.... " Vrabac u Ruci ...."

"Bajramski dernek" je termin koji se koristi da se opise vecernji izlazak na kojem umjesto dva goluba u dzepu (golub - kovanica u vrijednosti od 2 konvertibilne marke) imate 50 do 100 KM bajramluka (bajramluk - novac koji rodbina daruje omladini za Islamski vjerski praznik Bajram) koji ste vrlo lukavo uspjeli izvuci od Vasih oceva, majki, deda, nana, tetki i blize rodbine tako sto ste sve njih uspjeli obici "iskljucivo" iz razloga zato sto ste ih pozelili, pojeli sa njima baklavu (baklava - stari bosanski kolac) i podijelili ove radosne trenutke blagdana. Tada nastaje iznenadna reakcija u Vasem organizmu koja se zove "osjecaj novcane moci" izazvana nakon nagle promjene u kojoj Vasa "dva goluba" koji se vrte po vasem dzepu ostala 363 dana (365 - dva bajrama) budu zamijenjena enormnom cifrom u vrijednosti 100 KM (pedeset golubova) koja direktno rezultira "bajramskim dernekom" tj. direktnom kalkulacijom: dva goluba - jedna piva, pedeset golubova - 25 piva. Potoci alkohola mogu poteci !

Ne zna šta radi.
Ne zna kud je pošao.
Ne zna jel pošao il' je došao.
Ne zna šta je mislio.
Ne zna šta je dobio.
Špekuliše šta je hteo.
Dobija a ne zna kako (navodno ga udarila neka "Inspiracija").
Nije siguran ali procenjuje.
Trudi se ali ne namerno.
Uvjek radi čak i kada ne radi ništa.
Cjeni a popljuvava.
Divi se ali ne veruje.
Pijan često ali retko pije.
Spava na rate.
Budan na kredit.
Zaostao i odsečen a ispred ostalih.
Nerazumljiv ali protumačen.

Bosanksohercogavčki minobacač. Od oca Hašima Kučuka Hokija i od majke Satrurnalije. Baba Žalfija, Totiženska. Prvo bio fudbaler, Divigavojo, išo u Daliborsiti pa onda u Pičku Materinu, Šipu Ajmokac. Onda počo Usran Rat, Jugoslovenski politačar sa sedam glava, Hoki se prokocko i propio, i pobego u inostranstvo Auk Urac. Varao rusku mafiju a to Ič Nevalja, čileanski matador. Pa ga Lav Geršman pretvorio u ribu, ne u pičku u ribu bre oslić. I on Tebra Žemka u severna mora otplovio duvajgavajo da se tamo mresti Uvalim Tisestri, Trezegeov sestrić. Propio se na dnu mora Ananas Nije Mislio. I priženio ruskinju neku Jaroslavu Pičku i jedan dan ona kaže sine brate donesi teglu iz podruma, kad tamo Samojeje Dnamama indijski duhovnik. Kaže mu on brate divnigonoreja ja sam indijski duovnik - prota Maksim civilno ime - ispunići tu jednu želju, samo Žika Žedru Moj. I Hoki tebra uželeo se Dnero Degru i opali ko iz Topa Tebra vrati me u Be i Ha, Kakoz Našiumeš, portugalska pornićarka. I Maksim kaže može, naša milkica je zlato, srećan put nazad te vraćam, al ne mož ko oslić jer živa bića ne mogu da putuju kroz portale jel si gledo terminatora jebiga mora te vratim ko minobacač. Sajsi galoma izvini sad nije ni to loše.

Price koja nastaju u doba mira,ekonomske stabilnosti,opsteg zadovoljstva u zemlji (narod nema sta vise da sere,pa onda daj da izmisljamo svakakve gluposti).

Pandan poznatoj izreci „Ono si što jedeš“. Tetreb si ako jebeš onu što se pred svakim muškim kočoperi. Jarac ako naskačeš na kozu. Pevac ako krešeš matoru kokošku. Napaljeni vepar ako tucaš nadrndanu krmaču... Bik ako trsiš kravetinu jednu. Konj bez konjskog, ako pariš kobiletinu ...Ako jebeš sojke...i tako dalje...i tako u beskraj, jer ima nečega u tim animalnim poređenjima. Iako si na vrhu evolutivne lestvice, ponekad sebe jednostavno uhvatiš da, recimo, grokćeš i to te dodatno sludi iako znaš da si obična živež...Ne bi ti, ali probija svinja iz tebe! Ipak, ako jebeš košutu...a ne, ni to ti ne garantuje da si jelen, možda Jelenko...

Kad neko pocne da lupa, prica svakakve gluposti i bulazni previse...

Prepoznati algoritam ponašanja protivnika u automat-igrama ili kombinacije na kockarskim aparatima (poker, voćkice, ...). Naime, zbog prilično ograničenog broja razvoja situacija u (tadašnjim) igrama, pojedina ponašanja se prepoznaju (uglavnom ona dominantna), te se u skladu sa ranije stečenim znanjem reaguje. Time nivo/fajteri/kraljice postaju neuporedivo lakša prepreka.
Ovakvi slučajevi takođe obezbeđuju uštedu žetona, ali i trijumfalnu radost prilikom obaranja ličnog rekorda.

Posledica prekomernog konzumiranja najpoznatijeg akumulatora otrovnih gasova na ovim prostorima. Pasulja!

Kad popizdiš i sam shvatiš da si preterao, a nemaš ni jedan valjani razlog da objasnis zasto si tako odreagovao.

1.Kada svaka televizija ( u istoj nedelji,mesecu..) stavi da imaju najveću gledanost uopšte u zemlji,ili bar veću od nekih drugih televizija.
2.Kada svaka televizija stavi za neku svoju seriju,emisiju i sl. stavi da ima rekordan broj gledanosti,ili čak da je najgledanija u zemlji.

Akcenat je na poslednjem slogu (kosmoljAn). To je čupavac. Čuplja čupavi. Nešišani skublja skubavi urastao kao monaški bludiša. Kotruljan.
Kosurdu je prestao da kastri onog trenutka kad mu je zabagovao kalendar na radio-kasetofonu negde na raskršću Ajron Mejdenovske i Metalika ere, pa od tada pokazuje uvek isti datum.
Kosmoljan trza glavu poput goluba gaćana u sezoni parenja i ima neuobičajene koso-zabacujuće tikove kojima šarmira kejske bičke. Prži se da zna da svira gitaru i peva kao njegovi uzori iz grupe čiji bedž nosi na izbledeloj teksas jaši, a istina je da kad zaurla na klupici drndajući neki skroz levi akord zvuči kao magarac u trenutku žigosanja koga prati daunovac na metalofonu pokušavajući da ubode pesmu ''Danas nam je divan dan''.
Iz kose mu ispadaju vaške, pikavci, čepovi pivskih dvolitarki, a ukoliko je opere i perut.
Jebe ga kapitalizam, kriv mu je sistem, smeta mu konformizam, piša se na globalizam, izbegava uniformizam.
Prkosi svojom kosom društvenim okovima tako što sluša američki bend, pije domaće pivo, hasa kevin đuveč, troši ćaletovu kintu i trza glavu kao golub gaćan.

Strsiti nešto u stilu napaljenog Roka Sifredija, mada ne mora da ima veze s' taslačenjem. Jedostavno gde mali udje, uš'o je i trava više ne niče.

Za jednog tinejdzera... Odmah sam pomislio predobro.(JEDINAC)
Ali gle'aj sad. Ima prednosti i ima mane.
Pocinje razmisljanje kako ce da piče zurke svako vece, bice svasta. U glavi se vec razvija film kako to moze da izgleda. Prvo vece proba, ortak dolazi da uzivamo, slusamo muziku, pevamo... Napijem se kao konj, pocinjem da se derem, nastaje sranje. Komsija se probudio negde oko dvojke, hoce da jebe milu majku, dete ne moze da mu spava. Ispao fer, upozorio, mi isto- ucutali. Ali komsinica nije ni casa casila, pozvala policiju. Plavi dosli za 15 minuta, rekli da ce da privode samo ako jos jedan put cuju nesto za ovaj stan.
Budim se glavobolja, gladan sam kao konj, sta cu da jedem kad nista ne znam da spremim pod milim bogom. Kuca smrdi na alkohol i dim od cigare, tepih neko progoreo cigarom. Sporet kao usran, onako pijan sam probao da kuvam vino po nekom specijalnom receptu, pa iskipelo i sasusilo se. Vec vidim cala kako zateze desnicu da me opizdi.
3 dana sam na lisnatim pogacicama iz pekare, prebledeo skroz, a hleb od pre 3 dana se ubudjao. Cela familija zove da ispita kako je kod kuce kad su matorci na odmoru. Dedi sam 5 puta rekao da me vise ne zove. Svaki put pita- je l' juris kurve kad si sam? Meni dokurcilo, na kraju sam mu rekao:"Ne jurim deda, okupljam". Kuca smrdi, puna je prasine, sad u nju ne bih pustio ni koze da borave 20 min. Ne bi ni usle, navikle na stalu, cistu i urednu. Bube se skupljaju na hranu koju nisam sklonio sa stola. Frizider sam zaboravio da zatvorim peti dan, otopio se, hrana se ubudljala, gadno mi da je pipnem. Samo sam zatvorio frizider i od tada ga vise ne otvaram, cekam da keva dodje da ga ocisti. 6. dan sam sjebao sve pare po diskotekama, pa sam otisao kod dede i babe da rucam i da se finansijski oporavim. Vracam se u brlog, ups, moj topli dom, a topao je jer nisam otvorio prozore posle spavanja, kad sam usao u sobu ugusio sam se. Prasine na sve strane, krs po sobi, sve stvari su mi prljave, sudova cistih vise nema...Pesacke zone po kuci vise nema, saplicem se o limenke piva, neke nisu prazne... Zivim sa minimalcem, gledam da skrpim do sutra, a trebalo je da mi ostane para za Andrleht. Do ujutru sam na vukajliji, juce mi pukla sijalica u 4 ujutru, i zvonio fiksni telefon 2 puta i prekinuo. Usro sam se, otisao odmah da spavam... Zovem mamu telefonom, molim je da se vrate, nedostaju mi...
Mozda ipak nema prednosti.

Život u okviru, u prokletoj avliji.
Zona komfora iz koje se veoma teško izlazi, a i zašto bi?
Osećaj moralne, a pomalo i fizičke dekadencije.

Jutro startuje kako običaji nalažu, kafom... gorkom kafom. Neka gorčina ubije osećaj dobrog jutra, da te spusti na zemlju iste sekunde. Zašto započeti dan kako treba, i uopšte se radovati još jednoj prilici da uradimo nešto na ovome svetu, kada nam osećaj gorčine može ubiti želju za svime odmah. Još ako je cigaretica tu, pun pogodak. Smrad iz usta, tvoj smrad od života je upotpunjen.

Možda nismo svesni, ali ta gorčina koju kafa donosi je i naš život.
Krijemo se od sunca.
Koristimo stimulanse da ostanemo budni, da preživimo još jedan dan.
Osećamo gorčinu.
Smrdimo i propadamo.

Život ide dalje, dan se nastavlja. Kafa ostaje, gorčina ostaje. Ne, nije to volja za dokazivanjem... želja da se uradi nešto korisno. To je jednostavno napredak, ili nazadovanje? Hm? Pogled je usmeren, samo napred, u izvršenje zadataka.
Novi vidici? Ne.
Novo znanje? Ne.
Preživimo još jedan dan? Da.

Nova kafa, nova cigareta, stara gorčina. Ista gorčina... od srednje škole, fakulteta, raspada porodice, nemogućnosti formiranja iste. Emocionalne smrti, straha od vezivanja. Gorčina. Uvek ista gorčina. Dan je isti, mesec je isti, godina je ista... sve je isto. Možda se akteri promene ponekad, ali su sve to iste glave, isprane, bez budućnosti, bez prosperiteta, ali sa nekom svojom gorčinom i problemima.

I dan se završava, gorak, usran i smrdljiv. Plovi se u neke druge vode, sa one strane realnog. I dolazi novo jutro, i nova gorka kafa, ali stara gorčina. Bez ikakve volje da se kafa zašećeri a cigara izbaci.

Do kad?!

Jeste nešto, i koristi se kad hoćemo to isto da prikrijemo.

Odstupiti od uobičajenog načina ponašanja, atipično se postaviti u datoj situaciji, tripovati, odustati od reakcije u skladu sa očekivanjima okoline.
Fleširanje može označavati i trenutnu rasejanost pojedinca kojem je prekor upućen.
Akteri fleširanja mogu biti i živa bića i predmeti.
Sleng vodi poreklo iz Niša.

Znojavi grmalj s kojeg kapa nesnosni znoj dok vam priječi prolaz kojim želite ići.

Poslednji stadijum krize kada se jedna višedecenijska konstanta, kao što je činjenica da penzioneri odvajaju od svojih usta mrvice da bi hranili golubove, potpuno obrne i golubovi počnu da hrane penzionere.

Zajedno sa kišom riba, peska i neidentifikovanih materija, jedna od misterija univerzuma za koje čovečanstvo još nije pronašlo stoprocentno siguran odgovor. Postoje neka objašnjenja, pojedina čak zvuče i logično, ali niko još nije sa sigurnošću potvrdio da žabe padaju s neba baš zbog jednog, određenog razloga.