Svi ste verovatno već pomislili na bušilicu i da, donekle ste u pravu, ali ne, ovde se isključivo misli na ženu, savršeno konstruisanu mašineriju kojoj je jedna od uloga da bude bušena, tj. bez imalo uvijanja i sinonimija rečeno jebana.
Neretko se ovaj izraz može poistovetiti i sa nimfomankom, jer, ako malo bolje sagledamo stvari, postoji li bolja, doslednija i veća mašina i to za bušenje, od nje? Pa ne dakako!

Симпатично индиспониран лик. Љут и мрзовољан у маниру у ком су се и штрумф Мргуд и патуљак Љутко прославили.
Може да се дури, може да јебе и може да гребе, може да регулише висок крвни притисак избацивањем паре на ушеса и може да дрхти од беса али ти не можеш то да му узмеш за зло нити за озбиљно. Једноставно не можеш то да му замериш.

Bosanski sleng, vršenje velike nužde.

Pojava koja vrlo često može biti pogubna po psihofizičko (mada više fizičko) zdravlje čoveka. Nastupa kada neko nešto odvali toliko debilno da prosto ne možete da se suzdržite da ne prokomentarišete (ako uopšte dodjete do daha od smeha). Opasnost proporcionalno raste sa brojem prisutnih ortaka oko dotičnog mentola (izblamiraš ga u društvu), a tek najebeš ako tu sa njim bleje i neke ribe.

Sinanovo raskrinkavanje teorije o raju i paklu kad se telo pokojnika kremira.

Bosanci kojima nedostaje tekst za pesmu.

Nacistička pošalica iz vremena Drugog Svetskog rata, bukvalnog prevoda "Rad (te) oslobađa", prigodno okačena u vidu table za dobrodošlicu iznad ulaza u zloglasni Aušvic (gde i dan-danas visi), ali i drugih konc-logora diljem Poljske i Nemačke specijalizovanih za masovnu čistku Jevreja. Horovođa iza ove himne trolu bejaše šef Odreda Smrti i kasnije obešeni Rudolf Hes, batica koji je na optužbu da je odgovoran za smrt 3.5 miliona ljudi blagoizvoleo izjaviti "Jok, samo 2.5 miliona - ostatak je umro od bolesti i gladi, hnjo."

Švabe i humor, jebote.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Naziv za pivo zapadno od Drine.

Ono kad nekog nisi dugo vidio.

Stari šanerski izraz za mangupa.

Израз настао из живота нашег првог боема, Ђуре Јакшића. Укратко, Ђуру је цариник упорно питао чиме са бави а он му је упорно говорио да је књижевник што цариник није схватао озбиљно, већ више као хоби. На крају је цариник само написао "књижевник без занимања".

Ову фразу користе маторци када њихова деца одлуче да постану сликари, музичари, глумци, песници-циркузанти што би се рекло. "Нема ти од тога 'леба" узалуд говоре јер то није посао, то је више као нека забава за будале. Тако да када их кум или комшија пита шта им је млади домаћин постао они кажу: књижевник без занимања.

naziv poznatog filma iz Sarajeva koji objašnjava kako je teško biti fin
što bi rekli stari ljudi: nikome ne ugodi, niko im ne ugodi, ti njima prst, oni hoče ruku...
u filmu dominiraju poznate srpske, hrvatske, bosanske psovke i glumci i kriminal na komičan način, smiješno i žalosno
također to je pjesma od Jale Brata dok još nije potpisao pakt s đavolom

Osobe čija se svrha postojanja zasniva na dovođenju Beograđana do ludila. Karakterišu se načinom govora opisanim u medicinskim rečnicima pod: „šlog“ , „moždani udar“ ili „kap“ . Gotovo je nemoguće imitirati taj govor bez pravljenja grimase a la Beyonce . U stanju su da iz 2 reči/min pređu na 180 reči/min u toku jedne rečenice.
Oni nikada nisu iza ili ispred tebe više od dva mesta u redu. Oni nikada nisu tu kada poneseš slušalice, nikada kada si u društvu. NE! Ta pakosna stvorenja u čitaonicu ulaze samo kad si ti tamo da bi prepričali koga su videli kod semafora/kontejnera/kružnog toka ili kakve druge unikatne pojave za gradove zapadne Srbije.

Vol. Russia 2018

Iako danas fudbal igraju svi i nema lakih protivnika uvek se nekako desi da velika takmičenja opet osvajaju samo najveće fudbalske nacije.
Svaka nacija ima svoj preslikani način života u igri... Nemci gaze poput mašine, Brazilci nekako lepršavo kroz miks geta i Sambe, Argentinci ''prljavo'' al' opet pitko uz Tango, Italijani brzinom Vespe u laganini stilu dok im se kosice vijore, samo golom više i... (Ček, ček... Talijani... Rusija '18... hehehe). Grci pak kao Spartanci, na štitu ili sa njim... (mazohisto, vrati se u 2004 - tu za nastavak). Ili izumitelji fudbala tj. Englezi koji se i dalje drže tradicije i igraju kao i pre 186 godina, te zato i pobeđuju slično. Yes.

Аli tu je i Srbija! Onomad kod Bjele, Moša i Tirke četvrti, pa Piksi Špancima, pa Mijatova prečka... Ojha! No u poslednje vreme nekako uvek ćorak... sve kao jedan miks degena, gastarbajtera i filozofa, kao ondak kad su došli na godišnjicu mature kod Antare... Milijaš loče, Lazović purnja, a ovaj treći Sale opet natego Vinjaka... Pantela i Žiga, Svrabiša i Češko...
Nego da ne tupim, bilo kako bilo, svakako mnogo je razloga zašto je fudbal sport broj jedan, ili više od sporta... jer on ima tu ''osobenost'' koju drugi sportovi nemaju a i mi više samo onako u Šešelj modu volimo da prozivkom teramo malere nego li stvarno kudimo.
Samo napred!

Termin koji naročito koriste ljudi izbosne da bi dočarali vonj prve klase.