U teoriji:
Jednacenje suglasnika po zvucnosti...
srb+ski
dolazi do zamene B sa njegovim parnjakom tj. P, zbog lakseg izgovaranja jetle...
U praksi:
Srpski "nacionlisti" dizu pobune tvrde da im je rezim oduzeo nacionalni identitet i strajkovace gladju dok se ne uvedu promene u srpsku gramatiku! Zasto?
"Jer smo postali Srpi, a ne Srbi, i mi SrBski nacionalisti smo oduvek bili za to, ali je novi, izdajnicki rezim nas krsio u SrPe, a ne SrBe!"
Tuzno, ali istinito, "patriote" bi da nam uniste jezik, i posle bi da Srbija ide u Evropu...

Izraz se koristi za neko mesto koje je izuzetno malo, bez centra, sa više stoke nego stanovnika. Takozvana selendra

Je sarkazam upucen neradniku kad pocne kukati kako je umoran,a da ni on sam ne zna od cega.

Onaj koji nazove Vladana Tegeltiju u emisiji Sos koš:

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Crnac koji je dobar k'o 'lebac.

Dajak je vrsta čamca i koristi se samo u Banjaluci tj. na rijeci Vrbas.
Ime je dobio upravo po dajaku,a to je obrađeno drvo koje služi za guranje čamca.Ovaj specifičan čamac je prilagođen rijeci Vrbas jer je ona plitka,planinska...Sam čamac je dug oko 7 metara i širine otprilike 70cm.

Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.

Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...

Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...

Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.

I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.

Telesna komponenta čiji bol navodno sprečava seks sa Bosankama.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Симпатично индиспониран лик. Љут и мрзовољан у маниру у ком су се и штрумф Мргуд и патуљак Љутко прославили.
Може да се дури, може да јебе и може да гребе, може да регулише висок крвни притисак избацивањем паре на ушеса и може да дрхти од беса али ти не можеш то да му узмеш за зло нити за озбиљно. Једноставно не можеш то да му замериш.

Bosanski sleng, vršenje velike nužde.

Izraz neverice na poštenje neke osobe.

Sinanovo raskrinkavanje teorije o raju i paklu kad se telo pokojnika kremira.

Bosanci kojima nedostaje tekst za pesmu.

Nacistička pošalica iz vremena Drugog Svetskog rata, bukvalnog prevoda "Rad (te) oslobađa", prigodno okačena u vidu table za dobrodošlicu iznad ulaza u zloglasni Aušvic (gde i dan-danas visi), ali i drugih konc-logora diljem Poljske i Nemačke specijalizovanih za masovnu čistku Jevreja. Horovođa iza ove himne trolu bejaše šef Odreda Smrti i kasnije obešeni Rudolf Hes, batica koji je na optužbu da je odgovoran za smrt 3.5 miliona ljudi blagoizvoleo izjaviti "Jok, samo 2.5 miliona - ostatak je umro od bolesti i gladi, hnjo."

Švabe i humor, jebote.