Osoba koju treba nekoliko puta lagano opičiti ključnim rečima da zaiskri, nakon čega bukne k'o šumski požar.

Uvid u stanje u čituljama.

Nastrašnija reč koju muškarac može da čuje dok je sa nekom pripadnicom lepšeg pola.
Intenzitet straha se povećava ukoliko je muškarac u toku bludne radnje u stanu ženske osobe.

Šlihtara nežnijeg pola koja se uvlači svojoj nadređenoj osobi.

Najpoznatije srpske nindže, trebalo bi da su svuda oko nas, a niko ih ne vidi i ne čuje.
Naime vaskolika bivša vodeća partija države nam Srbije - DS je uvela ovo radno mesto u državni aparat sa ciljom da svojim članovima partije preko ovih fantomskih državnih činovnika, o kojima niko ništa ne zna, a isto tako čisto sumnjam da je ijedno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji imalo prilike da prozbori koju sa jednim od ovih znalaca sa biroa, omogući priliku da operu i nelegalnim tokovima steknu keš kojim će još lepše i bolje da situiraju svoje debele guzice i masne naslage.
A nekim kadrovima kod kojih je izražena sklonost ka korupciji dala priliku da se potakmiče sa Dulom Petrovićem, koji je pokrao Bog zna koliko para za sve ove godine. Zna Dule dobro onu staru tija voda breg roni.

Refleksna pojava ustaljena i vežbana godinama unazad.Da li je trik u mučnom pomeranju glave napred-nazad pod što manjim uglom što veći broj puta, ili u gestikulacijama i sklopljenim izrazima na licu, nije još utvrđeno. Naime, ova osobina je verovatno prenesena na običan svet preko medija i malih četvrtastih kutija u kojima se nalazi ceo svet zabave. Može se javiti u raznim oblicima: ''Ništa mi nije jasno, ali se pravim da jeste da bi prestali da pričate'' klimanje glavom, ''JESTE mi jasno i klimam glavom da to dokažem, ali vi uporno i dalje pričate i gledate me već 5 sekundi predugo'' klimanje glavom, filmsko klimanje glavom u trenutku nebeskog sporazumevanja i one ''misliš li isto što i ja'' konekcije, i mnogim drugim. Svoju primenu ova krasna veština može naći u svakodnevnom životu. Od jednog raščupanog klima za jaku jutarnju kafu, preko potvrde kasirki da je to sve što ćeš kupiti danas, pa do večernje afirmacije šefu preko telefona da je papirologija spremna i da nema šta da brine. Praktikovana od strane mnogih, našla je svoje mesto i u muzici. Blesometri su čudo.

Glavna zanimacija poslijeratne djece, koja se sastojala u slanju nekog prisutnog todlera u prodavnicu od strane par starijih zajebanata. Čitav koncept kile vagine se sastojao u tome da se ugleda faca sjebanog todlera po povratku iz prodavnice. Završio fudbal, pojele se sve ukradene trešnje, a dva sata do raspe. Par zajebanata se izdvaja sa strane da održe konferenciju u Teheranu, a prirodno todleri ne mogu prisustvovati dogovoru jer se zna hijerarhija družine. Pao je dogovor, on će se morat' uputit' u prodavnicu, jedina sreća u nesreći je ako dobije biciklo. Todler se nalazi u epicentru podjebavanja, ali šta će bude l' se bunio sutra će gledat' majstore kako čekićaju još nedovršenu kuću. Naravno, veze on nema šta je vagina, a realno ne znaju ni zajebanti, ali eto potrefilo se da je jedan načuo od starijeg brata da je nešto gotivno.

Po povratku, ako je labilnija ličnost plače, a ako nije smije se zajedno sa ostalim i nada se da će jednom i on šuknit' tako nekome. Došlo devet sati piči kući i nadaj se da ćeš moć' gledat večernje crtane umjesto političkih emisija.

Ležiš u krevetu. Raspao se, ima deset godina, ali novi skup, jebem ti ikeu. Vruće je, znojiš se. Ne možeš da zaspiš da li je od vrućine, ili kaslja prouzrokovan duvanom najgoreg kvaliteta, za koji kriviš nato bombe. Češeš se po mudima, jer je udobnije spavati bez gaća. Okrećeš se prema zidu na nekih 30 sekundi jer, jos uvek pijan sa ručka kod ćaleta gde si ga slagao da ti ne treba para opet, tripuješ onog akrepa iz novog američkog horora u sobi kako te gleda. Vraćaš se na ledja i golim vratom osećaś vrelinu oznojenog jastuka. Okrećeš jastuk debljine flis papira na ,,hladniju" stranu u nadi da će to pomoći ali avaj. Svetla stalno prolazećih kola te podsećaju kakav si jadnik bez socijalnog života koji subotom uveče spava u deset. Setiš se *, jedine žene koju si ikada voleo, a koja te ceo život gleda kao druga. Uz dubok izdisaj na nos psuješ tiho državu i život, jer ko je drugi kriv. Pre 5 godina bi ti se na pomisao na nju suza skupila u oku, ali prešao si i tu fazu. I tada ga čuješ. Ubica nedužnih miliona ljudi, koji tumara u mraku tražeći sledeću žrtvu, posetio je i tvoju sobu. Komarac. Osećaš kako ti pritisak skače. Ona raid tableta,odavno bela, koju si ukljucio u struju po tridesetu noć za redom te ne čudi svojom defektivnošću. Isprva ne činiš ništa, iskusan, znajući njegovu strategiju. Uobičajeno sleće ti na uvo. Pokušavaš da ga hitrim pokretom glave prilepis za rame, ali dzaba. Sledeći put sleće ti na desnu ruku. Levu prebacuješ preko stomaka i udaraš se po desnoj šaci misleći da si ga ubio. Smiruješ se na nekoliko minuta, kad odjednom, kao tihi vetar, osetiš blago peckanje na kraju desne noge. Očešeš je o čaršav misleći da je neka mrva ili dlaka u mraku i svrab prodje. Posle nepunih 30 sekundi, svrab se pojačava i ti savladavaš lenjost i pružaš ruku dole, dok nogu podižeš, kriveći se kao kifla da bi se počešao i sa besom shvataš da te je govnar mali ujeo. I to tu gde najviše svrbi. Ovo je bila kap ugnjetavanja koja je prelila čašu mizernog života. Ustaješ i pališ svetlo, mahnito se osvrćući pokušavajući da se privikneš na iznenadni nedostatak mraka, i ugledaš ga. Na abažuru od lampe koji si poklonio kevi za pretprosli 8. Mart, a ona vratila tebi za rodjendan misleći da joj je komšinica od prekoputa kupila a ne ti, govno malo stoji na svih šest, tapkajući cevčicom pokusava da probije abažur lampe, misleći da je ljudska koža. Grabiš večernje novosti od zime koje su ti služile da na njih staviš mokre cipele u snežnim noćima i,jednom rukom pridrzavajuci lampu da ne padne,koja ti je draga, uprkos majčinoj bezobzirnosti, i spljoštavaš ga ostavljajući mrlju krvi sa nožnog palca na novinama. Već naviknutim pokretom gasiš svetlo pri leganju u krevet, i uprkos nesnosnoj vrućini zaspiš, zadovoljan, ni ne sumnjajući da je neka viša sila poslala tog slabog protivnika,nad čijim bi se ti lešom osećao kao pobednik i time odagnao svu setu i čemer iz života, bar do jutra.

Osoba bez stava ili sa nakaradnim stavom, koja raznim metodama podstiče neistomišljenike na burnu reakciju e da bi iz toga izvukla neku satisfakciju, počev od najblaže, lične - uživanja u tuđem nerviranju, do veoma ozbiljnih, opasnih po život.
Davne 2000. godine, nekako u ovo doba, tadašnji režim je upao u opozicionu televiziju Studio B. Narod se pobunio, izašao na ulice i kao malo demonstrirao. Policija, naravno, izašla na ulicu, ali, uprkos velikog gneva, nema sukoba policije i demonstranata.
Tada policijski kordon malo pogura narod, čisto da zagreje atmosferu, a zatim na scenu stupa ON. Iza leđa mase, baci kamen na kordon, pa krene da pali masu "Ajmo, ajmo!!!", pa se sa drugim kamenom kao fol zatrči ka kordonu a drugom rukom maše i poziva druge da mu se priključe, a kad napaljeni klinci polete za njim, on uspori, propusti ih i čeka da dobiju batine. Ko izbegne batine, on ga pamti i svojim kolegama u civilu pokaže koga da hapse i vode u 29-ti na večernje ćaskanje. Kada se sve završi, ode kući miran i zadovoljan, popije po koju, pretuče dete i pojebe ženu (u ekstremnim slučajevima uradi obrnuto) i kao jagnje zaspi snom pravednika.

Pošteni građanin, dosledan u svojim stavovima ("Ko ne voli karanfile, ne treba da živi"), pravedan i premudar, profesionalac ("Ja samo radim svoj posao"), sve u svemu govedo.

Ne, nije sportski sudija i da, velikim slovima sa 3 !!!
Zatvorska populacija zemlje Srbije trenutno čini skoro 11.000 duša i svake godine se poveća za oko 1000. Više od 1/3 je ubeđeno da je suđenje bilo nefer, 1/3 neće nikad priznati krivicu, a ostatak iskreno veruje u svoju nevinost ili stvarno jesu nevini. Naravno da svu odgovornost za njihovo stradanje snosi gospodin sudija. Prvo što će uraditi posle zvona za ustajanje u 07h je da se protegnu na neudobnom krevetu i proderu SUDIJA MAJKU TI JEBEM!!!
Ventil za sav jad i čemer zatvorskog života je ta banalna psovka kojom pokazuju prkos, revolt i pokušaj opravdavanja sebi samom. Gnev prema sistemu i sudiji kao predstavniku istog iskazuju i tiho, kroz stisnute zube u toku celog dana. Kad u blizini nema komandira začine ga i prezrivim pljuvanjem na pod.
Ponekad je spomenut i ministar policije, advokat ili svedok saradnik, ali sudija je sudija...

Profitablina profesija, toliko da neki od njih čak finansiraju i fudbalske klubove. Svakako, ne na zapadu, već u našoj super ligi.

Tip sa užasno malim razmakom između očiju.

Koristi se kada se neko utripuje da može da uradi nešto nemoguće. Obično se desi neko sranje posle takvih izjava, ali nije obavezno.

Multifunkcionalni predmet. Pored svoje prvobitne upotrebne vrednosti, informisanja, ima i bezbroj drugih namena.

Širenje je način samouverenog hodanja ulicom, u grupi ili solo. Kad se neko širi, hoda obavezno namrštene face, blago raširenih ruku i malo povijen unapred. Da bi izgledao što veći i što zajebaniji, sa strukom i torzoom hi-mena ili nekog super-heroja, pribegava klasičnoj dizel odevnoj kolekciji, (upasanoj drečavoj trenerci u široke pantalone sa kaišem na nitne i kratkom "vidi-se-da-visim-u-teretani" frizurom).
Likovi koji se šire nažalost ili imaju pravi razlog za to, ili su čvrsto uvereni da ga imaju, ali jedno je sigurno - ako im kažeš "š'a se širiš", to znači neizbežan sukob sa najmanje jednom dilejom. Stoga se retko čuje u ozbiljnoj formi, (ipak su to, uslovno rečeno teške reči), već je najčešće samo šaljivi komentar za nečiji način hodanja među dobrim ortacima.

Ono kad svijet pođe naopako, pa se sve izokrene naglavačke, kada se kolerici ubiju da dokažu da su u pravu, kada se melanholici povuku u sebe, a inteligentni ljudi samo nehajno odmahuju rukom.
- kad vas uče o tome kakav treba da bude pravi brak oni koji nikad nijesu imali ni stabilnu emotivnu vezu;
- kad vam pričaju kakvi treba da budu roditelji sopstvena djeca;
- kad pjesnika uče o rimama oni koji imaju problema sa malim i velikim slovom;
- kad dijagnozu postavljaju ljudi koji ne znaju ni jednu riječ latinskog;
- kad sponzoruše smatraju da mudrost svijeta počiva na njima;
- kad argumente kojima vas "tuku" kopaju po guglu i forumima;
- kad doktorske i magistarske radove komentarišu oni koji su jedva završili radničke univerzitete i večernje škole;
- kad u bankama namjerno prave redove na šalterima da bi izgledalo da imaju više klijenata;
- kad ljudi oko vas počnu da doživljavaju vašu ljubaznost kao svoje pravo da vam pokvare dan;
- kada vam niko ne uputi lijepu riječ i kada se niko ne pomoli za vas;
E tada treba naći sebi neko tiho, usamljeno mjesto, neki kutak gdje ćuti nebo, zemlja, trava i voda, gdje samo miris raznosi vjetar, gdje možete sebi da darujete mir.

Samouvjerene izjave putara, kako spremno dočekuju zimsku sezonu.

Sve se to rasprši kao balon od sapunice, čim prva pahulja dotakne tlo.

Fraza verodostojna koliko i profesor Baltazar, Aladinova lampa ili članci sa ovo sigurno niste znali-10istinaomuškarcima/ženama tematikom.
I priča o letećim sankama Deda Mraza ima nekog smisla kada se uporedi sa gorenavedenom floskulom. Čak mi od jednom i Trifunova mađija postaje gotivna i dojajno realna, mada to i nema preterano veze sa ovom definicjom.
Generalno, mi ljudi smo šmekeri. Volimo i poraze svarene šmekerski i nabijene na nos onima koji su nam ih priredili. Jer, oni su zajebali sebe(a mi smo inače veliki frajeri) šta ima mi da se ljutimo i besnimo, Bog lično će se postarati za prestupnike. Zapravo, na svaku neprijatnost čovek treba odreagovati na sledeći način: spokojno zatvoriti oči, reći "zajeb'o si sebe" osobi ispred i ležerno napustiti prostor. Ovaj fenomen distorzije realnosti još nije naučno dokazan ali to ne ometa milione ljudi da nastavi da ga upotrebljava u cilju mazanja sopstvenih očiju.

Starovremski klinački žargon za kamion TAM 4500 tj. dajc. Drugu kamionsku legendu iz tog vremena, FAP 13 smo kao klinci zvali kočan. Zašto baš šiner i kočan, stvarno nemam pojma.

Priznati neku svoju slabost ali tako da ostaviš utisak jačine, postojanosti i moralnosti iako ti najbolje znaš da se tu zapravo radi o tvom usranom hedonističkom karakteru.