ložiš non stop, pa odakle nam tolko drva, te znaš li kolko su tvoji drva skupo platili, neće preguramo zimu, te maj je bio prošle godine hladan...
A znaš kolko nam je puna šupa, trepavica nema gde da padne!
Krajnji eufemizam za mladu provincijalku, koja je upisala faks "u Beograd", nastavu provodi po kafićima, vreme za učenje po diskotekama, a diploma će joj biti dete koje će "slučajno" zakačiti, da bi nekog jadnika privela matičaru i uvalila mu se u stan.
A usput položi poneki ispit sa šesticom ili sedmicom, da bi njeni roditelji mogli komšiluku iz Pripizdine da se hvale kako im dete sasvim lepo studira.
Matora oštrokondja od minimum 60 godina koja misli da i dalje ima izmedju 20 i 25 godina, oblači se kao poslednja profuknjača i ne može da svrti guzicu u mestu.
Za ovakve nazovi žene, staramajke kažu da im se "uždila ona stvar" pa odatle izraz Uždipička.
Izuzetno matora i svemoćna baba. U godinama je prešišala matorce sa Galapagosa. Ona još uvek može da trči za autobusom i autobusu do slobodnog mesta, da hekla bez naočara, i još uvek nije umorna od ogovaranja i snajperisanja, priča sve u šesnaest, baksuz kakve nema. Neće da umre pa mu jebeš mater.
- Koliko baba Milunka ima godina? Viđam je svaki dan. Kao atletičarka je.
- Ne znam brate, prestali smo da brojimo posle njenog osamdestog rođendana prošlog veka. Pre će biti da je kao baobab drvo. Ne zna se kada će da rikne.
- Da ali još uvek pravi najbolje pite i kolače, a o ogovaranju da ne pričamo.
- E tu bi, kada bi se organizovalo takmičenje u ogovaranju, mogla da pobedi, sve je uspela da zavadi. Baksuz na kvadrat.
Matora koka koja noću ide po kafićima, diskotekama i startuje mlade petliće.
Ustaje rano da bi stigla da spremi užinu za školu svom petliću.
Sarkastičan odgovor nekom koji kenja da mnogo zna, da je mnogo učen, da je pametniji od Ajnštajna, da je u školi bio vukovac i da je faks prošao sa svim desetkama, a u stvarnosti je glup kao kurac!
- Ja mislim da je rešenje zadatka 1243.
- Kako kad piše u rešenju 1543!?
- Alo! Slušaj mene ja sam pametan i učen čovek!
- Ma vidi se, pamet ti sve na uši curi koliko je imaš.
Augmentativ kafane.
U slengu ne znači velika kafana, već prava kafana, onakva kakva treba da bude.
Relativno mali prostor. Zabačena. Zadimljena. Tiha muzika sa lokalnog radija.
Matora konobarica. Asortiman pića primeren pravoj kafančini. Bez koktela.
Možda ponešto da se nabode. Meze ili roštilj. Po mogućstvu karirani stolnjaci.
Primetio sam da se mnogo bolje provodim po kafančinama nego u fensi kafićima.
To je ono specifično prelazno stanje u kome se nalaziš kada rano ujutru, nakon teškog pijanstva, krećeš na posao/faks/školu – stanje kada još uvek ne možeš baš najbolje da proceniš da li si mamuran, ili još uvek pijan.
...se izgovara kada jedan dan ustaneš iz kreveta, npr. jutros, otvoriš prozor, i umesto hladnoće i hejta, udje toplina i miris proleća.
Umesto baba koje pričaju o trenutno aktuelnom pokojniku u kraju, čuješ cvrkut ptica, i shvataš da ćeš danas prvi put otići u školu/na posao/faks bez jakne i sa cvajama za sunce.
vrrrrrrrrhhhhh...
Izraz za osobu sa specifičnim izgledom, gde je akcenat na izrazu lica, koje je sačinjeno od džiberskih naočara, brkova i podvaljka. Pri susretu sa ovakvim entitetom pojavljuju se simptomi mučnine i gađenja, jer uz tako nežnu konstituciju neretko ide i sličan bonton.
Sleng za opis osobe koja je prošla sito i rešeto. Matora lisica, a još u snazi. Zna znanje. Igranjem finti i poznavanjem materije kompenzuje nedostatak agilnosti i refleksa.
Jooooj, nemojte, k'o boga vas molim!
Milojice, ni jedne! Jebogati, nije punoletstvo svaki dan! Jesmo ravi dali kaparu? Jesmo. Sad nema nazad. Ko zna, možda je žena poslala novce đedu da registruje traktor, red je da je sada ispoštuješ, a vidiš i sam da hoće da učini. Nemoj da izvisimo, ja zajmio novce, mali Đole skinuo sa babinog šteka za nove socijalce...
Pa, kako ću, šta ću? Znaš da ništa nisam do sad! A šta ako u mraku ne potrefim? Možda da sačekam dok se ne zaljubim, a? Joooj, kud sam pristao! :prekrstio ruke i klati se:
:ŠLJAS:
E, tako! Slušaj, magarče jedan tvrdoglavi - iskustvo je na njenoj strani. Dok ne metne kurton ti se ne mrdaj ni za živu glavu. Dobro, mo'š je malo drpati za bolju sisu... Elem, kad se napenali, sam ćeš u rupu upasti, o tome ne brini. A posle je talašika - samo upniii k'o da guraš Stojadina uz brdo pod ručnom, a on se vrati, a ti opet, pa sve tako...
Za razliku od menadzera koji zavrse ekonomiju i stvarno nesto rade menadzmen je tatin sin koji studira menadzment samo da bi rek'o da ima neki faks a posle radi u caletovoj u firmi za pare koje bi ionako dobijao za dzeparac.
izgovor svakog klinca strebera koji tesi samog sebe kad dobije batine u skoli...doduse posle 20-tak godina se ispostavi da je bio u pravu jer obicno ti mangupi koji su bili glavni u skoli zavrse kao fizikalci a mali streber zavrsio faks,ima dobru platu ribu i auto....
Štreberska osveta je jedna od osveta koje se serviraju hladne kao zmija ali su najslađe. Privilegija je najkvalitetnijih štrebera koji ubodu "džekpot". Njen prvi korak realizuje se kada bivši štreber, koji je u školi bio meta podsmeha i grubog maltretiranja, i za koga su devojke bile terra incognita, završi faks u roku sa najboljim prosekom u generaciji i zaposli se u dobroj firmi (kao programer u Majkrosoftu, ili inženjer u NASA-i, recimo). Lik zatim nabavi besna kola i provoza se kroz stari kraj u novom odelu i sa manekenski građenom devojkom na sedištu suvozača. Čisto da svi koji su mu se nekada smejali puknu od muke.
Normalno, pošto se na ovim prostorima visoko obrazovanje ne vrednuje mnogo (a naročito ne materijalno), ovakva štreberska osveta je prilično imaginaran pojam. Srpska varijanta štreberske osvete je završiti faks sa odličnim prosekom i zapaliti u inostranstvo, takozvani "odliv mozgova". Za razliku od klasične štreberske osvete, ova naša ima katastrofalne posledice na celokupno društvo.
Krempita na koju te poziva ružna, matora komšinica-raspuštenica sa petog sprata, koja se prima na tebe od kako te je prvi put videla u zgradi i na sve načine pokušava da te dozove u svoju praznu gajbu, ne bi li joj dao mačora da se malo poigra.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
*nasumični susret kod Marbl Arča*
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
To je tvoj, moj, njegov život. Život svih, ma ne svih, ali, većine nas na Balkanu. Život u kom oskudjevamo u svemu. Život u kom se automobil star 10 godina smatra luksuzom. Život u kom posao imaš ako ti je rođak neko i nešto. I tad moraš da podmitiš rođaka. Cijelog tog života čekamo. Čekamo bolje dane. Kad dođe ono što smo čekali juče, izmislimo nešto novo. Neki novi cilj, i ne trudimo se da ga ostvarimo, već, ako bude, bude. I kad se trudimo, rijetko ima vajde. A samo čekamo. Nikad da se odlučimo za korak napred. Možda i ne znamo kakav je to korak. Možda ne vidimo i ne čujemo. Padamo dublje, kažu, u krizu. Kriza nam je default stanje, pa ne vidim odakle je to došla ekonomska kriza. Kad ne mogne dalje, izbiće novi rat. Zavadiće nas isti oni koji će zarađivati švercujući oružje, hranu, cigare i alkohol. Dobro, bar će biti alkohola, da nekako utopimo saznanje o svom skromnom životu.
A možda i neće biti tako. Ako završim faks, možda se zaposlim u rudniku, pa zaradim za luksuzan život. Možda jednog dana budem svirao na najkvalitetnijem Fenderu, možda se budem kurčio u BMWu, možda budem imao svoj heliš, ko zna? Ako mi posao ne preotme neki buržujčić sa diplomom privatnog faksa. Labilni su naši snovi.
Do boljih dana, uživaću u čemu mogu. Gutaću dim iz dedine nargile (i on je čekao bolje dane), spavaću svoju djevojku, opuštati se. A i učiću, da završim taj faks.
Sexality vlasnika kafane kad tražiš još koju turu na recku. Odsvira fajront k' orkestar Mikice Kurtovića. U pravno-obligacionom smislu, poduv'o si vuvuzelu. U prevodu, moš da kljucaš tuki ako nemaš da iskeširaš cirkularno napijanje. Ugostiteljsko munem.
-Ćao Majo, neisrcpni izvoru mog blamiranja, daj nam 4 domaće ali nas upiši tamo. Rek'o mi je Đoko Tambura da može.
-Ok, momci, stiže
______ posle 9 tura ______-Majooo, daj ovde isto, i odvrni malo tog Tozovca, k'o da nije doručkov'o.
______ posle 17 tura ______
-Majoooo, oči mamine, srećo moja pravoslavna, donezde vamo četri rakije al da budu ljute ko Terijeva žena, upiši to što treba, i što je najbitnije, dođi bre da te poljubim u sisu.
-Rekao mi je Đoko da nema više upisivanja, morate prvo da platite ovo do sad
-Šta bre da platimo? Pitaj ti njega el se on seća kad su moj deda Rozimir i njegov stric Arnaut trčali na izvor da donesu čiča Draži bokal vode? Da vi'm šta će da kaže... A evo ga, je li bre ti Đokice, pa jesam li ja zaslužio vaki tretman? Ti meni lepo reče da mogu da se upišem.
-Pa može za 3-4 ture, jok za 25. Svi bi da se upišu, nisam ja leksikon, pička li vam materina.
