Jedan od igrača čuvene trojke Šešelj - Baja Mali Knindža - Drecun. Paranoični ratni komentator RTS-a koji je izveštavao sa svih ratišta od kosovskog boja na ovamo sve dok nije potpuno zaboravio bilo šta drugo čime bi mogao da se bavi.
Sada kada rata nema pokušava da ga izmisli kako bi imao o čemu da priča i piše u svojim knjigama šešeljevskih naziva.

Krizirati. Biti izmučen zbog psiho-fizičkih poremećaja koje izaziva apstinencija.

Proizvode se na parlamentarnim izborima. Baterije im traju četiri godine. Softver im se povremeno apdejtuje, ali uglavnom na četiri godine. Povremeno, opet na četiri godine, izbace i neki novi model. Konačno, svake četvrte godine posećuju stvoritelja sa molbom za poboljšanjem i produženjem života baš kao u filmu Blade Runner 1, ali sa mnogo manje dostojanstva. Doduše u filmu je kao replikant prikazan i jedan poveći reptil. Neupućeni bi pomislili da se pojavljuju na četvrtom kanalu, ali vraga, iz krajnje okultnih i verovatno masonskih razloga eto njih na kanalu broj dva.

Osnovna svrha i smisao njihovog postojanja je izvršavanje beskonačne, zatvorene programske petlje međusobnog repliciranja i pustošenje skupštinskog bifea. Feromoni su im Made in PRC.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako se boriti protiv replikanata? Grickalicom do koske oglodati silikonsko dugmence sa brojem 2 na daljinskom uprvaljaču jer su genijalni Korejanci na broju 1 čvrsto fiksirali prvi kanal, a na broju 2 drugi kanal RTS-a. Za svaki slučaj u meniju podesiti bajpasovanje drugog kanala RTS-a da se slučajno ne bi pojavio prilikom skrolovanja programa. Preostale opcije su radikalnije i uglavnom se odnose na emigriranje ili spokojno čekanje da deda i baba umru.

lutkarski serijal za decu, koji se emitovao sredinom 90-ih, na RTS-u, pred pocetak vecernjeg Dnevnika. neke od lutkica bile su: lija, vuk, gavran, jez, mis, medved... skecevi, od kojih se i sastojala emisija, bili su saljivi, poucni, i prilagodjeni deci svih uzrasta. na kraju svake emisije, pevali su pesmu LAKU NOC, LAKU NOC....

Košarkaški telvizijski komentator koji je dobio šansu da bude centralni voditelj tv emisije RTS-a povodom svjetskog prvenstva u fudbalu 2010.

Imao je pet ciljeva :

- Da nasmije i oraspoloži Mariju Kilibardu.
- Da promoviše Larisu Rikelme.
- Da nasmije i oraspoloži Mariju Kilibardu i da je utješi da je ljepša od Larise Rikelme.
- Da promoviše Larisu Rikelme.
- Da komentariše najzanimljivije detalje mundijala.

Zemunski,voždovački,surčinski,itd,itd...
Uglavnom niko nikada nije čuo za njih pre iznenadnog pojavljivanja u svim živim medijima i hapšenja,kada smo i saznali da je taj i taj "klan" napravio sva zla od paljenja biblioteke u Aleksandriji naovamo.
Jednom kada se pojave na RTS,krivi su za sve što nije rešeno u zadnjih nekoliko godina.

Tridesetprvi decembar je, novogodišnje veče. Nalaziš se u nekoj lošoj imitaciji od stana na Banovom Brdu gde te je doveo ortak ortaka od tvog ortaka. Ne znaš zašto si, koje pičke materine, tu jer znaš da bi se bilo gde drugde proveo 100 puta bolje, ali kao i za svakog novaka do tada, nisi se na vreme smislio gde ćeš za doček. Jebiga, šta ćeš. Počinješ nekontrolisano da piješ šta stigneš, nije ti važno da li je u pitanju neko prokislo pivo sa opuškom u limenci ili tečni fiberglas iz lavora.Poenta je samo - napiti se, i to što pre. Kako vreme odmiče i alkohol počinje da deluje ti primećuješ ljude oko sebe.Nikog živog ne poznaješ, oni ortaci koji su te doveli odavno su odatle zapalili i sad sigurno, veruješ, nešto natačinju. Iz nepoznatih razloga, verovatno inspirisan ovakvim razmišljanjima, svoj jezik stavljaš u usta ženske osobe koju trezan ne bi pipnuo ni govnjivom motkom ali, misliš, šta me boli kurac - ionako se ničeg neću sećati...U sledećem trenutku ONO stavlja ruku u tvoje gaće i počinje da ti dahće u uvo. Uzimaš još jedan gutljaj ko zna čega i u sebi misliš : kresnuću je, šta me briga... ionako je ona Svetlana ( bivša ; prim.prev. ) kurva. I dok otkucava ponoć i svi prisutni urlaju kao debili a neki baja baca petarde u gajbi, ti imaš snošaj sa ženskim detetom orangutana u tuš-kabini 1.5 x 1.5. Obilno povraćaš van šolje, i dok u daljini čuješ njen kreštav glas i pitanje je l' te ima na fejsu? odlučuješ da polako pališ odatle ( misliš, ipak nisam tol'ko janpi... ).Tri sata kasnije izlaziš napolje samo u nekom tankom duksu jer su tvojom jaknom obrisali neku povraćotinu u kupatilu. Nemaš kinte, nemaš pljuge, na Banovom si, jebenom, Brdu. Ideš peške malo, misliš, neko će već da ti stane.
I hoće - murija. Hvataš se za ličnu - jebiga, i nju nemaš - mali, glavati, alkoholisani drot ti lupa šamarčinu, bar ti je toplo po licu, gde živiš? pita, U Srbiji, preko mosta, dereš se kao majmun. Neki krupniji drot koji vonja na vinjak te ubacuje na zadnje sedište džipa gde pak smrdi na mokraću. Pitaš se : koliko je njih pre mene ovde sedelo. Nekoliko trenutaka kasnije izbacuju te napolje. Pošto si kao malo došao sebi, pitaš uličnu svetiljku koliko je sati i kad će prvi jutarnji. Nailazi autobus, ulaziš unutra, vičeš na šofera jel' ovo parni jel parni idu do moje kuće. Ispostavlja se da je dobri čovek tvoj komšija. Na Zelenjaku te stavlja na taksi. Taksista je raspoložen za priču : provod, a? aha... pičke,a? aha... mladost,a? aha... Želiš što pre da izađeš odatle strahujući da ne napraviš nešto slično kao anonimni nesrećnik sa zadnjeg sedišta džipa od par redova ranije. Sa prvim zracima Sunca stižeš kući i trudeći se da ne probudiš matorce ulaziš unutra. Ipak, ne uspevaš da do svoje sobe dođeš na dve noge. Uvlačiš se u krevet sa patikama i momentalno gubiš svest. Budiš se , čini ti se, 5 min kasnije, užasno te boli glava a u ustima osećaš ukus zagorelog prokelja - to znaš tako što ti se keva jednom zajebala. Odlaziš do kupatila da se umiješ i uspravljajući glavu nad lavaboom ugledaš svoj lik posle dugo vremena u ogledalu... Užas sećanja i fleš-bekova... Sve ti se vraća : i gajba i Banovo Brdo i ortaci jebači i zašto sam radio 31-og decembra i onaj opušak iz limenke i jezik i motka i gaće i Svetlana ( bivša ) i ženka orangutana i jakna i povraćotina i neopisiva hladnoća i otpale dlake i murija i miris zadnjeg sedišta i bus i taksi i prokelj i ...... prezireš sebe. Koracima ugašenog čoveka se vraćaš u sobu, želiš da brizneš u plač, ne podnosiš ono što jesi, pomišljaš na najgore i baš u tom trenutku kada misliš da ti ne može biti gore... tvoja majka :

- Sine, dođi brzo u dnevnu sobu.Počinje Bečki Novogodišnji koncert na RTS-u. -

Reči koje čujemo svakog dana u TV Slagalici, po najmanje 40 puta, koje i pored toga ostaju u senci "dobro veče" koje čujemo samo jednom!

Ovaj vrhunski izum u industriji TV kvizova, RTS je patentirao još od prvog uvođenja Slagalice, i stvara impresiju da takmičari sami biraju slova, odnosno brojeve od kojih će praviti reči, odnosno računati.

Emisija na RTS-u koja ide na zivce svima, a narocito ljudima koji nisu iz Beograda. Razlog je u tome sto cela Srbija mora svakodnevno u udarnom terminu da slusa informacije tipa "U ulici Mihajla Pupina ispred broja 74 je pukla vodovodna cev" ili "Gospodji Ruzi sa Banovog brda je maca omacila 6 prelepih macica" i jos niz veoma glupih i nepotrebnih informacija koje normalnom coveku idu na jetru i ostale vitalne organe.

Obicno se cuju u nizerazrednim ligama.Pomocu njih gledaoci pokusavaju da stupe u kontakt sa sudijom.
Sudija se pravi da ih ne cuje.
Cesta su i pominjanja zenske rodbine gostujucih igraca...
Imamo prilike da ih natenane preslusamo u emisiji SOS bubamara na SOS Kanalu.

Bedak je kad to cujes u prenosu utakmice Srbija - Estonija na RTS-u :(

Voditeljka vremenske prognoze na RTS-u. Žena koja šeta najbolju frizuru u Srbiji i ujedno najavljuje najgore vreme u istoj. Da čoveka zbune sopstvena osećanja kada je vidi da vodi prognozu, i shvati da mu je do pola lepo da gleda tako divno stvorenje, a od pola dobija trzavice od sive boje oblaka koji se gomilaju iza nje.

Legenda nаšeg tv novinarstva i voditeljstva Bane Vukašinović, specijalista za priloge iz zdravstva, bio toliko dobar u tome što je radio da je pola publike mislilo da je stvarno lekar. Pokojni Bane je na RTS-u izmislio jutranji program i Beogradsku Hroniku i udario temelje takvom kolažnom tipu emisije, red vesti, red zabava, red zdravstvo, grejanje,....

Borba živaca, ispitivanje strpljenja, jačanje volje, pakao dece devedesetih. Prinudna klasika.

Da pojasnim, 90 i neka, samo dva tv programa (rts 1 i 2, tek kasnije i 3k), mi klinci, ne kao današnji... crtanih filmova na kašičici u dva, tri navrata dnevno po 10-tak minuta i to je to. Jedan od termina negde oko 13h, na rts-u 2, posle cuvenog ''koncerta u podne'', klasične muzike... E sad, ko je znao tada gledati na sat, pa da se nađe ispred tv-a u pravo vreme, no cekaš, čim naletiš na neke čike sa violinama, znajući da sledi nakon njih... pa tako iščekujući, omiljenu mikroporciju dnevne zabave, primoran zuriš u Bečki kvartet ili sekstet Minhenske filharmonije ili šta već. I nikako kraj, nekoliko večnosti, strašno...

Iz nekog današnjeg ugla, vidim da je to ipak samo bio trening, za ono što sledi kasnije:
- za onih 5 min, na kraju školskog časa, kada profa ispituje.
- za onih X (iks) minuta dok čekaš devojku.
- za ono zaostalo vreme, kada naša ekipa vodi.
- za sve one redove za hleb i slično, u opštini, pošti, kod lekara…

Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.

Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku.
Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.

Najbolji Realiti Show. Nastao 2006-te , u kome se takmicari sukobe za prevlast na Kosovu. Dva tima , (i jos treci koji je kao posmatrac-LDP),1 cilj, bore se do zadnjeg atoma snage , a samo ce jedan izaci sa glavnom nagradom (srcem Srbije i vecne vladavine)
Voditelj emisije : Slavica Djukic-Dejanovic
Generalni i medijski sponzor: Narod Srbije, RTS 2

Naziv jedne od najboljih serija, emitovanih u okviru obrazovnog programa RTS-a(osamdesetih godina prošlog veka). Prevedena je kao "Opstanak". Bila je to izuzetno popularna i edukativna emisija o životinjskom svetu.
Danas, se emituje serija sa istim nazivom - survivor, u kojoj su ljudi dovedeni u uslove, u kojima počinju da se ponašaju kao životinje, ali je emisija daleko od obrazovne.

Ljudi čiji se stepen dokonosti može meriti sa dokonim Japancima koji na Youtube izbacuju klipove u kojima uz pomoć šporeta sviraju Šopenova dela. Jedva čekajući da na jesen izađe nova verzija omiljene im igre, godinu provode praveći patch-eve u kojima kreiraju omiljene nižerazredne klubove, prave igrače sa imenima ortaka i ubacuju ih u tim Barselone i dodaju logo RTS-a na mečeve Lige šampiona. Za uzvrat, dobijaju velike sume novca. Zajebavam se, naravno da ne dobijaju novac već to rade iz nekih drugih, samo njima znanih pobuda.
Za nijansu su zaludniji od onih koji patch-eve željno iščekuju.

Reklame koje začinju hipika u tebi. Lagana hipisterajska muzika , lepe devojke , zraci sunca i naravno obavezno produkt koji se reklamira.Najviše ih ima na televiziji B92 pošto je ona , onako najevrospkija i LGBT style , ali polako počinju da okupiraju i AVALU , PRVU i RTS. Normalni ljudi ih mrze kao i svaku drugu vrstu reklama , dok ovi malo plašljiviji iliti pičkice što bi reko naš narod , obožavaju da ih gledaju u pauzama Hičkokovih filmova.

Recenica koju izgovori moj cale svaki put nakon presaltavanja svih kanala na TV.

Ne, dragi čitaoci, ne bojte se nije u pitanju definicija još jednog hita JK. Radi se o famoznom noćnom programu trećeg kanala RTS-a 90-ih.... Kao klincu taj program bio mi je večito nedostupan (iako sam očejnički hteo da vidim o čemu se radi) tako da mislim da su bili u pitanju neki softcore filmići....