Nasleđe socijalističke nomenklature radnih mesta u kojoj nije bilo prostora za razne glumce, političare, filozofe i ostale neproizvodne delatnosti nego su svi kvalifikovani kao nekakvi "radnici". Pozorišni radnik je kvalifikacija za socijalno osveštenog glumca koji u znoju lica svog izvodi teške komade za odmor i edukaciju radničke klase, za razliku od onih glumaca što buržoaziji izvode dekadentne uloge u neproduktivnom maniru.

Izraz se koristi u situacijama kada hoćete nekoj osobi reći da nije stara toliko koliko misli da jeste. Defka je nastala kao parafraza na mlječne zube.

Filmovi sa prepoznatljivim scenariom. Glavni glumac je ili Jean Claude Van Damme ili neki opaki Kinez koji se prijavljuju na turnir ne zbog 1.000.000 USD nego zbog osecaja pravednosti. Pre svake borbe meditira pola sata ne bi li potpuno smireno usao u mec ali mu je um pomracen zeljom za osvetom i ucinice sve da premlati debelog Mongola koji mu je ubio brata. Na turniru upoznaje simpaticnog Peruanca koji je izucio tajne vestine Inka pa se sad bori k'o majmun i plese ko leopard. Zreb je uvek dirigovan pa se prvi nosilac(debeli Mongol) ne moze sresti sa nasim glavnim likom koji je u donjem delu zreba. Posto je Peruanac treci nosilac on ide na Mongola u polufinalu koji mu nemilosrdno lomi kicmu i baca ga u publiku. Tada glavni baja totalno popizdi i ode da place u svalcionicu. Druga polovina filma je rezervisana za finale. Fight traje 15-ak minuta (ne racunajuci reklame u trenutku kad Van Damme pada na zemlju(prvi put)). Karakteristicna je ona scena kad on pokusava da ustane a debeli Mongol seta oko njega siguran u svoju pobedu. U tom trenutku Jean Claude ustaje i zadaje strahovite udarce od kojih protivnik pada. Tada utrcava njegova devojka i ljubi ga iako je on krvav i znojav ko prase.
Najava ovakvih filmova otprilike izgleda ovako:
Dan LaFontaine:"Jean Claude Van Damme in the same crap you've seen over and over again!"

Prava kombinacija riječi izgovorena u pravo vrijeme i upućena pravom paru sisa, posjeduje ogromnu afrodizijačku moć, tako da nadražuje ženski mozak i stvara lančanu hemijsku reakciju koja dovodi do pičećeg cunamija. Gaćice same spadaju poput etikete sa staklenca ohlađenog na minus 9! Gotovo je, ništa te više ne može zaustaviti u pohodu na venerin brijeg zapljusnut bujicom tjelesnih sokova, samo treba da pobodeš zastavu. Ubo si ga perfektno, što dalje implicira da češ tek da ubodeš. Pička pušta suzu za suzom i moli za milost, milost koju neće dobiti.

Još malo. Zera fali. Trun samo.

Glasovna promena prelaska "u" i "i" u "o" i "e" i obrnuto, bez neke preke potrebe, a služi da deluje kao da pričaš kroz nos. Sumnja se da je nastala da bi govornik u svojim očima bio kulji.

Bismilla jedna pobožna invokacija u islamu.

Završio kod Svetoga Petra, a potom ga je put, najverovatnije, odveo u toplije krajeve. Zbog toga što je u pravom trenutku znao prave reči, jedino što je uspeo jeste da jedno zlo zameni drugim, mnogo većim. Karma je kučka. Da čovek zna da će da padne, on bi seo.

Ljaljanski žargon za karbon efekat na automobilu, odnosno turanje karbon folije na istaknuta mesta namunjenog vozila. Sa ovim žabarsko-mafijaškim prizvukom daje se sofisticiranost zapravo džiberskom budženju i ukrašavanju kojekakve matore Bembare, Golfa "Trojke", ili čak Punta, ali ne domaćeg, nego onog moćnog, 'talijanskog.

Put kojim hode pripadnici redova najhrabrijih. Ne vojnici kojima je usađen spartanski način razmišljanja, već obični ljudi koji silom prilika postaju heroji. Prisiljeni da se za sebe bore pri čupanju iz govana. Dosta im je života u kavezu, primanja niskih udaraca i utehe da su, ako ništa - onda prosečni. Životarenje više nije opcija, a uspeh je ne samo želja, već imperativ. Vreme je da se ovlaži vilica, zagrizu užarene rešetke kaveza i da se krene po neuhvatljive čestice sreće koje čekaju one koji su spremni da se okrenu za 360 stepeni; pređu devet krugova užarenog pakla, pa se tim istim putem vrate, bogatiji za novo životno iskustvo, a sa ostvarenim ciljevima, na onu istu tačku na kojoj ostaju do kraja vremena. Jer zbog svojih postignuća postaju legende.

Budući da život ne vredi mnogo prestani se oslanjati na defetizam, već postupi kao što Frojd kaže, te usmeri svoje nagone i tihe želje u nešto konstruktivno - nešto što će ti doneti privilegiju da se pogostiš medveđim mesom. Dosegnuta je i ona - linija prekida, tačka pucanja. Posle ovoga nema povlačenja, svakom tamnom anđelu kojeg budeš sreo u svom igralištu reci da odjebe u skokovima i da promeša malter. Jer ti si od danas novi čovek. Servantesov Don Kihot, Konelijev Heri Boš. Kad ti bace govna, ti uzmi pa im ih otresi u facu. Paroksizam životne frustracije nikada nije bio kritičniji, u ogledalu više ne vidiš sebe već samo bledu senku onog čoveka koji si nekad želeo da budeš. Onog čoveka koji nije servilan kao što si to ti. Onog čoveka koji nikada nije gubio nadu.

Izađi iz uniforme običnosti, odbaci masku povređenog šteneta i od običnog čoveka postani neko. Emotivni naboj kanalizuj u škrgut zuba i oštrenje kandži. Trebaće ti. Ne postaje se lako guru kojem se svi obraćaju kada im zatreba doza mudrosti. Ne može svako biti filozof i učitelj. To je samo za odabrane. One koji se na pomen hodanja kroz pakao osmehnu kao da se radi o šetnji Picinim parkom, a đavle koji vrebaju na svakom koraku doživljavaju kao dosadne čivave koje samo treba zaplašiti da ti se skinu s kurca.

NeLogično Očajan šut u fudbalu, koji je jako iritantan i izaziva tužne uzdahe jer se njime završava akcija koja je imala izgleda. Obično opasniji po golubove na reflektorima nego po sam gol...

Bismillahi rrahmani rrahim.

Minaret bio bi u insana opštilo za mećenje u đulu hanumi i ašikovanje sa kadunama, zarad dohvođenja evlada na dunjaluk. Minaret, bezbeli, je vazda ukrućen i povijen nalik na sudžuk, na sahablju Mehmeda Osvajahača, jer tako je hair i sevap, behut i ćeif za hanumu. Halal šejtan zijana i zahmeta teškog nahmetnu insanu i on mahnita fukara pohstade i minareta za zinaluke zahpoče rabit. Zato taj Dženeta neće vidjeti jer tako u sunnetu nije, a sunnet pohštivati se mora jer nafaka je u insana takva do mezara. Tako je po imamu, jer to je Prorok u ajetu poručio, i tako mora.

Stanje nesnosnog smrada na znoj. Narocito se eskalira u sportskim aktivnostima.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Bucati je pomoravski glagol koji označava “preturanje po tuđim stvarima” ili “traženje nečega” kao na primer “bucanje” to jest prevrtanje tuđe fioke i traženje para ili slično...

Kršina od čoj'ka, iznikljala groteskna deformacija, u kombinaciji Puraševića i Jao Minga sa primesama Šejn MekGovneta. Dotični najčešče obitava u zamkovima na severo-zapadu Rumunije, po Lovćenskim šumama ili kirija po dorćolskim brlozima. Kad ulazi u crkvu saginje glavu, u vece piša iz hodnika. Dok spava pokriva se ceradom. Atmosferski pritisak u domenima vugle mu dostiže vrednosti vrha Kilimandžara. Patike su mu veličine prosečne švapske džukele i imaju sopstveno gravitaciono polje, koje u kombinaciji sa vonjom koji emituju prave oblak otrovnih i zapaljivih gasova, te je moguće da je preteča big-benga upravio bio jedan ovakav stvor.

Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.

I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

Kaže se za nekoga ko nakon jela omaže tanjir, toliko da on poprima bljejštave i sanitarne karakteristike porecelana kakav je bio kada je izašao iz fabrike.