Fenomen rasta materijalne i emotivne vrednosti predmeta proporcionalan vremenu kišeljenja u zemlji. U nedostatku pravih i velikih otkrića važnost se pridaje najtrivijalnijim predmetima poput trule daske iz rimske javne kenjare ili turpije za nokte triperične prostituke iz Pompeje. Među kolekcionarima vlada suluda jagma za posedovanjem galskog opanka čije raspadanje će se dovršiti na zidu salona, indukujući pohotna i setna maštanja tipa „ah čija li je rutava noga ovo nosila pre nego što ju je Cezar svojeručno čereknuo od ostatka rutavog tela“. Međutim, najvažnija je priča. Ona je najcenjenija. Predmeti sa pričom mogu lako preskočiti vekove na berzanskoj top listi. U nedostatku istinitih priča poseže se za halucinogenim rekonstrukcijama i pukom izmišljanju, jer priča je ta koja prodaje. Na kraju, koji će vam kurac zarđale mamuze teksaškog kauboja ako nije opljačkao nijednu banku i nije skončao u revolveraškom dvoboju sa rupom u stomaku, nego se čitav život jebavao kravama i poginuo tako što je mrtav trezan pao sa ćopavog konja.
Kissy Archipussica je mladi arheolog i obučena je u tradicionalni safari kostim. Odabrana je prošlog meseca kada je popušila producentu jednog globalnog kanala koji se pali na asistentkinje odevene u safari šešir i mučenje replikom Indijaninog biča. Njen šef je profesor Ballman Ruinskull, bradati čikica u kabinetskom, zagorela tatlija kariranom, puloveru i hiljadama kilometara od mesta događaja.
Enigma Kissyne ekspedicije dobija zaplet kada je konjskodlakom četkicom, šatro slučajno, otkrila kamaru isprepletanih i polomljenih ljudskih kostiju. Veći deo vremena kamera zumira hotano Kissyno međunožje u kratkim pantalonicama i njenu četkicu kako žustro sa kostiju skida par milimetara malo pre nabacane prašine. Kada govori, u prvom planu je poprsje silikonski softanih duda što se u muci rađaju iz procepa safari košulje. Ona priča o misteriji pronađene masovne grobnice, grotesknoj kamenoj statui žene i kamenoj ploči sa tekstom na nepoznatom jeziku.
Kissy: Ovo je veliko otkriće. Ovde su pripadnici plemena Čamičonga umrli strašnom smrću u međusobnom ili okršaju sa plemenom Ondonga. Oh kako bi bilo znati da li su Čamičongama Ondonge prvo drobile lobanje pa tek onda cevanice ili obrnuto i zašto su Čamičonge ukrale statuu Device samoregenerišućeg himena? Misteriju će nam razrešiti profesor Ballman dešifrovanjem teksta sa kamene ploče.
Kissy: Profesore Ballman, spepelismo se od nestrpljenja da svakim čulom osetimo odjeke ovog epskog okršaja i jauke romantičnih ratnika...
Prof. Ballman: Odronila se staza i strmeknula se cela banda pravo u provaliju sa sve ukradenom statuom od pola tone. Nije bilo okršaja.
Kissy: Ha, ha, ha. Mora da se šalite. Pa ne može tako. A borba, a žrtvovanje, a sakaćenje, a moja emisija, a što sam pušila onom perverznjaku...
Prof. Ballman: Spičkali se bre niz vododerinu i šta tu nije jasno. Ajde gasi kamere! Ne može čovek niz stepenice da se sjebe a da ga posle sto godina ne iskopa neka budala i stavi u staklenu vitrinu. Nego, pričao mi onaj producent kako ti šešir lepo stoji ... znaš ... istorija je lepa ... ali je sadašnjost neprocenjiva ... možda bi mogli i neku priču o Čamičonga bandi da napravimo ...
Trenutak kada čovek koji ne zna da priča viceve (ili priča glupe viceve) u toku pričanja zastane a svi koji su ga slušali prasnu u smeh da ga ne bi uvredili misleći da je završio vic. Neprijatnost nastaje u trenutku kad im on saopšti (bilo rečima bilo razočaranim izrazom lica) da još nije završio...
Narodna izreka koja sa budakom koji se izgubio u njivi uporedjuje osobou koja se u datom trenutku dosta zbunila, tj. izgubila, pa ne zna ni sra prica, ni sta radi. Inace izreka je verovano nastala u toj ''mudrosti'' sto se za vece obradive povrsine koriste priključci za traktor i neki veci alat.
A- E sta je bilo onomad kad ste isli u grad ti, Filip i one 3 napucane ribe?
B- Ma cuti, Filip kad je video kako izgledaju, izgubio se k'o budak u 9 ari. Poceo da prica nesto o vremenskoj prognozi!
A- hehehe
Retka veština koja, kažu, može i da se nauči. Bukvalno videti šta neko priča na osnovu pokreta usana. Logično, pozadinska buka vam ne smeta, ne može se sakriti razgovor udaljavanjem od nepoželjnog...
Stoga, u prenesenom značenju, kad neko ne razume reči kad mu se priča, uputimo ga na čitanje sa usana.
- Ženo. pogle'...
- U, stoko napaljena! NE!!!
- A što? Vid' kako se lepo uprčio, dig'o se k'o za ustanak! Pa, gre'ota da se baca!
- Lepo sam ti rekla da ne može!
- Ih, pa nije ti to sapun, neće da se potroši! Ae samo malo...
- Ne dolazi u obzir! Je l' čuješ ti dobro! Treba sa usana da mi čitaš?
- Hehehe, kojih usana, srce?
- Auuuu, pa ti si baš nedokazan! Ove gore usne, shvataš?
- Aaaa, shvatam, može i to!
- E pa, čitaj mi sa usana: NE-ĆEŠ-JE-B... grglj-gljump-mhmf...
- Ahhhh, toooo! Još i tišina, mmmm!
Naselje na Vozdovcu.Ime je dobilo po neka dva brata partizanovca.Inace je jedino mesto u Beogradu gde se stalno prica o fudbalu . Najveca bleja je na fudbalu,devojke se muvaju na fudbalu,za stolom se prica o fudbalu ,tamo je covek dobar onoliko koliko dobro igra fudbal . I gle cuda skoro su svi trenirali ili i dalje treniraju fudbal.
cest pogrdan izraz kod nas koji obicno koriste roditelji u izlivu besa(obicno keva jer cale ne prica on bije)...cesto se moze cuti na ulici kada razjarena majka objasnjava detetu da mu nece kupiti sladoled
dete-mama ocu sladoled
majka-ne moze
dete-mama ocu sladoleeeed(povisava ton)
majka-rekla sam da ne moze i tacka
dete-ocuuu sladoooleeed(pocinje da se dere)
majka-ne moze bre i gotova prica
dete-ocu slaaadoled maaamaaaa(urla)
prekini bre deriste jedno bezobrazno,ne moze sladoled...jel jasno(prolaznicima probija bubnu opnu)
jadno dete pocinje da place a obicno navaljuje toliko da od majke popije i batine
Zakletva koja se do 80-tih godina ovog vjeka izgovarala u stojećem stavu sa stisnutom pesnicom položenim preko grudi, a čija je moć bila toliko jaka da niste ni smjeli više dovoditi u sumnju istinitost priče u koju se narator zakleo Titom.
Danas se zakletva koristi kod očiglednog laganja i to u slučaju kad se želi na kraju istaći da je čitava priča u stvari izmišljotina....
- E Mile da znaš šta mi se danas desilo, nećeš mi vjerovati!
- Ajde pričaj….
- Krenem ti ja jutros onom ulicom što vodi prema skupštini, i bezze onako naletim na lika i pitam ga da mi zapali cigaru, zaboravio ponijeti upaljač, kad on meni poče neku priču, evo on danas putuje nazad u Ameriku, nema namjeru da se vraća, a nema kome da ostavi imanje, pa ako hoću da uzmem njegove ključeve od stana, auta, priča kaže ima i neku vikendicu na moru, ma nema ... vadi čovjek sve iz džepova, trpa mi u ruke….ja se pogubio…
- Iii šta bi, jesi li uzeo!!?
- Ma jook čovječe! pa da me murija juri poslije, ko zna šta je iza toga…
- E lažeš vala!! nema ti ta priča šanse nikakve….
- Ma kad ti kažem….Tita mi!...hehehohohihi...
To je duuuga priča.
U nekim krajevima Srbije stari umeju da, prilikom probavanja rakije ocenjuju kvalitet (jačinu) iste određivanjem "koliko jezika priča".
Takođe, izraz se dovodi u vezu i sa onim koji probava rakiju, jer mu se u određenoj meri "razvezvezuje jezik" kada je degustira.
Radovan: "Ajde, Milovane, da probamo tu tvoju, da nam malo razveže jezik!"
Milovan: " Evo, al' pazi, nemoj da pretereaš, jaka je."
Radovan: (ispija čašicu na eks) "A, bre, Milovane, pa ova ti priča samo tri jezika! sećaš li se letos kod gazda Blagoja kad se prepekla, ta je pet jezika pričala! Mojoj Dragici ni dan danas nije jasno kako sam mog'o da prespavam međ' pilići u ambar."
Laž kojom se veliča onaj koji je priča. Uglavnom providna k'o rudarske čarape, ali zato ima majstorski zaplet. Jedan od žanrova u književnosti.
Uglavnom svako selo ima po jednog zvaničnog lažova.
Priča Joso:
Sećam se ja, sedamdestreće rešio drug Tito da dođe u Kraljevo da poseti radni narod, a i ovi iz Komiteta organizovali, postavili crveno tepikče, došo narod, pioniri sa zastavicama i cvećem, jednom velikom dadoše i kitu da preda Jovanki, pa i ovi moji iz Magnohroma da dočekaju Titu, bio on šeset i neke kod nas, potpiso se u knjigu gostiju, našali se tom prilikom i ode. Svi slegli tamo, ja reko - dal da odem, pitam ženu, ona nešto poboljeva, neće, sednem u fića sam i ajde. Tek što izašo na Kamidžoru, kr kr, stade auto, aj dupalim, kr kr, neće. Izađem napolje, dignem haubu, tu jebem ti božu kantu, šta je bilo, ventil, a u pičku materinu, neću da stignem na vreme. Mislim se ja, dal da guram, dal da zovem sestrića, a jebem ti, kad naiđe limuzina od Vitanovca, stade pored mene a izađoše drug Tito u beloj uniformi i Jovanka.
- Šta je bre, Joso, šta ti je s kolima, jel presiso, oćeš limuzinom s nama?
Meni bi neprijatno da se vozim s njima pa reko:
- Ma taman posla, druže Tito, nego ventil zajebava.
- Kaki ventil - zavuče on ruku u džep - evo ti deset ventila!
Ehhh!Radnja svima dobro poznata iz teenagerskih godina i sa osamnaestih rodjendana,kad smo svi bili mladi,zeleni i neiskusni pa pili sve sto stignemo pa posle bacali pegle svuda po svemu,svačemu i svakome! Kasnije služi kao neiscrpni izvor priča u društvu,kad god nema o čemu se priča kreće: E kako sam se ubio prošle nedelje...bacio sam 3 komada...
-E brate popio sma litar pelinkovca kod ovog na žurci,opeglo sam svuda po WCu samo nisam mogo pogodim WC sholju,pa sam posle uzo peškir za ruke da sve to pobrišem!
-A brete, ja sam peglo po TVu...
-Ja po zavesi...
-Ma da ,po lusteru i garnišlama...
Kažemo osobi koja pljuje kad priča.
Dobrivoj:"E, ispalo ti slovo".
Milorad:"..a jebi ga kad tečno pričam".
Dobrivoj:"boli me pimpek...samo nemoj da me tuširaš više".
Niko drugi nego vi.
Proizvod mašte. Imaginarna osoba iza koje se krije vaš lik. Često uziman za primer pri tajanstvenom jadanju, pričanju anegdota, traženju rešenja problemima i blamova sa kojima slušalac nije upoznat.
Naime, drug se uzima kao primer ne bi li ostalo neotkriveno da je priča o vašem 'drugu' zapravo priča iz vašeg života i da se odnosi lično na vas.
-E brate, druga hoće da bije neki lik, šta da mu kažem? Tražio mi savet.
-Pa ja u tome nemam baš puno iskustva.
-Da popriča sa tim likom ili šta? Lepo da probla na finjaka da sredi sve? Ili da čeka da ga napadne pa da se brani? Možda čak i sačekušu da mu napravi?
Izraz koji se vrlo cesto moze cuti,kad god se prica o pokojniku,koji je iza sebe ostavio veliki broj nedovrsenih stvari,nerazjasnjenih dogadjaja,bilo kakav vid misterije.Obicno se ovim izrazom zavrsava polemika o doticnom,jer bi svako davanje licnog misljenja bilo puko nagadjanje.
(Baba 1)-Au,krv ti jebem,umro Joza,Gospavin muz,a prica se po selu da je imao vanbracno dete dok je radio u SveCkoj.Sta ti ka'es na to,'leba ti?
(Baba 2)Kuku mene,ne znam ti ja nista!To je znao samo Joza,bog da mu prosti dusu,a sad je gotovo,'leb ti jebem.Mrtva usta ne govore....
Duga je to priča.
Priča o muškarcima.
Muškarci su odavno naučili koliko je strašan taj PMS. Možda je čak, u modernim bajkama, taj PMS zamenio veštice i babaroge, pošto je u stvarnom životu dobio moć da momentalno postane jedini ili jedino bitan razlog za svađu koju inicira i potencira pripadnica nežnijeg pola. Čak i ako je muškarac kriv, čak i ako on zna da je kriv, ako se slučajno desilo da je kriv u njenom PMS-u, onda ta krivica naspram njenog PMS-a nikako ne može da bude razlog za svađu. S druge strane, tačno je da je ona napucana hormonima i da opaljuje psovke i razloge bez samokritike i kontrole, i da od komarca pravi magarca.
Ona pizdi zbog nečega, i priča, i priča, i priča, i priča...
On: "Je l' ti to treba da dobiješ? Aj molim te, javi mi kad zatvaraš usta, a otvaraš noge, pa da se vratim kući."
Južnjačka zakletva da se priča istina.
- I tako, išao sam kod onu raspuštenicu sinoć. Kako je ubava, a tek u krevet. Živa vatra.
- Daj bre Noke ne laži tol'ko.
- Ne lažem more, živ mi ti.
Čebela na kapi, ili Pčela na kapi. Priča kako je neka pametnica skapirala ko je ukrao košnice. Za sve odrasle u bivšoj SFRJ priča iz udžbenika jezika, koja je trebalo da pokaže koliko su jezici naroda i narodnosti SFRJ slični. Ono što je tek kasnije palo u oči jeste sadržaj, koji je pokazao koliko je lopovluk prirođen narodima i narodnostima SFRJ.
