Синоним ултимативне недуховитости и, уједно, својеврсни парадокс поменутог ентитета а како је исти изворно и настао као шала Брадатог Тролџије и то она über-неслана, идемо на горка → горча → вулва Наташе Кандић. Елем, антоним свему ономе што у интеракцији између два или више хомо-сапиенса иоле може и уме да буде смешно, забавно, вицкасто па чак и симпатично, пушила говно брдском овну дабогда, метастазо једна од жене (аутор се и даље задржава на горепоменутој...и прошло га је; прим.прев.).

Јер уколико би бројем од 1 до 10 хтели да категоришемо левел хумора једног просечног, али и надпросечног припадника цењене аријевске расе - где јединица одговара лику & делу нашег драгог Жајка а десетка оном Зорана Радмиловића као Радована Трећег у истоименој представи а и после до зоре у "Српској Кафани" (како ми је носталгично причала бакута лололо) - тај број би и у преко 80 милиона случајева и мерења износио око -146, што корелира духовитости једне четке за ВЦ-шољу...и то оне што, фазон, има оне рибице које пливају по њој, шатро, дизајн и те муње. Уствари, наречени производ је скоро сигурно дизајнирао неки Швабо, пробабли вођен креативном мотивацијом проспективне сцене у којој један германоидни корисник истог развлачи своје лице у зиљави кез (види под "Јелена Јанковић"; прим.прев.) приликом док струже својeрчни потпис са природног слива персонализоване кењаре.

И кад смо већ код мокрог чвора & осталих злочина онда треба поменути и да се међ' прозваном нацијом кобасичара посебно високо котирају вицеви о говнима или, пак, са говнима у себи...што и не мења нешто специјално њихову поенту а не утиче ни на то да иза себе оставе ишта мање мучан призвук у ушима. И ждрелу, разуме се. Вицеви о сексу су тек посебна прича за себе. Бљување плућне марамице као последица ултимативне лолчине редовно прати такве зиљавштине као што су "Нека неко брзо зове ватрогасце, (рендом швапско име)__________је страшно загорео!", "Хана воли суши, а ја Ханину муши" (нем. muschi = пичкa) или "- Ћао, ја сам Антје. - Ћао, ја сам загорео", а не сумњам да би, када би могла да се преведе или барем довољно добро препева, легендарна фора провинијенције извесног округлог броја у Немачкој у рекордном року запатила огроман број дебогених поклоника који би је експлоатисали до имбецилности. Као и код нас што раде, реално.

Тиме, заправо, долазимо и до основног разлога непостојања макар и 1/7 духовитог Немца а који се, попут разлога постојања милион других духовитих жена и мушкараца, огледа у њеном или његовом (не)поимању смешног и (не)перципирању истог у свом окружењу. И док смо ми Срби недвосмислено ван сваког сличног и несличног поређења а услед вишевековне убијености у појам и генетски усађеног цинизма, у Немачкој, пак, један ДАНАШЊИ пад неке жене на улици и комплетно заустављање саобраћаја и пролазника у неспоредној близини ради савијања у стомаку од смеjа, СУТРА ће бити главна тема на вечери са блиским пријатељима, а ако током забавне рекапитулације јучерашњег догађаја неко услед неконтролисаног кикотања буде и прднуо, штрудла са сосом од ваниле ће још неко време морати да сачека у кујни. Јеботе.

Комунална полиција је курва регуларне полиције. Дужност комуналне полиције је да спречава прљање града и оштећивање јавне имовине (споменика, клупа у парковима, саобраћајних знакова), да брине о комуналном реду (поштовање радног времена, уклањање уличних продаваца), одвијање јавног превоза, реду на градилиштима и о још многим стварима из надлежности градова.
Као што сам већ навела, комунална полиција се брине о ЧИСТОЋИ, комуналном реду и осталим проблемима за које је надлежна локална самоуправа.

- Једном нас је позвао грађанин и дао нам број мобилног бивше супруге, како бисмо од ње тражили његове кључеве од стана који су остали у колима. Жена је одбијала да се јави на његов број – каже Небојша Радованац, начелник новосадске Комуналне полиције. Види слику

Такође на Београдском кеју, комуналном полицајцу се обратио један Дорћолац који је желео да пријави комшију у стану изнад, који му пушта „магију“ кроз лустер. Види слику

Од „комуналаца“ грађани су захтевали и да утврде квалитет зелене салате, да интервенишу јер су „закинути“ за кусур, да им реше проблем неисплаћених зарада из којих су добили отказе (Види слику). Према речима Горјане Обреновић, начелника београдске Комуналне полиције, звали су их и да улове мачку која шета зградом или казне комшију који оставља ципеле испред врата, као и да истерају змајеве из београдске Скупштине. Ту су одмах притрчали да помогну. Види слику
- Особа која нас је позвала у помоћ ради истеривања змајева из скупштине није желела да открије свој идентитет – наводи Горјана. Види слику

Убудуће, „комуналци“ ће се обрачунавати са свима који пеку роштиљ и јаганце на Ади циганлији, са такстистима који вуку муштерије за рукав. Посебну пажњу ће посвећивати избављивању људи из септичких јама. Види слику

Arhaična riječ turskog porijekla. U zadnje vrijeme se često pojavljuje kod komentara na internetskim forumima, često u kombinaciji sa raznim životinjskim atributima tipa kvočko , gusko, hijeno. Riječ koju u nedostatku argumenata koriste mizogeni muškarci za žene koje su inteluktualno, duhovno i finansijski superiornije. Ima jači mizogeni i patrijahalni naboj od engleske riječi bitch.Ranije se najviše koristila u Srbiji, u zadnje vrijeme se sve više koristi u BiH, naročito mikro lokacija Tuzla.

Likovi iz crtanih filmova i filmova za decu. Poznati su po tome što zaista mogu sve ono što jedno dete od 5-12 godina može da poželi da uradi, iako je to nemoguće. Evo nekih primera...

1) Prkošenje gravitaciji i letenje
Svi crtani likovi ili likovi filmova za decu barem u jednoj epizodi svojih herojskih avantura moraju da polete ili pak na neki drugi način prkose gravitaciji. Pošto već znamo da Superman i Batman mogu da lete, navešćemo još neke očigledne primere prkošenja gravitaciji. Wile E. Coyote a.k.a. Pera Kojot Supergenije u svim svojim epizodama mora na neki način da padne sa litice, ipak on ima dovoljno vremena da ostane u vazduhu pre pada i kaže Vam "Ba-baj" ili "O-o" (ovo je opšta pojava u svim crtaćima, Kojot je samo naveden kao primer). Teletabisi, iako su u početku napravljeni za retardiranu decu, veoma brzo su postali popularni kod normalne dece sa niskim koeficijentom inteligencije. Na kraju svake svoje epizode skaču u rupu na brdu, koja neodoljivo podseća na bunar, i naravno, ništa im ne bude! Nije ni čudo što su neka deca igrajući se Teletabisa pokušavala da skoče u bunar.

2) Besmrtnost
Svaki, ali svaki lik je besmrtan, osim Bambijeve mame. Ova osobina se najčešće se vidi kod protivnika glavnih likova. Tom, mačka, poznati protivnik miša Jerrya, preživeo je sve! Od sekira, čekića i tegova koji su ga udarali po glavi, preko onog kada ga Jerry zakači kanapom i vuče po celoj kući, šišanja kosačicom, mnogobrojnih padova sa višespratnica, do eksplodiranja raznih eksploziva koji su se našli u njegovoj blizini! Protivnici Duška Dugouška su takođe preživeli ovakve ili slične napade na njihov život, jedino se razlikuju po tome što moraju da izdrže i onaj gej poljubac glavnog lika!

P.S. Zašto je samo Bambijeva mama morala da umre? Majku Vam vašu, skratili ste mi život na pola!

3) Uvek imaju sve što im treba
Najbolji primer za ovo su Pingvini sa Madagaskara, iako su skoro počeli da se prikazuju. Naime - Riko, retardirani pingvin koji ne zna da priča, uvek može da ispljune šta god ostali pingvini požele! Makar to bio i ceo šleper sa dve prikolice, Riko će samo elegantno da otvori usta i on će da izađe. Deca novijih generacija su vrtiću počela da gutaju igračke igrajući se Pingvina sa Madagaskara.

4) Magija
Ima je koliko god poželite. Sve je počelo sa prokletom žabom i princem, pa je došla devojka čija prelepa odeća traje samo do ponoći, a posle nema čime ni da se vrati kući. Tu su još i Ekskalibur, otrovna jabuka, "ogledalce, ogledalce moje", Ružica (lepotica koja se ubola na trn ili vreteno pa je zaspala), maska, a da ne pominjemo leteće ćilime i razne Kaspere koji ispunjavaju želje.

5) Brzina
Mnogi od ovih likova su ekstremno brzi. Dok mi na ekranu vidimo samo neke čudnovate linije kretanja ili oblake prašine oni su već pospremili kuću i stigli na drugi kraj sveta. Kod onih malo sporijih se vide i noge koje se kreću u krug kao točkovi, a neki to vole i vrtložno, kao dobri stari Tasmanijski Đavo.

6) Snaga
Lik sam po sebi nikada nije snažan, međutim, nekolicina njih može da dobije dodatnu snagu ako obuče neko odelo, popije ili pojede nešto. Super heroji su, naravno, niko i ništa bez kostima! Ni jedan Popajev crtani ne prolazi bez spanaća. Asteriks ne bi ni postojao bez tajnog napitka. A vi i dalje ne znate kako da naterate dete da jede zeleno povrće ili pije sirup.

I pored svega ovoga, mora se priznati, svi smo mi voleli te dane i te likove. A i to vreme je bilo mnogo lepše za odrastanje u odnosu na ovo danas. Setite se da mi možda nismo imali kompjutere, internet, fejsbuk i ostale moderne stvari, ali barem nismo bili osuđeni na to da gledamo kečere, bakugane, ben-ten i slične gluposti.

Poremetiti, sjebati, rasturiti nešto.

Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.

Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:

-Chris Croocker

Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).

Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.

-Gerard Butler

Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".

-Night at the Roxbury i Haddaway

Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.

-TechnoViking

Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.

-Garry Brolsma

Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.

Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.

-Pivot čiča-gliše

Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".

-Shoop da Whoop

Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.

-"Peanut Butter Jelly time" banana

Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.

Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.

-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"

Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.

-Trener

Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.

-Milan Tarot

(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.

Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.

Verbalna inicijativa koju baba preuzme čim joj neko(pogotovo unuk) prekorači prag. Star'majka, dosadom pobedjena i samoći prepuštena, pričaće bilo šta onome ko je voljan slušati. Od Tita do Koštunice, preko sarme do ajvara i sve do ljudi koje sagovornik nikada nije ni upoznao ni čuo za njih.

Izraz koji se koristi kad želimo nekom reći da je tol'ko glup da mu i radijator zavidi.

Izraz koji usmerava neku buduću radnju u najbrži mogući pravac i smer delovanja kako bi se ista odigrala veoma brzo.

Vodi poreklo od Josipa broza Tita - JBT, koji je bio poznat po tome što je jako voleo da mu se titraju jajca.
A i titrana su mu, jer je uspeo da pokaže na primeru raznih pojedinaca kako završavaju oni koji mu ne titraju.
A kako ga je narod voleo mlogo nadavao mu je razna imena od milošte: Tita, Tile, pa i Tili, pa se odatle i kumuje izrazu koji je kasnije prenet i na dalje generacije.

tj. ćale poreklom iz Hercegovine. Visoko tamnoputo biće, neshvatljivo za ostatak sveta, pogotovood strane svoje "đece".

Primitivan način da se od ionako izmrcvarenog I umornog mladoženje izvuče još koji evro/dinar/marka/franka/dolar-štagod. Lova je lova.
Još ako mlada ima braću koji su blizanci, tu je tek najebo, ne pomaže mu ni MMF.

“Običaj” je da novac ide braći kad se mlada proda, a mali balavci će uvek, ali uvek kenjati kako si dao malo, pa daj zete otvori se, pa nije moja sestra bilo koja pogledaj je vodu iz usta da joj piješ.
Iako je preko nje prešao ceo F.K. Vojvodina, sad nema nazad.

Sedi minut jedan, samo da ti ispričam priču.

: Bilo je to 1947. dve godine nakon svršetka drugoga svetskoga rata, najstrašnijega rata u istoriji roda ljudskoga, uputili se tako Milun, Armen, Nikola, Sava, Davor i ja put skandinavije. To je tad bilo razvijeno do bola, i tako nas šestorica odlučili da obiđemo malo Švedsku, Dansku, Farska Ostrva, i ostale rabote. Nakon par dana pakovanja, odlučimo se da krenemo vozom koji je kretao u 9.00 na peronu 3. Mi svi imali po 26 godina, osim Nikole koji je bio ponavljač, a potom je i obnavlja godinu na faksu, ali jebiga to je već poduža i tužna životna priča, prvo je sa 12 godina izgubio roditelje, a onda sa 20 i mlađu sestru, tuga je to, ali elem on je imao 28 godina. Našli se mi tako na stanici oko 8.20, ali naravni tu je uvek ludi Sava koji se noć pred put klasika olešio od alkohola. Ti znaš i sam da tad nisu postojali ovi vaši mobelni telefoni, nisu čak bili ni ovi za po kući kod svakoga, već samo kod bolje držećih porodica. Kako sad doći do Save i reći mu da ima da zakasni na voz. I tu se Davor seti, da pošto je Sava živeo u komšiluku, da da razglas na onom megafonu. Zamolismo mi tako onog konduktera da nam pozajmi taj megafon, kondukter bio ljudina od čoveka, kad je čuo situaciju samo se osmehnuo i dao nam taj magafon. Milun je bio najgrlatiji od nas te se on dovatio megafona i viknuo :" SAVO JEBEMLI TI RAKIJU TU TVOJU BUDI SE ODMA OBLAČI SE I DOLAZI ILI MI ODOSMO BEZ TEBE!!!". Sava se pojavio bukvalno 10ak minuta kasnije, negde oko 8.46, i tu se mi uputismo put voza, ali naravno Armen je zaboravio pasoš, i ostalu dokumentaciju, to nebi bilo problematično, da Armin ne živi u Sjenici, i da nije ostavio pasoš i dokumentacije tamo, jer je on uglavnom samo leti dolazio kod nas u Beograd, a svi smo već pozaboravljali da je ovaj put bio isplaniran onako potpuno na usput, što bi se reklo. Mi šta će mo, batalimo put, kad progovara Armin :" A ba, što ne bismo išli mojim kolima, jarani? Vi i sami znate da sam ja od onog Švabe dobio ono neko kamionče, već sam ga prefarbao, sad je onako lijep i plav." Složismo se mi tako da krenemo Arminovim "plavim kamijončetom", stigosmo nakon 33 sati vožnje ,te zbog toga što smo morali prvo da odemo da Armin pokupi svoje stvari, te zbog silne gužve, jer znaš kako, rat faktički tek gotov, sve još razrušeno, radi se, ali to ide veoma sporo. Stigli smo u Helsinki u Finsku dvajesipetog jula tačno u 13 časova. Ala je tamo bila zima. Ponavljam još jednom dvajespetijuli a tamo ni manje ni više nego 11 stepeni celzijusa. Mi mladi i glupi, iako smo znali da idemu da obilazimo Skandinaviju, najdeblje što smo poneli bile su neke farmerke, i neki tanani polo džemperići. Šta ćemo sad? I mi lepo prvo, pa muško odemo i nakupujemo po par pantaloni, džempera i jakni, dodamo po kapu, par rukavica, i šal koji smo uzeli samo ja i Nikola. Helsinki je lep grad, samo smo se mi tolko smrzli, da ga se da te ne lažem baš i ne sećam najbolje. Kroz ostatak finske smo protutnjili što bi vi mladi rekli. Stigosmo u Dansku, a u danskoj malo toplije tj. tog 27.7. u 11.00 bilo je sećam se tačno 18 stepeni celzijusovih. Danska je već lepa zemlja, Finska je uvek smatrana mešavinom Skandinavskih naroda (Germana, Nordijaca, Vikinga) i neke podvrste Rusa (Slovena) te im je i mentalitet neka mešavina našeg i tog prefiganog Skandinavskog. U Danskoj već ne, oni su već 100% Skandinavci, tu nema priče.

EDIT: Nastaviće se

izgovor za nerad, lijenost, nehigijenu, nezainteresiranost, pogan, nezaposlenost
često možemo dobit socijalnu pomoć preko csr jer smo "invalid"

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Kad kladioničara žiga pred kraj sezone većine najpoznatijih fudbalskih liga u Evropi, koje se uglavnom završavaju pred početak leta.

Dokaz da su globalizacija i tranzicija ušle u sve pore života.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Za većinu nemoguća misija, jer opšte je poznato da se iz zimskog sna međed probudi silno napumpan adrenalinom i nabujalog libida, toliko pun želje za zabavom i dobrim provodom da ga to obično drži do iduće jeseni. Priča se da su mnogi pokušali da smore međeda, brojni su tu avanturu i platili glavom ali legenda kaže da postoji samo jedan čovek kome je to i pošlo za rukom.

Umetničko ime bosanske pevačice, misteriozne žene, koja je i dalje predmet rasprave naučnika sa balkanskog poluostrva i kolega sa Masačusetsa.

Pitanja je milion a odgovora, tek po neki.
Ko je ova romantična plavuša? Ime i prezime skroz nepoznato...
Iz kog dela Bosne? To se samo pretpostavlja... NASA tvrdi da je poreklom iz Dimenzije X...
Ko piše pesme? Pitaj kurac.
Da li je svesna? To ni EEG ne zna, uvek daje drugačije rezultate...

Meštani bosanskog gradića Visokog čuvaju vekovnu tajnu. Bliska rođaka sa Novelom i potomak faraona Hajrudinzsa XIII, prvog narko bosa u istoriji starog sveta. To svedoče i hijeroglifi. Pored njegovog imena prvi put se pojavljuju simboli za teške droge.

Jebe se sa Supermenom!

Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.