Vaspitna mera.
Marker teritorije.
Biološko poreklo rakije.
Svrstava nas u svetske sile.
Primer 1: U`vatim ti ja ženu kako namiguje na komšiju Milorada. Zatvoreo sam joj oko, pa nek` namigiva do zoru sa tu šljivu što sam joj napravio...
Primer 2: Brate, napravio sam onoj maloj šljivu na vratu da obeležim teritoriju, pa nek` proba sad neko da je startuje
Primer 3: Kom`šo, dođi u petak kod mene da pečemo rakiju od one moje šljive.
Primer 4: Imamo godišnju proizvodnju šljive veću od SAD, Španije, Italije, Francuske, Turske. Kinezi proizvode više od nas (desetak puta više od nas, ali to su nijanse), ali ne znaju da prave tako dobru šljivovicu.
Прешалтовати из левела "Бојана Стаменов" у "Софија Вергара" мод. За то је, како жене воле да кажу, потребно пуно одрицања, воље и самоконтроле да би се изгледало као авион са приколицом. Крвав је то 'леба, нема социјално, нема топли оброк.
- Како је Јелена дотерала линију, јебемити?!
- Шта јој вреди што има тело к'о змај кад јој је глава фазон Карла Суарез Наваро.
- Не смета, братори, нисам ни ја Саша Ковачевић, хаха.
Kada zbog ličnih principa ili neprijatniih iskustava konzumiraš strogo određen spektar pića.
- Evo je kume piva, 'ladna k'o kurvino srce.
- Jel' to bogati ono govno tvist? Čibe, ba, to od mene, ne pijem ja ta pederska pica.
----------------------------------------------------------------------
- Imamo piva, likera od čokolade za pičoke, belo vino, one moje rakije i 'oš da uzmemo crno vina ono čisto da se nađe?
- Uzmi ako hoceš, samo da znaš da ja to ne pijem. Otkako sam se ispovraćao za onu Novu godinu, ja i crno smo na Vi. Samo po slavama, radi običaja.
Izraz koji se koristi kada neko, u žučnoj raspravi, pokaže izuzetan nivo gluposti i ograničenosti. Defka je inspirisana načinom na koji je kažnjen Matija Gubec kada je pokrenuo seljačku bunu, koja je opisana u istoimenom romanu Augusta Šenoe. Za one sa kupljenim diplomama, plemići su mu stavili usijanu krunu na glavu, koja u ovom izrazu preuzima ulogu kohera oliti rešoa. Ovim izrazom vi naglašavate da je osoba toliko glupa i ograničena i da za nju nema nade, već da joj se samo može spržiti mozak... usijanim koherom.
"Tebra da ti kažem, Vučić je učinio toliko toga za srbe i nije red da ga ti tu sad javno blatiš, kako te nije sramota?"
"Sramota?! Pa lave samo je Slobo gori od njega zasad, jes ti svjestan šta pričaš?"
"Ma to su laži koje opozicija širi da ga oblati jer čovjek radi svoj...."
"Halo ba, ti nisi normalan, treba ti vruć koher na glavu stavit ko Matiji Gubcu"
Srce pumpa, krv ključa, vratna žila bije ritmom hiljadu bubnjeva, dok se iz grla hiljada mladih, napucanih momaka otima ovaj stih ponosa i lokalne samouprave! Bohore, decxko, pokrij tu tetku na plećki, Smare, ljepoto, omaži taj majonez sa bicepsa - ovde je primerke napucala brza hrana a tetovirala priroda...ili ćale, dok je još bio u mogućnosti, phahaha. Gde je to "ovde", pitate? Znajte, tako nešto se ne pita, hnjo. Tako nešto se ZNA i to, ako ne iz nekih drugih razloga, onda zbog radi lične bezbednosti. Ono, matori, kročiš u verovatno najopasniju teritoriju na svetu, tu endemsku beogradsku opštinu (otkinuće me zbog ovog "beogradsku", al' zaslužio sam) naspram koje i Bronks, i Harlem deluju k'o amiške vukojebine a brazilske favele kao godišnji odmor za vaše unutrašnje organe, nači, ne bi bilo loše znati gde i dokle se ta teritorija uopšte prostire. Što se ortodoksnih Zemunaca tiče, tu dileme nema: na severu je sâmo nebo granica, dok je na jugu to čuvena i po svemu legendarna palačinkarnica "Pinokio" u Karađorđevoj ulici, ta mitska "point of no return" kota, to omiljeno fast-food stecište zemunskih lobanja s početka ovog oproštajnog pism...NAČI, BATEEE, SAD SI REKO BEOGRADSKA OPŠTINA I NIKAD VIŠE, ŠČUO???
Razbijene lobanje i sa dvadesetak kopči preko celog bića, pišem ovaj primer i pitam se šta mi je sve ovo trebalo. Ja sam samo hteo da informišem buduće naraštaje i, možda, spasim par usijanih glava. Ovako zamalo izgubih onu sopstven...e, jebiga, eno ih idu Bohor i Smare, moram palim u ilegalu. Drž...
Ultimativni podjeb koji bude izgovoren na nečiju konstataciju da će pasti / u toku pada.
Doduše nije uvek istinit. Uvek može dublje (čitaj 3 metra pod zemljom).
Učenje skijanja, Bansko, 3. 1. dvehiljadeineke
Ćale: Ae sad kočenje. Znači pičiš nizbrdo i u stranu. OKe?
Sin :salutira:
Uz još malo bodrenja sin kreće sa jedno 5 metara od cilja, blagi uspon
Ćale: To kure tatino!
Sin: Paa aaaa paaašćuu !
Ćale: Ako nećeš dalje od zemlje.
Sin :saginje se u polučučanj i lagano pada na stranu kao letva:
__________________________________________________________________________
Postavljanje crepa, Beograd , 5. 08. dvehiljadeineke
Mile: E još sljeme i gotovo. Rale, dodaj pivo i sedi.
Posle 3 piva, zajaše sljeme ono jedna noga na jednu stranu druga na drugu stranu, op op i sruči se sa 5 metara.
Rale : Drš se Mile nećeš dalje od zemlje...
Dva dana kasnije
Vječnaja pamjat, Vječnaja pamjat
Aliluja aliluja
Svjati Bože, svjati krepki svjati besmrtni Aliluja
Sahranjuje se rab Božiji Milutin ...
Rale :prosipa simbolično nekoliko kapi zadnjeg piva one gajbe: Ja rekoh da nećeš dalje, a ti završi 3 metra pod zemljom
Razne titule i zvanja od magistra i doktora, preko vođe i paše, pa sve do kralja i cara. U taj metar ulaze i ona smešna obraćanja sa visočanstvo, ekselencijo itd. Dodatak ispred imena koji pojedinca odvaja od mase po logici sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih
Niko ne voli osobe koje ističu svoje zvanje ispred imena jer su obično ego manijaci ali je svako kao klinac poželeo da bude neko mudo. Nešto u fazonu palata, harem sa 'iljadu i devetsto devedeset devet žena, lova do krova i slična sranja. Pošto su šanse da se rodiš kao najstariji sin kralja Saudijske Arabije ravne šansama prosečnog predstavnika Jelen Super Lige da se kvalifikuje u grupnu fazu Lige šampiona ostaje ti samo da svoj ego nahraniš nekim zvanjem iz polja nauke ili religije, a kako život u celibatu nije nešto na šta bi mogao da se obavežeš ostaje samo nauka.
Elem, kako postati jedan dr ili bar mr? Stariji pričaju da je to nekad bilo jebeno teško i da nije bilo zajebancije kao sad. Seru. Kao što sad pišu doktorate na temu prostorno planiranje u jednom vremenskom ciklusu na Megatrendu i Singidunumu tako su i nekad završavali direktorske fakultete po Skoplju i po Prilepu za nedelju dana. Jebi ga, tad narod nije bio ni napredan kao danas, a ni nešto preterano ambiciozan al' ja ih razumem. Ko je lud da se dodatno troši uz kurac? E, da... Zaboravio sam da kažem da se to dr i mr može da se nakalemi na ime i ako se završi neka silna škola al' zašto kad možeš da platiš ko čovek i boli te tuki za štrebanje.
- Dobar dan, građanine. Ja sam dr Života Kačamić, zvani Kačamak. Verovatno ste ćuli za mene...
- Nisam.
- Nema veze. Ja sam kandidat vladajuće partije za mesto predsednika opštine. Završio sam gimnaziju osamdeset druge kao vukovac, a posle srednje sam upisao fakultet za poslovne studije na Megatrendu i završio ga u roku. Pre dve godine sam i doktorirao na temu Strategijski menadžment i posledice globalnog zagrevanja ali dosta o meni. Mene interesuju isključivo građani zato mi recite nešto o sebi.
- Ja sam Radojica Stojković.
- Čini mi se da Vas poznajem. Da niste i Vi studirali na Megatrendu?
- Ne, ja sam završio trogodišnju metalostrugarsku. Zajedno smo bili na praksi kod majstor Miće Čokanjčeta, pa me interesuje kako ti posta svršeni gimnazijalac i doktor, a ja osta u kanalu?
- Hehehe... Mislim da ste me pomešali sa nekim.
- Ne bih rek'o...
- OBEZBEĐENJE! OVAJ ČOVEK OĆE DA ME UBIJE!
Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.
1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.
2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.
3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.
-Brate šta je ono crno tamo u ćošku,samo mu oči sjaje?!
-Ma to moja baba donela sira,znaš da mi je keva od Vlaške strane.
Severnokorejski disident u pokušaju.
Njegov otac, S'e Ok Re, novinar, 60-tih godina prošlog veka, poslat od strane Dragog Vođe na proputovanje kroz komunističke zemlje, kako bi usavršio doktrinu komunističke propagande, upoznaje mladu studentkinju žurnalistike poreklom iz Bosne. Zajedno odlaze u Koreju i tamo zasnivaju porodicu.
U U Du Re-u, iako je odrastao uz oca koji sve vreme radi na idolizaciji i veličanju Dragog Vođe, tinja vatra balkanskog inata i s' vremena na vreme on podigne glavu i usprotivi se nepravdi koja ga okružuje, ali ga čvrsta ruka komunizma, a ne retko i čizma, vrate na mesto.
Radnik: Gazda ovo je već treći put ove nedelje da ostajemo prekovremeno. Stvarno nije u redu.
Gazda: Slušaj mali, do danas si ostajao prekovremeno, a od sutra ćeš da dolaziš i sat vremena ranije, da te ne bih malo poslao u robne rezerve. Jel' sad u redu?
Radnik: Mmmmhhm ...edu.
Gazda: Ne čujem. Jel' u redu?
Radnik: U dure, ba, u dure.
Hrana/piće koje karakterišu sve samo ne dobar ukus i uživanje u istom.
- Aaagh, gde si uzeo ovu rakiju koju pičku materinu?!
- Na kiosku kobuske, šo?
- Pa ovo neprijatelju ne bih dao, šta je zglavom?
- Al' su prsli ovi šiptari, dobili burger, k'o da si im musaku izneo sa sve bakljavama. Pa ja ono ni neprijatelju ne bi dao.
- Pa što si im izneo onda?
- E jebiga.
- Ženo, koji kurac?! Šta je ovo?!1
- Jao dušo, nisam imala mesa pa sam napravila posnu sarmu. Ajde, bitno je da ima nešto da se pojede, ne živiš da bi jeo, nego obrnuto. Ručak je manje-više nebitan.
- Kako to misliš ručak nebitan? Pojačaj televizor, saću da ti jebem majku!
Vujaklija ima vise znacenja:
1) kao ime
Po pravilu je ime koje se daje naruznijoj muskoj bebi u celoj bolnici...
2) kao naprava
Naprava koja jako lici na blender, i vrsi funkcije predodredjene za blender, al' nije blender!
3) kao sprava za mucenje
Sprava za mucenje koju su koristili srednjovekovni vladari u bezuspesnom pokusaju da prekrate vreme...
4) kao izraz
Izraz koji se koristi da opise totalnog debila (cesto se izgovara sa ienom kao nadimak)
5) kao stvorenje
Vujaklija predstavlja finalnuformu Pokemona "Vuka-mon"; takodje se koristi da se opise neprirodna (nezdrava) mesavina Vuka-mona i Teletabisa?!?
1)
JA: Pa des' ti Vujakija?
ON: Ma nisam ti ja Vujaklija! Zovem se Srdjan i ne poznajem te! OSTAVI ME NA MIRU!!!
JA: Ma naravno, verujem ti...
2)
Osoba1: Ajd', ukljuci Vukajliju, ba! Sad ce emisija, pa da se seckaju krompirici!!
Osoba2: Ijao, Ero, ukrali nam Vujakliju!
3)
Mucitelj: Iznesite Vujakliju.
Mucenik: NEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!
4)
JA: Da vas upoznam. Ovo je Omar, a ovo je Vlada Cicko Vujaklija.
Cicko: Dahhhhhhh......... ?
5)
Dete: Vidi mama, Vujaklija! :o)
Vujaklija: Ahhhh, KILL ME! AAAAAAAA! KAMAN! x |
Taktički manevar muvanja djevojaka sponzorskog tipa. Manevar se sastoji od skretanja pažnje neprijatelja prikazivanjem jačine konjice, radi zavlačenja udarnih jedinica ka zadnjim vratima.
R: Gile, a što Šone čitavo veče vrti ključ od auta oko prsta.
G: Ma pusti ga, do'šo mu buraz iz Švice pa mu dao Džipa da voza, pa konta da će na tu foru smuvati nešto.
R: Joj debila, majko mila...
( pola sata kasnije )
G: Pazi Šoneta što šamara krajnike onoj plavuši.
R: Pazi, majke ti... E Gile daj mi kljuceve od dvice.
G: Koji će ti, sa njima nećeš ništa uloviti.
R: Daj ti njih ovamo, na njima stoji folksvagenov logo, a u ovom mraku neka se može upecati da vozim nekog dobrog Pasata ili Tuarega.
Real-life spem. Rečenica koja je 100% uspešan način za prekidanje razgovora sa osobom koja vam ide na kurac. Jedva čekate da se vratite brojanju bandera pored kojih prolazi autobus, ali vam neko odvlači pažnju glupim pitanjima? Potrebno je samo ponoviti je nekoliko puta i vuala - smarač ode u peršun!
-Oooo de si tebra, ša ima?
-Evo brojim znakove stop pored puta i uživam u tome. Do sada ih je bilo trideset šest.
-Uuuu koji si ti lik. Nego jebeš li ti nešto, a? :kez:
-Aha, osim ako ne.
-Oš didideš sa mnom u subotu na Blejvoč? Ima ludica da bude naš kaka!
-Aha, osim ako ne.
-Šo si takav tebra, ma biće cela ekipa tamo alooo! Naš kake piče tamo izlaze bate?! Ćeš ti ja nabacim neku, a?
-Hoću hoću, osim ako neću.
-A jebi se, odoh da pitam onu ribu el oće da mi popuši na zadnjem sedištu, prazno je.
-Srećno. Ne boj se, uspećeš, osim ako, naravno, nećeš.
-Jedi govna. :odlazi:
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..
-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...
-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..
-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.
-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.
-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...
-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..
-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)
-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.
ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...
-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.
Niže od Džeja, rekoh...
U naletu novih tehnologija, (anti)socijalnih mreža i ostalih govana koje je doneo internet, pojavila se mogućnost besplatnog vajrlesa u kafićima. I pre toga su pozeri šatro kucali poruke jer ne umeju uživo da komuniciraju, a sa ovim je to samo došlo više do izražaja. Žgadija koja izadje na kafu ili pivo pre narudžbe prvo pita za šifru za vajrles pa onda naručuje piće. Jebo vas otac mulave, pa sedeli ste pre toga 3 sata za svojim ajpodima, tabletima i ostalim kurcima i sad ponovo morate da proverite ko je kome lajkovao slike. 80% ljudi sedi i trlja kažiprstom po galaksiju, samo na trenutak podignuvši glavu dok se učitava nova stranica. Izgledaju kao apatični gej roboti pozeri, popišam se na njih, njihove tablete i na kafu.
Postoje naravno ljudi kojima ne pada na pamet da budu na internetu za vreme izlaska. Ali, dostupnost informacija je dovela do toga da se svaka rasprava prekida jednom rečenicom "De udji na internet, da proverimo".
U vremenu u kome mi živimo dostupnost informacija je takva da se sve može proveriti u roku od odma. Samo treba neko da ima neki noviji telefon i sve će čika Gugloje da ti kaže kako je bilo i biće i sva tvoja prethodna izlaganja, tvrdnje i argumetni padaju u vodu.
Ovo naravno važi za kafiće i pabove. U old skul kafanama vajrlesa nema, a sve i da ga ima bio bi bitan kao i sok od borovnice.
- Anelka igrao za Liverpul ? Da ba ne budi lud.
- Aj u pare da jeste, znam valjda jebemumater.
- Igro je u Engleskoj za mnoge, al za Liverpul sigurno nije.
- Evo oš da ti nabrojim sve u Engleskoj.
- Ae.
- Arsenal, Siti, Bolton pa Čelzi, posle otišao u Kinu.
- Evo sad ću ja da nadjem na netu da vidim. Jeste, bio na pozajmici 2002.
- Esam reko.
- Pušikurac i ti sa telefonom, od kad se pozajmica računa jebala vas pozajmica.
Сизифов посао. Човек из Босне никада неће поверовати у причу да је ико, икада, игде патио више од сународника му за време рата деведесетих. Најчешће се ради о тврдоглавом типу Босанчероса који уместо мозга има суву буковину у лобањи и вређа се кад му кажеш да је Босанац, тј. иако јесте Босанац и сам је свестан тога, преферира да буде назван Србином из Босне, и изиграва децхка. Глад у Африци, Хирошиме, немири у Колумбији, силовање три милиона Немица од стране Руса кад је пао Хитлер -- све је то пичкин дим у односу на оно што се десило у Босни. А камоли Србија.
- Брате, како је мојима било зајебано за време бомбардовања деведездевете... Војни камиони нам били стационирани малтене у дворишту, кева доживела нервни слом од бриге...
- Е, мој јаране... Не знаш ти шта је рат. Мој бураз имао требу и њу и њену род'цу убио снајпериста једним метком.
- Зајебано, човече. Пу, пу... Не догодило се ником... Мог стрица исто ранио снајпериста на Косову.
- Није то ништа. Ја сам комшију воз'о рањеног у колима, држaо је сопсвени дроб у рукама, па су припуцали на нас. То је рат. Нисте ви у Србији рата ни видјели.
Priznanje momka ocu da mu spava ćerku koje je pošlo po zlu.
- Poštovanje, čika Žile...
- Ooo, zdravo, Matija! Otkud ti, sinko? Jel‘ si opet doš’o da učiš ruski sa mojom Marijom?
- Ovaaaj…ne…mislim, DA!...hoću da kažem...Jel‘ mogu nešto da razgovaram sa Vama, gospodine?
- Pucaj, sinko…
- Pa, ovaj, znate…Ja i Marija…ja sam…ovaj, mi smo...
- ‘Ste gladni, a? Nâ, uzmi ovo i idi kupi pice, palačinke ili šta vi mladi već jedete...
- Ma ne, ovaj, ne treba, hvala…nego...Hteo sam da Vam kažem da Marija i ja…ovaj...mi se, ovaj, družimo i to i, ovaj, definitivno učimo i to ali u poslednje vreme…ovaj…mi, kako da kažem…
- Šta? Ne ide ruski, a? Pa, vidi…Ja sam ga učio jako davno učio ali это как езда на велосипеде, ахахаха...
- Hahaha...khm, khm...Ma, nije ni to, negoooo...znate...Meni se Vaša Marija baš dopada i ja njoj i tako to i jedna stvar je vodila drugoj i, ovaj...
- Aaaaa, tako znači! ‘Oćeš da odvedeš moju Mariju u bisokop ili tako nešto pa me kao vaspitan dečko pitaš za dozvolu? Nâ, drži ovo i da je vratiš do 12, xexexe...
- Ama, hteo sam samo da Vam kažem da...
- Nemaš kola, a? ‘Vataj ključeve i evo ti za benzin...
- Krv ti jebem, bre!
- Znam, sinko, znam...al‘ da si i ti znao za bebu koju si napravio, ovo bi ti najmanja briga bila!
Obavezna situacija u svakoj sladunjavoj istražiteljskoj TV kreaciji. Lik pobio pola Central Parka mačetom i zapalio benzinom, savatali ga kul istražitelj koji ne skida cvidže za sunce i njegove kučke pomoćnice na osnovu toga što se popišao na obližnje drvo, a ovacije na sve strane. Pravda je zadovoljena. Čak i ptice radosno cvrkuću, a drveće se radosno njiše. I američka zastava isto, u svakom drugom kadru. Ko ga jebe kad piša na drvo.
*Kul istražitelj i sedam patuljaka kucaju na vrata zlog ubice crnca*
Kul istražitelj: Gospodjo, je l' tu Bagzi Kiler?
Keva: Tu je, šo? :čačka uvo:
Kul istražitelj: Ma izmakljao preksinoć neke ljude toljagom pa ih bacao pod voz da podmaže šine. Da apsimo?
Keva: Au, ma uvek je bio vragolan, majke mu ga skarabudžim! Hapsite govedo!
Ćale (proviruje iza frižidera): Ša bilo? Opet mamlaz napravio sranje?! Držte govno i vodite ga!
Keva: Stavljajte mu te lisice! Fak jea!
Ćale: Bravo kul istraćitelju! Bravo patuljci! Bravo bradata debela ribo kul istražitelja! Pravda je konačno zadovoljena! Gad bles Amerika, bičez!
Bagzi: Alo pičke, saću zovem Deni Krejna! Ćale, kevo, vidimo se brate...
Kul istražitelj: Jebe mi se. Ju al sam prdno.
Ćale: Vodite ga bre više, oladi mi se burek!
Keva: Jes bre, burek! Aj vozdra!
Ćale: Jea! Burek!
Prosječan stan u sirotinjskim naseljima Hong Konga.
Sakupiti. Naređati. Zgomilati. Kolektirati ( nije hrvatska reč ).
- Đe ćeš, komšo?
- Idem, komšija, kući da ubijem sina malo...
- Što, ba?! Jel' zbog onog što je...
- Ma, eto me sa roditeljskog sastanka, slagao me, majmun, da nema nijednog keca a ustvari nakarikao 7 komada! Jebaću mu milu mamicu kad ga do'vatim!
- Aaaa, dobro. Ja rek'o zbog onog što je sinoć sa drugovima krao pivu iz traf'ke...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mali, jel' se sad dolazi na posao, a?
- Joj, izvinite, šefe, bio lančani sudar na auto-putu, nakarikalo se skoro dvadeset vozila!
- Dobro al' što kasniš?!
- Ma, uspavao se...
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.