Proces sistematskog osiromašivanja mogućnosti izbora izazvanog javašlukom onih koji vode državu, gde se kao krajnji rezultat građaninu nudi sistem "uzmi ili ostavi" kao jedini mogući za preživljavanje.
Drugim rečima, završiš faks da bi radio na kiosku jer za tvoju diplomu odavno nema mesta u sistemu. Izbora jednostavno nemaš.
Nacionalna služba za zapošljavanje radnika u Nacionalnoj službi za zapošljavanje
- A jel ima nešto u struci?
- U kojoj struci?
- Pa u mojoj.
- Lololo, dečko, ne zafrkavaj me, nemam ja vremena za gubljenje ovde. Crnčim ovde k'o crnac za crnkavicu.
- Ja ozbiljno pitam.
- U struci?
- U struci.
- Za kitu me povuci! Lolololo!
- ...
- Nema bre! Ima... magacioner!
- Jel treba znanje viljuškara?
- Zabole te kara! Lolololo! Treba!
- Ajde onda nešto drugo.
- Utovar opasnog materijala.
- Traže položen ispit zaštite na radu?
- Pa normalno.
- Pa nemam.
- Pa ko ti je kriv kad si završav'o fakultete! Jeb'o te fakultet...
- Jel ima neko... čišćenje dvorišta, baštenski neki posao...
- Baštenski posao, čuj ovo, lololo! Pa šta bi ti, možda neku kancelariju, kompujter, a?
- Pa znam da radim na računaru, istina. Imam doktorat iz programiranja.
- Ček da vidim... :čuk_čuk: Evo! Popravljanje programatora za veš mašine, k'o stvoreno za tebe, doktore!
- Uf... aj daj šta daš.
Lik sa prosekom 6.00. Na faksu je ko Bog, svi znaju da je tu, a njega nikad nema. Na faks naiđe kad treba da se skupljaju potpisi, i na poneki kolokvijum. Majstor prepisivanja, driblanja puškica, i nabavljanja domaćih zadataka. Vrlo je skroman po pitanju ocena, i kad ima šanse za veću on se zadovolji dražesnom šesticom.
-Oooo evo ga Šestić, de si Šele?
-Eo bate, je li, el moš se prepiše ovo danas?
-Teško Šeki, biće 3 asistenta i profa.
-Ništa, odo ja da uvalim ovaj domaći...
Konačno se ratosiljati fantomskog tereta koji je do nedavno vidno pritiskao leđa vaše odgovornosti. Skinuti s dnevnog reda. Osloboditi se kamena o sopstvenom vratu i jebeno prodisati. Uf!
1. Rodi se, prohodaj i progovori. ✓✓✓
1a. Počni da drkaš...roditelje. ✓
2. Upiši se u osnovnu školu "Borislav Pekić". X ( EDIT: Kurac - tog dana nisu još ni temelje postavili! )
2a. Upiši se u osnovnu školu "Duško Radović". ✓
3. Proslavi bar jedan rođendan u jebenom Meku. ✓
4. Pardoniraj Ivanu Tešić, najlepšu devojčicu u razredu, za jedan ples na ekskurziji u Sutomoru. ✓
5. Poljubi Ivanu Tešić. X
5a. Poljubi Ivanu Tešić ( pokušaj #2 ). X ( EDIT: Ovom prilikom, srdačan pozdrav )
6. Poljubi bilo koju drugu devojčicu. ✓
6a. Nemoj i ti da imaš bubuljice, akne i sl. ✓
7. Završi gorepomenutu školu. ✓
7a. NE budi jebeni Vukovac! X
8. "Ako Boga znaš, NE pij na maturi!" X
9. NE upiši Gimnaziju. ✓
10. Odjebi kevu i njenu fiks-ideju da nastaviš u Srednju Muzičku Školu. X
11. U stilu iskusnog jebača, ekspresno skinuti mrak sa najboljom ribom iz okruženja! ✓ Ok...X
12. Na jedvite jade privedi nešto sa kakvim-takvim sisama i apgrejduj u muško. ✓ ( EDIT: Toooooooo!!!)
13. Zaljubi se. ✓
14. Zaljubi se al' STVARNO. ✓
15. Zabosti ćaletu kola. ✓
16. Dobiti batine od pomenutog šećeraša a u vezi tačke #15. ✓
17. Uništi se od alkohola. ✓ ( EDIT: Bila neka brlja, 'teo posle da zaprosim jednu )
18. Promaši sebe dok povraćaš uništen od alkohola. X
19. Promaši izvesnu Marinu koja se, baj d vej, loži na tebe dok povraćaš uništen od alkohola.X
19a. "Ako Boga znaš, NE pij na maturi!" X
20. Vidi sveta. ✓
21. Jebi kurvu. X ( EDIT: Nije još isključeno iz eventualnosti )
21a. Uleti za ortaka...kurvu jednu mušku! ✓
22. Srolaj džoint. ✓
23. Obogati se i probaj kokain. XX
24. Upiši faks, završi faks, budi nezaposlen posle faksa. ✓✓✓
25. Sretni ženu svog života. ✓
26. Zamrzi taštu svoju. X ( EDIT: Šta ću, mnogo kul žena...)
27. Imaj najmanje jednog sina i kćerku. X
28. Umri srećan i voljen. Nadam se...
Ponedeljak jutro, ceo autobus ćuti. Svi su mrzovoljni, neispavani, kreću na posao, faks, školu. Čuje se muzika sa zadnjeg sedišta, koja dopire iz nečijih slušalica. Deda u prvom redu spava, povremeno podigne glavu, pa je opet spusti. U autobus ulaze dve starije gospođe, nasmejane, raspoložene, sedaju na mesta. Započinju priču, a ostatak putnika pažljivo prati svaku reč.
Živadinka: E moja Milisava, tako ti je to. Svi su muškarci isti. Devet godina je bio sa njom, pa je ostavio zbog one male kuje.
Milisava: Mozak mu pomutila veštica. Jadna deca, bez oca ostadoše. Pa zar u ovako teškim vremenima.
Živadinka: Sram da ga bude. Nego to mu nije ni prvi put. Imao je on afera i ranije, samo sad je najozbiljnije.
Milisava: A sve je zakuvala njegova majka. Zamrsila im konce, tako je ona i htela. A znaš i sama zašto. Kad je ono uradila...
Živadinka: Znam, znam. Bolje o tome da ne govorimo, sva se naježim kad pomislim šta je uradila...
Deda iz prvog reda: Pa šta je uradila ?!
Milisava i Živadinka začuđeno gledaju ka dedi, koji kao ni ostatak autobusa nije shvatio da diskutuju o njihovoj omiljenoj španskoj seriji.
Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.
Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.
I onda, prc!
Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.
Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.
Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.
Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.
I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.
Po priči starijih generacija jedina prepreka za završetak fakulteta. Imali sve desetke, onda naiđe ta titoverovatnoća, dobiše peticu, posvađaše se sa profesorom, ovaj se zareče da dotična osoba nikada to neće da položi i onda moj ćale..kašljuc, osoba starije generacije se zainati, batali faks, uze kramp i zbogom pameti. Ma da, 'oće to.
Kažu stariji i mudriji važna stvar u životu. Ono što ti nisu rekli to je da ti je potrebno jer ćeš celog života nešto da čekaš. Prvu ljubav, da završiš faks, da dobiješ posao, da se udaš ili oženiš, dobiješ decu, penziju i na kraju da rikneš. Strpljenja sinko, strpljenja, strpljen-spašen.
Ushićeno dete: Jaoooo jedva čekam da upecam ribicuuuu, čiko jel hoćete da mi date vaš štap da probam?
Čovek iskusni ribolovac: Naravno sine dođi ovamo...
Ushićeno dete: Jeeeeeee suuupeeeeerr
Čovek iskusni ribolovac: Evo ovako uzmeš ovaj štap, stavio sam ti mamac na udicu, sve je spremno ajde zabaci
Ushićeno dete: Supeeeeer evo zabacio sam
Čovek iskusni ribolovac: Odlično
Ushićeno dete: Čiko šta sad?
Čovek iskusni ribolovac: Ništa sine, sad čekaš.
Ushićeno dete: Aha...zajebi ovo.
biz-M-ismen je nepismeni idiot koji tako sebe naziva nakon shto je na neku prevaru ili kradjom doshao do para i npr otvorio 2 kafica sa bashtom, za razliku od biz-N-ismena koji za pochetak makar zna kako se ta rech izgovara a za posao i pare... necemo da detaljishemo , to je poslovna tajna :], mozda je chak i faks zavrshio
Petar Pan debelih ljudi, malo prase koje nikad neće odrasti ni proći "Razvojni put Pepe praseta", preko nazimeta do nerasta. Nikada neće biti ni Debeli, ni Deba, ni Djemba, jer to su sve ljudine i kul nadimci, neće postati matora i odrtavela, ali legendarna veprina kao Bora Djordjević, Josif Tatić ili Marko Janković, on će provesti svoj vek skvičeći negde u ćošku, i zauvek će ostati mali prasenko...
Dimitrije Vojinov
Ništa pod milim Bogom ne znaš da uradiš. Čitav život plaćao si druge da rade za tebe, a para nikad nije nedostajalo. Otac ti bio imućan.
Unajmio si gorile da te prate do škole i nazad. Unajmio si bandu cigana da namlate lika koji ti se nije dopadao jer nisi imao muda da to sam uradiš. Unajmljivao si profesore da ti daju privatne časove, kako bi pristigao ostale. Nisi to radio zato što si glup. Ne, nikako, nego onako...
Unajmio si studenta da mjesto tebe završi faks, Milorade Cvijoviću! Unajmio si i trubače da proslaviš diplomski. Namučio si se - valja se. Unajmio si orkestar tamburaša da zaprosiš onu tvoju rospiju. Nepotrebno. Bila je pečena čim je vidjela podebeo novčanik. Ništa je drugo nije ni interesovalo. Eh, ta ljubav...
Unajmio si narikaču na očevoj sahrani. Drtina matora, neka je odapeo. I to njegovo "Rad, rad i samo rad" Ali, nisi mogao mržnju da pokažeš u javnosti, već si za sahranu unajmio najcjenjenije stručnjake za ketering. Nek se priča i pripovjeda.
Unajmio si kuvaricu jer tvoja primadona nije bila sposobna ni da skuva supu iz kesice. Unajmio si spremačicu da čisti vaše smeće. Jadna žena, padala je od posla. Unajmio si šofera jer nisi znao da voziš automatika. Unajmio si i ličnog trenera da malo stešeš to ogromno dupe. Bezuspješno. Naposlijetku, unajmio si baštovana da ti kreše ženu jer ni to nisi više mogao.
A, onda je para nestalo. Nisi mogao da unajmiš dobrog advokata pa ti je bivša žena uzela sve nekretnine. Morao si da počneš da se izdržavaš od svog rada. Od onog koji unajmljuje postao si - najamnik.
'Ajde, 'ajde, Milorade, zapni malo! Neće grob sam da se iskopa!
Jedno od onih stavki sa menija koje su dokaz da nije uvek pametno isprobavati nešto novo, posebno ne u društvu.
Ponekad i i izvor razočarenja za one malo naivnije, koji nasednu na priče kako je to pizza koju posluži konobarica u toplesu, i shvate koliko su bili glupi tek na kraju kada ih posluži zadrigla matora konobarica ... Kurčinom (sa dva pečena jajeta i viršlom na pizzi, to jest).
- Sine, inat je dobar zanat! - rečenica koju izgovara moj ćale kada ga podsetim na obećanje da će mi kupiti kola, a on matora cicija neće iz "inata".
- Znaš sine,inat ti nije dobar zanat. - ovo kaže moj matori kada dođe vreme za Dnevnik 2, a ja sedim u njegovoj fotelji,u ruci držim daljinac i gledam MTV i nemam nameru da prepustim fotelju ćaletu iz čistog...... principa!
Matora baba, koja svoje penzionisanje i oficijalno povlacenje sa scene najavljuje duze, nego sto je to radio Luciano Pavaroti u periodu od osamdeset i neke, pa sve do svoje smrti.
Pored toga sto zna da peva, poznata je i po tome sto ispoljava gracioznost aktivnije od Kraljice Elizabete II i vecno najavljuje svoju naslednicu. Uvek bas tu devojku, koju ona izabere, svi zaborave za pola sata, tako da prakticno svakog zabole za doticnu naslednicu.
RTB 1989 godina.
Lepa Lukic 107 godina: "Evo, resila sam da se povucem sa scene, ipak je 90 godina na estradi puno. A evo i moje naslednice!" Onda na scenu izlazi neka klinka, obucena u urbanu cobanicu, koja peva neku izvornu pesmu.
RTS 1994.
Lepa Lukic 112 godina: "Evo, resila sam da se povucem, znate ipak je jedan vek rada na estradi suvise. Zelim da pruzim sansu mladima. A evo i moje nove pesme sa mojom naslednicom, koja se tako i zove "Naslednica"".
TV PINK 1999. godina u emisiji "A sto ne bi moglo"
Lepa Lukic 116 godina: "Evo, ovo je oficijalna najava za moje povlacenje sa scene - koncert u Domu Sindikata! A evo i moje NOVE naslednice!"
2008 godina, Lepa Lukic najavljuje novi album.
"Resila sam da ovim albumom obelezim 750 godina moje karijere i ujedno cu na njemu, u jednoj duetskoj pesmi, predstaviti moju naslednicu!"
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
Kažu, lepše bez kondoma. Ma, hajde? Naravno da je lepše. Međutim, mnoge cure padaju na reči "Ne brini, paziću" i ne koriste zaštitu, pa onda cupkaju danima pre nego što dobiju, a ako kojim slučajem ne dobiju na vreme, nastaje cika, dreka, smišljanje kako će da kaže roditeljima da je trudna, a nije ni faks završila, iako dete u 95% slučajeva ne postoji.
: Ne znam šta da radim, jao, šta ako sam zakevila?
: Hajde, molim te, smaraš više sa tom pričom, svaki put isto.
: Ali, šta ako ovaj put jesam? Šta ćemo da radimo? Ja ne smem ćaletu na oči d'izađem.
: Devojko, ne tripuj se, ne treba da pišeš scenario za film, znam valjda gde sam svršio.
: Ali, nikad se ne zna. Šta ako...
: E, tišina! Od sada koristimo kurton i ima da piješ ona govna, ne zanimaš me. Ne mogu više da te slušam. Ne ide da nećeš da koristiš zaštitu i da uvek kukaš da si trudna.
Punjač ega osobama kojima je isti tako mali, sićušan, minijaturan, kad bi mogao promenio bi vlasnika. Uzdizanje svoje obrazovne institucije do šes' mesta prazno iznad Harvarda, pa oni.
"Moj faks zaista nije ništa specijalno, prolazi se na vezu i malo se radi, sutra ne znam da li će mi biti priznata diploma" fora. Znaju oni to dobro, ali prestiž je, jebiga, prestiž.
Bg riba: Kapiraš, odsek za modu, jako priznat, kapiraš.
Nišlija: Taj rad.
Bg riba: Znači bukvalno, ono, istureno odeljenje Pariske akademije, ono, jedino u Srbiji, fazon.
Nišlija: Taj rad.
Bg riba: Fazon, samo da želim, sutra bi mogla da se prebacim u Pariz, i ono, da nastavim školovanje, ali ipak ne želim još, ovde sam sada.
Nišlija: To, to, taj rad. Je l' dozvoljeno pušenje u vašem klubu na faksu ?
Ulična tuča u kojoj su akteri dva matora i van svake kondicije intelektualca, koji od combat traininga imaju pogledanog "Oficira i džentlmena", i koji su se zadnji put tukli sa nekim na radnoj akciji Šamac-Sarajevo oko jedinih kolica sa gumenim točkićem. Da ih ne sprečava kičma, pesnicu bi zaletali od asfalta, daju sve od sebe, a izgledaju kao kad dvojica ratardiranih vežbaju pokrete za kraul na usporenom snimku.
-Puf, Pant , Puf, evo ti još majketiga bezobrazne , saćeš vidiš šta je NOVOSADSKI KALDRMAŠ!
-Uhhhhh, ahhhhh, ehhhhh šupku slaninarski, pa ja nisam ja bolan rata prošao, i meci mi iznad glave zviždali da se od tebe plašim, jebo li te Alan Ford da te jebo i hrvatski prevod, ni dahtati ko čovek ne znaš...
-ALO BRE! Slušajte me Torpe i Felpse gurate se tu ko tuljani, ako mi sjebete znak na mečki ugradiću vas pod haubu umesto sirena a vasa jajca će mi budu tasteri! Mrš kući dok vam nisam sišo dole! Matori ljudi pa se tako ponasaju, lep primer dajete deci. Pizda li vam materina nekulturna i nevaspitana...
Žena prema kojoj Hju Hefner ima bedan seksualni život. Kroz nju je prošla veća kilometraža nego što je prosečan kamiondžija prevali u vozačkoj karijeri.
-Generalni da te pitam onako čovečanski, jesi jebao ti ovu sekretaricu?
-Čovečanski da ti kažem nisam, nov sam ovde, a i ona mi ne izgleda tako.
-E moj ti. Ta se troši kao firmin auto. Nego uzmi to i cepaj, posle se samo upiši u ove dve sveske. Vidiš ova crvena što je veća od Vujaklijinog rečnika je knjiga utisaka, a u ovu plavu se upiši kada je razdužiš.
Očajnički vapaj malera, koji više ne vidi izlaz, ne vidi svetlo na kraju tunela. I da primeti svetlo na kraju tunela, to bi verovatno bio voz. Maler je njegovo srednje ime. Čovek kojem svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu U školi je uvek bio prekobrojan na fudbalu, nije upisao faks, bio je prvi ispod crte.
-Brate ja ne mogu više ovako, stalno me tera neki baksuz. Sinoć odem na prugu, legnem, čekam, i čujem počeo štrajk Železnica Srbije!
-E nemoj da se nerviraš, Marfijev zakon kaže....
- MA ŠUPIČKU MATERINU!!! Kakav Marfi!!! Meni treba jedna mala garava, cigančica od 15-16 leta, da je skrckam ko oblandu za Svetog Nikolu! Onda lepo ko čovek 7 godina sreće, Bog da me vidi... I ne mora 7 godina sreće, samo da poništim ovaj baksuzluk...
Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."
Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.
I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."
Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.
Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".
Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.
Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.
Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.
