priča kao da prži čimbur na svom jeziku
podsječa nas na nešto u djetinjstvu kada smo pržili i jeli čimbur
glas tih, ubrzan, nejasan, sa preskakanjem slova, skroman
može se nanjušiti i čimbur, i ako je vjerovatno riječ o somatizmu, halucinacijama ili bolestima nosa

Flaša rakije na stolu. Odriješeni jezici u društvu koje se sastoji od dvojice staraca koji su preživjeli 2 svjetska rata, majstor Ljube, lovca Raleta i njegovog sina koji najmanje priča, ali pomno prati šta ovi pričaju. Glavno je nadmašivanje u životnom iskustvu. Kad sisata konobarica donese sledeću flašu obavezno uslijedjuje dobacivanje ili čak pipkanje, ali šta će jadna to joj je posao.

Osmi i deveti razred osnovne: Slusa se rep,svi su u nekom "gangster sam" fazonu,govore da ce slusat' rep zauvijek,svi su braca i seke,najjebeniji su u skoli itd... Medjutim kada dodju u srednju stvari se pocnu ozbiljno mijenjati: rijetko ko slusa rep,vecina slusa turbo-folk(jbg pritisak drustva),nesto jada slusa metal,punk i rock... I vjecito je ista prica,isti sablon....

Izraz koji označava neslaganje ili negodovanje nečega i koji u bliskoj budućnosti ima tendenciju da eskalira u fizički obračun.

1. Zbrzan kraj bajke pred spavanje koji te jako povredi u detinjstvu.
2. Kratak sex, brzo svršavanje

Podrazumeva preuveličano opisivanje sebe, najčešće u razgovorima sa devojkama, ali i sa društvom u kafani.

Pod šupljom pričom se podrazumeva i laž ...

Zašto šuplja priča?
- Jer je lakše, a i prolazi.

Verovali ili ne, postoje cure koje padaju na šuplje priče, i lepe se na njih.

Kod društva to ne prolazi, saslušaće te par sekundi, zatim će da eksplodiraju od smeha.

U šuplju priču spadaju i "lovačke priče" ...

Razgovor čija je glavna tema pravilna (ne)oblikovana ženska zadnjica.

Pojava kad osoba u datom trenutku ''ima'' ekstra priču kojom će fascinirati društvo, i 'ladno je (zbog boljeg efekta) priča u prvom licu iako se situacija koju opisuje desila nekom njegovom ortaku. Ima i blaža varijanta kad se u priču stavlja ortak koga svi (ili bar narator) znaju, opet zbog efekta, a i taj ortak ju je čuo od nekog trećeg...

Највећа несрећа српскога сељака. Гора и од несреће просечног лика из турске серије, уз којег српски паор прекраћује време између њиве и вечере. Све оно што је годинама домаћин радио пало је у воду, једним несрећним потезом. Дал је засрао он, или неко од његових укућана потпуно је свеједно, село ће да прича о томе, љага се не може опрати никада. Ни са Феријем у хладној води. Туга је равна осећању Великог вође после испаљивања ћорка на јужне суседе. Ма какви, мало је то. Равна је срећи Ангеле Меркел кад треба насмејана да се слика са Тадићем.

Tri riječi sa istim značenjem:
priča - domaćica
špreha - švapkinja
spika - anglijka

Posjedovanje priče je vrlo važna stvar za učvršćivanje pozicija u bilo kom društvu, za probijanje u novom i nepoznatom društvu i pogotovo (ako ste muško) za impresioniranje pripadnica suprotnog pola u cilju njihovog zavođenja. Kao što vidite ova "priča", "špreha" ili ti "spika" nemaju nikakve veze sa klasičnim pričama sa nekim zapletom, već se odnose isključivo na sadržaj onoga o čemu neka osoba najčešće govori u društvu. Većina ljudi misli da "ima priču" ako se pomalo razumije u politiku, ako zna uz to ispričati par viceva i poneku anegdotu tipa "Joj da vidiš sinoć onog lika al se napio, kreno pravit sranja, nasto fajt opšti, ja htio uletit, al mi ortaci nisu dali, neko htio zvat i muriju...". Međutim, za kvalitetnu šprehu potrebno je malo više elemenata, a to su:

1. duhovitost (najvažniji element dobre priče, duhovitost nije pričanje anegdota sličnih gorepomenutoj koje nikoga posebno ne zanimaju, već više održavanje šaljivog i prijateljskog tona kroz cijeli razgovor uz ubacivanje ponekog vica ili aforizma (bez pretjerivanja), šala može biti i na račun sagovornika, ali ne zlobna i sarkastična, već umjerena)
2. blaga doza prepotencije (zdrava samouvjerenost) koja je kompenzovana spremnošću za šalu i na sopstveni račun
3. opšte znanje (da možeš o svemu pričati bar na bazičnom nivou, a ne da zaćutiš kad se naiđe na temu o kojoj nemaš pojma - zato o svemu treba bar imati pojma)
4. vizija budućnosti (samo znanje je ništa ako ne ubaciš dozu ozbiljnosti u šprehu, a najveća ozbiljnost je kada ozbiljno sagledaš budućnost, naročito povoljne prilike, a ne da samo kukaš kako sve ode u kurac)
5. lični ciljevi (da bi odao utisak ozbiljne osobe, moraš s vremena na vrijeme pričati o svojim ličnim ciljevima da ne misle ljudi da živiš samo da bi se zajebavao i pio pivo, naravno bez smaranja)

Ova velika važnost dobre priče, naročito za muškarce se odrazila i na sleng. Tako imamo izraze:

ima priču (možeš štogod pametno od njega čuti, a nije smarač)
nema priču (priča samo gluposti ili je smotan u društvu, pa rijetko kad i progovara)
šuplja mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
smaračka mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
da vidiš kakvu mi je priču udario (pričao je neke čudne stvari u koje je teško povjerovati)
pusti te priče (okani se tih gluposti)

itd.

Kad je kraj nečemu, a ti ne želiš da se prosto izraziš.

Analogno Šeherzadi koja je morala da izmišlja priče i da kalemi jednu na drugu kako ne bi postala kraća za glavu, lik koji počne da priča i nikad ne staje. Šeherzada je morala, dok ovaj udav to radi iz lične satisfakcije. Od njega dobijate divnu plavu boju oko vrata. Zanimljive priče iz "Hiljadujedne noći" drže pažnju, ali ne i njegove baljezgarije. Morate da ga ubijete. Ček, to je kažnjivo! Pa, šta onda možete da uradite slušajući njegov monolog?

Korišćenjem ovog izraza, osoba nesumnjivo potvrđuje slobodu govora svakog pojedinca, ali i svoju slobodu da se na taj govor potpuno ogluši.

Skoro svaki Srbin, kad otvori frižider pred kraj meseca.

Čovek koji započne priču, mi zainteresovano slušamo i gledamo, a onda shvatimo da taj čovek sporo priča, pravi pauze po 10 sekundi izmedju rečenica, zamuckuje, tako da se naša svera interesovanja umesto na sadržaj, prenosi na psihološki profil osobe koja , na nesreću, prepričava film i svoj doživljaj u njemu.
Naravno, pri svoj toj euforiji i naletu raznoraznih misli, jedino što smo iz cele priče zapamtili da mu saopštimo jeste : Brate, ti ispriča film u originalnom trajanju.
Pri tom, ne znamo ni o kom filmu je reč, ni o čemu se radi.

Nesto sto je mnogo dobro. Nikako 5, niti 7 jezika, mora biti bas 6.

Izraz koji se koristi kao zamena za ponavljanje događaja i sl. koji je većini slušalaca već poznat ili jednostavno mogu da naslute dalji razvoj događaja... Obično ide kao "sufiks" neke reči koja će slušaoce asocirati na objašnjenje koje izostavljate...

Totalni odjeb nečije dosadne, glupe ili nebitne priče.

Reklame koje nemaju veze sa onim što reklamiraju, ili imaju totalno pogrešne veze. Posle takvih reklama ostaneš začudjen, zapanjen i zblanut da je neko tako nešto mogao da smisli pri tom misleći da će takva reklama privući kupce.
Naravno, tu je i neizostavno pitanje samom sebi: pa da li sam i ja normalan kad o OVAKVOJ reklami pričam i kako je uopšte i zapamtih ovako glupavu i tupavu!
O ukusima se ne raspravlja, ali svako ima bar dve šit reklame o kojima pogrdno priča u društvu.

Odgovor na pitanje:"Sta ti se desilo?",iako se radi o jednom dogadjaju koji moze opisati jedna recenica.